Један од узрочника непријатног мириса у устима може да буде и запушен нос. Када вам је због прехладе запушен нос, приморани сте да дишете на уста. На тај начин долази до исушивања ткива и смањења нормалног протока пљувачке, која иначе спира остатке хране у устима, неутралише киселине и делује као природни антисептик на бактерије. Дакле, мање пљувачке значи више бактерија у устима, а то подразумева и "напад" непријатних мириса. У овом случају може помоћи жвакаћа гума, која ће повећати производњу пљувачке.

Већ знамо да слаткиши никако нису добри за зубе, али стручњаци тврде да су гумене бомбоне посебно проблематичне и да врло лако узрокују непријатан задах. "Када једете лепљиве слаткише, као што су гумене бомбоне, бактерије 'праве журку' у вашим устима", рекао је стоматолог Кимберли Хармс. Остаци ових лепљивих посластица шире се по целој унутрашњости уста, укључујући и мала удубљења у зубима која је тешко очистити. Ипак, изненађење је да стоматолози уместо таквих слаткиша препоручују чоколаду, чији се остаци лакше топе и мање задржавају у устима. Поред тога, чоколада садржи и малу количину калцијума који штити зубну глеђ.

Течности за испирање уста такође могу бити узрочници непријатног задаха. Већина ових течности у себи садржи алкохол, чиме се унутрашњост уста исушује. Због тога, задах мирише неко време после испирања, након чега наступа непријатан мирис. Стоматолози зато саветују течности за испирање уста са мањим садржајем алкохола.

Намирнице које у себи садрже доста протеина такође могу бити кривац за непријатан задах. Када у организам унесете овакве намирнице, приликом варења се ослобађа амонијак, који доспева и у задах.

У устима живе различите врсте бактерије, међутим, посебно су незгодне оне које се називају грам-негативне бактерије. Оне се крију у ситним пукотинама и расцепима на језику, а додатни слој ћелија које имау чини их посебно отпорним. У овом случају може помоћи прање целог језика, што је начин којим се за 70 одсто умањује непријатан задах. Професор стоматологије, др Гери Вестерман препоручује детаљно прање целог језика, а нарочито задњег дела, на коме се задржава највише остатака хране.

Веровали или не, чак и нервоза може да изазове непријатан задах. Када сте нервозни, срце вам лупа, дланови се зноје, следи и да се уста суше – а бактерије се шире и шире. У овом случају може вам помоћи да прво неколико пута дубоко удахнете и издахнете, како бисте се смирили, а затим попијте неколико гутљаја воде.

Извор:Мондо

Агенција за лекове и медицинска средства Србије одобрила је америчкој компанији CEL-SCI да у нашој земљи отвори нову фазу испитивања терапије за лечење карцинома врата и главе. Испитивање ће у нашој земљи укључити 72 пацијента.

Испитивање ће у Србији, 11. земљи у којој је одобрено испитивање имунотерапеутског третмана "мултикин", укључити 72 пацијента, од 880 колико их има широм света, наведено је на веб-сајту www.businesswire.com.

"Испоставило се да је имунотерапија следећи велики пробој у лечењу канцера", наводи се на сајту и додаје да је "мултикин" прва имунотерапеутска супстанца развијена до нивоа потенцијалног лека за групу канцера главе и врата.

Ако "мултикин", после завршетка програма који спроводи CEL-SCI, одобри Агенција за храну и лекове, то ће бити прва допунска и другачија терапија у борби против канцера, она која ће подстаћи природну способност тела да се бори против тумора.

Извор:РТС

Posmatrano na svetskom nivou, najveći procenat pušača ima Istočni Timor i to 61 odsto, Indonezija 57 odsto, Armenija 51,5 odsto, Rusija 51 i Kipar sa 48 odsto, pokazala je studija koju su sproveli profesori Univerziteta u Vašingtonu,

Naime, u studiji objavljenoj u žurnalu Američke medicinske asocijacije, a koju je predvodio Institut za metriku i evaluaciju zdravstva univerziteta u Vašingtonu, prikupljeni su podaci o broju pušača u 187 džava sveta.

