У трци за преживљавање, неандерталци су изгубили битку. Ипак, два посто гена данашњи човек "вуче" од неандерталца. Управо ти гени су можда криви за болести које данас муче човечанство, рак и дијабетес, утврдили су научници.

Преци модерног човека су пре 30.000 година истребили неандерталце. Верује се да су ове две врсте живели стотинама година заједно, и да су се и "мешали". Зато је два посто ДНК модерног човека неандерталски.


 
Управо због овог "поклона" од неадерталаца, човек је сада осетљивији, те има предиспозицију за рак и дијабетес, утврдили су научници.

Ипак, није све тако лоше. Други гени које смо такође наследили нам помажу да се одбранимо од болести које су тада биле распрострањене.
 
 - Неандерталци су били изложени болестима са којима се наша врста није борила. Нама је сада бољи имунитет зато што смо се мешали са неандерталцима - каже професор Крис Стрингер, истраживач за људско порекло Природњачког музеја у Лондону.

Те исте студије су међутим показале и да су људи који не живе на Афричком контитенту подложнији дијабетесу типа 2, и то је зато што смо се мешали са неандерталцима.
 
Неки научници данас тврде да није истина да су људи истребили неандерталце, већ да су се они асимиловали са људском расом.

Извор:Блиц

У Ургентном центру Клиничког центра Србије (КЦС) током прошле ноћи је урађено осам експлантација и одмах потом две трансплантације органа.

У питању су операције срца, јетре, четири бубрега и рожњача, саопштио је КЦС.
Трансплантацију срца на Клиници за кардиохирургију КЦС обавио је тим лекара предвођен проф. др Миљком Ристићем, а трансплантацију јетре у Ургентном центру тим лекара који је предводио др Златибор Лончар.

Четири операције трансплантације бубрега у Клиници за Урологију КЦС , које су у току, обавља тим под вођством проф. др Зорана Џамића, др Чедомир Топузовић и др Оташ Дурутовић.

Планиране су  и операције рожњаче у Клиници за очне болести КЦС-а које ће обавити проф. др Миленко Стојковић.

Извор:Мондо

Млечни производи, исто као воће и поврће, штите од кардиоваскуларних болести, показују резултати две научне студије о срцу.

Студије француских научника показују да млечни производи добро делују на срце и крвне судове, али упозоравају да не постоји "чудотворна" храна која би спречила појаву кардиоваскуларних болести.
"Млечни производи смањују ниво глукозе у крви дијабетичара и ниво холестерола", наводи се у студијама.

Један од аутора, Жан Феријер рекао је да је за срце идеално ако се свакодневно једу три, четири млечна производа, од 500 до 600 грама воћа и поврћа, и до 150 грама хлеба.

Извор:Мондо

Јапански научници тврде да су направили велики пробој на пољу матичних ћелија, које сада могу брзо да се створе убацујући крвне ћелије у киселину, тиме их „шокирајући“, што даље покреће њихову трансформацију у матичне ћелије.

Докторка Харуко Обоката, са Центра за развојну биологију Рикен, каже да је изузетно изненађена са реакцијом крвних ћелија на поменути поступак.

„Веома смо узбуђени због нових могућности које се отварају овим открићем. Не само у регенеративној медицини, али и код лечења рака“, објашњава Обоката.

Велико откриће је постигнуто на ћелијама мишева, али је већ започето испитивање са људским ћелијама.

Британски професор регенративне медицине на Лондонском универзитету, Крис Мејсон, истиче да, уколико се потврди да се људске ћелије исто понашају, је доба персонализоване медицине коначно стигло.

Матичне ћелије могу да се трансформишу у било које ткиво и већ се примењују у лечењу болести и оштећења очију, срца и мозга, као и приликом лечења рака.

Најновије откриће могло би да учини њихово узгајање драстично краћим, јефтинијим и безбеднијим, што ће условити њихово широко коришћење у медицини.

Извор:РТС

Истраживање научника Универзитета Харвард указује на повезаност мелатонина, односно хормона сна и мањег ризика оболијевања од рака простате.

Подаци прикупљени од 928 мушкараца с Исланда сугеришу да је повишен ниво мелатонина повезан с просечно 75 одсто мањим ризиком за присутност узнапредовалог рака простате, пише портал Плива.

Ранија истраживања су већ показала да је смањена присутност мелатонина у комбинацији с помањкањем сна повезана с низом здравствених потешкоћа, укључујући и повећање ризика за рак дојке.

Извор:Прес

---

'Ноћ. 

Научници са Универзитета Мастрихт сматрају да ниже температуре у затвореним просторијама могу да помогну у сагоревању калорија и да уколико пређу постављену границу могу да поремете енергетски баланс, након чега следи гојење.

Група научника са Универзитета Мастрихт сматра да је 19 степени Целзијусових довољна температура за нормално функционисање људског организма.

Са друге стране, постоји мишљење и да ћемо више јести уколико нам није довољно топло. Ниже температуре у затвореним просторијама могу да помогну у сагоревању калорија.

Научници тврде да се код скидања вишка килограма све своди на енергетски баланс. Људи ће добити на тежини ако хранећи се унесу више калорија него што могу да их сагоре током дана.

