- Dinar je nastavio da slabi i danas je prema evru dodatno pao za 28 para ili 0,28 odsto. Goran Nikolić, urednik portala Ekonomija.org, kaže za „24 sata” da je situacija očekivana.
- To je posledica vođenja labavije monetarne politike NBS, a uticaja je imala i kriza, kao i slabljenja originalnih valuta zemalja u okruženju, rumunskih, mađarskih. Mislim da ovo neće imati psihološki uticaj jer su građani navikli da je u menjačnicama kurs dinara odavno prešao 100, samo što će sada imati još manje prihoda u evrima - kaže Nikolić.
On očekuje da će se u narednom periodu nastaviti sa trendom laganog slabljenja dinara.
- Narodna banka Srbije bi trebalo da se ponaša kao i do sada. Treba poslovati u skladu sa realnostima, a lagano slabljenje valute je jedino moguće - naglašava Goran Nikolić
Ekonomista Aleksandar Stevanović napominje da nije moguće predviđati kretanje deviznog kursa, jer je to kao „klađenje na rulet”. Ipak, on kaže da u narednom periodu ne treba očekivati veće oscilacije dinara.
- U pitanju je trenutno kolebanje i mislim da neće biti nekih spektakularnih lomova. Dinar neće značajnije otići ni gore, ni dole. Smatram da bi najbolje bilo kada bismo uveli evro, ali od toga nema ništa, i kada bismo imali fiksni devizni kurs, ali s obzirom na to da ni od toga nema ništa, najbolje bi bilo da se NBS ne meša previše. To je realnost i najmanje loša varijanta - kaže Stojanović.
U NBS su najavili da ne očekuju veće fluktuacije u narednom periodu, a ekonomisti smatraju da biti samo uobičajena manja dnevna pomeranja na gore.
NBS je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 636,5 miliona evra, a najviše je intervenisala tokom marta, kada je prodala 190 miliona evra.

Kurs dinara tokom 2010.
dan srednji kurs
4. januar 2010. 95,9679
1. februar 2010.  98,4716
1. mart 2010.  99,6581
11. april 2010.  99,6140
26. april 2010.  99,0472
17. maj 2010.  100,2590

Izvor: 24 Sata

Dinar će sutra nastaviti da slabi prema evru i to za 0,73 odsto ili za 73 pare, uprkos današnjoj intervenciji centralne banke od 90 miliona evra da bi zadoboljila povećanu tražnju na deviznom tržištu, tako da će zvanični srednji kurs evra biti na istorijski nanjižih 100,9856 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

To je nova rekordno niska vrednost dinara prema evru, od uvodjenja zajedničke evropske valute.

NBS prodala je na medjubankarskom deviznom tržištu 90 miliona evra, kako bi, u uslovima povećane tražnje, sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa dinara prema evru.

Kako je rečeno u NBS, to je najveća intervencija centralne banke na deviznom tržištu od početka godine, jer je 27. januara ona u toku dana iznosila 89 miliona evra.

Od početka godine NBS je prodala ukupno 746,5 miliona evra (zajedno sa današnjih 90 miliona) da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa i podstakla promet na deviznom tržištu.

Guverner NBS u ostavci Radovan Jelašić rekao je prošle nedelje da je pad vrednosti dinara poslednjih dana rezultat i regionalnog uticaja na kurs, ali i toga što je neto priliv kapitala u Srbiju niži, a deficit tekućeg bilansa veći.

Krajem prošle godine, Jelašić je ocenio da kurs dinara ne bi trebalo da predje 104 dinara za evro do kraja 2010. godine.

Osnovni uzrok slabljenja dinara prema evru jeste nedovoljno jaka i nekonkurentna srpska privreda, pa se i u narednom periodu može očekivati postepeno slabljenje domaće valute, osim u slučaju značajnijih intervencija NBS, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.   

U ovoj godini, dinar je bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za evro.

Izvor: SrbijaNet

Diana Dragutinović za „Blic”
Diana Dragutinović: Dinar obaraju špekulanti
D. Nišavić | 19. 05. 2010. - 00:02h | Foto: O. Bunić | Komentara: 70

Diana Dragutinović, ministarka finansija, za „Blic“ kaže da je neophodno da Narodna banka i u budućnosti spreči nagle promene kursa koje su posledica špekulativnih udara. Ona dodaje i da iznos deviznih rezervi garantuje odbranu domaće valute od špekulativnih udara.


Na pitanje šta će država da učini da spreči sunovrat dinara, ministarka odgovara da će „država sa svoje strane povlačenjem kredita za izgradnju infrastrukture doprineti poboljšanju ponude deviza u zemlji, a samim tim i stabilizaciji kursa“.
Dosadašnje promene kursa, kako smatra, nisu dramatične, a uvažavajući ekonomsku poziciju zemlje - mogu se oceniti kao poželjne.


