Velimir (Bata) Zivojinovic

Roden u Koracici pod Kosmajem 5.VI 1933. Od svoje 15. godine nastupa kao scenski radnik, ponekad i kao statista u Akademskom pozorištu u Beogradu. Bez nekog upadljivog i izrazito vidljivog talenta završio je Srednju glumacku školu u Nišu i Novom Sadu. Nakon što je dva puta pao na prijemnim ispitima za Pozorišnu akademiju, 1954. godine biva primljen na Pozorišnu akademiju. U Beogradskom dramskom pozorištu više godina igra sve što mu ponude ( cak i ženu s feredžom i crnca koji u poluprofilu prošeta scenom ). Zanimljiv je podatak da je baš u tom periodu imao po 300 angažmana godišnje. Uveravajuci sebe i druge da `daleko više voli pozorište nego film`, na filmu se prvi put pojavljuje 1955.godine u ostvarenju R. Novakovica pesma sa kumbare. Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje napušta pozorište, po broju uloga u SFRJ nedostignutu za sada, zapocinje epizodama u Vlaku bez voznog reda 1959.godine i RATU 1960. godine. Oba navedena ostvarenja su autorska dela V. Bulajica. Kasnije igra glavne i važnije uloge u skoro svim njegovim projektima: Uzavrelom Gradu (1961), Kozari (1962), Gde Je Za Lik Kozarackog Seljaka Nagraden U Puli, Pogledu U Zenicu Sunca (1966), Bitki Na Neretvi (1969), Visokom Naponu (1981), Velikom Transportu (1983) I U Obecanoj Zemlji (1986). Posebno Uspešno Saradjuje Još Sa S. Jankovicem (Radopolje, 1963.; Narodni Poslanik, 1964; Višnja Na Tašmajdanu, 1968; Partizani, 1974; Tren, 1978. Po njemu poslednje navedeno ostvarenje predstavlja krunu u njegovom dotadašnjem radu jer mu donosi nagradu u Moskvi. Uspešnu saradnju ostvaruje i sa rediteljem A. Petrovicem u delima: TRI, 1965. - za ulogu u ovom filmu dobija Zlatnu arenu u Puli kao i za ulogu u filmu NEPRIJATELJ,1967. godine, inace veliko ostvarenje našeg poznatog reditelja Ž. Pavlovica. Tada najcenjenija nagrada za filmska i pozorišna ostvarenja je bila pomenuta Zlatna arena koja se dodeljivala na filmskom i pozorišnom festivalu u Puli, Velimiru Živojinovicu je dospela u ruke još mnogo puta i to za uloge u filmovima Skupljaci Perja (1967); Breza (1967), Praznik (1967); Majstor I Margarita (1972); Tragovi Crne Devojke (1972). Oktobarsku Nagradu Grada Beograda prima za poslednje pomenuta prethodna dva filma. Glavne i važnije uloge ostvaruje u filmovima najistknutijih reditelja svih generacija i iz svih sredina: R. Novakovica (Pesma, 1961; Bekstva. 1968; ), Ž. Pavlovica ( Povratak, 1966; Hajka, 1977), Z. Velimirovica (Derviš I Smrt, 1974; Vrhovi Zelengore, 1976; Dorotej, 1981.), V.Mimice (Seljacka Buna 1573, 1975.), G. Paskaljevica ( Cuvar Plaže U Zimskom Periodu,1976.; Pas Koji Je Voleo Vozove, 1977.), Ž. Nikolica ( Beštije, 1977, Cudo Nevidjeno, 1984.), B. Draškovica ( Usijanje, 1979; Život Je Lep, 1985.), L. Zafranovica (Pad Italije, 1981.) I Drugi. Na Samom vrhu, najapartnija licnost filmske glume u bivšoj SFRJ, kroz više od cetiri decenije sa po pet do šest filmova godišnje, a ponekad i deset, autentican je "izdanak tla", glumac plemenitog kova, simbol je vremena i svedok domacih lica, naravi i mentaliteta naroda kojem pripada i to sve bez folklora i rustikalne retorike. Cak i kada ne igra, a uloge je odbijao samo kada je bio prezauzet, njegova se popularnost - koju je stekao prvenstveno u akcionim filmovima ( npr. Diverzanti, 1967; Most, 1969; Valter Brani Sarajevo, 1972; Partizanska Eskadrila, 1979.) - koristi kao "magnet" za finansiranje projekata. Vrlo agilan i sistematican, izraženog menadžerskog dara, u odbranu staleških interesa bio je inicijator i osnivac (neko vreme i predsednik) Udruženja filmskih glumaca Srbije, takodje i direktor filmskog programa Slobidarskih svecanosti u Sopotu. Povremeno je glumio i na televiziji (npr. u televizijskoj seriji Radovan Treci). Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja (npr. Sedmojulsku nagradu SR Srbije1981. godine, te više puta na festivalu u Nišu).


Velimir (Bata) Živojinović

Gluma u filmovima:

1956 Cipelice na asfaltu
1957 Mali čovek
1959 Vlak bez voznog reda
1960 Rat
1960 Signali nad gradom
1961 Pesma
1961 Uzavreli grad kao monter
1962 Dr
1962 Krst Rakoč
1963 Dvostruki obruč
1963 Kozara
1963 Muškarci
1963 Nevesinjska puška
1963 Radopolje
1963 Zemljaci
1964 Čovek iz hrastove šume
1964 Dobra kob
1964 Narodni poslanik
1964 Put oko sveta kao lopov
1965 Lažljivica
1965 Neprijatelji
1965 Tri
1966 Glineni golub
1966 Pogled u zjenicu sunca
1966 Povratak
1966 Pre rata kao G. Novaković
1966 San
1967 Breza
1967 Diverzanti
1967 Nož
1967 Pošalji čoveka u pola dva
1967 Praznik
1967 Skupljači perja kao Mirta
1968 Bekstva
1968 Brat doktora Homera kao Simon Petrović
1968 Ima ljubavi, nema ljubavi
1968 Operacija "Beograd" kao Nemački pukovnik
1968 Uzrok smrti ne pominjati kao Mitar Velimirović
1968 Višnja na Tašmajdanu kao profesor filozofije
1969 Bitka na Neretvi kao Stole
1969 Krvava bajka
1969 Most
1969 Oseka
1970 Žarki
1971 Doručak sa đavolom
1971 Moja luda glava
1971 Opklada
1972 I Bog stvori kafansku pevačicu
1972 Majstor i Margarita
1972 Tragovi crne devojke
1972 Valter brani Sarajevo kao Valter
1972 Zvezde su oči ratnika
1973 Bombaši kao Đoka
1973 Mirko i Slavko
1973 Sutjeska
1973 Ukleti smo, Irina
1974 Crveni udar
1974 Derviš i smrt
1974 Košava
1974 Partizani
1975 Crvena zemlja
1975 Naivko kao slikar Vidak
1975 Povest o dobrih ljudeh kao Peter Kostrča
1975 Seljačka buna 1573
1976 Čuvar plaže u zimskom periodu
1976 Povratak otpisanih
1976 Vrhovi Zelengore
1977 Beštije
1977 Hajka
1977 Ljubavni život Budimira Trajkovića
1977 Lude godine kao ginekolog
1977 Pas koji je voleo vozove
1978 Nije nego kao profesor
1978 Stići pre svitanja
1978 Tigar
1978 Tren
1979 Drugarčine kao Kosta
1979 Partizanska eskadrila kao Vuk
1979 Radio Vihor zove Anđeliju
1979 Usijanje
1980 Poseban tretman kao direktor
1980 Pozorišna veza
1980 Rad na određeno vreme
1980 Snovi, život, smrt Filipa Filipovića
1981 Dečko koji obećava
1981 Dorotej kao Dadara
1981 Erogena zona
1981 Laf u srcu
1981 Lov u mutnom kao Paja
1981 Pad Italije
1981 Šesta brzina
1981 Sok od šljiva
1981 Visoki napon
1982 13. jul
1982 Idemo dalje
1982 Moj tata na određeno vreme
1982 Nedeljni ručak
1982 Progon
1983 Balkan ekspres kao Popajev prijatelj
1983 Halo taxi kao Šugar
1983 Idi mi, dođi mi kao dr. Nedeljković
1983 Igmanski marš
1983 Još ovaj put
1983 Šećerna vodica (Zuckerwasser) kao Brankin otac
1983 Stepenice za nebo
1983 Timočka buna
1983 Veliki transport
1984 Balkanski špijun kao pekar
1984 Čudo neviđeno kao Makarije čudotvorac
1984 Groznica ljubavi
1984 Kraj rata kao Baja
1984 Mala pljačka vlaka kao Todor Strašni
1984 Nema problema
1984 Opasni trag
1984 Pazi šta radiš (Maturanti)
1984 Pejzaži u magli
1984 U raljama života kao Šteficin ljubavnik
1985 Ada
1985 Ćao, inspektore
1985 Debeli i mršavi
1985 Držanje za vazduh
1985 I to će proći
1985 Nije lako s muškarcima
1985 U zatvoru
1985 Žikina dinastija
1985 Život je lep kao pregovarač
1986 Dobrovoljci
1986 Druga Žikina dinastija
1986 Majstor i šampita
1986 Miss
1986 Obećana zemlja
1986 Osveta
1986 Razvod na određeno vreme
1986 Sekula i njegove žene
1987 Hajde da se volimo
1987 Lutalica kao gazda Dača
1987 Oktoberfest kao Skoblar
1987 Zaljubljeni
1987 Zločinci
1988 Braća po materi
1988 Jednog lepog dana
1988 Špijun na štiklama kao Ružić
1988 Sulude godine
1988 Tajna manastirske rakije
1988 Tesna koža 3
1988 Vanbračna putovanja
1989 Atoski vrtovi - preobraženje
1989 Balkan ekspres 2
1989 Hajde da se volimo 2
1989 Kako je propao rokenrol
1989 Vampiri su među nama
1990 Sex - partijski neprijatelj br. 1 kao Ciganin Sekula
1991 Original falsifikata
1991 Svemirci su krivi za sve
1992 Dama koja ubija
1992 Prokleta je Amerika
1992 Velika frka kao Sima
1993 Pun mesec nad Beogradom
1993 Tri karte za Holivud
1994 Slatko od snova
1995 Tamna je noć kao komandant
1995 Treća sreća
1996 Doviđenja u Čikagu
1996 Lepa sela lepo gore
1997 Balkanska pravila kao Šef
1997 Ptice koje ne polete
1998 Bure baruta kao otac Bosanskog Srbina, vozač autobusa
1998 Kupi mi Eliota kao 'Tabakera'
1998 Lajanje na zvezde kao Božović
1998 Rane kao vojnik na tenku
1999 Belo odelo kao gospodin
1999 Nož kao Nićifor
1999 Ranjena zemlja
2000 Rat uživo kao Velibor Tatulić 'Tatula'
2000 Senke uspomena
2001 Mrtav ''ladan
2001 Seljaci kao Jeremija
2001 Sve je za ljude kao Jeremija