Prema ovom istraživanju, u regiji Balkana najveći broj pušača se nalazi u Makedoniji gde cigarete koristi 37 odsto ukupne populacije. Posle Makedonije sledi BiH gde ima 32 odsto pušača, Hrvatska sa 31 odsto, Srbija i Crna Gora sa po 27 odsto i Albanija, gde je najmanje pušača i to 21 odsto ukupne populacije.

Od zemalja šire regije Balkana najviše pušača ima u Grčkoj, gde 38 odsto populacije konzumira cigarete, a slede Bugarska sa 36 odsto, Rumunija i Mađarska sa po 28 odsto, Turska sa 26 odsto, Slovenija 24 odsto i Slovačka sa 23 odsto.
Od ostalih evropskih zemalja, u Nemačkoj ima 25 odsto pušača, Velikoj Britaniji 22 odsto, Francuskoj 31 odsto i Španiji 26 odsto.

S druge strane, najmanji broj pušača u Evropi nalazi se u skandinavskim zemljama, pa tako u Švedskoj puši 14 odsto stanovnika, Norveškoj 17 odsto, Finskoj 18 i Danskoj 19 odsto.

Kina je dobila oko 100 miliona pušača u 2012. godini u odnosu na period od pre tri decenije, iako je broj pušača u toj zemlji opao sa 30 na 24 odsto.

Ipak, u studiji se navodi da se najveći zdravstveni rizici javljaju u zemljama kao što su Kina, Grčka, Irska, Italija, Japan, Kuvajt, Koreja, Filipini, Urugvaj, Švajcarska i Rusija.

S druge strane, zanimljivo je da je najmanji broj pušača u afričkim zemljama, pa tako u Etiopiji ima svega četiri odsto pušača i u Nigeriji i Nigeru, Sudanu pet odsto koliko ima i u Gani.

Izvor:Mondo

Компоти су воћна посластица којој нутриционисти замерају две ствари: шећер и висока температура. Међутим, треба их јести али паметно.


Приликом припреме компота, готово је неизбежно додавање поприличних количина рафинисаног белог шећера, који је свакако непожељан у правилној исхрани. Важно је напоменути да се сва та количина шећера додаје на већ постојећи воћни шећер фруктозу.

Решење за овај проблем би било или смањење количине белог шећера, односно његово избацивање, или замена неким другим заслађивачима. Међутим, таква мера даје укус ни близу оном на који сте навикли, пише МХ.

Такође, долазимо и до оног другог проблема, у вези са високом температуром. Излагањем високим температурама приликом термичке обраде, из воћа се губе многи витамини и минерали, који су између осталог, основни разлог због којег се воће конзумира.

Такође, високим температурама се лоше утиче и на садржај влакана, јер се већина воћа пре припреме ослобађа од коре, а високе температуре и евентуалну преосталу количину влакана превише размекшавају.

Закључак је да се компоти могу повремено користити, нарочито током дугих и хладних зимских дана, као пријатно освежење. Ипак, они се никако не могу сматрати адекватном заменом за воће.

Извор:Мондо

Muškarci su, bez obzira na to koliko imaju godina, mnogo zaboravniji od žena, pokazalo je novo istraživanje.

Ovakav rezultat studije iznenadio je i istraživače. "Zaista je iznenađujuće to što su muškarci zaboravniji od žena", rekao je profesor Norveškog univerziteta nauke, Jostajn Holmen. "To nikada ranije nije otkriveno".
Još jedna od činjenica koja je iznenadila naučnike je to da su pripadnici "jačeg" pola zaboravni bez obzira na to da li imaju 20, 30 ili 60 godina.

Prilikom sprovođenja studije, profesor Holmen i njegov tim postavili su učesnicima istraživanja po devet pitanja u vezi sa tim koliko dobro pamte.

