Веровање у завере :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Да ли смо заиста ухваћену у мрежу завера, као што се то многима чини? Да ли је оно што нам се збива заиста део неког пакленог плана који спроводе удаљени и недодирљиви моћници? Или у нашим животима има много више случајности него што смо вољни да прихватимо?

Присталице теорије завере ће рећи да ништа није случајно, и у то дубоко веровати. Све је ту са неком тајном а опаком намером, све међусобно повезано скривеним и нераскидивим нитима.

Уклањање ужасавајуће случајности један је од веома важних узрока широко распрострањеног веровања у завере свих врста. У нама постоји веома снажна емоционална потреба да верујемо како се људском судбином може управљати, како се она да обликовати по неком плану и водити у складу са нечијом добром или злом вољом. Дубоко нас узнемирава сама помисао да је тако нешто неоствариво.

И онда када нам се чини да од нас готово ништа не зависи, налазимо неку несвесну утеху у веровању да макар зависимо од неког другог, па ма тај други био према нама и непријатељски расположен. Пре и то него да себи признамо како смо често суочени са слепим силама над којима нико нема потпуну контролу.

Занимљиво је да поклоници теорије завере верују у савршенство и свемоћих мрачних сила. Ту се све уклапа, све је изводљиво, све иде као подмазано. Човеку је тешко да се одррекне вере у савршенство и свемоћ, макар то били савршенство и свемоћ зла. Веровање у завере задовољава и друге снажне емоционалне потребе.

Потребу за бекством од одговорности. Какво олакшање! Уколико себе успемо да убедимо како смо жртве завере, онда нисмо одговорни ни за шта у свом животу. Не морамо више да улажемо никакав напор како бисмо поправили и себе и стање у коме се налазимо. Можемо слободно да се препустимо самосажаљењу и бесу према онима које смо прогласили кривим за ствари који нам се дешавају.

Нашли смо кривца! Велика је то ствар! Кривца кога, макар у мислима, можемо обасути најтежим прекорима, ако већ не и казнити, што никако не искључујемо. Волимо да верујемо да ће тог кривца кад тад стићи заслужена казна. Тако смо, ето, задовољили и потребу за осветом.

Верујући у завере, отварамо могућност да непријатељство које осећамо према себи доживимо као непријатељство које други гаје према нама (погледај Манија гоњења) и тако ублажимо унутрашњу напетост.

Теорије завере пружају једноставна, свеобухватна и свуда примењива објашњења која се могу сажети у пар фраза. Човеку се чини да се одједном избавио збуњујуће замршености и застрашујуће недокучивости света. Све му изгледа схватљиво, прегледно, јасно. Све се разуме, али само привидно. Ово је варка које ће се, међутим, многи држати грчевито.

Насупрот теоријама завере, стоји го људски живот, којим се тек делимично може управљати. Стоји мноштво случајности и недоречености. Стоји безброј нејасности и неусклађенлости. Стоји сва сила узалудних покушаја, промашаја и неуспеха. Стоји замршено клупко збивања чије је нити немогуће до краја расплести. Стоји свет који увек, макар једним својим делом, измиче сваком разумевању.