Nagrada za životno delo Bati Živojinoviću na Sinema Sitiju

Na otvaranju Festivala Sinema Siti, u subotu, 18. juna u bioskopu Arena u Novom Sadu, glumcu Velimiru Bati Živojinović biće uručena nagrada Ibis za životno delo, a tokom festivala će biti prikazana retrospektiva njegovih filmova.



Nagradu Ibis za doprinos kinematografiji Bati Živojinoviću će uručiti direktor Festivala Sinema siti Miloš Ignjatović.

Prve večeri festivala, novosadska publika će imati prilike da na otvorenom bioskopu u Dunavskom parku, pogleda kultni film “Valter brani Sarajevo” Hajrudina Krvavca, u kojem je Živojinović ostvario jednu od svojih najprepoznatljivijih uloga.

 

Na festivalu, koji će trajati do 25. juna, u okviru omaža Bati Živojinoviću, biće prikazani i filmovi “Tri” Aleksandra Petrovića, “I Bog stvori kafansku pevačicu” Jovana Živanovića, “U raljama života” Rajka Grlića i “Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića.

Festival Sinema siti, svake godine prikazuje ostvarenja značajnih filmskih autora koji su obeležili razvoj inostrane i srpske kinematografije. Ove godine je odlučeno da omaž bude posvećen velikanu srpske i jugoslovenske glume, Velimiru - Bati Živojinoviću.

Tokom 55 godina karijere, Živojinović je igrao u više od 270 filmova. Proslavio se ulogama u partizanskim filmovima, a čuven je i po komedijima i kultnim ostvarenjima, poput filmova “Tri” i “Skupljači perja”.

Tri puta je osvajao Zlatnu arenu na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli, dobitnik je Oktobarske i Sedmojulske nagrade, kao i Nagrade za životno delo “Slavica”. Nagrađivan je i na Filmskom festivalu u Nišu i Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi.

U Kini, tokom nekoliko decenija, film “Valter brani Sarajevo” s Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi je stekao mnoge milione ljubitelja.


Izvor: Blic

Zasluzena nagrada

Bata Živojinović: Glumim tatu svih tata

U filmu „Led“, koji režira ćerka poznatog glumca i reditelja Radoša Bajića, Jelena Bajić Jočić, jednu od glavnih uloga ima doajen srpskog glumišta Velimir - Bata Živojinović. Film koji se snima u selu Grbice kod Kragujevca već skoro dva meseca sada je u završnoj fazi. Govori o propadanju seoske porodice i tradicionalnih vrednosti.



- U filmu „Led“ glumim tatu svih tata. Imam još svega nekoliko dana snimanja. Mislim da će film Jelene Bajić Jocić biti sjajan. Priča je aktuelna i interesantna za veliku publiku. Uživam u glumi i fizički se osećam odlično - rekao nam je Bata Živojinović.

Bata ovog leta nije bio na moru.
- Na letovanju u Crnoj Gori bio sam poslednji put pre 30 godina. Pre toga sam bio par puta i na Hrvatskom primorju. Ali me prosto ne zanima da idem na more. Bio sam nedavno na Kubi u poseti kod ćerke, koja radi u našoj ambasadi. Bilo mi je interesantno da vidim tu zemlju, ali je previše vlage. U Beogradu se ipak osećam najprijatnije - priča Bata.

Od novih projekata najavljivao je seriju koja bi se radila po kultnom filmu „Valter brani Sarajevo“.
- Za seriju „Valter brani Sarajevo“ postoje velike šanse da bude urađena. Kineski partneri su spremni da finansiraju 30 epizoda. Međutim, postoje neki problemi koji nisu novčane prirode i koji bi trebalo da budu rešeni do kraja godine. To je projekat koji bi trebalo da se radi iduće godine i ja sada čekam da se reše te stvari. Partizanska serija bi se svakako prikazivala i na kinskoj i na našoj televiziji - kaže na kraju razgovora raspoloženi Bata Živojinović.

Originalni film „Valter brani Sarajevo“ sniman je 1972, a gledalo ga je 1,5 milijardi ljudi.

