„Velefarm“, najveća veledrogerija u Srbiji, otići će u stečaj 26. aprila. Kako saznaje „Blic“, juče je u Velefarmu otvoren stečajni postupak, kompanija je dobila privremenog stečajnog upravnika, a radnicima je obećan siguran posao za nepunih mesec dana. Proizvođači lekova istovremeno tvrde da je čitav farmaceutski sektor pred slomom i da su moguće nestašice lekova.

Izvor „Blica“ iz „Velefarma“ tvrdi da ova kompanija ozbiljne probleme ima nekoliko meseci, ali da je situacija sada eskalirala.


- Račun firme je u blokadi duže od godinu dana. Imamo 600 radnika, ali posla nije bilo za sve, pa je umesto biroa jedino rešenje bio prinudni odmor. Nekad smo kući slali deo administracije, nekad skladištare. Odsustvo je bilo po 40 dana, a primanja 60 odsto od dotadašnje zarade - kaže naš izvor.


U poslednje vreme sa farmaceutskog tržišta sve češće nestaju i proizvođači i veledrogerije. Prvo je bankrotirao „Srbolek“ sa dugom od 50 miliona evra (jedini proizvođač nitroglicerina u Srbiji). Ista sudbina nedavno je snašla i „Habitfarm“ (proizvođača citostatika), a pitanje je šta će biti i sa „Jugoremedijom“ u kojoj radnici kontinuirano štrajkuju. Posle krize „Galenika“ se oporavlja, ali budućnost ove fabrike dobrim delom zavisi od kredita od 70 miliona evra, koji čeka na garancije države. Od veledrogerija, poznavaoci tvrde da glava ne boli samo „Feniks farm“, nemačku kompaniju koja radi strogo po pravilu „imaš novac, evo i lek“.



„Velefarm“ je u minusu od oko 350 miliona evra. Prema poslednjim podacima, najviše duguju „Galenici“ - oko 65 miliona evra. Zbog enormnih dugova, ovoj veledrogeriji su pod hipotekom sve zgrade. Zbog toga je stečajni sudija Privrednog suda prvo doneo rešenje o pokretanju stečaja nad „Velefarmom VFB“, zavisnim preduzećem Velefarm holdinga. Na kraju januara račun te firme kćerke bio je u blokadi za 5,3 milijarde dinara. Inače, u „Velefarmu“ država ima 10 odsto udela, a „Hemofarm“ 20 odsto. Nezvanično, većinski vlasnik je preko povezanih lica nemačka „Štada“, koja je i vlasnik „Hemofarma“.


Ivan Stanković, stečajni upravnik „Velefarma“ koji je juče ujutro ušao u ovu firmu, kaže za „Blic“ da je izvesno da će radnici raditi do 26. aprila. Tada ističe rok za otvaranje stečaja, kada se i odlučuje o eventualnom restrukturiranju ili prodaji.
- Moj zadatak je da zaštitim imovinu i da kontrolišem tokove novca. Ljudi će raditi i primati plate, ali sve to je izvesno još oko mesec dana. U ovoj fazi ne mogu da otpuštam ljude - rekao je Stanković za „Blic“.


Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova pri Privrednoj komori Srbije, upozorava da je stečaj najveće veletrgovine loš signal za farmaceutsko tržište.


- Ako među prvih sedam veledrogerija više ne postoje „Unihemkom“, „Vetprom hemikalije“, „Velefarm“ i „Vetfarm“, vidi se da veletrgovine ne mogu da izdrže neplaćanje od državnih bolnica i apoteka. S druge strane, građani mogu da dobiju veliki broj lekova na recept, ali je nesporno da će nestašica biti ako proizvođači nastave da se gase. A to nije nemoguće ako se ovakvo stanje nastavi ili pogorša - kaže on.


Najveći dužnici „Velefarmu“ su državne bolnice i domovi zdravlja. Ministar zdravlja nedavno je rekao da su nagomilani dugovi narasli i zbog neodgovornosti rukovodilaca pojedinih zdravstvenih institucija.


- Zdravstvene institucije su zaposlile 13.600 radnika mimo ugovora koje imaju potpisane sa Fondom, i to znatno opterećuje njihovo funkcionisanje. Plate se onda finansiraju iz sopstvenih sredstava ustanova, a ne iz RFZO - rekao je Stanković. To znači da umesto lekove i materijal, bolnice plaćaju radnike koje su zaposlile na svoju ruku.

 

RFZO: Imamo alternativu
- Snabdevenost zdravstvenih ustanova lekovima koji se izdaju na recept je stabilna - kaže direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksandar Vuksanović. „Povremene nestašice su kratkotrajne i ne ugrožavaju kvalitet zdravstvene zaštite, jer za te lekove postoji zamena u najvećem broju slučajeva. Ako se pojavi nestašica leka za koji ne postoji zamena, a neophodan je, kao što je slučaj sa lekom ‘5-fluorouracil’, ‘aminofilin’, ‘furosemid’, RFZO će takve lekove obezbediti stavljanjem na listu neregistrovanih lekova”, rekao je Vuksanović.

Izvor: Blic

Ocigledno ne definisu svi isto rec "lekovi".

За уништавање Србског здравства многи ће да иду на вешала.

Srbi imaju narodne lekove, kuvanu sljivovicu sa medom, orase i med, Jovu travara, ne treba Srbima hemija da bi bili zdravi