Već duže vreme se osećam loše. Budim se kasno i nemam energije preko dana. Istina, ne bavim se mnogo fizičkom aktivnošću, evo, prekjuče sam kupio bicikl pa sam odlučio da sada češće upražnjavam sport ali me brine kako se osećam.

Ne znam da li je neka depresija. Pijem rivotril i rispolept od lekova već duže vreme i povremeno se pitam da li sam ovakav zbog tih lekova. Doktorka mi kaže da ne smem nikako da prekidam sa lekovima. Smanjuje mi rivotril od nedavno postepeno.

Od decembra nemam posla. Nisu mi produžili ugovor jer sam na poslu davao loše rezultate izgleda, mada se sve iskomplikovalo kada sam zatražio odmor i uzeo ga u trajanju od 20 i kusur dana. Nakon toga sam došao do firme kad sam samo potpisao otkaz (tačno 6 meseci kako sam radio u toj firmi). Od decembra sad ne mogu da nađem posao i mislim da me to najviše ubija.

U slobodno vreme gledam da živim ispunjeno pa najviše čitam knjige, ali i to čitanje knjiga se pretvorilo u ne znam šta... Počnem jednu knjigu, pa uzmem drugu, ne završim drugu, uzmem treću...Imam preko 20 započetih ne pročitanih knjiga.

Uglavnom dani su mi bezizražajni, često preko nedelje dok su majka i brat na poslu ne znam šta ću sa sobom i ako ne gledam neku seriju na kompu ili čitam knjigu uhvatim sebe u trenucima kad sedim i kada prosto ne znam šta ću sa sobom. Imam ponekad i crne misli.

Kako sebi da pomognem?

Hvala unapred!

Kupis malu teretanu i pocnes da vezbas...

Ili napises neku knjigu...

Nemam volje za fizicko vezbanje cesto,
a pisanje mi nije jača strana.

Pecanje...

Пробај да појебеш нешто, можда помогне.

Hvala na savetima.

Definitivno treninzi. Istraj prvih mesec dana, i posle ce ici lagano, i cinice te srecnim i zadovoljnim.
Pomenuli su ovde i pecanje ... Ume dobro da dodje nekad, da se covek iskulira, da napuni baterije. Cak ne moras nista posebno ni da uhvatis, bio sam pre par dana na Obedskoj bari, dovoljno je samo uleteti u camac, blinkerisati i jednostavno biti deo one prirode.
I da, obavezno sredi spavanje. Takvo raspolozenje je dobrim delom posledica tog kasnog budjenja/odlazenja u krevet, to jednostavno crpi energiju iz coveka i osecas se kao zombi. Ubacis malo odlucnosti i samopouzdanja u zivot, a posao ce vec doci, kao i sve ostalo ... Ali sigurno je da nista od toga ne moze da se desi ako se ti ne izvuces sam iz te letargije u koju si zapao 

Pocni da studiras nesto... ozbiljno...

Ja npr. mislim da je u xy slucajeva sport glupost, posebno kada si depresivan i rastrzan, jer te to jos vise zezne jer gledas oko sebe manijake koji se pucaju sranjima i vuku 100kg kao magarci...
I onda odustanes... jer ti se ne radi to...

Zato treba da se posvetis nekoj aktivnosti koja ne pruza neki takmicarski momenat... kao sto je studiranje... Mislim, mozes svake godine da upisujes drugi faks, pa dok ne dodjes do necega sto te zanima, jer je poznato da je nase visokoskolstvo u razjebu i ne nudi nikakvu satisfakciju...

Ili... zamoli doktorku da te primi u dnevnu bolnicu zbog jedne lepe stvari koja se zove - radna terapija. Eto, skoro sam cula pricu o zeni na visokom polozaju koju je psihic lepo naveo da se bavi slikanjem jer bi u suprotnom u jednom nasem ministarstvu doslo do teksaskog masakra motornom testerom, a to ipak ne treba rizikovati, jer je ona prakticno jedina osoba koja zna da vodi posao u citavom ministarstvu...

No... ako ti se ne mili ucenje... predlazem da posvetis Pinterestu... meni popravlja raspolozenje... Doduse, ja sam osoba koja ni dva minuta ne moze bez nove ideje, tako da mi je ovo odlican fiks... Jeste da 99% tih stvari nikada necu uraditi, ali bar su lepe slike...

Dalje, ono sto preporucujem uvek je prikljucivanje nekom kruzoku - ima sve danas... od CK, preko izvidjaca, planinara, od ekstremnih desnicara do ekstremnih levicara, muzicara, umetnika i generalno svih ostalih zgubidana. Ovo je super nacin da se malo opustis i socijalizujes jer svi uglavnom gledaju sebe i niko nesto preterano od tebe ne ocekuje, a i da poradis na netvorkingu koji ce ti pomoci da nadjes neki poslic...

Ne mora da posmatra treninge tako, takmicarski, moze sam da trenira za sebe, bez nekih velikih ciljeva, cisto da bude u formi i samim tim se oseca bolje, lakse, pun snage. Na kraju krajeva, ta neka redovna fizicka aktivnost bi trebalo da je tu u svakom slucaju, radio on, studirao, sta god ...
I studiranje kao i sport moze da pruzi takmicarski momenat, sve zavisi od toga kako se covek postavi.

Izgradjuj posrnuli karakter kroz sport....

Samo kazem....