U filmu se pojavio i Emir Kusturica kao dečak.

Izvor: Blic

Bata Živojinović: Konačno imam dobru ulogu

U selu Donje Grbice, nedaleko od Kragujevca, danas će pasti poslednja klapa snimanja igranog filma i dramskog serijala „Led“ u režiji Jelene Bajić–Jočić. Snimanje projekta, čiji je scenario nastao po motivima istoimene monodrame autora Radoša Bajića, počelo je 20. juna.


Rediteljka Jelena Bajić-Jočić i Bata Živojinović za vreme snimanja

Glavne uloge su poverene Velimiru Bati Živojinoviću, Neli Mihailović, Momčilu Otaševiću, Olgi Odanović, Nedeljku Bajiću, Radoslavu Milenkoviću, Nenadu Jezdiću, Biljani Mišić... Zanimljivo je da se u filmu, kao gost, pojavljuje poznati sarajevski glumac Emir Hadžihafizbegović, dok će Radoša Bajića biti samo u dva kadra.

- Posle dosta neozbiljnih projekata koje sam radio, konačno se pojavio dobar tekst i talentovana mlada rediteljka. “Led” pruža nadu srpskom filmu! Na snimanju je bilo pravo stvaralačko druženje i moram priznati da nisam očekivao tolika znanja i umeća tokom rada. Inače, Momčilo Orašević, koji tumači glavnu ulogu, je mlad čovek pred kojim je velika karijera. Jednostavno, u početku sam mislio da je samo mladi glumac, a kasnije sam shvatio da je to bio rediteljkin pravi izbor glumca - priča Velimir Bata Živojinović i dodaje:
 
- Na snimanju mi ništa nije palo teško, jer je to moj posao. Ako bih rekao da mi je bilo teško, šta mislite kako je bilo ostalom delu ekipe, posebno tehničkom. Ja sam glumac i izabrao sam ovaj posao da obavljam, tako da ništa nije prenaporno. Inače, mislim da će “Led “ biti pravo iznenađenje svima koji ga budu gledali. On je po meni značajan projekat i jedva čekam da ga pogledam.

Rediteljka Jelena Bajić-Jočić je zahvalna celoj ekipi na izvanrednoj saradnji. Takođe, zahvalna je i seljanima Donjih Grbica, koji su im pružili ogromnu pomoć u snimanju najtežih i veoma komplikovanih scena oluje, grada i nevremena.
 
- Posebnu zahvalnost dugujem velikim glumcima poput legendarnog Bate, Olge, Nele, Momčila i ostalih, koji su snažno i sa ogromnim zalaganjem, pratili svaku moju zamisao i ideju. Verujem da će „Led“ biti iskren i pošten film u kome će dominirati vrhunska glumačka igra - izjavila je rediteljka.
 
Premijera igranog filma i početak bioskopske distribucije, očekuje se u drugoj polovini januara 2012. godine, dok će TV premijera “Leda” na RTS-u (u formi dramskog serijala od tri dela) biti krajem sledeće godine.

Izvor: Blic

Živojinović:Ja sam nostalgičar

Poznati jugoslovenski i srpski glumac Velimir Bata Živojinović u prvom razgovoru za jedan hrvatski medij posle 20 godina, izjavio je da se razilaženjem, ne samo s Hrvatskom, od njega odvojio deo bića i da se zbog raspada bivše države oseća osakaćenim.



Dan uoči zagrebačke premijere dokumentarnog filma "Sinema Komunisto", autorke Mile Turajlić, poznati glumac je dodao:,,Ja sam najveći nostalgičar onog šta je bilo i žao mi je što nije sada kako je bilo".

Na pitanje novinara koliko su filmovi u bivšoj Jugoslaviji idealistički prikazivali društvo, Živojinović je podsetio da su od svih filmova koje je snimio, 30 bili partizanski, zbog čega su ga zvali partizanski glumac, i ocenio da su mnogi od njih bili drugačiji od realnosti.

On je, međutim, dodao da je bilo i faktografski autentičnih filmova.