- Promene kursa dinara u prethodnih godinu i po dana su uglavnom bile postepene, tako da su privreda i građani imali vremena da se prilagode novom kursu. Spoljnotrgovinski i platni bilans Srbije pokazuju značajne znake poboljšanja, a to se nije dogodilo samo od sebe - tome je doprinela depresijacija dinara, ali i značajno smanjenje domaće potrošnje, naročito državne - kaže Dragutinović.

Ekonomisti, pak smatraju da krivce za nagli pad dinara, pored objektivne okolnosti svetske krize, treba najpre tražiti i u rasipništvu ove vlade i prošlih srpskih vlada. U vreme kada su se devize od privatizacije slivale u državnu kasu, niko nije razmišljao o jačanju domaće valute.


Dinar je nastavio da slabi, pa je današnji srednji kurs na novom istorijskim minimumu - 101,4533 dinara za jedan evro, što je pad od gotovo 47 para. Centralna banka juče je prodala 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.


Ekonomisti upozoravaju da, iako je tačno da NBS po zakonu samostalno vodi politiku kursa, nije samo centralna banka odgovorna za stabilnost valute, već je nesporno to odgovornost i vlade, i sadašnje i prethodnih. Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za „Blic“ da svaka zemlja, kada iscrpi priliv deviza od privatizacije, mora da ima jasnu koncepciju koje izvozne grane mogu da obezbede dalji priliv i da se u Srbiji o tome „očigledno nije razmišljalo“.


- Godinama se lagodno živelo i sve srpske vlade su se uljuljkivale, a sada nam svetska finansijska kriza ispostavlja veće račune u evrima - kaže profesor Đukić.
I Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije, kaže da Vlada „i te kako ima uticaj na kretanje domaće valute, na posredan način“.


- Imamo hroničan spoljnotrgovinski i platno-bilansni deficit, nedovoljno direktnih stranih investicija, lošu konkurentnost privrede, a sve to utiče na stabilnost ekonomskog sistema. Posledično, stvara se raskorak između ponude i tražnje za devizama. Državna administracija nam je skupa, a sve to zahteva dodatna zaduživanja - kaže Dugalić.


Na rasipništvo ove i prošlih vlada i nesposobnost da razmišljaju i planiraju dugoročno, nadovezala se i kriza na tržištima, a u poslednje vreme i zabrinjavajući pad evra. Samo tokom prošlog vikenda evro je oslabio za gotovo dva centa i sada se za njega dobija 1,23 dolara. Početkom godine vrednost evra je iznosila 1,43 dolara.


I pored toga, u Srbiji tražnja za evrom ne jenjava. Svi sa viškom dinara beže u valutu Evropske unije, a postoji i pritajeni strah šta će biti dalje sa kursom.
- Prisutna je i nestabilnost na deviznim tržištima, kurs evra je izuzetno nisko u odnosu na dolar. Investitori žele da što pre dođu do evra u strahu da ga neće biti dovoljno ili da će još više rasti. Nekima dospevaju i krediti na otplatu i to sve gura tražnju za devizama - ističe Dugalić.


Iako evro u odnosu na dolar ima najslabiju vrednost, to nema nikakvih posledica po odnos evro-dinar. Slabljenje valute EU u odnosu na valutu SAD, kako objašnjava profesor Đorđe Đukić, jedino ima uticaja na naš spoljni dug. Kada slabi evro, više moramo da izdvojimo novca za vraćanje dugova u dolarima.
Da li je moglo nešto da se učini da dinar ne bude slab na spoljne ali i unutrašnje turbulencije? Sa gledišta ekonomista - moglo je i može.


- Mora se razmišljati na koji način povećati izvoz, brže završiti infrastrukturne investicije, kako povećati priliv investicija. Naravno, sve mora da se učini kako bi država bila efikasnija i racionalnija, da manje košta, kako bi nam budžetski deficit bio manji, a dinar stabilniji - zaključuje Dugalić.


Profesor Đukić kaže da će novac biti sve skuplji, što može da utiče na vraćanje duga i njegovu cenu. On preporučuje da bi predsednik države logikom pozicije na kojoj se nalazi, trebalo po hitnom postupku da predloži zakon kojim bi se limitiralo spoljno zaduživanje. Barem dok se, kako kaže, ne izađe iz globalne krize, jer je „očigledno da se njene posledice u evrozoni sada ne mogu predvideti“. Svako zaduživanje sada, u budućnosti može preskupo koštati, kaže naš sagovornik.


Sa gledišta NBS, kako za „Blic“ kaže viceguverner Bojan Marković, rešenje je u smanjenju zavisnosti od evra, što bi doprinelo da se promene deviznog kursa prihvataju sa manje panike među nekim slojevima stanovništva i privrede.