Око 90 одсто људи проводи време у затвореним просторијама које греју и хладе ради сопственог комфора, а на тај начин смањују сопствену потрошњу енергије која је неопходна ради контролисања телесне температуре.

Гојазност је фактор ризика за настанак многих болести као што су дијабетес, инфаркт, шлог, малигне болести.

Извор:РТС

Стетоскоп, инструмент који је већ два века заштитни знак људи у белим мантилима, проживљава своје последње дане, твде двојица професора медицинске школе болнице "Монт Синај" у Њујорку.


Они истичу да ће као и МП3, који је заменио ЦД, након што је и овај претходно потиснуо касете, апарат за ослушкивање рада срца и плућа уступити место преносним ултразвучним уређајима.
Мале ултразвучне машине, налик смартфонима, могу да дијагностикују проблеме срца, плућа и других органа далеко прецизније од традиционалног стетоскопа.

"Са ултразвучним уређајима могуће је не само прегледати срце већ све органе у телу", рекао је др Џагат Нарула, један од аутора чланка.

Он је навео да ће могућност посматрања рада органа изнутра спречити грешке у дијагнози и помоћи лекарима да идентификују евентуалне аномалије.

Када је педесетих година прошлог века направљен први ултразвучни уређај, био је велики као фрижидер. Касније, развојем компјутерске технологије, ултразвучне машине су временом постајале све мање и ефикасније.

"Већ данас га многи називају стетоскопом 21. века", казао је др Нарула, додавши да је његово коришћење још увек ограничено због високе цене (кошта између 8.000 и 10.000 долара), али и због тога што је та технологија релативно нова, па многи лекари нису обучени за руковање овим апаратом.

Др Нерула, међутим, сматра да ће се то брзо променити доласком нових генерација лекара.

"Студенти медицине га данас користе. Обучавамо их да њим рукују већ на првој години студија", напоменуо је он.

Нови уређај би могао да утиче и на промену односа лекара и пацијента.

"Сада с пацијентом разговарам неколико минута, а затим га шаљем да обави тестове и да се потом врати са резултатима. Са ултразвучним уређајем могао бих да га прегледам на лицу места и да с њим проведем 10 до 15 минута у разговору док обављам ултразвучни преглед", објаснио је др Нерула који признаје да ће растанак са стетоскопом, који тако дуго прати лекарску професију, ипак бити тежак.

Стетоскоп је 1816. године изумео француски лекар Рене Лаенек.

Извор:Мондо

Резултати двогодишњег истраживања показали су да људи који су конзумирали више маслиновог уља имају већи ниво остеокалцина у организму – протеина који луче коштане ћелије. Од нивоа остеокалцина зависи чврстина костију, а што је ниво виши, то су кости јаче.
Међутим, један број научника тврди да остеокалцин може спречити отпорност организма на инсулин, што значи да кости постају имуне на деловање хормона, а самим тим и слабије.

Ипак, студија спроведена на Универзитету у Атини, показала је да је исхрана богата маслиновим уљем важна за чврстину костију, нарочито код жена. Разлог за овакво деловање маслиновог уља су антиоксиданти које оно садржи.

Научници тврде и да би у исхрани требало избегавати црвено месо, које није добро за кости.

Учесталост остеопорозе, поремећаја губитка коштане масе, мања је на Медитерану, где је традиционална кухиња богата маслинама и маслиновим уљем.

Извор:Мондо

---

Али, међутим... 

Научници једном речју, само побијају једни друге.

Амерички Институт за здравље, у оквиру истраживања за вакцину против грипа, нуди 3.000 долара добровољцима који пристану да буду заражени вирусом.

Институти покушава да пронађе добровољце који би пристали да им буде убризгана умерена количина вируса Х1Н1, а у замјену би добили новац.
 
Само здрави људи и млађи од 50 година могу да учествују у овом истарживању.
Овај експеримент изгледа ризичан уколико се има у виду податак да од грипа сваке године у САД умре више хиљада људи.
 
Циљ истраживања је да се прецизније одреде реакције људског тела на вирус грипа.
Иако је у питању веома честа болест, остаје велика непознаница колики број антитела вакцина треба да генерише за што ефикаснију борбу против вируса.
 
Добровољци би требало да проведу најмање девет дана у карантину у болници, а били би пуштени кући, чим буде утврђено да више нису заражени, објавио је француски информативни сајт "Ителе".

Извор:Блиц

Сваке године у свету више од 450.000 случајева рака коже директно је повезано са соларијумом, наводи се у студији објављеној у америчком медицинском часопису ЈАМА Дерматолоџи.

Научници Универзитета у Станфорду (Калифорнији) анализирали су 88 истраживања из Европе, САД и Аустралије и утврдили да је 35,7 одсто одраслих, 55 одсто студената и 19,3 одсто младих већ користило вештачко сунчање.

На основу испитивања разних података, експерти су утврдили да на глобалном нивоу ризик од добијања карцинома коже повезаног са соларијумом износи између три и 21,8 одсто.


Захваљујући том постотку, они су израчунали да је 450.000 случајева карцинома коже и 10.000 случајева рака коже (меланома) директно повезано с вештачким УВ зрачењима.

"То су резултати који сведоче о озбиљном проблему здравља људи у развијеним земљама", наводи се у студији.