,,Imate s druge strane Hajrudina Krvavca koji je sminio obimom mali opus od četiri filma, Most, Valter brani Sarajevo, Diverzanti i Partizanska eskadrila, ali su to bili naši najprodavaniji filmovi u svetu", rekao je Živojinović.

,,Neću da govoriom o uspomenama i ne želim ni da se sećam koliko je sve bilo divno", rekao je on, dodajući da sve ima zapisano i vizuelno, i da bi želeo da se tako nešto i danas dešava i da se zbog raspada bivše države oseća osakaćenim.

Na pitanja kako komentariše činjenicu da je zbog članstva u SPS-u u Hrvatskoj bio persona non grata, Živojinović je rekao da, kad je krenuo u taj svet gde se ljudi bave politikom, nije razmišljao ni o Hrvatskoj, ni o Crnoj Gori, ni o BiH.

Rekao je da je snimao komediju na Palama dok su neki ljudi gađali Sarajevo, ali da ništa nije bilo u njegovoj moći.

On je rekao da nije video ni pročitao pismo hrvatskog glumca Borisa Dvornika s kojima je često snimao filmove, a koji ga je putem ekrana Hrvatske televizije napao zbog političkog stava.

,,Boris i ja se nikad nismo posvađali, a glavna ideja je bila da se nas dvojica pomirimo, da bi se onda i naši narodi pomirili", rekao je Živojinović.

Na pitanje zašto mu nije otišao na sahranu, odgovorio je da je to bilo vreme ,,kad je neko nekom bušio gume s beogradskim ili srpskim registracijama ili su se bacala kola s puta".

Sinema komunisto, film koji će biti prikazivan u nekoliko bioskopa, koji je prikazan u bioskopima u Srbiji, dobio je više od deset međunarodnih nagrada i bio prikazan u konkurenciji IDFA-e i Tribeka filmskog festivala.

Izvor: B92

Let do zvezda velikog Valtera

U karijeri dugoj 55 godina popularni glumac, koji upravo radi na autobiografskom filmu, snimio je zvanično 333 filma, ali postoji još 17 koji nisu ušli u monografiju



„I dan-danas mi neke stvari ne veruju. Supruga Lula voli da kaže da nikada nije verovala svojim očima. Imam milion anegdota i mnogi mi savetuju da napišem memoare. Ne znam lepo da pišem i neću da pišem, ali će za mesec i po dana izaći monografija o meni, i snima se skoro godinu dana moj autobiografski film ‘Valter’“, kaže legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta, šmeker, šaljivdžija, borac u životu i na filmskom platnu Velimir–Bata Živojinović.

Vratolomije i nadimak Bata životinja

‘Bata Životinja nazvali su me zato što sam igrao sve što su tražili od mene, uloge nisam odbijao, a sve što sam odigrao bilo je bez kaskadera ili dublera. Lomio sam noge i ruke, operisao kičmu, ali nisam dozvolio da me menjaju kaskaderi ili dubleri. Ako vas neko nekada zameni u filmu znači da može i privatno, a to nije dobro. Nikada mi ništa nije bilo teško. Danas glumci vole da kažu da rade na ulozi. Šta tu ima da se radi? U filmu ‘Uzavrli grad’ Veljka Bulajića igrao sam mehaničara koji je napustio ženu i decu, a radi u Željezari u Zenici. U jednoj sceni dolazi moj filmski sin i počne da me šamara. Na moju nesreću bio je veći od mene i imao je 90 kila. Napravili smo 66 dublova. Posle 40 dublova meni se nadula glava. Ekipa je donela šnicle koje su mi stavljali na lice, pa posle 15 minuta kada se stanje malo normalizovalo sledilo je ponovo šamaranje. Bulajić nikada zadovoljan, ne tako nego ovako, pa pononvo šamaranje. U jednom momentu pao sam u nesvest. Flim je posle bio u Kanu i jedino je ta scena dobila aplauz’’.