Pet decenija na filmu: Velimir Bata Živojinović, glumac
Važno je biti prirodan
Sa dobitnikom nagrade „Aleksandar Lifka” o festivalima, domaćoj kinematografiji, herojima i ekranizaciji popularnih romana    
Bata Živojinović
Foto Nikola Tumbas

   

Uz proslavljenog grčkog reditelja Tea Angelopulosa, ovogodišnji dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskom filmu je naš glumac Velimir Bata Živojinović. Njemu je ovo priznanje uručeno na otvaranju nedavno završenog palićkog Festivala evropskog filma.

Živojinovićeva karijera traje više od pet decenija tokom kojih je odigrao više od 300 televizijskih i filmskih uloga. Mnoge su nezaboravne, a za one kultne osvojio je brojna priznanja kod nas i u svetu. „Bata je glumac plemenitog kova, simbol vremena i svedok domaćih lica, naravi i mentaliteta naroda kojem pripada, i to sve bez folklora i rustikalne retorike”, piše kritika o Živojinoviću, koji ne želi da izdvoji najdražu uloga, ali zato iskreno priznaje da postoje filmovi u kojima je igrao, a nije ih gledao. 

INTERVJU

Posle 50 godina igranja, da li se izdvaja nešto kao najvažnije u glumačkom zanatu? 

– Postoje glumci koji igraju sebe, unose svoju prirodu u ulogu i postoje glumci koji prilagođavaju tekst sebi, a tu je velika razlika. Unositi sebe u lik, to je propast za glumca. Uvek sam se trudio da proniknem u suštinu teksta i da pronađem karakteristike lika. Najvažnije je biti prirodan, a to znači naći granicu i imati meru, što je još Ostrovski rekao. Prava umetnost je naći pravu meru. Trudio sam se da je nađem, da me publika shvati, i da pravim likove koji nose jasan život i karakter, dakle, da se prilagodim onome što je pisac napisao, da to prenesem, a da pritom budem prirodan.

Obeležili ste filmove o NOB-u ali i crni talas. Šta smatrate značajnijim, reprezentativnijim?

– Postojali su takozvani strip filmovi. Bilo je vreme kada su naši filmovi nosili nacionalno-ratni karakter i beležili istoriju. Oni su dobili epitet strip-filmova i veliku popularnost su doživeli u svetu. Prenosili su naše ratne teme, u njima su naši mladi prikazivani kao vrlo hrabri, kao što je Holivud imao vestern filmove i kauboje kao glavne heroje. Junaci iz naših ratnih filmova su bili jači od svega. Rat su vodili mladi, nisu svi bili tifusari. Bili su snažni, jaki momci koji su sve to izneli. I danas te filmove gleda ceo svet, da ne govorim o bivšem Sovjetskom Savezu ili Aziji. Ti filmovi su i najbolje prodavani i najviše gledani, imali su više gledalaca nego što ima ljudi na svetu.

Kakva su scenarija koja dobijate danas?

– Dobijam scenarija za koja postoji mogućnost da se realizuju. Uglavnom ih dobijem uoči snimanja, kada je sve spremno za realizaciju. Tada ne odlučujem ništa, već ih samo prihvatim. Snimaju se gluposti i na televiziji, a naša literarna baza je u našim piscima, koji se ne bave scenarijem, iako je to ozbiljna literarna grana. Na ljudima koji se bave filmom je da što više čitaju. Filmovi koji su snimljeni po romanima su među najboljima jer imaju najčvršće scenarije.

Apelujete da se srpska kinemamatografija vrati literaturi?

– Kada možemo da finansiramo razne gluposti, možemo i filmove po domaćim romanima. I u najnovijim romanima ima sjajnih priča. Pored nagrađivanih ima i odličnih romana koji nisu dobili nagrade. Treba ih otkriti, pažljivo pročitati i pronaći bliskost sa filmom, pa tek onda ekranizovati. Treba širiti vrednost romana, jer ona ne treba da ostane među koricama. Romane najviše popularišu film i televizija. Nije dovoljno reći da je neko dobio nagradu, jer je to kapital koji se sakuplja godinama. Ne pamtim da je neki nagrađeni roman kod nas ekranizovan u poslednje vreme. Selenićevo „Ubistvo s predumišljajem” mi se čini poslednjim.

Šangajska televizija želi da snimi seriju o liku Valtera, po kojem ste stekli popularnost u Kini. Da li ćete igrati u njoj?

– Želja Kineza je da to urade i ja ću im pomoći. Snimaće se i kod nas, pa su me zamolili da im pripremim sve što mogu. Enterijeri će biti snimani u Kini, a na meni je da im sredim sve oko autorskih prava i da im predložim izbor naših glumaca, jer ja neću igrati u toj seriji. Serija se snima u produkciji Šangajske televizije, oni žele da to snime i moram sve da im pripremim što pre, koliko ovih dana.

Nagradu „Aleksandar Lifka” primili ste na Festivalu evropskog filma u Paliću, jedinom srpskom letnjem festivalu međunarodnog karaktera. Imamo li dovoljno festivala?

– S obzirom na brojnost muzičkih, trebalo bi da ima više filmskih i pozorišnih festivala. Time bi pomogli sredini u kojoj živimo i narodu u Srbiji. Nikada nije dosta festivala. Imao sam njuh da osetim šta će se dešavati na našim prostorima. Znajući političke elemente u tadašnjoj SFRJ, znao sam da će doći do raspada zemlje. To je bilo jasno na osnovu razvoja situacije, jer su se republike postepeno ocepljivale. Pulski festival sam preneo i podelio po Srbiji – glumački festival u Nišu, festival scenarija u Vrnjačkoj Banji, a osnivač sam i festivala u Herceg-Novom, gde sam napravio „Malu Pulu”. Taj festival je bio zamišljen tako da pokriva sve što je bilo u Puli.