U istraživanju u kome je učestvovalo više od 48.000 ljudi, ispitanici su odgovarali i na pitanja o tome koliko često imaju problem da se sete nečega, da li im se događa da zaboravljaju imena, datume, da li mogu da se sete šta su radili prošle godine ili da ponove detalje nekog razgovora.

Od devet pitanja u vezi sa zaboravnošću, muškarci su prijavili problem na čak osam pitanja!

"Dosta se govorilo o tome zašto je muškarcima teže da se sete nekih stvari nego ženama, ali još uvek nismo našli odgovor na pitanje zašto je to tako", rekao je Holmen.

Istraživači su otkrili da žene pamte mnogo bolje od muškaraca, ali i da im je najteže da zapamte imena i datume.

Prilikom sprovođenja studije otkriveno je i da najmanje zaboravljaju oni koji imaju najviši nivo obrazovanja, dok su najzaboravniji oni manje obrazovani, kao i anksiozni i depresivni ljudi.

Izvor:Mondo

Воћни сокови већ деценијама уназад важе за здрав напитак. У последње време, стручњаци упозоравају да су ови сокови штетни колико и газирани. Да ли и како воћни сокови заиста утичу на здравље?

"Воћни сок није исто што и природно, необрађено воће. Ови сокови садрже исту количину шећера као и сви остали заслађени напици. Осим тога, ови сокови се лако варе, па до тренутка када сок стигне до желуца, наше тело не зна да ли је то воћни сок или неки газирани напитак", рекла је Сузан Џеб из Нутриционистичког центра на Кембриџ универзитету.

Док су воћни сокови до недавно препоручивани од стране стручњака као здрава варијанта у односу на газиране напитке, сада се ови сокови стављају у исти кош са газираним. "Воћни сокови и такозвани 'смути' напици су нова опасност за здравље", рекао је нутрициониста Бери Попкин.


Неколико студија показало је да постоји веза између воћних напитака и дијабетеса типа 2."Последњих година појављује се све више доказа да су воћни сокови заправо само фруктоза, као и да на организам делују исто као и газирани напици", рекла је ауторка књиге "Шта јести", Џоана Блитмен.

Иако произвођачи ове сокове често рекламирају као "свеже исцеђене" или "без адитива", многи стручњаци тврде да садржај није баш онакав каквим нам је приказан на амбалажи.

Амерички експерти објашњавају да је воћни сок одувек важио за здраву варијанту, али да се од почетка производње до данас начин производње, као и садржај ових сокова значајно променио. Тако се, на пример, данас сок углавном чува у великим резервоарима, а како би дуже остао свеж из њега се извлачи кисеоник.

Са друге стране, поједини стручњаци стручњаци сматрају да су тврдње о штетности воћних сокова претеране, али да их ипак не треба пити у великим количинама. "Најважнија је количина коју унесете у организам", рекла је нутрициониста Азмина Говинџи. "Препоручује се да ипак сок пијете уз оброк, како вам не би нагло подигао ниво шећера у организму".

Она наглашава да количина од 150 милилитара воћног сока дневно није штетна и да се на тај начин уносе витамини и течност који су важни за организам, али и да би требало да људи буду свесни тога да сок садржи и шећер.

Извор:Мондо

---

Другим речима капитализам.

Одрасле особе с дијабетесом су подложније оболевању од грипа и последичној појави компликација здравља, упозоравају канадски научници.


Истраживање спроведено на Универзитету Алберта показује да особе са дијабетесом имају за чест одсто већи ризик за хоспитализацију због грипа.

Подаци прикупљени од дијабетичара старих од 18 до 64 године потврђују препоруке за вакцинисање против грипа.

У истраживању су коришћени подаци прикупљени од око 160.000 испитаника.

Научници су израчунали и да би вакцинисање против грипа само 20 одсто дијабетичара већ резултирало значајним смањењем трошкова који су у вези са хоспитализацијом због грипа.