Čak ni biografi holivudskih zvezda ne mogu u svaku da unesu podatak, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, da je četiri ratna filma Hajrudina Krvavca, u kojima tumači glavne uloge, videlo 13 milijardi ljudi za četiri decenije prikazivanja, a samo „Valter brani Sarajevo“ milijarda i po. Višedecenijsko prikazivanje u Kini donelo je obožavanom Valteru enormnu popularnost koja u najmnogoljudnijoj zemlji sveta traje i danas, gde Bata kaže da neumorno radi na snimanju spotova za popularni „telešop“. Nudili su mu Kinezi svašta, bio bi prvi stranac koji bi dobio njihovo državljanstvo, nuđen mu je plac za kuću pored Šangaja, da se celi kvart nazove Koraćica... Ali velikan duge trake ponikao na obrancima Kosmaja odlučio se za svoju Koraćicu sa voćnjakom, u kojoj je ljuljaška na kojoj je u romansi dužoj od pola veka lebdela Lula, a potom unuci, za ostanak u Srbiji gde je poneo sve nagrade za svoju umetnost i neizbrisiv doprinos u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji. Kozer, kako bi naš narod rekao „ljudina od čoveka“, za „Akter“ otkriva detalje svoje prošlosti, na čemu trenutno radi, i planove večitog Valtera.

Počelo je 1933. pod Kosmajem

Rođen je 5. juna 1933. godine u selu Koračica, kod Kosmaja. Posle srednjih glumačkih škola u Nišu i Novom Sadu, upisao je Pozorišnu akademiju u Beogradu. Njegov filmski debi bio je 1955. godine u filmu “Pesma sa Kumbare” reditelja Radoša Novakovića. Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje je napustio pozorište, započeo je epizodama u filmovima “Vlak bez voznog reda” iz 1959. godine i “Rat” iz 1960. godine. Tokom 60-ih proslavio se filmovima “Kozara” (za koji je dobio nagradu u Puli) i: “Bitka na Neretvi”, ali najveću popularnost postiže 70-ih godina filmovima sa tematikom Drugog svetskog rata. Neki od mnogobrojnih filmova u kojima je igrao su i “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, “U raljama života”, “Čudo neviđeno”, “Tajna manastirske rakije”, “Braća po materi”, “Tri karte za Holivud” i “Bure baruta“...



Opet ste Valter, ali u roli o sebi?

Produkcija i režija su pod palicom Andreja Aćina, i interesantno je da od dosad urađenog materijala nisam gledao ništa. Bili smo na Kubi, tamo smo se vozili starim kabrioletom i radili na filmu. Aćin me je snimao kako idem kroz Havanu, zatim su pravljeni kadrovi u ambijentu najstarijeg hotela „Internacional“, u njegovoj bašti i oko tog znamenitog zdanja. Pričao sam o sebi, a on mi je postavljao pitanja o privatnom životu, ulogama, filmovima... Sada se spremamo za Kinu, gde nastavljamo sa radom na „Valteru“.

Spremaju li vam specijalni doček?

Idemo u novi grad Boding, koji je sav u znaku Valtera, počev od tržnog centra do podignutog spomenika. Tamo sam proglašen počasnim građaninom. Valter tako dobija i svoj nezaobilazni kineski deo priče.

Kada će biti premijera?

Ne znam tačno, jer će Aćin dugo još na njemu da radi. Sigurno će kineski mediji javiti da sam došao i on očekuje neki spektakl, veliko interesovanje ljudi. Svestan sam, s obzirom na popularnost, šta me čeka.



Da li će gledaoci moći da prate i čuvenu, skoro filmsku, supružničku i ljubavnu priču o Bati i njegovoj Luli?

Da, naravno. Lula je deo mog života i nezaobilazna u filmu o meni. Taj deo priče sniman je u kući u Koraćici.

Svi pričaju o tome da ćete na proleće da se ženite?