Kako sada gledate na nekadašnji Festival filmske režije, a danas Hercegnovski festival na kojem će biti prikazivani samo srpski filmovi?

– I danas se održava Pulski festival, makar sa jednim hrvatskim filmom, pa onda vrte stare, jugoslovenske filmove. Najvažnije je da Hercegnovski festival, kako ste rekli da se danas zove, opstane. Srbija trenutno nema takav festival, pa je neophodno da se festival u Herceg novom održi.

Ima li poziva da se ponovo poklonite publici u Pulskoj areni?

– Ne. Dosta su emitovali moje ranije filmove u kojima sam igrao glavne uloge, a nema me na špicama ili sam čak kao zadnji naveden. To nešto govori.

Smeta li Vam to?

– Ne smeta mi. To je njihovo opredeljenje, njihova želja da me (ne) stiču. Kada publika pogleda film, ona zna da to što piše na špici nije tačno. Igrao sam u dosta hrvatskih filmova. Smatram da je „Breza” najbolji jugoslovenski film ikada snimljen, što je dokaz da filmove treba snimati po nacionalnoj literaturi, kao što rade mnogi u svetu, i Rusi i Amerikanci.

--------------------------------------------------------------------------

Srbiji nedostaje Lifka

– Svaka nagrada ima svoju vrednost i obeležje. Lifka je bio čovek koji je utro put filmu kod nas, koji je bio preteča svega, i zato je ta nagrada važna. On je shvatio šta će film značiti svetu, a danas u Srbiji nedostaje jedan Lifka, jer se film vidi samo na festivalima. Bioskopi su prazni, imaju malo posetilaca, a i ko će da ide u bioskop pored sjajnog filmskog programa na televiziji. Izgleda jedino maturanti, mladi ljubavnici, mada u bioskopima nema više one atmosfere kao nekada. Od 1.500 bioskopa uspeli smo da zatvorimo 1.400 i zato nam je potreban neki novi Aleksandar Lifka – ističe Živojinović koji uveliko snima seriju „Seljaci” Dragoslava Lazića.

 

Ivan Aranđelović

Izvor: Politika

Jel ima ova legenda od glumca fakultet?

ova "legenda" je ikona u kini ....cak ima i kinesko pivo sa njegovim likom......how 'bout that??? :? :D

Jedan od nasih najboljih glumaca i covek koji ima najvise filmova

има,завршио је ФДУ(мада је пре тога био,мислим,и милиционер).
Неоспорно , он је легенда.Па,он је де факто,најпопуларнији светски глумац - има публику од милијарду Кинеза :mrgreen:
Шалу на страну,Бата и неком осредњем лику да живот,нпр.као Пуфта у Мајсторској радионици или као онај Немац што ни реч не проговара,у филму Идемо даље...А у Прогону,сцена његове погибије -- чиста поезија!

Bata-kralj!
Citirao bih novinara Aleksandra Jovanovića: "Svet treba da zahvali Bati,jer da nije bilo njega, sada bi Nemaca bilo više nego Kineza!"  :D :D :D

У овом списку Батиних филмова недостаје " Свечана обавеза"(филм из 80 - тих)

Valter ce ostati u mom secanju kao jedan od legenda svih ratnih filmova u kojima je ucestvovao a bilo ih je dosta !!!