Извор:Мондо

У Националној банци рожњаче, отвореној пре скоро годину дана у Клиници за очне болести Клиничког центра Србије, већ дуже време нема ниједне рожњаче коју би специјалисти ове клинике могли да трансплантирају особама које су изгубиле вид.

"Прошле године само једна особа је оставила у завештање рожњаче. Покушавамо да од других банака рожњаче у иностранству добијемо ово ткиво, међутим, то значи да морамо и да дајемо, али са донацијама рожњаче у нашим условима то тешко иде. Садашњи закони нам не дозвољавају узимање рожњаче без сагласности најближих", објашњава за "Политику" директор Очне клинике КЦС професор Милош Јовановић.

Он каже како су пре 25 година у овој клиници познати стручњаци радили чак и по 300 трансплантација рожњача, али су тада рожњаче узимали са кадавера са Судске медицине.

"То сада више није дозвољено, а наш народ јако тешко завештава рожњачу и не дозвољава узимање овог дела ока са преминулих. Трансплантација рожњаче потребна је углавном млађим људима, најчешће после одређених повреда неким хемијским средствима или на други начин. Постоје и урођене аномалије и обољења ока, код којих је интервенције једини начин да ови људи прогледају и виде. То је, са једне стране врло хуман гест, али и ефикасна операција, код које је резултат одмах видљив. Вид се враћа особи која је до тада била у потпуном мраку", објашњава др Јовановић.

Он додаје и да су у току 2012. захваљујући Републичком фонду здравственог осигурања у иностранству набављене рожњаче које су лекари ове клинике пресадили нашим пацијентима, али прошле године је урађен врло мали број ових операција: тек да се изброје на прсте једне руке. Зато се, по речима др Јовановића, број пацијената који чекају ову операцију стално повећава.

Ове трансплантације имају веома дугу традицију код нас, јер је још 1934. године наш професор Здравко Нижетић, као један од првих људи у свету, урадио трансплантацију рожњаче.

Свака рожњача одоговара свако ткиву


Извор:Мондо

---

Промена закона. 

Такозвани добар холестерол (ХДЛ) може у одређеним околностима да повећа ризик за срчани удар, односно инфаркт, тврде амерички научници.

ХДЛ холестерол у нормалним условима одржава проходност крвних судова и тако побољшава здравље срца, али ипак може да отежа циркулацију крви, објавили су истраживачи с Клинике Кливленд.
У крвним судовима може доћи до модификација ХДЛ-а које мењају његову уобичајену функцију и доприносе развоју болести срца. На тај начин ХДЛ постаје сличнији такозваном лошем холестеролу (ЛДЛ).


Тестирања спроведена на 627 пацијената су показала и да је помоћу мерења присутности "абнормалног" ХДЛ-а могуће предвидети ризик за болести срца.

Истраживачи, такође, напомињу да нови налази не значе да би требало ограничити унос ХДЛ холестерола.

Извор:Мондо

Бруснице могу спречити гојење код људи који једу масну храну, показали су резултати истраживања научника са Универзитета у Лунду, пише Дејли мејл. Такође могу да помогну у смањењу нивоа шећера у крви, као и холестерола.

Шведски научници су открили да плод бруснице готово у потпуности спречава дебљање код мишева, који су јели храну са високим садржајем масноће.

Студија је спроведена на мишевима на којима се лако таложе масноће, па се могу сматрати моделом за особе које су гојазне и имају висок ризик за развој дијабетеса.

Мишеви су подељени у групе, а које су све, осим контролне групе, храњене различитим врстама бобица.

Након три месеца показало се да мишеви који су јели бруснице и били на масној исхрани нису ништа дебљи од оних који су јели храну са ниским садржајем масноћа.


Ниво холестерола и масноћа у јетри био је нижи него код оних мишева који су јели масну храну, али без брусница.

Црна рибизла и боровница су такође позитивно деловале на мишеве, али не тако изражено као брусница. Ипак, научници упозоравају да људи не би требало да ова открића узимају као изговор за нездраву исхрану.

Извор:РТС