Па, мислим да је међу најбољим форумума и интересантно ми је.
Не.

Не превише.
Неко време сам само пратио дискусије на овом форуму и нисам могао да верујем да има оволико атеиста и секташа и да сви то гледају и ћуте. Одлучио сам да се укључим и покушам да људима који не учествују у дискусијама покажем да не треба стајати са стране и дозвољавати да се гази Православна Светиња. Као што видиш ниједном се нисам послужио неистином и надам се да ће бар неко прочитати то што пишемо нас неколицина и макар се помислити да ли је то у реду.
 

Vidim da su se ovde neki ljudi izjasnili da ih neko plašin nečim i verovatno da su oni uplašeni od nečeg. Ja bih voleo da mi kaže bilo ko od čega je on lično uplašen i zašto.

Svi se plase smrti to je poenta price samo to neko ne moze da izdrzi pa mu je lakse da to podnese ako veruje u nesto ili nekoga ko mu je obecao raj i vecni zivot u njemu.Ako neki koji se ne boje zele da mu kazu da nema cega da se plasi.Ili ti u prevodu. Bog je istina slabih, a znanje istina hrabrih. 

Dakle, hrabri su oni koji veruju u besmislenost ovog zivota. Ne bese li upravo prava hrabrost povezana sa razumom?

Смрти се боје грешници. Као што рече Немам Појма: "Цео свет плаче а он се смеје", и са пуним правом се смеје јер праведник зна где иде, он не каже: мислим да има живота после смрти, не, он каже: ја знам да има живота после смрти. Праведник умире са осмехом на лицу.

Истинита прича:

    Једном је Свети Николај Жички седео у својој соби у Патријаршији СПЦ у Београду. Изненада на вратима се појавио човек који је питао: "Јесте ли Ви Епископ Николај?" "Да ја сам". Тада је чудни гост извадио револвер и уперио га у владику: "Дошао сам да Вас убијем, као што ми је речено. Спремите се да умрете". Николај је устао од стола и рекао: "Ја сам увек спреман да умрем и изађем пред Бога. Учините оно због чега сте дошли". Човек га је погледао, спустио револвер и након извесног ћутања, рекао: Нисам дошао да Вас убијем, него да видим да ли стојите иза својих речи".

Neveruju svi u raj ili pakao, pa cak ni neki vernici.

Ja se smrti bojim jer ne mislim da me posle ceka ista. Sve sto sam ja bio, sve sto sam sanjao, sve sto sam osecao, sva moja secanja i moja licnost istrule zajedno sa mojim mozgom. Mislim da me posle smrti ceka mrtva vecnost. Jednostavno receno nista. Nezamislivo nista.
Svako bi se toga bojao.

Raj je nesto sto sami trebamo da stvroimo, da zasluzimo, ali ovde na zemlji. Treba da prestanemo da cekamo da dospemo tamo i da ga sami sagradimo.

Па онда их и не требамо називати верницима.




ВЕЛИКИ ЧОВЕК

Не можеш бити велики човек докле год себе сматраш умрлим.

Не можеш бити велики човек ни на једном месту на свету и ни у једном положају у друштву; -

прво, докле год имаш страх ма од чега мањег од Бога;

друго, докле год имаш љубав према чему мањем од Бога, и

треће, докле се год не привикнеш сматрати своју смрт нечим бившим, а не нечим будућим.

Свети Николај Жички

Mene plaše ljudi kao Deki44. Zato što znam da ih ima mnogo. Imam neki osećaj da mogu biti opasni. Ta zatvorenost uma ne može doneti ništa dobro... Bez uvrede, nije ništa lično, ali je to moje mišljenje...

Знам
 
Таман посла да ме могу увредити речи једног атеисте.

Besmisleno je izvlačiti citat iz konteksta...poenta je da lako možete biti izmanipulisani. Da crkva kaže "ubij nevernika", ne znam baš koliko biste doveli to u pitanje Nema veze...idem napolje da se nađem sa svojim "nerazumnim" prijateljima (neki su vernici, ali i dalje po tvojim kriterijumima sa prve strane - nerazumni)