Bata Živojinović: U susret sedamdeset osmom rođendanu

Jedan od omiljenih glumaca Velimir - Bata Živojinović, iako će za mesec i po dana napuniti sedamdeset osam godina, radi nesmanjenim žarom. Glumački angažmani mu se svakodnevno nude. Međutim, zbog funkcija člana Upravnog odbora Filmskog centra i Odbora Sekretarijata za kulturu koje obavlja već nekoliko godina, čuveni Valter prinuđen je da brojne zanimljive role ne prihvati. Nedavno mu je u filmu „Beli lavovi“, koji kao reditelj potpisuje njegov veliki prijatelj i kolega Lazar Ristovski, bila ponuđena glavna muška uloga, ali je Bata zbog sukoba interesa, ali i zbog obraza i časti, taj angažman morao da odbije.
- Meni novac nikada nije bio bitan, a tek sad kada sam zašao u neke godine i ne razmišljam o njemu. Ulogu u filmu „Beli lavovi“ najpre sam prihvatio, ali kada je Lazar Ristovski tražio novac od Upravnog odbora čiji sam ja član, morao sam da se povučem iz njegovog projekta. Ne ide da ja glumim u filmu za koji odobravam novčana sredstva. U Lazinom ostvarenju glumio bih i bez novca, ali tada mi niko ne bi verovao. Slična je bila i situacija sa „Paradom“ Srđana Dragojevića. I njega sam morao da odbijem zbog slične stvari. Znam da bi se u medijima odmah pojavile različite spekulacije, tako da je bolje ovako - rekao je na početku razgovora bard srpskog glumišta Bata Živojinović, dok je u svom omiljenom restoranu „Bevanda“, smeštenom preko puta njegovog doma, naručivao omiljeni espreso sa mlekom.
Odlazite li u još neke beogradske restorane osim ovog koji se nalazi preko puta vašeg doma?
- Ne, samo ovaj. Kafane nikada nisam voleo. Ni kao mlađi nisam zalazio u njih. Restoran „Bevanda“ ima posebnu, mediteransku dušu. Kada sam tu, osećam se kao kod kuće. Imam svoj sto, a konobar već kad ulazim, bez pitanja, tačno zna šta da mi donese. Pošto sam posle infarkta drastično promenio način ishrane, riba i sveži morski plodovi, koji se ovde služe, neizmerno mi prijaju.
Kako se sada osećate, da li vas srce sluša?
- Osećam se odlično. Živim normalno, vodim računa o hrani, ne pijem. Nisam prestao da pušim, ali mi duvan ne smeta. Vodim pristojan život, mada nisam zadovoljan trenutnom situacijom u porodici. To je najgore. Kada nešto treba da operišete odete pod nož i gotovo, a ovo sa detetom jako boli.
Jeste li bili uznemireni zbog činjenice da ste zbog odbrane vašeg sina Miljka, koji je optužen za poslovne malverzacije, morali da idete na sud?
- Mnogo sam se sekirao, ali mislim da je ta stvar završena. Bio sam svedok na suđenju i rekao sam ono što drugi nisu znali ili nisu smeli da kažu. Ja sam rekao istinu koja može istog sekunda da se proveri na sudu. Posle toga su se stvari potpuno okrenule u korist nas optuženih.
Pošto je vaš sin na Interpolovoj poternici, očekujete li da će se i taj slučaj završiti i njemu biti omogućen povratak u Srbiju?
- Nadam se, sve se odvija u tom smeru. Videćemo.
Odlazite li često kod sina u Francusku?
- Naravno. Pariz, gde moj sin živi, je blizu, tako da Lula i ja često odlazimo kod njega.
Ima li istine u tome da se vaš sin Miljko razveo?
- Da, on se razveo. Pošto je morao da napusti Srbiju, otišao je u Francusku. Pet godina odvojenog života od supruge nije lako. Odlasci tamo-ovamo koštali su ih razvoda. Njegova supruga nije mogla da se preseli kod njega zbog njihove dece koja ovde idu u školu.
Čime se sada bavi vaš sin u Francuskoj?
- Mi u Srbiji imamo firmu za proizvodnju serija i filmova. Sad spremamo tri filma, jedan će biti interesantan za Evropu, jer će govoriti o ljubavniku čuvene Lili Marlen. Da ne bude zabune, „Lili Marlen“ je pesma, tako da se radi o Loli Andeson koja je pevala pesmu „Lili Marlen“ i 1942. godine imala koncert ovde u Beogradu. Snimanje počinje u junu.
Uskoro ćete napuniti sedamdeset osam godina, da li volite da slavite dan svog rođenja?
- Lula i ja imamo mnogo povoda za slavlje, naši rođendani, rođendani naše dece i unuka kojih, hvala Bogu, ima dosta. Sve proslave organizujemo skromno i u okviru porodice, ali uvek ih na neki način obeležimo. Nažalost, pošto moja kćerka Jelena i njena deca nisu sa nama, Lula i ja njihove rođendane proslavimo sami, pa nam oni obično pošalju slike da vidimo kako su se proveli. Sanjam o danu kada ćemo svi ponovo biti na okupu.
Kako sada, kada više nemate mogućnost da se vidite preko „Skajpa“, održavate kontakt sa kćerkom Jelenom koja živi na Kubi?
- Neko vreme sam im odavde iz Beograda linkom obezbedio komunikaciju na „Skajpu“, ali je to brzo puklo. Svako veče se čujemo telefonom, ja ih zovem. Više ne mogu da ih vidim na slici, samo ih čujem. Jelena mi mnogo nedostaje. Ona je moja ćera. Kad ona pozove Lulu i pita: „Mama, kako si ti, a kako je moj dragi tajo“, meni srce samo zadrhti. Veoma sam slab na nju, dok moja Lula stalno brani Miljka. Čujem se ja sa njom svaki dan, ali nije to to. Nisu to obični razgovori, to se bez suza nikada ne završi.
Planira li vaša kćerka da se uskoro vrati u Beograd?
- Ona već nekoliko godina planira da se vrati u Beograd, ali joj iz ambasade gde radi ne daju. Deset godina je tamo, već deset godina. Produžili su joj ugovor za još četiri godine i ne daju joj da se vrati. To se nije desilo u istoriji diplomatije. Jelena sa svojom porodicom vrlo lepo živi na Kubi i verovatno bi tamo i ostala, ali joj jako nedostaje to što nismo zajedno.
Da li biste vi mogli da se preselite kod nje na Kubu?
- Ne sviđa mi se Kuba, jer je nešto sasvim suprotno od života kakav ovde vodim. Vrućine i zapare kakve su tamo ne bih mogao da podnesem. Nigde nema veće saobraćajne gužve nego u Havani, jer svi Kubanci guraju automobile ručno.
Vaša supruga Lula za koji dan putuje kod Jelene.
- Tako je. Lula ide na Kubu na tri meseca. Ja, nažalost, zbog obaveza koje sam prihvatio ovde ne mogu više od nekoliko dana da napuštam Beograd.
Znači, tri meseca ćete biti sami?
- Pa, videćemo, možda se snađem za ta tri meseca. U Beogradu živi vanbračna kćerka mog sina Miljka, Milena, koja ima sedam godina i često me posećuje.
Na Kubu ne odlazite često, ali zato ste u Pekingu redovan gost?
- U Kini se odlično osećam i uvek se dobro provedem. Obično odsedam u hotelima u centru Pekinga, ali jednom prilikom pošto nisam imao unapred rezervisanu sobu u hotelu, nisam imao gde da spavam, jer je uvek sve prebukirano. Tu noć proveo sam u barakama kod jednog običnog kineskog para i bilo mi je divno. Nisam morao da se smejem i fotografišem po celu noć. Zaista volim Kinu. Čudno mi je bilo da se naviknem na to da kod Kineza prilikom pozdravljanja nema ljubljenja. Na jednoj svečanosti sačekalo me je dvadeset generala i ja sam poljubio tri puta u obraz njihovog komandanta, zatim je njih dvadeset ustalo da bi se poljubili sa mnom. Bilo je mnogo simpatično.
Hoće li konačno u Kini početi da se snima serija „Valter brani Sarajevo“?
- Ne mogu da nađem odgovarajući scenario, a nisam dovoljno pametan da ga sam napišem. Od postojećeg filmskog scenarija mogu da se naprave četiri epizode, a oni traže trideset. Problem je u tome što su Kinezi napisali tekst na osnovu koga hoće da realizuju seriju, ali ja sam protiv toga. Oni ne mogu da osete i pokažu taj naš mentalitet i srdačnost samim tim što ne znaju da se ljube. Videćemo, ne želim da nešto po čemu sam ja prepoznatljiv bude loše odrađeno. Ja sam u okviru ovog projekta angažovan kao savetnik serije i narator.
U Kini se gradi novi grad u kome je dosta znamenitosti dobilo naziv Valter?
- Tako je, grad se zove Bouding i smešten je sto trideset kilometara od Pekinga. To će biti najmoderniji kineski centar, a ja sam počasni građanin. Nisam prihvatio nikakvu imovinu, ali će se zato jedan trg zvati „Valterov trg“. Mislim da sam doprineo boljem odnosu i strateškoj saradnji između Srbije i Kine.
Hoćete li prihvatiti kinesko državljanstvo?
- Ne, jer to bi značilo da moram da se odreknem srpskog. Po njihovom zakonu, ne možeš da imaš dva državljanstva.
Da li i dalje često odlazite na vaše porodično imanje na Kosmaju?
- Naravno, tamo je prelepo. Pošto je udaljen svega pedeset kilometara od Beograda, odem rano ujutru, a vratim se u Beograd uveče. Tamo posedujem predivan voćnjak i baštu, koju obrađujem kad god imam vremena. Oko moje kuće na placu je šuma. Kad su dani lova, moja šuma je puna srndaća, zečeva i fazana, jer znaju da ja nisam lovac i beže kod mene. Uživam u toj tišini, ali se brzo zaželim i gradske vreve i tako sve ispočetka.
Kada konačno izlazi vaša monografija?
- Moja mala monografija od jedanaest kilograma izlazi za dva meseca. Radujem se tome, jer je dosta mojih prijatelja bilo prinuđeno da o meni priča sve najlepše. Biće prevedena na engleski, francuski, kineski i ruski.

Izvor: Hello magazin

Nagrada za životno delo Bati Živojinoviću na Sinema Sitiju

Na otvaranju Festivala Sinema Siti, u subotu, 18. juna u bioskopu Arena u Novom Sadu, glumcu Velimiru Bati Živojinović biće uručena nagrada Ibis za životno delo, a tokom festivala će biti prikazana retrospektiva njegovih filmova.



Nagradu Ibis za doprinos kinematografiji Bati Živojinoviću će uručiti direktor Festivala Sinema siti Miloš Ignjatović.

Prve večeri festivala, novosadska publika će imati prilike da na otvorenom bioskopu u Dunavskom parku, pogleda kultni film “Valter brani Sarajevo” Hajrudina Krvavca, u kojem je Živojinović ostvario jednu od svojih najprepoznatljivijih uloga.

 

Na festivalu, koji će trajati do 25. juna, u okviru omaža Bati Živojinoviću, biće prikazani i filmovi “Tri” Aleksandra Petrovića, “I Bog stvori kafansku pevačicu” Jovana Živanovića, “U raljama života” Rajka Grlića i “Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića.

Festival Sinema siti, svake godine prikazuje ostvarenja značajnih filmskih autora koji su obeležili razvoj inostrane i srpske kinematografije. Ove godine je odlučeno da omaž bude posvećen velikanu srpske i jugoslovenske glume, Velimiru - Bati Živojinoviću.

Tokom 55 godina karijere, Živojinović je igrao u više od 270 filmova. Proslavio se ulogama u partizanskim filmovima, a čuven je i po komedijima i kultnim ostvarenjima, poput filmova “Tri” i “Skupljači perja”.

Tri puta je osvajao Zlatnu arenu na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli, dobitnik je Oktobarske i Sedmojulske nagrade, kao i Nagrade za životno delo “Slavica”. Nagrađivan je i na Filmskom festivalu u Nišu i Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi.

U Kini, tokom nekoliko decenija, film “Valter brani Sarajevo” s Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi je stekao mnoge milione ljubitelja.


Izvor: Blic

Zasluzena nagrada :[115]:

Bata Živojinović: Glumim tatu svih tata

U filmu „Led“, koji režira ćerka poznatog glumca i reditelja Radoša Bajića, Jelena Bajić Jočić, jednu od glavnih uloga ima doajen srpskog glumišta Velimir - Bata Živojinović. Film koji se snima u selu Grbice kod Kragujevca već skoro dva meseca sada je u završnoj fazi. Govori o propadanju seoske porodice i tradicionalnih vrednosti.



- U filmu „Led“ glumim tatu svih tata. Imam još svega nekoliko dana snimanja. Mislim da će film Jelene Bajić Jocić biti sjajan. Priča je aktuelna i interesantna za veliku publiku. Uživam u glumi i fizički se osećam odlično - rekao nam je Bata Živojinović.

Bata ovog leta nije bio na moru.
- Na letovanju u Crnoj Gori bio sam poslednji put pre 30 godina. Pre toga sam bio par puta i na Hrvatskom primorju. Ali me prosto ne zanima da idem na more. Bio sam nedavno na Kubi u poseti kod ćerke, koja radi u našoj ambasadi. Bilo mi je interesantno da vidim tu zemlju, ali je previše vlage. U Beogradu se ipak osećam najprijatnije - priča Bata.