- To su oni koji su se prezadužili u valuti u kojoj ne ostvaruju prihode. Uspešna strategija deevroizacije na kojoj treba zajedno da rade NBS, Vlada, kao i srpski finansijski sektor mogla bi da se zasniva na tri osnovna stuba. Neophodno je očuvati stabilnu i nisku inflaciju i održiv ekonomski razvoj. Potrebno je razviti i tržište dinarskih obveznica kako bi se efikasnije iskoristila finansijska sredstva koja već imamo na raspolaganju - kaže Marković.


Kao treći potez, ali isto tako važan, Marković navodi i razvijanje i veće korišćenje instrumenata zaštite od deviznog rizika, tj. tržište takozvanog deviznog hedžinga, koje je do sada nedovoljno iskorišćeno.
 
Evro kao „jugo“
Evropska valuta sve više funkcioniše kao zlosrećni jugoslovenski proizvođač automobila „jugo“, odnosno postoji sličnost problema svojstvenog grupi zemalja koje čine EU i nekadašnjih jugoslovenskih republika, piše na portalu „Market voč“, koji prati globalna finansijska kretanja. Evro je 14. maja pao najniže u odnosu na dolar od oktobra 2008. godine, jer je zabrinutost kakva će biti finansijska stabilnost u Evropi vodila finansijere ka odbacivanju zajedničke valute. U tekstu se dalje predviđa da će neke zemlje napustiti evrozonu, jer više nikako nisu u stanju da upravljaju svojim ekonomijama u „ludačkoj košulji evra“. Kandidati su Grčka, Italija, Španija, Portugal i Irska.


 
NBS: Kurs ne ugrožava inflaciju
Procene Narodne banke Srbije su da trenutni nivo deviznog kursa ne ugrožava ostvarivanje inflacionog cilja od šest plus minus dva odsto na kraju 2010. godine i 4,5 plus minus 1,5 odsto na kraju 2011. „Nekoliko faktora trenutno utiče na kretanje kursa. Najpre, i u najvećoj meri, to su regionalna kretanja. Drugi faktor koji će uticati na kretanje dinara u ovom periodu jeste uspeh pregovora sa MMF, što bi delovalo stabilizirajuće. Treći bitan faktor je uspešno prilagođavanje održivom modelu ekonomskog rasta putem strukturnih promena u Srbiji“, smatra viceguverner.

Izvor: Blic

Procena stručnjaka
Građani Srbije će osećati krizu još najmanje dve godine
J. Aleksić - A. E. | 19. 05. 2010. - 00:02h | Foto: N. Kostić | Komentara: 21

To što je domaća privreda statistički izašla iz recesije neće poboljšati standard građana, i to najmanje naredne dve godine, smatraju stručnjaci. Za ponovno zapošljavanje armije ljudi koji su ostali bez posla tokom krize trebaće, nažalost, i više vremena.
 
Većina ljudi neće moći da traži povećanje plata još otprilike dve godine, kaže Vladiomir Gligorov

Formalni izlazak iz krize u ponedeljak je objavio premijer Mirko Cvetković rekavši da će istinske efekte građani osetiti tek kada se poveća zaposlenost, a privredni rast bude veći. Pitali smo stručnjake za ocenu kada će se to desiti.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, objašnjava da se imovinsko i socijalno stanje obično pogoršava još jedno vreme pošto proizvodnja počne da se oporavlja.


- Kako nije izvesno da je počeo oporavak, biće i dalje teško naći posao i obezbediti neki prihod. Nije realno očekivati da će većina ljudi osetiti da se njihov rad više vrednuje i da mogu da traže povećanje plata još otprilike dve godine, a i to samo ako se znatno ubrza rast proizvodnje - kaže Gligorov za „Blic“.
Prema trenutnim planovima, za dve godine bi i proizvodnja trebalo da se vrati na nivo pre krize.




- Povratak na nivo zaposlenosti i dohodaka iz te godine potrajaće duže, još nekoliko godina svakako. Zato što će mnogi morati da promene radno mesto i moraće da prihvate niže plate - poručuje Gligorov.


On dodaje da je i tako spor oporavak pod znakom pitanja i zavisi od toga da li će biti socijalnih sukoba i političkih promena.


- Do socijalnih sukoba obično dolazi kada najgore prođe, a poboljšanje nikako da se dočeka. To bi, dakle, trebalo očekivati  za godinu dana, pa sve do sledećih izbora. A na njima su moguće značajnije političke promene - objašnjava Gligorov.
On očekuje produbljivanje regionalnih razlika i smatra da će ljudi koji žive u siromašnim opštinama morati da donesu odluku da li da se isele ako ikako mogu.


- Od države ne bi trebalo očekivati previše jer će ona morati da štedi, a i porezi će se uskladiti sa potrebama preduzetnika, koji se suočavaju sa značajnim gubicima - kaže Gligorov.