Tačno je – ženim se, naravno sa mojom Lulom, a bio bi i red posle tolikih godina da se venčamo, jer kao što i sami znate naša crkva brak sklopljen u opštini ne priznaje. Kao vernik koji poštuje Srpsku pravoslavnu crkvu i našu veru, želim da to obavimo i pred sveštenikom i Bogom. Svestan sam da nisam u braku dok to ne uradim i u crkvi, pa zašto da to i ne uradim? Ne znam samo kako bi Lula mogla da se obuče. Neće valjda venčanicu u sedamdesetoj godini? Venčaćemo se jednog jutra, kada ustanemo malo ranije. Venčanje ću obaviti u svom selu Koraćici, bez velike pompe i ceremonije. Naravno i bez zvanica, zašto bismo pravili cirkus, ali prethodiće momačko veče, jer se još osećam kao mladić.

Lula vas je i u doba kada ste bili mladić pratila na snimanja velikih filmskih poduhvata iz Titovog vremena?

Da, sećam se vremena kada je nastajala „Sutjeska“. Snimali smo sa Ričardom Bartonom, a on je uglavnom spavao u Dubrovniku. Ponekad bi ostajao na Tjentištu u jednoj od dve barake, sa fenomenalnim apartmanima za Tita, a sa njime je bila i njegova Liz Tejlor koja mu je mahala jednom rukom sa balkona dok je helikopterom išao na snimanje, dok bi joj u drugoj bila čaša sa dva deci votke i deci koka-kole. Za to vreme, dok bi Barton stigao do helikoptera, Boris Dvornik i ja smo tabanali po vrletima Tjentišta jureći da stignemo pre nego se on spusti. A onda je došla moja Lula, da mi maše kao Tejlorka Bartonu sa terase, i Boris bi izašao iz spavaonice…



Sa Dvornikom ste bili više od filmskih prijatelja i partnera. U to doba bili ste i sinonim bratstva i jedinstva?

Mi smo pregurali mnogo toga zajedno, čak smo pod ruku skakali u „terevenka pauzi“ jednog snimanja u prazan bazen. Postoji i jedan film tokom čijeg snimanja sam se od prvog do poslednjeg kadra isticao u prvi plan, boreći se da dobijem Zlatnu arenu u Puli, i uspeo sam. Njegov glumački kvalitet je zasenio i sve ostale kandidate.

Snimili ste role u partizanskim filmovima rame uz rame sa Ričardom Bartonom, Orsonom Velsom, Julom Brinerom. Kako je to izgledalo?

Sa svojim partizanskim saborcem i prijateljem Borisom Dvornikom zafrkavao sam te likove iz sveta. Šta drugo? Nismo mi njihov nivo, a i tretman u ekipi nam je bio takav. Barton, pa oni, pa oni, pa nas dvojica. Jednom je sniman krupni plan, a ja čučnuo da me ne vidi kamera i držim Tejlorkinog Bartona oko pojasa da ne padne, jer kao i uvek posle podneva nije znao gde je. To je Tito gledao i komentarisao: „Pa ja nisam nikada bio pijan u ratu.“

Imali ste kao Titov miljenik i velika filmska zvezda mnogo susreta sa maršalom?

Najčešće me je zvao da mu pričam viceve o njemu, i šta narod govori i misli o njemu. Svaki put sam se tresao kad UDBA dođe i kaže mi da me Stari traži. I ti susreti sa Titom bili su boli glava, jer je on bio nezaboravan lik za svakog ko ga je znao.

Sve više je izložbi o SFRJ?

Da, a i sve televizije vrte stare filmove, što je dobro da i ova generacija upozna taj period. Period rada u Titovo doba bio je zlatno vreme zbog novca za snimanja, i imalo je smisla raditi te velike filmove, ne samo istorijske. Kod nas je bilo raznih talasa, crni na primer, a i ratni koji su danas najpopularniji u Kini. Nisu bili faktografski, autentični, već ih je kritika nazvala strip filmovima, recimo Hajrudin Krvavac i njegovi „Most“, „ Diverzanti“, „Valter brani Sarajevo“ i „Partizanska eskadrila’’. To su ne samo najgledaniji, već i najprodavaniji naši filmovi.



Da li se okrenete iza sebe i prebirate po ulogama?