Od novih projekata najavljivao je seriju koja bi se radila po kultnom filmu „Valter brani Sarajevo“.
- Za seriju „Valter brani Sarajevo“ postoje velike šanse da bude urađena. Kineski partneri su spremni da finansiraju 30 epizoda. Međutim, postoje neki problemi koji nisu novčane prirode i koji bi trebalo da budu rešeni do kraja godine. To je projekat koji bi trebalo da se radi iduće godine i ja sada čekam da se reše te stvari. Partizanska serija bi se svakako prikazivala i na kinskoj i na našoj televiziji - kaže na kraju razgovora raspoloženi Bata Živojinović.

Originalni film „Valter brani Sarajevo“ sniman je 1972, a gledalo ga je 1,5 milijardi ljudi.

U filmu se pojavio i Emir Kusturica kao dečak.

Izvor: Blic

Bata Živojinović: Konačno imam dobru ulogu

U selu Donje Grbice, nedaleko od Kragujevca, danas će pasti poslednja klapa snimanja igranog filma i dramskog serijala „Led“ u režiji Jelene Bajić–Jočić. Snimanje projekta, čiji je scenario nastao po motivima istoimene monodrame autora Radoša Bajića, počelo je 20. juna.


Rediteljka Jelena Bajić-Jočić i Bata Živojinović za vreme snimanja

Glavne uloge su poverene Velimiru Bati Živojinoviću, Neli Mihailović, Momčilu Otaševiću, Olgi Odanović, Nedeljku Bajiću, Radoslavu Milenkoviću, Nenadu Jezdiću, Biljani Mišić... Zanimljivo je da se u filmu, kao gost, pojavljuje poznati sarajevski glumac Emir Hadžihafizbegović, dok će Radoša Bajića biti samo u dva kadra.

- Posle dosta neozbiljnih projekata koje sam radio, konačno se pojavio dobar tekst i talentovana mlada rediteljka. “Led” pruža nadu srpskom filmu! Na snimanju je bilo pravo stvaralačko druženje i moram priznati da nisam očekivao tolika znanja i umeća tokom rada. Inače, Momčilo Orašević, koji tumači glavnu ulogu, je mlad čovek pred kojim je velika karijera. Jednostavno, u početku sam mislio da je samo mladi glumac, a kasnije sam shvatio da je to bio rediteljkin pravi izbor glumca - priča Velimir Bata Živojinović i dodaje:
 
- Na snimanju mi ništa nije palo teško, jer je to moj posao. Ako bih rekao da mi je bilo teško, šta mislite kako je bilo ostalom delu ekipe, posebno tehničkom. Ja sam glumac i izabrao sam ovaj posao da obavljam, tako da ništa nije prenaporno. Inače, mislim da će “Led “ biti pravo iznenađenje svima koji ga budu gledali. On je po meni značajan projekat i jedva čekam da ga pogledam.

Rediteljka Jelena Bajić-Jočić je zahvalna celoj ekipi na izvanrednoj saradnji. Takođe, zahvalna je i seljanima Donjih Grbica, koji su im pružili ogromnu pomoć u snimanju najtežih i veoma komplikovanih scena oluje, grada i nevremena.
 
- Posebnu zahvalnost dugujem velikim glumcima poput legendarnog Bate, Olge, Nele, Momčila i ostalih, koji su snažno i sa ogromnim zalaganjem, pratili svaku moju zamisao i ideju. Verujem da će „Led“ biti iskren i pošten film u kome će dominirati vrhunska glumačka igra - izjavila je rediteljka.
 
Premijera igranog filma i početak bioskopske distribucije, očekuje se u drugoj polovini januara 2012. godine, dok će TV premijera “Leda” na RTS-u (u formi dramskog serijala od tri dela) biti krajem sledeće godine.

Izvor: Blic

Živojinović:Ja sam nostalgičar

Poznati jugoslovenski i srpski glumac Velimir Bata Živojinović u prvom razgovoru za jedan hrvatski medij posle 20 godina, izjavio je da se razilaženjem, ne samo s Hrvatskom, od njega odvojio deo bića i da se zbog raspada bivše države oseća osakaćenim.



Dan uoči zagrebačke premijere dokumentarnog filma "Sinema Komunisto", autorke Mile Turajlić, poznati glumac je dodao:,,Ja sam najveći nostalgičar onog šta je bilo i žao mi je što nije sada kako je bilo".

Na pitanje novinara koliko su filmovi u bivšoj Jugoslaviji idealistički prikazivali društvo, Živojinović je podsetio da su od svih filmova koje je snimio, 30 bili partizanski, zbog čega su ga zvali partizanski glumac, i ocenio da su mnogi od njih bili drugačiji od realnosti.

On je, međutim, dodao da je bilo i faktografski autentičnih filmova.

,,Imate s druge strane Hajrudina Krvavca koji je sminio obimom mali opus od četiri filma, Most, Valter brani Sarajevo, Diverzanti i Partizanska eskadrila, ali su to bili naši najprodavaniji filmovi u svetu", rekao je Živojinović.

,,Neću da govoriom o uspomenama i ne želim ni da se sećam koliko je sve bilo divno", rekao je on, dodajući da sve ima zapisano i vizuelno, i da bi želeo da se tako nešto i danas dešava i da se zbog raspada bivše države oseća osakaćenim.

Na pitanja kako komentariše činjenicu da je zbog članstva u SPS-u u Hrvatskoj bio persona non grata, Živojinović je rekao da, kad je krenuo u taj svet gde se ljudi bave politikom, nije razmišljao ni o Hrvatskoj, ni o Crnoj Gori, ni o BiH.

Rekao je da je snimao komediju na Palama dok su neki ljudi gađali Sarajevo, ali da ništa nije bilo u njegovoj moći.

On je rekao da nije video ni pročitao pismo hrvatskog glumca Borisa Dvornika s kojima je često snimao filmove, a koji ga je putem ekrana Hrvatske televizije napao zbog političkog stava.

,,Boris i ja se nikad nismo posvađali, a glavna ideja je bila da se nas dvojica pomirimo, da bi se onda i naši narodi pomirili", rekao je Živojinović.

Na pitanje zašto mu nije otišao na sahranu, odgovorio je da je to bilo vreme ,,kad je neko nekom bušio gume s beogradskim ili srpskim registracijama ili su se bacala kola s puta".

Sinema komunisto, film koji će biti prikazivan u nekoliko bioskopa, koji je prikazan u bioskopima u Srbiji, dobio je više od deset međunarodnih nagrada i bio prikazan u konkurenciji IDFA-e i Tribeka filmskog festivala.

Izvor: B92

Let do zvezda velikog Valtera

U karijeri dugoj 55 godina popularni glumac, koji upravo radi na autobiografskom filmu, snimio je zvanično 333 filma, ali postoji još 17 koji nisu ušli u monografiju



„I dan-danas mi neke stvari ne veruju. Supruga Lula voli da kaže da nikada nije verovala svojim očima. Imam milion anegdota i mnogi mi savetuju da napišem memoare. Ne znam lepo da pišem i neću da pišem, ali će za mesec i po dana izaći monografija o meni, i snima se skoro godinu dana moj autobiografski film ‘Valter’“, kaže legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta, šmeker, šaljivdžija, borac u životu i na filmskom platnu Velimir–Bata Živojinović.

Vratolomije i nadimak Bata životinja

‘Bata Životinja nazvali su me zato što sam igrao sve što su tražili od mene, uloge nisam odbijao, a sve što sam odigrao bilo je bez kaskadera ili dublera. Lomio sam noge i ruke, operisao kičmu, ali nisam dozvolio da me menjaju kaskaderi ili dubleri. Ako vas neko nekada zameni u filmu znači da može i privatno, a to nije dobro. Nikada mi ništa nije bilo teško. Danas glumci vole da kažu da rade na ulozi. Šta tu ima da se radi? U filmu ‘Uzavrli grad’ Veljka Bulajića igrao sam mehaničara koji je napustio ženu i decu, a radi u Željezari u Zenici. U jednoj sceni dolazi moj filmski sin i počne da me šamara. Na moju nesreću bio je veći od mene i imao je 90 kila. Napravili smo 66 dublova. Posle 40 dublova meni se nadula glava. Ekipa je donela šnicle koje su mi stavljali na lice, pa posle 15 minuta kada se stanje malo normalizovalo sledilo je ponovo šamaranje. Bulajić nikada zadovoljan, ne tako nego ovako, pa pononvo šamaranje. U jednom momentu pao sam u nesvest. Flim je posle bio u Kanu i jedino je ta scena dobila aplauz’’.