Kada će se ponovo zaposliti armija od 200.000 ljudi koji su bez posla ostali sam od aprila 2008. godine do oktobra prošle godine, pitali smo Boška Živkovića, profesora Ekonomskog fakulteta.


- Siguran znak izlaska iz krize za sve građane će biti onda kada im se znatno povećaju plate. To se neće desiti dok privredni rast ne bude pet odsto, što bi se moglo dogoditi 2013. godine, i to ako obnova u svetu bude brža. Za zapošljavanje ljudi koji su ostali bez posla, trebaće, međutim, više vremena jer je neophodna potpuna promena industrijalizacije zemlje - kaže Živković.


On dodaje da je pouzdan znak izlaska iz krize i povećanje prometa u maloprodaji, što ne treba očekivati dok se ljudima ne povećaju plate.


Svetliju budućnost, bar ne uskoro, ne prognozira ni Nebojša Savić, profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Zabrinut je zbog nove i neočekivane krize u Evropi.


- Sada je to kriza cele Evrope i evrozone i niko ne može da kaže kako će se preliti i kada na Srbiju. Neke efekte ćemo osetiti sigurno, ali je problem što se do pre nekoliko meseci na to uopšte nije računalo - objašnjava Savić.

Izvor: Blic

Skok kursa
ne diže cene

 RAZLOGE za najnoviji sunovrat kursa i prelazak psihološke granice od 100 dinara za evro treba tražiti u odnosu ponude i tražnje i činjenici da Srbija još nema dovoljno konkurentnu izvozno orijentisanu privredu i nije dovoljno privlačno odredište za direktne strane investicije.
Ovim razlozima predsednik Saveta NBS i kanidat za guvernera prof. Dejan Šoškić, pridodaje još jedan:
- Ne treba isključiti mogućnost da je sadašnji rast ponude dinara i tražnje za evrom na domaćem tržištu delom uzrokovan i očekivanjem da će epicentar krize u evrozoni imati negativnog efekta na neposredno okruženje.
* Da li bi Narodna banka trebalo da ”agresivnije” brani kurs intervencijama iz deviznih rezervi?
- Takva politika u osnovi bi davala samo vrlo kratkoročne rezultate, bila bi skupa za Srbiju i vodila bi dodatnom zaduživanju zemlje.
* Guverneru u ostavci Radovanu Jelašiću najčešće je zamerano upravo što odlučnijene brani dinar...
- Agresivnija odbrana kursa eventualno bi imala smisla ako se njome može otkloniti očekivano kratkoročan i značajan debalans na deviznom tržištu, uzrokovan spekulativnim ili psihološkim razlozima. Verujem da dosadašnja kretanja na deviznom tržištu nisu neočekivana i alarmantna.
* Koliko su realna upozorenja pojedinih ekonomista da će domaća valuta do kraja godine imati trend pada?
- To će zavisiti od sposobnosti naše zemlje da kreira prilive i smanji odlive u evrima. Ključni priliv bi trebalo da bude izvoz, što je i najteže ostvariti. Drugi izvor su investicije iz inostranstva, a treći - zaduživanje preduzeća, banaka i države.
* Mnogi smatraju da su kod zaduživanja već iscrpljene sve mogućnosti...
- Slažem se. Takozvani krosborder krediti domaćim preduzećima su već izuzetno visoki i verovatnije je da će otplate u narednom periodu prevazilaziti iznos novih kredita. Od banaka ne treba očekivati da će se dodatno zaduživati u inostranstvu, a država se već ubrzano zadužuje i nivo javnog duga više se ne bi smeo povećavati.
* Kako će se kretanja kursa odraziti na projektovanu inflaciju?
- Depresijacija deviznog kursa u uslovima pritisaka na usporenje rasta cena, ne mora da izazove inflaciju na kakvu smo navikli u prethodnim godinama. Promene u deviznom kursu biće sve teže prebacivati na potrošača kroz rast cena.
* Da li biste se složili sa premijerom Cvetkovićem koji kaže da naš
problem nije kurs, nego evroizacija i skriveni dvovalutni sistem?
- U osnovi, da. Svaka značajnija promena deviznog kursa u uslovima kada građani i privreda imaju primanja u dinarima, smanjuje njihovu sposobnost vraćanja kredita sa deviznom klauzulom. To je vrlo ozbiljan problem, ne samo za pojedince i firme, nego i za banke i za makroekonomsku stabilnost zemlje. Mora se ozbiljno raditi na pronalaženju rešenja za ublažavanje ovog problema. U taj proces treba uključiti i dužnike, i banke, i NBS, i državu.
* Šta očekujete od pregovora sa misijom MMF?
- Očekujem pozitivan ishod.
* Mislite li da je u redu što je debata o odmrzavanju plata i penzija glavna tema ovih razgovora?
- To je pojednostavljivanje problema koji, u suštini, glasi: dovođenje države Srbije u stanje da sa prihodima koje ostvaruje izmiruje svoje obaveze. Ako, međutim, nismo dovoljno uštedeli u postojećim neracionalnostima u javnom sektoru, ako nismo uspeli dovoljno ”sive ekonomije” da stavimo pod kontrolu i generišemo dodatne poreske prihode, ako nismo podigli stope poreza koji donose najviše prihoda, onda se problem zaista uglavnom svodi na to da li možemo da obuzdamo rast troškova javnog sektora na plate i penzije.
* Mislite li da će MMF dati ”zeleno svetlo” da se zarade povećaju i koje efekte očekujete?
- Ako se povećaju zarade i penzije, Srbija, po svoj prilici, neće imati sredstava za planirane javne investicije u infrastrukturu.
* Nedavno ste izjavili da je ”recesija ostala za nama”. Kada se mogu očekivati prva poboljšanja?
- Tehnički, recesija jeste ostala za nama jer zvanični podaci ukazuju da je došlo do blagog rasta BDP. Ne smemo, međutim, imati iluzije da će oporavak Srbije biti lak i da će rezultati biti brzo vidljivi. Moramo da se vratimo na ”težak” deo, na ”put kojim se ređe ide”.
* Šta pod tim podrazumevate?
- Rast privrednih sektora u domenu razmenljivih dobara i usluga tj. onih koji su sposobni da izvoze i ravnopravno učestvuju na međunarodnom tržištu. Ekonomska politika u celini mora da bude formulisana tako da podstiče potrebnu promenu privredne strukture naše zemlje. Srbija će, zaista, biti na putu oporavka i građani će početi da osećaju poboljšanje tek kada nam statistika iz godine u godinu bude davala podatke o visokom rastu, pre svega, industrijske proizvodnje.
* Šta bi taj oporavak moglo da spreči i da nas vrati ”korak unazad”?
- Ako ne budemo svesni da dosadašnji model razvoja mora da se menja.