Ne, ne okrećem se nikad i suštinski ne sabiram šta sam sve uradio. Imam to zadovoljstvo da nisam gledao polovinu svojih filmova. Uglavnom nikada nisam odbio nijedan posao. Sad shvatam da sam, mada mi nikada niko to nije rekao, radio i koješta. Bivalo je i očajnih uloga. Nisam sad prepotentan, niti sam zastranio, valjda sam sada tek dobro sve procenio. Gledano iz ovog ugla, možda ne bih radio sve to što mi se tada nudilo, ali takvo je vreme bilo.

Mnogi vas vezuju za partizanski film, a malo njih zna da vam je komedija bila na srcu?

Naravno. Zvanično imam 333 filma, ali postoji još 17 i oni čak nisu ušli u monografiju koja izlazi, nema ih na spisku. No, nije to sada važno, nego da je od tog broja snimljenih filmova samo 30 partizanskih, a više od 50 odsto odigranih uloga je u komedijama. Samo sam kod Čavića radio 12 filmova, i komedije su mi moji najdraži filmovi sa raznolikim ličnostima koje tumačim u njima. To mi leži, komedija je u mom biću, ali desile su se i te akcione role, kriminalističke serije i pokazao sam da i to mogu da radim. Radio sam i neke ljubavne filmove, ali tu sam zalutao. Najveći broj snimljenog su komedije. Svoje filmove sam sakupljao, i oni su najbitniji.

Vratili ste se oporavljeni sa Kube. Da li radite, i šta trenutno?

Kako da ne radim, stalno i uvek, snimam spotove za centralnu kinesku televiziju. Završio sam i film „Led“ po scenariju Radoša Bajića, a u režiji njegove ćerke Jelene Bajić Jočić, i premijera se najavljuje početkom Nove godine, a publika će imati još jedno iznenađenje, pošto će iz štampe izaći monografija o meni.

Put slave i priznanja

Uloge Bate Živojinovića nisu bile samo velike, već i raznovrsne. Dva puta je dobijao Zlatnu arenu za najbolju ulogu Festivala jugoslovenskog igranog filma u Puli, za filmove “Kozara” (1962) i “Tri” (1965). Za film “Tren” dobio je nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi 1978. Oktobarsku nagradu Grada Beograda primio je 1972. za filmove “Majstor i Margarita” i “Tragovi crne devojke”. Dobio je Sedmojulsku nagradu SR Srbije 1981. godine i više puta nagrađivan je na festivalu u Nišu. U avgustu 1993. je nagrađen Nagradom za životno delo „Slavica“. Sve nagrade čuva u svojoj kući u Koraćici. Na 55. godišnjicu rada i 77 godina života njemu u čast priređena je Svečana akademija u „Sava centru“.

Hoće li novi film biti još jedan bum velikog Bate u karijeri dugoj 55 godina?

Hoće i te kako, jer u svojoj karijeri nisam radio emotivniji film, što se tiče igranja, glume. To je najemotivniji film koji sam do sada radio. To je jedna od najzahtevnijih uloga koje sam radio i veoma ozbiljno mogu da je svrstam, recimo, u deset najtežih, ali mi ništa nije bilo teško dok sam snimao, iako su svi u ekipi bili veoma zahtevni. Tokom rada slušao sam ih pomno i uvideo da su i te kako opravdani i njihovi zahtevi, ali i očekivanja. Ipak, malobrojni su oni koji imaju argumente za tako nešto, a u ovoj ekipi bili su upravo takvi. Kad govorim o težini, trebalo mi je da shvatim do koje mere mogu da idem u iskazivanju emocija. Ako za nijansu pogrešiš, bilo da emocije daješ previše ili premalo – ne valja. Sve je pitanje mere! Uostalom, ona je i u životu ključna. Kada je o filmu „Led” reč, mislim da sam tu našao meru. Igrati srpskog seljaka to je gotovo uvek asocijacija ili na rat ili na komediju. Komedija na platnu, rat uživo. Ovde je uporište u nečem antičkom što srpski seljak nosi u sebi. Biću kratak, to je nebo nad njim, u koje gleda s nemom nadom, i zemlja na kojoj on treba da opstane i ostane zajedno sa porodicom, susedima, meštanima... Tu se pretapaju njihova međusobna neslaganja i sukobi, neočekivane i nagle promene koje vreme donosi, neostvarene želje, snovi...