Čak ni biografi holivudskih zvezda ne mogu u svaku da unesu podatak, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, da je četiri ratna filma Hajrudina Krvavca, u kojima tumači glavne uloge, videlo 13 milijardi ljudi za četiri decenije prikazivanja, a samo „Valter brani Sarajevo“ milijarda i po. Višedecenijsko prikazivanje u Kini donelo je obožavanom Valteru enormnu popularnost koja u najmnogoljudnijoj zemlji sveta traje i danas, gde Bata kaže da neumorno radi na snimanju spotova za popularni „telešop“. Nudili su mu Kinezi svašta, bio bi prvi stranac koji bi dobio njihovo državljanstvo, nuđen mu je plac za kuću pored Šangaja, da se celi kvart nazove Koraćica... Ali velikan duge trake ponikao na obrancima Kosmaja odlučio se za svoju Koraćicu sa voćnjakom, u kojoj je ljuljaška na kojoj je u romansi dužoj od pola veka lebdela Lula, a potom unuci, za ostanak u Srbiji gde je poneo sve nagrade za svoju umetnost i neizbrisiv doprinos u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji. Kozer, kako bi naš narod rekao „ljudina od čoveka“, za „Akter“ otkriva detalje svoje prošlosti, na čemu trenutno radi, i planove večitog Valtera.

Počelo je 1933. pod Kosmajem

Rođen je 5. juna 1933. godine u selu Koračica, kod Kosmaja. Posle srednjih glumačkih škola u Nišu i Novom Sadu, upisao je Pozorišnu akademiju u Beogradu. Njegov filmski debi bio je 1955. godine u filmu “Pesma sa Kumbare” reditelja Radoša Novakovića. Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje je napustio pozorište, započeo je epizodama u filmovima “Vlak bez voznog reda” iz 1959. godine i “Rat” iz 1960. godine. Tokom 60-ih proslavio se filmovima “Kozara” (za koji je dobio nagradu u Puli) i: “Bitka na Neretvi”, ali najveću popularnost postiže 70-ih godina filmovima sa tematikom Drugog svetskog rata. Neki od mnogobrojnih filmova u kojima je igrao su i “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, “U raljama života”, “Čudo neviđeno”, “Tajna manastirske rakije”, “Braća po materi”, “Tri karte za Holivud” i “Bure baruta“...



Opet ste Valter, ali u roli o sebi?

Produkcija i režija su pod palicom Andreja Aćina, i interesantno je da od dosad urađenog materijala nisam gledao ništa. Bili smo na Kubi, tamo smo se vozili starim kabrioletom i radili na filmu. Aćin me je snimao kako idem kroz Havanu, zatim su pravljeni kadrovi u ambijentu najstarijeg hotela „Internacional“, u njegovoj bašti i oko tog znamenitog zdanja. Pričao sam o sebi, a on mi je postavljao pitanja o privatnom životu, ulogama, filmovima... Sada se spremamo za Kinu, gde nastavljamo sa radom na „Valteru“.

Spremaju li vam specijalni doček?

Idemo u novi grad Boding, koji je sav u znaku Valtera, počev od tržnog centra do podignutog spomenika. Tamo sam proglašen počasnim građaninom. Valter tako dobija i svoj nezaobilazni kineski deo priče.

Kada će biti premijera?

Ne znam tačno, jer će Aćin dugo još na njemu da radi. Sigurno će kineski mediji javiti da sam došao i on očekuje neki spektakl, veliko interesovanje ljudi. Svestan sam, s obzirom na popularnost, šta me čeka.



Da li će gledaoci moći da prate i čuvenu, skoro filmsku, supružničku i ljubavnu priču o Bati i njegovoj Luli?

Da, naravno. Lula je deo mog života i nezaobilazna u filmu o meni. Taj deo priče sniman je u kući u Koraćici.

Svi pričaju o tome da ćete na proleće da se ženite?

Tačno je – ženim se, naravno sa mojom Lulom, a bio bi i red posle tolikih godina da se venčamo, jer kao što i sami znate naša crkva brak sklopljen u opštini ne priznaje. Kao vernik koji poštuje Srpsku pravoslavnu crkvu i našu veru, želim da to obavimo i pred sveštenikom i Bogom. Svestan sam da nisam u braku dok to ne uradim i u crkvi, pa zašto da to i ne uradim? Ne znam samo kako bi Lula mogla da se obuče. Neće valjda venčanicu u sedamdesetoj godini? Venčaćemo se jednog jutra, kada ustanemo malo ranije. Venčanje ću obaviti u svom selu Koraćici, bez velike pompe i ceremonije. Naravno i bez zvanica, zašto bismo pravili cirkus, ali prethodiće momačko veče, jer se još osećam kao mladić.

Lula vas je i u doba kada ste bili mladić pratila na snimanja velikih filmskih poduhvata iz Titovog vremena?

Da, sećam se vremena kada je nastajala „Sutjeska“. Snimali smo sa Ričardom Bartonom, a on je uglavnom spavao u Dubrovniku. Ponekad bi ostajao na Tjentištu u jednoj od dve barake, sa fenomenalnim apartmanima za Tita, a sa njime je bila i njegova Liz Tejlor koja mu je mahala jednom rukom sa balkona dok je helikopterom išao na snimanje, dok bi joj u drugoj bila čaša sa dva deci votke i deci koka-kole. Za to vreme, dok bi Barton stigao do helikoptera, Boris Dvornik i ja smo tabanali po vrletima Tjentišta jureći da stignemo pre nego se on spusti. A onda je došla moja Lula, da mi maše kao Tejlorka Bartonu sa terase, i Boris bi izašao iz spavaonice…



Sa Dvornikom ste bili više od filmskih prijatelja i partnera. U to doba bili ste i sinonim bratstva i jedinstva?

Mi smo pregurali mnogo toga zajedno, čak smo pod ruku skakali u „terevenka pauzi“ jednog snimanja u prazan bazen. Postoji i jedan film tokom čijeg snimanja sam se od prvog do poslednjeg kadra isticao u prvi plan, boreći se da dobijem Zlatnu arenu u Puli, i uspeo sam. Njegov glumački kvalitet je zasenio i sve ostale kandidate.

Snimili ste role u partizanskim filmovima rame uz rame sa Ričardom Bartonom, Orsonom Velsom, Julom Brinerom. Kako je to izgledalo?

Sa svojim partizanskim saborcem i prijateljem Borisom Dvornikom zafrkavao sam te likove iz sveta. Šta drugo? Nismo mi njihov nivo, a i tretman u ekipi nam je bio takav. Barton, pa oni, pa oni, pa nas dvojica. Jednom je sniman krupni plan, a ja čučnuo da me ne vidi kamera i držim Tejlorkinog Bartona oko pojasa da ne padne, jer kao i uvek posle podneva nije znao gde je. To je Tito gledao i komentarisao: „Pa ja nisam nikada bio pijan u ratu.“

Imali ste kao Titov miljenik i velika filmska zvezda mnogo susreta sa maršalom?

Najčešće me je zvao da mu pričam viceve o njemu, i šta narod govori i misli o njemu. Svaki put sam se tresao kad UDBA dođe i kaže mi da me Stari traži. I ti susreti sa Titom bili su boli glava, jer je on bio nezaboravan lik za svakog ko ga je znao.

Sve više je izložbi o SFRJ?

Da, a i sve televizije vrte stare filmove, što je dobro da i ova generacija upozna taj period. Period rada u Titovo doba bio je zlatno vreme zbog novca za snimanja, i imalo je smisla raditi te velike filmove, ne samo istorijske. Kod nas je bilo raznih talasa, crni na primer, a i ratni koji su danas najpopularniji u Kini. Nisu bili faktografski, autentični, već ih je kritika nazvala strip filmovima, recimo Hajrudin Krvavac i njegovi „Most“, „ Diverzanti“, „Valter brani Sarajevo“ i „Partizanska eskadrila’’. To su ne samo najgledaniji, već i najprodavaniji naši filmovi.



Da li se okrenete iza sebe i prebirate po ulogama?

