Verovatno vam se često desilo da pričate sa nekom novom osobom i pitate ih da li i oni uživaju u video igrama. Iako mnogi vole da odigraju bar po koju igru na telefonima, sigurno ste upoznali i one ljude koji podrugljivo odgovore sa: “Nemam vremena za igrice“.
Naravno, ovo u prevodu znači : “Ne zanimaju me ta sr**a”, “To je gubljenje vremena” a često čak i “Kako te nije sramota? Pa ‘igrice’ su za decu”. Ništa protiv ovakvih ljudi, svako ima pravo na svoje mišljenje i svako ima pravo da mu se gade neke aktivnosti.
Međutim, šta biste rekli da ovo isto pitanje pitate neku osobu za koju znate da je uživa u igrama a da dobijete isti odgovor? Kako starim, i dalje volim video igre, ali sve češće i češće odbijam da igram mnoge koje izađu, ma koliko lepo i zabavno delovale. Kada sam bio glupi klinja, mislio sam da ću jednog dana odigrati sve igre. Naravno, kada sam odrastao, ograničio sam se na samo one “najbolje”. A sad kad sam mator, redovno odbijam igre. Pa šta se desilo?
Lični ugao: Zima dolazi za AAA industriju… i miriše na indie
AAA industrija je sama kriva za svoj pad.
Samo da napomenem da ovaj tekst pišem dok sam na moru sa porodicom, tako da, nadam se da razumete koliko sam posvećem ovom hobiju. No, hajde da malo rantujem. Ako ste aktivan igrač (ili gejmer ako preferirate), možda vam se čini da u poslednje vreme, velike igre ne deluju baš toliko zabavno. Nekada smo željno iščekivali nove naslove ili nastavke ali sve se to pretvorilo u bezukusan hobi gde skoro svi već znamo da ćemo biti razočarani na kraju dana. Istina, možda je u pitanju to što starimo i da nam se ograničava ukus, ali nije to jedini problem.
E pa, ja sam tu da vam kažem da nije sve tako crno. AAA industrija propada, ali Indie industrija cveta. Zapravo nikada nije bila lepša. Dok stalno dobijamo jedno te isto s**nje od AAA igara, indie igre se trude, napreduju i čak izmišljaju nove žanrove. Ja se iskreno nadam da ću vam makar malo otvoriti oči do kraja ovog ličnog ugla.
I još jedna, jako bitna napomena, skoro ništa odavde ne važi za Nintendo. Iako su se zavukli u svoj mali balončić i naplaćuju punu cenu za igre starije od 20 godina, Nintendo i dalje ulaže puno truda i ljubavi u svoje igre i baš zato ih i volimo.
Williams Electronics je 1981. godine obogatio Zlatnu eru sa legendarnim Defenderom, prvom igrom skroling šuter žanra. Međutim, retko ko je pretpostavio da će postati jedna od najvažnijih iz ovog perioda. Ukoliko ste mislili da je hajpovanje neke igre postalo popularno tek nedavno, varate se. Mnogi su nestrpljivo iščekivali ovaj naslov kada su čuli da je na njemu radio Judžin Džarvis, programer Williams Electronics flipera. Ovo je bila prva Džarvisova video igra, a kao inspiracija su mu poslužili Asteroids i Space Invaders (ko bi rekao).
Nekada ste iz naziva odmah mogli da pretpostavite o čemu se radi u jednoj video igri, a Defender je odličan primer ovog nekadašnjeg trenda. U Defenderu se nalazite u orbiti nepoznate planete, gde kontrolišete letelicu dok uništavate vanzemaljce koji žele da otmu astronaute koji nisu svesni kakva ih sudbina čeka. Ukoliko ne uspete da zaštitite astronaute, planeta eksplodira, a nivo postaje preplavljen mutantima. Planetu možete ponovo ‘’oživeti’’ ako preživite talase novih neprijatelja, što nije nimalo lak podvig. Defender je veoma brzo postao najprodavanija igra sa 55.000 prodatih primeraka, kao i jedna od najprofitabilnijih arkada svih vremena. Do danas, Defender se pojavio i na 14 različitih kućnih konzola.
Godina je 2072. Budite se u nepoznatoj svemirskoj stanici, bez sećanja, okruženi kiborzima i mutantima na čelu sa pomahnitalom veštačkom inteligencijom po imenu SHODAN (Sentient Hyper-Optimized Data Access Network). Nažalost, ovo u 2024. izgleda kao scenario koji je sve izvesniji, a pre oko 20 godina je bio premisa sada čuvene igre System Shock od studija LookingGlass Technologies.
U Play!Retro specijalu najčešće pokrivamo igre koje su, u svoje vreme, gejming industriju promenile iz korena, pa ni System Shock nije izuzetak. Za početak, igra je maestralno kombinovala veliki broj žanrova, kao što su FPS, RPG i survival horror. Ne smemo da zaboravimo ni na fantastičnu atmosferu koja savršeno prenosi osećaj straha, usamljenosti i izolacije hladnog svemira. Sa tehničke strane, igra je briljirala sa svojim naprednim 3D endžinom i simulacijom fizike.
Priča je bila prilično kompleksna za svoje vreme, sa višeslojnim narativom koji se pored cut scena odvijao i kroz audio zapise i mejlove. Igrače je raspametio gejmplej koji je bio nelinearan i koji je nudio potpunu slobodu u istraživanju. Za kraj moramo da pomenemo i SHODAN, koja se danas smatra za jednog od najpoznatijih negativaca iz sveta video igara. Da System Shock ne postoji, verovatno nikada ne bismo dobili igre kao što su Deus Ex, BioShock, Portal, Half-Life, Prey i mnoge druge.
Tema: 