Da li ste razmišljali da se nađete u ovom glumačkom dobu i u nekoj velikoj pozorišnoj ulozi?

Ne, nikada. I sada sam imao ponudu iz Jugoslovenskog dramskog za ulogu u ovome što je radio Umkovski, ali ne...

Samo u ovoj godini proglašeni ste Ličnošću 2011, uz omaž sa retrospektivom filmova na novosadskom festivalu Sinema Siti, gde vam je uručena i još jedna nagrada za životno delo. Koja vam je nagrada najdraža?

Moji unuci, oni su mi najveća životna nagrada.

Izvor: Akter

Bata Živojinović imao moždani udar

Jedan od najpoznatijih srpskih glumaca Velimir Živojinović (79) doživio je težak moždani udar, piše dnevnik "Pres" i lekari mu se bore za život.



Proslavljeni glumac leži u Specijalnoj bolnici za lečenje cerebrovaskularnih bolesti "Sveti Sava" u Beogradu, piše "Press".

 Živojinoviću je pozlilo u utorak, i prebačen je u bolnicu "Sveti Sava" gde je konstatovano da je doživeo moždani udar. Uprkos naporima lekara, nalazi se u kritičnom stanju, a prognoze su obeshrabrujuće.

 Legendarni "Valter" u oktobru 2006. godine doživeo je srčani udar, a bolovao je i od gangrene koju je pre tri godine izlečio na Kubi.

 Živojinović je rođen u selu Koraćica pod Kosmajem 1933. godine. Glumio je u više od 250 filmova i serija, a uloga u filmu "Valter brani Sarajevo" donela mu je veliku popularnost i u Kini.

 Bavio se i politikom – bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u nekoliko mandata.

Izvor: Mondo

Bata Živojinović u kritičnom stanju

Izvor: Press

Beograd -- Srpski glumac Velimir Bata Živojinović doživeo je moždani udar i nalazi se u bolnici "Sveti Sava", gde mu se lekari bore za život, piše Press.

Međutim, uprkos svim naporima konzilijuma vrhunskih lekara, prognoze su obeshrabrujuće.

Živojinović (79) je, kako piše taj list, doživeo težak moždani udar u utorak i trenutno se nalazi u Specijalnoj bolnici za lečenje celebrovaskularnih bolesti "Sveti Sava". Izvor tog lista iz bolnice je rekao da glumac nije u komi, ali je njegovo zdravstveno stanje veoma ozbiljno.

"Za dva dan, koliko leži u bolnici, teško je prognozirati da li će preživeti ili ne, ali zasad mu je zdravlje dosta ugroženo. Pospan je i teško komunicira", kaže taj izvor za Press..

 Živojinović jei ranije imao srčanih problema, a to je sa ostalim faktorima rizika doprinelo teškom obliku šloga.

 "On je doživeo infarkt koji mu je mnogo oštetio srce, a i krvi sudovi su mu u lošem stanju. Dijabetičar je, a za razliku od kardiovaskularnih problema, gangrenu koju je lečio potpuno je sanirao", kaže izvor iz bolnice.

Izvor: B92

RTS: Bata Živojinović bolje

Poznati glumac oporavlja se posle moždanog udara , ali je i dalje u teškom stanju, javila je RTS večeras.

 Radio televizija Srbije (RTS) javila je večeras da slavni srpski glumac Bata Živojinović se oseća bolje nakon moždanog udara, da se probudio iz kome i da komunicira sa okruženjem, ali da je i dalje u teškom stanju.

 Živojinović leži u Specijalnoj bolnici za lečenje cerebrovaskularnih bolesti "Sveti Sava" u Beogradu.

 Živojinoviću je pozlilo u utorak, i prebačen je u bolnicu "Sveti Sava" gde je konstatovano da je doživeo moždani udar.

 Ishod je teško prognozirati, kažu iz bolnice, imao je težak moždani udar, pospan je i teško komunicira.