NEMA PRELIVANJA GRČKE KRIZE
* KOJI bi najgori scenario po Srbiju bio, ukoliko bi se grčka kriza prelila i kod nas?
- Grčka ima više od tri puta veći budžetski deficit u odnosu na nas, pripada evrozoni i nije dominantan spoljnotrgovinski partner Srbije, tako da verujem da direktnog ”prelivanja krize” ne može biti. Ono što je moguće je da iz psiholoških razloga dođe do smanjivanja poverenja prema regionu, finansijskim organizacijama koje su usmerene prema toj zemlji, usporenja ili obustavljanja planiranih investicija iz Grčke. Istovremeno, moramo da naučimo lekciju od Grčke, u smislu potrebe za ozbiljnom kontrolom javnog duga.

DOBRA SARADNJA
* KAKO sarađujete sa guvernerom u ostavci Radovanom Jelašićem?
- Naša saradnja je uvek bila profesionalna i korektna.

Izvor: Novosti

Tadić otvara kiparsko-srpski poslovni forum

 NIKOZIJA - Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se danas u Nikoziji sa predsednikom kiparskog parlamenta Mariosom Karojanom.
Tadiću je ispred zgrade parlamenta priređen svečan doček.
Posle ovog sastanka Tadić će zajedno sa kiparskim kolegom Dimitrisom Hristofijasom otvoriti kiparsko-srpski poslovni forum pod nazivom "Perspektive ekonomske saradnje Kipra i Srbije".
Predsednik Srbije je posetu Kipru započeo juče sastankom sa Hristofijasom, tokom kojeg su dvojica lidera istakla da dve države imaju odlične odnose i pružili međusobnu podršku na očuvanju tertiorijalnog integriteta.
Hristofijas je na zajedničkoj konferenciji za novinare, rekao da Kipar podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana i ocenio da bi njihov ulazak
u Uniju doprineo stabilizaciji odnosa i prilika u regionu.
Kiparski predsednik je odlučno potvrdio da njegova zemlja nikada neće priznati nezavisnost Kosova i izneo stav da bi pregovori koji bi usledili posle odluke Međunarodnog suda pravde trebalo da dovedu do očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije, što bi potvrdio Savet bezbednosti UN.
Predsednik Tadić je rekao da su dobri odnosi dve zemlje utemeljeni na bliskosti Srba i Kiprana i bliskosti kultura dva naroda.
Tadić i Hrostofijas su, međutim istakli, da dobre političke odnose ne prate i tako dobri ekonomski odnosi, ilustrujući to podatkom da je trgovinska razmena između dve zemlje iznosila samo 15 miliona evra.
Predsednik Srbije sastao se juče i sa arhiepiskopom Kiparske pravoslavne crkve Hrizostomosom.

Izvor: Novosti

Kurs nas upropasti!

