Еклисиолошко православље нема placebo ефекат на човека јер се оно не заснива на психолошкој аутосугестији да Бог постоји већ јер сама благодат Светога Духа конституише Цркву и Својим деловањем на Сабрање сведочи Сопствено постојање.
Могао бих рећи да Бог не постоји али када опитујем благодат у својој личности - која за Сина сведочи да Он Јесте објективна Реалност - онда не умем рећи да Он не постоји, јер не знам по којим критеријумима бих рекао супротно. Јер имам потврду у свом савесном искуству психо-физичког бића које "региструје" промене које нису од овога света.

На који начин Ви имате веру у Бога? Како је опитујете и доживљавате а да саму веру не избацимо из Црквене перспективе?

Veoma jednostavno - svak put kada udahnem udisem boga - kada izdahnem izdisem u boga - da li je potrebna druga vera osim te? Da li je potrebno nesto vise da me podseti da sam ziv ? Svesnost svakog udaha i svakog izdaha je najlepsa pesma Kreatoru ikada spevana.

Потребно је човеку да зна ко је Бог којег воли и који њега воли. Иначе упадамо у опасност да од Божије Личности начинимо по западном моделу неку Космичку Безличност, или, по исламу, Слепу Судбину која не полаже никоме рачуне а чини мимо човекове слободе шта хоће.
Бог има идентитет, има име, има постојање које иако није од овога света то не значи да  није у овом свету.

vera i autoagresija... ne ili to je glupost

al moze to nastaviti jer drzava i autoagresija..

lecenje i autoagresija


covek i autoagresija... sto nije osim ilogicnost, nego produktum od ovim gore navadenih institucijama

 

taj video sa kerom znaci to(metafora tome) kad vernici saznaju da ne postoji Bog i nisu u mognosti da slazu sa tome sto su do tada uradili, nasilno..zbog nemoc za ljubav, jer sve je to bilo do tada osim formalnost..


al nije tako jer od odgovornosti begaju da budi oni koji jesu i tako nece to desiti nikad..

slazem se glupostje to sta sam napisao

Vjera je zgodno utočište, mirna luka u kojoj je ugodno boraviti, pod uvjetom da nikad ne razapneš jedra i isploviš na pučinu u susret nepoznatim daljinama.
Jedna od ozbiljnijih mana vjere je ta, da ne potrebuje razuma.
Dovoljno je samo vjerovati.
Tu razum dolazi kao nepotreban suvišak ili još gore, kao  (često) nepremostiva smetnja samom vjerovanju, jer razum traži neprekidno preispitivanje činjenica što vjera nikako ne podnosi.
Zbog toga su utvrđene vjerske istine (dogme) koje se ne preispituju.
Sve ostalo u vjeri je samo stanje svijesti, a ta je kod vjernika redovito uznemirena vlastitom nadnaravnošću.
U vjeri sve naprosto vrvi od (nedokazivih) nadnaravnih fenomena, počevši o bezgrješnog začeća Bogorodice, uzdizanja od mrtvih, pretvaranja vode u vino, zatiranja gradova, uskrsnuće....., dakle bezbroj pojava u koje se racionalno ne može vjerovati jer su znanstveno neprovjerljivi.
U nedostatku racionalnog odgovora na vjerske nepoznanice, onima koji se ne mire sa svojom ograničenom sviješću, jedino preostaje prilagoditi vlastitu svijest vjerskim istinama na taj način, da uklone sve barijere mašte i da dopuste  iluzijama da svom silinom preplave  područje racionalne svijesti.
U takvom ambijentu u kojem bujice razuzdane mašte nezaustavljivo nose sve pred sobom i kad posljednje čestice svijesti budu potopljene, na takvo tlo nastupa religija.
Kod prihvaćanja vjere, slobodno se može reći:  ZBOGOM PAMETI.
Pamet (razum) za vjeru nije potrebna i zato je poželjno odbaciti taj balast koji nam koči uzlet u božanske visove.
Kako svaki dosljedan vjernik ne preispituje već utvđene istine, nikad s ne će upitati:   Zašto mi je Bog dao razum, ako se njime ne smijem služiti? 
Već bi samo razmatranje tog pitanja dovodilo u sumnju svrhovitost čovjeka kao božjeg djela.
Kako čovjek nije savršen, postavilo bi se i pitanje božje nesavršenosti kad producira nesavršenih uradaka.
To više ne bi bila vjera, već hula.

Али да наставим мисао, колико ваздуха можемо удахнути од све атмосфере, толико може бити наше сазнање и поимање о Богу. "Удах Бога" таман толико да Га будемо свесни и осим тога превише не сазнамо. Осим тога ако је Бог са хиљаду лица, има ли ико од људи да је сва његова лица сагледао и о сваком од ликова трезвено промислио? Ако неко види Бога-Ескима а неко Бога-Лава мислим да ће се вечно спорити "шта је Бог?" не помишљајући да ли су њихова свест и чула довољно јака за потпунији увид. Свако је данас паметан, и то надпросечно, и у себе не сумња.

Не знам откуд ти то да је вера ирационална. Она је надрационална али то не значи да се догмати вере не могу изразити или довести у везу са светом разума око нас. По твом коментару видим да ниси ништа читао јер иначе не би тако ирационалне закључке донео. Постоји ум и разум. Ум се бави интуитивним а разум дискурзивним сазнањима. Другим речима, постоји оно што је апофатичко - неизразиво, и оно што је катафатичко - изразиво.
Догме се не могу усвојити док се не преиспитују - дајеш им неки апстрактан облик. Јер да су непреиспитиве како би човек знао у чему тј. Коме учествује.
Ако већ помињеш домен чуда, то не значи да су она ирационална већ надрационална, стога ни ум ни разум нису ускраћени да у Божанским стварностима учествују.
Што се маште тиче, види се да ниси читао аскетику Светих Отаца у којима се на зилион места подвлачи разлика између маште и созерцања. Укратко, машта је "забрањена" пред истином вере.
Вера јесте "збогом памети" али не у буквалном смислу већ "збогом старо и телесно умовање".
Бог је дао ум и разум управо да би их користио а не да би их игнорисао.
Бог је све створио добрим али то што постоји несавршенство у свету није Његов акт већ дело слободе којом човек бира да ли ће је окренути на добро или зло а Бог насилно не жели свет да учини савршеним противно људској слободи. Ту је и одгонетка зла у свету.

A ovo znaci da je tvoj bog bolji ili tacniji od njihovog? Koliko to malih bogova ima? Kako je to moguce ako je Bog sveprisutan i svemoguc? Sta znace te floskule "zapadni model" i "slepa sudbina". Prazne reci koje nose mrznju i podvojenost - da li je to recnik bozije ljubavi? To o cemu pricas je upravo primer autosugestije prijatelju moj - napravio si idola i obozavas ga. Sudis drugima da bi soptvenom egu dao vaznost a zaboravljas da je sustina tebe i tih drugih jedno te isto i da dolazi iz istog izvora ljubavi.