 Infarkt koji je ranije preživeo mnogo mu je oštetio srce a krvni sudovi su mu u lošem stanju, uz to je i dijabetičar. Srećom, od gangrene koji je ranije lečio, nema ni traga.

 Uz Batu su sve vreme supruga Lula i sin a očekuje se i dolazak kćerke Jelene sa Kube.

 Legendarni "Valter" u oktobru 2006. godine doživeo je srčani udar, a bolovao je i od gangrene koju je pre tri godine izlečio na Kubi.

 Živojinović je rođen u selu Koraćica pod Kosmajem 1933. godine. Glumio je u više od 250 filmova i serija, a uloga u filmu "Valter brani Sarajevo" donela mu je veliku popularnost i u Kini.

 Bavio se i politikom – bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u nekoliko mandata.

Izvor: Mondo

Snimljen film o fenomenu Valtera

Završeno snimanje dugometražnog dokumentarca Andreja Aćina. Bata Živojinović svedoči o tome kako je postao legenda u Kini. Premijera filma 4. novembra

Ovih dana "pala" je poslednja klapa dugometražnog dokumentarnog filma "Valter", čiji je podnaslov "Mit.Legenda.Heroj", reditelja Andreja Aćina, koji sa Vukom Ršumovićem potpisuje i scenario, a producent je kuća "Hermetof Pictures".

Premijera je zakazana za 4. novembar ove godine u Sava centru, u toku su i dogovori za televizijsko emitovanje filma, kao i pregovari o njegovoj bioskopskoj distribuciji u Srbiji, regionu i Kini. Kako su naglasili autori dokumentarca "Valter", on se bavi odnosom između mita i stvarnosti. Uzimajući u obzir činjenicu da je legendarni partizanski film "Valter brani Sarajevo" reditelja Hajrudina Krvavca i scenariste Đorđa Lebovića, nastao inspirisan istinitim junakom, Vladimirom Perićem Valterom, herojem oslobođenja Sarajeva u Drugom Svetskom ratu, i da je ovaj film videlo oko 13 milijardi ljudi širom planete, onda se svakako može reći da je mit o Valteru, u tumačenju glumca Velimira Bate Živojinovića, "opčinio" gledaoce.

U dokumentarcu Andreja Aćina, Bata Živojinović svedoči o tome kako je postao "Valter", i zašto je i dalje glumačka ikona u Kini. Pored njega, o fenomenu ovog junaka koji i dalje traje, i o samoj potrebi za herojima koja ne prestaje ni u 21. veku, govore i drugi brojni sagovornici. Priča filma počinje 1945 - tom godinom, kada je Vladimir Perić Valter ubijen dok je branio okupirano Sarajevo, i kako je ovaj srpski heroj ubrzo zaboravljen. Sve do 1972, kada je, zahvaljujući Krvavcu, Leboviću, a naročito glumačkoj bravuri Bate Živojinovića ponovo oživeo. Ovaj dokumentarac otvara i mnoga druga zanimljiva pitanja - od toga ko je, zapravo, bio Valter, do pitanja da li je tadašnja Jugoslavija zaista bila najveći potrošač pop-kulture u Istočnom bloku, ali i najveći proizvođač, i da li je filmski podžanr nazvan "partizanski film zaista bio samo 'srce' te jugoslovenske pop-kulture".

Film će pokušati i da odgovori na pitanja zašto je Valter predmet ovakvog kulta, kakav je kontekst u kome je proizveden film "Valter brani Sarajevo", šta je ono što ga je učinilo toliko drugačijim od desetina sličnih filmova, šta je uopšte značio Valter kao simbol slobode grada Sarajeva sve do 1992, a šta danas znači ljudima iz bivše Jugoslavije, kako je Valter postao ikona u Kini... Naravno, publika će imati priliku da sazna i kako se Bata Živojinović odnosio prema Valteru, šta mu je on doneo i oduzeo od života, kakva su njegova današnja razmišljanja o tome šta je bio mit u kontekstu režima u kom smo živeli...

Izvor: VestiOnline