 PONOVNI nagli skok evra najviše će koštati građane koji su zaduženi sa kreditima vezanim za stranu valutu, a takvih je u Srbiji oko 1,4 miliona. Iz dana u dan obezvređuju im se zarade i penzije. Od početka godine do danas, primanja su im obezvređena preračunato u evre za oko 5,5 odsto, koliko je skliznuo dinar, a za nešto više su im porasle rate, jer mnoge banke primenjuju svoje, i do dva dinara veće kurseve od zvaničnog kada obračunavaju mesečne obaveze.
Za njih je to dobra zarada, mada bi više profitirale na kamatama kredita, ali već mesecima, u Srbiji, najblaže rečeno kreditna aktivnost „stagnira“. Zabrinjavajuće je da se firme sve manje zadužuju. Tako, prema podacima Kreditnog biroa, preduzeća su prošlog meseca dugovala 9,07 milijardi evra, a u martu 10,1 milijardu evra. Firme su zbog skoka evra, morale od početka godine da za mesečne obaveze prema bankama izdvoje oko pola milijarde evra.
Građani koji trenutno za razne pozajmice duguju bankama oko 4,3 milijarde evra, od toga 90 odsto u stranoj moneti, samo u ovoj godini su zbog slabljena deviznog kursa morali za rate da izdvoje oko 212 miliona evra više!
Pri tome treba imati u vidu da je više od polovine kredita odobreno za kupovinu stanova na period do 30 godina, a da su ratama građani opteretili minimum polovinu primanja. Ima porodica u kojima su oba supružnika dužnici, a zbog jačanja evra, rate su im premašile i granicu od 50 odsto zarade. Primera radi, u aprilu jedno domaćinstvo koje ima stambeni kredit sa ratom od 350 evra, trebalo je da izdvoji 31.850 dinara, a ovog meseca 36.050 dinara! U ništa boljoj situaciji nisu ni građani sa gotovinskim i potrošačkim zajmovima vezanim za evro ,odnosno svaki treći zaposleni ili penzioner.
- Građani treba da budu zabrinuti, a naročito oni koji duguju bankama - kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Svi faktori idu u prilog da će dinar i dalje padati. Na domaćem terenu, nema jasnog signala države da će stegnuti kaiš, odnosno da će plate u
javnom sektoru biti zamrznute, kao i penzije. Investicija u realni sektor neće biti, jer će investitori izbegavati da ulažu i u mnogo uređenije zemlje, zbog krize.

EVRO STIGAO DO 102 DINARA
Evro je i u četvrtak nastavio da jača. Zbog toga je Narodna banka Srbije morala da interveniše sa 40 miliona evra, četvrti put za poslednjih nedelju dana, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije. U petak bi zvanični srednji kurs trebalo da iznosi 101,93 dinara.

ŠPEKULANTI
Do pada deviznog kursa je došlo, jer su se neki strani klijenti oslobađali dinara i obveznicama kupovali devize, a domaći su kupovali evro radi plaćanja obaveza prema svojim inopartnerima kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Rajfajzen banke. - Čini mi se da kod nas postoji sklonost ka tome da se teren prebaci na priču o špekulantima umesto priče o fundamentalnim razlozima i to nije ništa novo. Uzgred, špekulanti čine tržište efikasnijim, dajući mu potrebnu likvidnost koja omogućava da se transakcije obave i dođe do formiranja tržišne cene.

CENE ČEKAJU
U menjačnici „Pirana“ u četvrtak je stanje bilo uobičajno i kako kažu kupovina i prodaja inostranih valuta na istom je nivou kao i pre masec dana.
- Zanimljivo je da postoji sve veće interesovanje za kupovinu švajcarskih franaka - rekli su u menjačnici. - Građani uglavnom menjaju onoliko evra koliko im treba u tom trenutku.
- Na pijacama je situacija drugačija, jer tu se najpre oseti poskupljenje, pa se od četvrtka za voće i povrće na tezgama izdvaja po koji dinar više nego prošle nedelje.(B. Ž. V.)

USLUGE +2,7%
Najviše su poskupele komunalije, stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva za 6,4 odsto. Sledi zatim transport sa poskupljenjem od 4,2 odsto, rekreacija i kultura za 2,8 odsto. Zbog pada potrošnje pojeftinilo je sveže meso za 4,7 odsto, riba 4,6, a mleko i mlečne prerađevine za 2,3 odsto. Istovremeno, piće je skuplje za 4,1 odsto, kafa za 4,5 odsto, a usled sezone povrće za 8, 3 odsto.