Ne, ne okrećem se nikad i suštinski ne sabiram šta sam sve uradio. Imam to zadovoljstvo da nisam gledao polovinu svojih filmova. Uglavnom nikada nisam odbio nijedan posao. Sad shvatam da sam, mada mi nikada niko to nije rekao, radio i koješta. Bivalo je i očajnih uloga. Nisam sad prepotentan, niti sam zastranio, valjda sam sada tek dobro sve procenio. Gledano iz ovog ugla, možda ne bih radio sve to što mi se tada nudilo, ali takvo je vreme bilo.

Mnogi vas vezuju za partizanski film, a malo njih zna da vam je komedija bila na srcu?

Naravno. Zvanično imam 333 filma, ali postoji još 17 i oni čak nisu ušli u monografiju koja izlazi, nema ih na spisku. No, nije to sada važno, nego da je od tog broja snimljenih filmova samo 30 partizanskih, a više od 50 odsto odigranih uloga je u komedijama. Samo sam kod Čavića radio 12 filmova, i komedije su mi moji najdraži filmovi sa raznolikim ličnostima koje tumačim u njima. To mi leži, komedija je u mom biću, ali desile su se i te akcione role, kriminalističke serije i pokazao sam da i to mogu da radim. Radio sam i neke ljubavne filmove, ali tu sam zalutao. Najveći broj snimljenog su komedije. Svoje filmove sam sakupljao, i oni su najbitniji.

Vratili ste se oporavljeni sa Kube. Da li radite, i šta trenutno?

Kako da ne radim, stalno i uvek, snimam spotove za centralnu kinesku televiziju. Završio sam i film „Led“ po scenariju Radoša Bajića, a u režiji njegove ćerke Jelene Bajić Jočić, i premijera se najavljuje početkom Nove godine, a publika će imati još jedno iznenađenje, pošto će iz štampe izaći monografija o meni.

Put slave i priznanja

Uloge Bate Živojinovića nisu bile samo velike, već i raznovrsne. Dva puta je dobijao Zlatnu arenu za najbolju ulogu Festivala jugoslovenskog igranog filma u Puli, za filmove “Kozara” (1962) i “Tri” (1965). Za film “Tren” dobio je nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi 1978. Oktobarsku nagradu Grada Beograda primio je 1972. za filmove “Majstor i Margarita” i “Tragovi crne devojke”. Dobio je Sedmojulsku nagradu SR Srbije 1981. godine i više puta nagrađivan je na festivalu u Nišu. U avgustu 1993. je nagrađen Nagradom za životno delo „Slavica“. Sve nagrade čuva u svojoj kući u Koraćici. Na 55. godišnjicu rada i 77 godina života njemu u čast priređena je Svečana akademija u „Sava centru“.

Hoće li novi film biti još jedan bum velikog Bate u karijeri dugoj 55 godina?

Hoće i te kako, jer u svojoj karijeri nisam radio emotivniji film, što se tiče igranja, glume. To je najemotivniji film koji sam do sada radio. To je jedna od najzahtevnijih uloga koje sam radio i veoma ozbiljno mogu da je svrstam, recimo, u deset najtežih, ali mi ništa nije bilo teško dok sam snimao, iako su svi u ekipi bili veoma zahtevni. Tokom rada slušao sam ih pomno i uvideo da su i te kako opravdani i njihovi zahtevi, ali i očekivanja. Ipak, malobrojni su oni koji imaju argumente za tako nešto, a u ovoj ekipi bili su upravo takvi. Kad govorim o težini, trebalo mi je da shvatim do koje mere mogu da idem u iskazivanju emocija. Ako za nijansu pogrešiš, bilo da emocije daješ previše ili premalo – ne valja. Sve je pitanje mere! Uostalom, ona je i u životu ključna. Kada je o filmu „Led” reč, mislim da sam tu našao meru. Igrati srpskog seljaka to je gotovo uvek asocijacija ili na rat ili na komediju. Komedija na platnu, rat uživo. Ovde je uporište u nečem antičkom što srpski seljak nosi u sebi. Biću kratak, to je nebo nad njim, u koje gleda s nemom nadom, i zemlja na kojoj on treba da opstane i ostane zajedno sa porodicom, susedima, meštanima... Tu se pretapaju njihova međusobna neslaganja i sukobi, neočekivane i nagle promene koje vreme donosi, neostvarene želje, snovi...

Da li ste razmišljali da se nađete u ovom glumačkom dobu i u nekoj velikoj pozorišnoj ulozi?

Ne, nikada. I sada sam imao ponudu iz Jugoslovenskog dramskog za ulogu u ovome što je radio Umkovski, ali ne...

Samo u ovoj godini proglašeni ste Ličnošću 2011, uz omaž sa retrospektivom filmova na novosadskom festivalu Sinema Siti, gde vam je uručena i još jedna nagrada za životno delo. Koja vam je nagrada najdraža?

Moji unuci, oni su mi najveća životna nagrada.

Izvor: Akter

Bata Živojinović imao moždani udar

Jedan od najpoznatijih srpskih glumaca Velimir Živojinović (79) doživio je težak moždani udar, piše dnevnik "Pres" i lekari mu se bore za život.



Proslavljeni glumac leži u Specijalnoj bolnici za lečenje cerebrovaskularnih bolesti "Sveti Sava" u Beogradu, piše "Press".

 Živojinoviću je pozlilo u utorak, i prebačen je u bolnicu "Sveti Sava" gde je konstatovano da je doživeo moždani udar. Uprkos naporima lekara, nalazi se u kritičnom stanju, a prognoze su obeshrabrujuće.

 Legendarni "Valter" u oktobru 2006. godine doživeo je srčani udar, a bolovao je i od gangrene koju je pre tri godine izlečio na Kubi.

 Živojinović je rođen u selu Koraćica pod Kosmajem 1933. godine. Glumio je u više od 250 filmova i serija, a uloga u filmu "Valter brani Sarajevo" donela mu je veliku popularnost i u Kini.

 Bavio se i politikom – bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u nekoliko mandata.

Izvor: Mondo

Bata Živojinović u kritičnom stanju

Izvor: Press

Beograd -- Srpski glumac Velimir Bata Živojinović doživeo je moždani udar i nalazi se u bolnici "Sveti Sava", gde mu se lekari bore za život, piše Press.

Međutim, uprkos svim naporima konzilijuma vrhunskih lekara, prognoze su obeshrabrujuće.

Živojinović (79) je, kako piše taj list, doživeo težak moždani udar u utorak i trenutno se nalazi u Specijalnoj bolnici za lečenje celebrovaskularnih bolesti "Sveti Sava". Izvor tog lista iz bolnice je rekao da glumac nije u komi, ali je njegovo zdravstveno stanje veoma ozbiljno.

"Za dva dan, koliko leži u bolnici, teško je prognozirati da li će preživeti ili ne, ali zasad mu je zdravlje dosta ugroženo. Pospan je i teško komunicira", kaže taj izvor za Press..

 Živojinović jei ranije imao srčanih problema, a to je sa ostalim faktorima rizika doprinelo teškom obliku šloga.

 "On je doživeo infarkt koji mu je mnogo oštetio srce, a i krvi sudovi su mu u lošem stanju. Dijabetičar je, a za razliku od kardiovaskularnih problema, gangrenu koju je lečio potpuno je sanirao", kaže izvor iz bolnice.

Izvor: B92

RTS: Bata Živojinović bolje

Poznati glumac oporavlja se posle moždanog udara , ali je i dalje u teškom stanju, javila je RTS večeras.

 Radio televizija Srbije (RTS) javila je večeras da slavni srpski glumac Bata Živojinović se oseća bolje nakon moždanog udara, da se probudio iz kome i da komunicira sa okruženjem, ali da je i dalje u teškom stanju.

 Živojinović leži u Specijalnoj bolnici za lečenje cerebrovaskularnih bolesti "Sveti Sava" u Beogradu.

 Živojinoviću je pozlilo u utorak, i prebačen je u bolnicu "Sveti Sava" gde je konstatovano da je doživeo moždani udar.

 Ishod je teško prognozirati, kažu iz bolnice, imao je težak moždani udar, pospan je i teško komunicira.

 Infarkt koji je ranije preživeo mnogo mu je oštetio srce a krvni sudovi su mu u lošem stanju, uz to je i dijabetičar. Srećom, od gangrene koji je ranije lečio, nema ni traga.

 Uz Batu su sve vreme supruga Lula i sin a očekuje se i dolazak kćerke Jelene sa Kube.

 Legendarni "Valter" u oktobru 2006. godine doživeo je srčani udar, a bolovao je i od gangrene koju je pre tri godine izlečio na Kubi.

 Živojinović je rođen u selu Koraćica pod Kosmajem 1933. godine. Glumio je u više od 250 filmova i serija, a uloga u filmu "Valter brani Sarajevo" donela mu je veliku popularnost i u Kini.

 Bavio se i politikom – bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u nekoliko mandata.

Izvor: Mondo

Snimljen film o fenomenu Valtera

Završeno snimanje dugometražnog dokumentarca Andreja Aćina. Bata Živojinović svedoči o tome kako je postao legenda u Kini. Premijera filma 4. novembra

Ovih dana "pala" je poslednja klapa dugometražnog dokumentarnog filma "Valter", čiji je podnaslov "Mit.Legenda.Heroj", reditelja Andreja Aćina, koji sa Vukom Ršumovićem potpisuje i scenario, a producent je kuća "Hermetof Pictures".

Premijera je zakazana za 4. novembar ove godine u Sava centru, u toku su i dogovori za televizijsko emitovanje filma, kao i pregovari o njegovoj bioskopskoj distribuciji u Srbiji, regionu i Kini. Kako su naglasili autori dokumentarca "Valter", on se bavi odnosom između mita i stvarnosti. Uzimajući u obzir činjenicu da je legendarni partizanski film "Valter brani Sarajevo" reditelja Hajrudina Krvavca i scenariste Đorđa Lebovića, nastao inspirisan istinitim junakom, Vladimirom Perićem Valterom, herojem oslobođenja Sarajeva u Drugom Svetskom ratu, i da je ovaj film videlo oko 13 milijardi ljudi širom planete, onda se svakako može reći da je mit o Valteru, u tumačenju glumca Velimira Bate Živojinovića, "opčinio" gledaoce.

U dokumentarcu Andreja Aćina, Bata Živojinović svedoči o tome kako je postao "Valter", i zašto je i dalje glumačka ikona u Kini. Pored njega, o fenomenu ovog junaka koji i dalje traje, i o samoj potrebi za herojima koja ne prestaje ni u 21. veku, govore i drugi brojni sagovornici. Priča filma počinje 1945 - tom godinom, kada je Vladimir Perić Valter ubijen dok je branio okupirano Sarajevo, i kako je ovaj srpski heroj ubrzo zaboravljen. Sve do 1972, kada je, zahvaljujući Krvavcu, Leboviću, a naročito glumačkoj bravuri Bate Živojinovića ponovo oživeo. Ovaj dokumentarac otvara i mnoga druga zanimljiva pitanja - od toga ko je, zapravo, bio Valter, do pitanja da li je tadašnja Jugoslavija zaista bila najveći potrošač pop-kulture u Istočnom bloku, ali i najveći proizvođač, i da li je filmski podžanr nazvan "partizanski film zaista bio samo 'srce' te jugoslovenske pop-kulture".

Film će pokušati i da odgovori na pitanja zašto je Valter predmet ovakvog kulta, kakav je kontekst u kome je proizveden film "Valter brani Sarajevo", šta je ono što ga je učinilo toliko drugačijim od desetina sličnih filmova, šta je uopšte značio Valter kao simbol slobode grada Sarajeva sve do 1992, a šta danas znači ljudima iz bivše Jugoslavije, kako je Valter postao ikona u Kini... Naravno, publika će imati priliku da sazna i kako se Bata Živojinović odnosio prema Valteru, šta mu je on doneo i oduzeo od života, kakva su njegova današnja razmišljanja o tome šta je bio mit u kontekstu režima u kom smo živeli...

Izvor: VestiOnline

Bato, legendo, srećan rođendan!

Velikan srpskog glumišta Velimir Bata Živojinović, danas puni 80 godina. Na poklon će dobiti i scenario za ulogu u seriji "Zvezdara".



Ostvario je pregršt velikih filmskih uloga, voleli su ga svi u bivšoj Jugoslaviji, kao čuveni Valter "odbranio" je Sarajevo, pokokao je više Nemaca nego Rusi kad su krenuli ka Berlinu, u Kini ima status božanstva, završio je i na etiketi za pivo!

 Velimir Bata Živojinović, čovek koji je tokom svoje 55 godina duge karijere ostvario više od 300 uloga u filmovima i serijama, danas puni 80 godina.

 Glumio je i heroje i zlikovce i lako je prelazio iz uloge glavnog u ulogu sporednog lika i čak i tako dominirao. Bio je otac Makarije u filmu "Čudo neviđeno", Vuk u "Partizanskoj eskadrili", Kauboj u filmu "Pas koji je voleo vozove", Pufta u "Pričama iz radionice", Stojko u "Balkan ekspresu", Gvozden u "Lepa sela, lepo gore"... Besmisleno je i nabrajati koje je sve uloge ostvario.

 MONDO je krajem prošle godine napravio anketu, pitajući vas koja je Batina uloga najbolja. Podsetite se te ankete.

 Živojinović, koji je rođen 5. juna 1933. u Koraćici kod Mladenovca, nedaleko od Beograda, odigrao je mnoštvo uloga na prostoru nekadašnje Jugoslavije. U svetu, posebno istočnim zemljama, poznat je pre svega po ulozi u filmu "Valter brani Sarajevo", Hajrudina Krvavca, snimljenom pre 40 godina, koji je u Kini dostigao izuzetnu popularnost.

 O njemu i "Valteru" je snimljen i dokumentarni film u režiji Andreja Aćina.

 Bata će svoj 80. rođendan proslaviti skromno, jer je i dalje na terapijama posle moždanog udara koji je imao tokom prošle godine. Ali, jedan poklon mu je zagarantovan, jer mu scenarista i reditelj Dragoslav Lazić nosi scenario za ulogu za jednu epizodu serije "Zvezdara", koju bi trebalo da igra na jesen.

 Živojinović je početkom jula prošle godine doživeo moždani udar, i posle uspešnog lečenja u bolnici "Sveta Sava" i na VMA i posle mesec i po dana pridigao se iz bolesničke postelje.

 Bata "Životinja", kako su ga nazivali kolege glumci, oduvek je bio uz film, pozorište, glumu. Kao petnaestogodišnjak Živojinović je radio kao scenski radnik i statirao u Akademskom pozorištu "Branko Krsmanović" u Beogradu. Potom je pohađao glumačke škole u Nišu i Novom Sadu, a potom i pozorišnu akademiju u Beogradu.

 U Beogradskom dramskom pozorištu igrao je tokom nekoliko godina, i u tom periodu je imao i do 300 angažmana godišnje. Na filmu, kojem se potpuno posvetio, i koji ce ga proslaviti, debitovao je 1955. u filmu "Pesma sa Kumbare" Radoša Novakovića.

 Prema Živojinovićevim rečima, prvu značajniju ulogu dobio je 1957. godine u filmu Veljka Bulajića, "Vlak bez voznog reda". Živojinović je igrao u više od 340 filmova i TV serija. Posebno su ga proslavili partizanski filmovi, njih čak 35.

 Publika ga verovatno najviše pamti po ulogama u partizanskim filmovima snimanim šezdesetih i sedamdesetih godina, poput "Valter brani Sarajevo" Krvavca, "Bitka na Neretvi" i "Kozara" Veljka Bulajića, kao i po ulogama u filmovima "Breza" Ante Babaje, "U raljama života'' Rajka Grlića. Tu su, nesumnjivo, i antologijski filmovi srpske kinematografije "Majstor i Margarita", "Skupljači perja", "Tri"… Pamte se i njegove uloge u lakim komedijama.

 Dobitnik je nagrade za životno delo "Slavica", u dva navrata "Zlatne arene" Jugoslovenskog filmskog festivala u Puli i brojnih drugih priznanja.

 Posle obnove višeštranačkog sistema u Srbiji biran je za poslanika Socijalističke partije Srbije u više navrata, a 2002. godine bio je i kandidat SPS-a za predsednika Srbije, kada je osvojio oko 120.000 glasova.

 Živojinović je jedan od osnivača, a bio je i predsednik Udruženja filmskih glumaca.

Izvor: Mondo

nisam znao da pitam pa reko ajd ovde na njegovoj temi
da li neko zna neke informacije o njemu kao sto su mjesto stanovanja ili broj bio bih mu zahvalan kad bi mi ostavio te informacije

Mnogo lose Bata, odsekli mu nogu...