GAS -10%
IAKO je krajem prošle godine bilo najavljeno pojeftinjenje gasa za oko 10 odsto zbog niže nabavne cene u dolarima, sve je palo u vodu sa skokom dolara prema dinaru. Ako se nastavi rast dolara prema dinaru postoji opasnost da se uskoro „probije“ granica od 3,5 odsto i usledi poskupljenje gasa. Za sada, iz Vlade i „Srbijagasa“ stoji obećanje da neće biti poskupljenja gasa osim u slučaju drastičnog skoka američke valute.

GORIVO +13%
SLABLJENJE dinara utiče i na cene benzina, jer se u sada jednomesečnom preseku, osim promene cena nafte na svetskom tržištu, računa i kurs dolara prema dinaru. Od početka godine zbog poskupljenja nafte i klizanje dinara vozači litar motornog benzina plaćaju čak 13,5 dinara više, što je povećanje za čak 13 odsto. Evrodizel je od početka godine skuplji za 16 dinara.

Izvor: Novosti

Inflacija kuca
na vrata

 SLABLJENJE domaće valute prema evru i njegovo klizanje preko 105 dinara može da ugrozi stabilnost cena na srpskom tržištu. Stručnjaci predviđaju nastavak pada vrednosti domaće valute, ali očekuju da će inflacija do kraja godine, ipak, ostati u projektovanim okvirima od šest, plus - minus dva odsto.
U prva četiri meseca ove godine cene su povećane već za 2,8 odsto, bezmalo polovinu od očekivane inflacije. Dva su ključna faktora: država sa kontrolisanim cenama, pre svega energenata, i komunalija i rast kursa dinara.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja kaže da je rano za prognoze, ali ako se nastavi ovakva situacija na tržištu postoje rizici za probijanje zacrtanih granica rasta cena. Svakako, kaže, depresijacija
dinara je generator jačanja inflatornih udara u zemlji. To povlači automatski rast cena energenata, komunalija, a time i čitav talas poskupljenja. Ipak, usled slabe tražnje proizvođači su veoma oprezni.
- Kretanje inflacije zavisi i od eventualnog povećanja cene struje, ali i poreza na dodatu vrednost u ovoj godini, dakle odluka, koje će donositi sama Vlada, što stvara nervozu na tržištu - ističe Đogović. - A, to je sve posledica prevelike javne potrošnje, kojoj nikako da se stane na put, zbog čega i postoje velike neizvesnosti oko daljeg kretanja inflacije.
Ekonomista Vladimir Vučković smatra da za sada neće doći do probijanja planirane inflacije. Ali, dodaje, treba pomno da se prati kretanje domaće valute, jer su već sada značajno iscrpljene rezerve preduzeća da ne povećavaju cene.
- Činjenica je da smo na granici i da bi neka jača depresijacija mogla da pokrene inflacionu spiralu, ali za sada to još nije tako - dodaje Vučković. - Ključni razlog zašto već nije došlo do usijanja cenovnika iako je bilo opravdanih ekonomskih razloga svakako je drastičan pad tražnje na svim frontovima. Ali, u jednom trenutku to će biti neminovno, samo je pitanje kada i za koliko.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za stabilno tržište ukazuje na to da ukoliko dođe do veće depresijacije dinara, u narednom periodu može se desiti da to ozbiljno povuče cene robe i usluga na tržištu.

KAKVA PRIVREDA TAKVA VALUTA
DOMAĆI stručnjaci, inače, ukazuju da je osnovni uzrok slabljenja dinara prema evru nedovoljno jaka i nekonkurentna srpska privreda. To znači da se i u narednom periodu, ukoliko ne dođe do oživljavanja proizvodnje, može očekivati postepeno, blago slabljenje domaće valute.

Izvor: Novosti

Zaduženi ostaju
bez nekretnina

 PAD dinara u Srbiji nije samo odraz globalne, već i unutrašnje krize, smatra Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije - fakulteta za bankarstvo, finansije i osiguranje. Evro je probio psihološku granicu od 100 dinara, a iako ne bi prognozirao na kom nivou će se zaustaviti, teško da će dinar ovih dana ojačati.
- Naše banke su iznele veliku količinu dinara na tržište, što je uticalo na jačanje evra. To će imati ozbiljne posledice i na privredu i na građane. Porašće rate kredita, pa će neke od zaduženih firmi ostati bez nekretnina. U sličnoj situaciji će se naći i građani, jer im plate neće ni nominalno ni realno rasti.
* Šta je neophodno da bi dinar ojačao?
- Srbija je izvozno zavisna zemlja. Naša privreda nije dovoljno konkurentna i to je jedan od problema. Nemamo sposobnost za veliki izvoz. Država treba da radi na jačanju konkurentosti i treba da ulaže selektivno u (nelikvidna) preduzeća. U ona koja su sposobna za izvoz i koja su solventna, sposobna da na dugi rok izmiruju svoje finansijske obaveze. Nema dovoljno direktnih
stranih investicija, jer da bi investitori ulagali moraju da osete stabilnost.
* Kakve posledice na Srbiju ima kriza u Grčkoj?
- U Grčkoj se javlja nedovoljno investicija u hartije od vrednosti koje emituje. Ona na obveznice mora da plati 8,23 odsto, a Nemačka svega 3,16 odsto. Time poskupljuje svoj spoljni dug. To ima posledice i na zemlje regiona, pa i na Srbiju. Svaki četvrti evro u Srbiji potiče iz grčkih banaka, a te pare su sada skupe.
* Da li će Vlada ispuniti najavljeni ovogodišnji privredni rast?
- Prognoze Vlade Republike Srbije, iza kojih stoji Međunarodni monetarni fond, sumnjam da će se ostvariti. Moja predviđanja su i ranije bila da će rast biti najviše 1,5 odsto, a sada bih bio još oprezniji - od 1 do 1,5 odsto. Ako i to ostane, jer imamo pad zaposlenosti, rast nezaposlenosti, nemamo rast industrijske proizvodnje i imamo neizvesnu poljoprivrednu proizvodnju. Građevinarstvo stoji, malo je onih koji kupuju. Imate duplo manje sklopljenih ugovora u odnosu na prošlu godinu. Na osnovu svega toga malo je verovatno da ćemo imati predviđeni rast. S druge strane, imate prošlogodišnji statistički pad od tri odsto, a realno je bio 4 odsto. Tako da i pored ovogodišnjeg rasta, mi ćemo ove godine živeti lošije.

AMERIKA JAČA
* IAKO u Srbiji evro jača, on u odnosu na dolar već neko vreme slabi. Šta se dešava?
- Odnos evra i dolara je u decembru 2001. bio 1,53 a danas je 1,22. To je ogroman pad. Ako evro bude tako slabio postavlja se pitanje opstanka evrozone, a time i Evropske unije. Ovakav pad je posledica krize u kojoj se nalaze zemlje Evrope. Pre svega Portugal, Irska, Grčka i Španija. Grčka ima preveliki javni i spoljni dug. Ona je, bez novog zajma od 110 milijardi evra, zadužena sa 300 milijardi evra. To je 125 odsto njenog bruto društvenog proizvoda. To znači da mora da vrati 25 odsto više nego što proizvede i za 15 do 20 godina više nema odakle da vraća. Drugi problem Evropske unije je problem deficita budžeta, koji ima i gigant poput Velike Britanije.

Izvor: Novosti

Ode “tesla“ u “Tojotu“

 NAJVEĆI proizvođač automobila na svetu, japanska „Tojota“, udružiće kapital, znanje i pogone sa kalifornijskom kompanijom koja proizvodi najpoznatije električno vozilo na svetu „tesla“!
Ovo je prava „bomba“ na automobilskom tržištu iz više razloga. Prvo jer je za saradnju sa „Teslom“ odabrana baš „Tojota“ koja je proteklih meseci na žestokom udaru baš u SAD gde je zbog, navodne greške na papučici gasa morala da povuče preko osam miliona vozila! Zatim i zbog činjenice da je „Dženeral motors“, američki automobilski div,
kojeg je posle bankrota spasla samo pozamašna investicija američke vlade, najavio serijsku proizvodnju „ševrolet volta“, svog električnog automobila.
Kompanija „Tesla“ se proslavila kada je pre šest godina lansirala prvi sportski roudster na svetu, koji je poneo ime našeg slavnog naučnika, i koji ima performanse superautomobila, ali i cenu od preko 100.000 dolara. Ipak, rešenja koja su daleko odmakla konkurenciji, u pitanju bezbednosti i autonomije sa jednim punjenjem akumulatora, navela su vladu SAD da da garancije ovoj kalifornijskoj kompaniji od 465 miliona dolara da napravi vozilo koje će imati slične performanse ali će biti mnogo jevtinije i tako pristupačnije prosečnom kupcu Amerike.
Najavu Švarcenegera nije još, zvanično, potvrdila „Tojota“, ali su u „silicijumskoj dolini“, gde je sedište kompanije „Tesla“ potvrdili da pripremaju jedno „veoma uzbuđujuće saopštenje“.

NIKOLA SVE OSMISLIO
POSTOJI priča u SAD koja, nažalost, nije potvrđena nikakvom dokumentacijom, da je još 1931. godine u Bafalou, Nikola Tesla svom rođaku Petru Savi i još nekim prijateljima, pokazao modifikovani automobil „pirs-erou“ koji je umesto klasičnog imao elektromotor a da je jedina vidljiva razlika, u odnosu na „običan“ automobil, bila šest stopa duga antena.
Navodno je, a to je tvrdio 1961. godine izvesnom američkom novinari baš Piter Savo, ovaj automobil tada vožen punih osam dana bez ikakvog dopunjavanja „preko žice“ a da je razvijao čak 90 milja na čas!

Izvor: Novosti