Već duže vreme se osećam loše. Budim se kasno i nemam energije preko dana. Istina, ne bavim se mnogo fizičkom aktivnošću, evo, prekjuče sam kupio bicikl pa sam odlučio da sada češće upražnjavam sport ali me brine kako se osećam.

Ne znam da li je neka depresija. Pijem rivotril i rispolept od lekova već duže vreme i povremeno se pitam da li sam ovakav zbog tih lekova. Doktorka mi kaže da ne smem nikako da prekidam sa lekovima. Smanjuje mi rivotril od nedavno postepeno.

Od decembra nemam posla. Nisu mi produžili ugovor jer sam na poslu davao loše rezultate izgleda, mada se sve iskomplikovalo kada sam zatražio odmor i uzeo ga u trajanju od 20 i kusur dana. Nakon toga sam došao do firme kad sam samo potpisao otkaz (tačno 6 meseci kako sam radio u toj firmi). Od decembra sad ne mogu da nađem posao i mislim da me to najviše ubija.

U slobodno vreme gledam da živim ispunjeno pa najviše čitam knjige, ali i to čitanje knjiga se pretvorilo u ne znam šta... Počnem jednu knjigu, pa uzmem drugu, ne završim drugu, uzmem treću...Imam preko 20 započetih ne pročitanih knjiga.

Uglavnom dani su mi bezizražajni, često preko nedelje dok su majka i brat na poslu ne znam šta ću sa sobom i ako ne gledam neku seriju na kompu ili čitam knjigu uhvatim sebe u trenucima kad sedim i kada prosto ne znam šta ću sa sobom. Imam ponekad i crne misli.

Kako sebi da pomognem?

Hvala unapred!

Kupis malu teretanu i pocnes da vezbas...

Ili napises neku knjigu...

Nemam volje za fizicko vezbanje cesto,
a pisanje mi nije jača strana.

Pecanje...

Пробај да појебеш нешто, можда помогне.

Hvala na savetima.

Definitivno treninzi. Istraj prvih mesec dana, i posle ce ici lagano, i cinice te srecnim i zadovoljnim.
Pomenuli su ovde i pecanje ... Ume dobro da dodje nekad, da se covek iskulira, da napuni baterije. Cak ne moras nista posebno ni da uhvatis, bio sam pre par dana na Obedskoj bari, dovoljno je samo uleteti u camac, blinkerisati i jednostavno biti deo one prirode.
I da, obavezno sredi spavanje. Takvo raspolozenje je dobrim delom posledica tog kasnog budjenja/odlazenja u krevet, to jednostavno crpi energiju iz coveka i osecas se kao zombi. Ubacis malo odlucnosti i samopouzdanja u zivot, a posao ce vec doci, kao i sve ostalo ... Ali sigurno je da nista od toga ne moze da se desi ako se ti ne izvuces sam iz te letargije u koju si zapao 

Pocni da studiras nesto... ozbiljno...

Ja npr. mislim da je u xy slucajeva sport glupost, posebno kada si depresivan i rastrzan, jer te to jos vise zezne jer gledas oko sebe manijake koji se pucaju sranjima i vuku 100kg kao magarci...
I onda odustanes... jer ti se ne radi to...

Zato treba da se posvetis nekoj aktivnosti koja ne pruza neki takmicarski momenat... kao sto je studiranje... Mislim, mozes svake godine da upisujes drugi faks, pa dok ne dodjes do necega sto te zanima, jer je poznato da je nase visokoskolstvo u razjebu i ne nudi nikakvu satisfakciju...

Ili... zamoli doktorku da te primi u dnevnu bolnicu zbog jedne lepe stvari koja se zove - radna terapija. Eto, skoro sam cula pricu o zeni na visokom polozaju koju je psihic lepo naveo da se bavi slikanjem jer bi u suprotnom u jednom nasem ministarstvu doslo do teksaskog masakra motornom testerom, a to ipak ne treba rizikovati, jer je ona prakticno jedina osoba koja zna da vodi posao u citavom ministarstvu...

No... ako ti se ne mili ucenje... predlazem da posvetis Pinterestu... meni popravlja raspolozenje... Doduse, ja sam osoba koja ni dva minuta ne moze bez nove ideje, tako da mi je ovo odlican fiks... Jeste da 99% tih stvari nikada necu uraditi, ali bar su lepe slike...

Dalje, ono sto preporucujem uvek je prikljucivanje nekom kruzoku - ima sve danas... od CK, preko izvidjaca, planinara, od ekstremnih desnicara do ekstremnih levicara, muzicara, umetnika i generalno svih ostalih zgubidana. Ovo je super nacin da se malo opustis i socijalizujes jer svi uglavnom gledaju sebe i niko nesto preterano od tebe ne ocekuje, a i da poradis na netvorkingu koji ce ti pomoci da nadjes neki poslic...

Ne mora da posmatra treninge tako, takmicarski, moze sam da trenira za sebe, bez nekih velikih ciljeva, cisto da bude u formi i samim tim se oseca bolje, lakse, pun snage. Na kraju krajeva, ta neka redovna fizicka aktivnost bi trebalo da je tu u svakom slucaju, radio on, studirao, sta god ...
I studiranje kao i sport moze da pruzi takmicarski momenat, sve zavisi od toga kako se covek postavi.

Izgradjuj posrnuli karakter kroz sport....

Samo kazem....

ne moras trenirati..   gledaj na teveu sport... to ti je isto./..
kad  ovi internet ljubavnici .. mogu da vode ljubav .. preko neta...
jbg mozes i ti trenirat nesto.. preko tevea..jel tako /jest tako je 

uzivas u sportu..a ne umaras se... jos mozes i pivo koje zveknut...
i nema trenera da ti sere...

i kad naucis dobro gledat sport...
fudbal prvenstveno..
onda odes u kladionicu i zgrnes pare.. i vise nemas nikakvih problema 

zalosno je sto i ti sam vidis da si vec duze vrijeme nesto sjeban..
a tek si se sad zapitao koji ti je klinac...

zanemaeri zajebanciju...
ozbiljno cu ti nesto reci.. vjerovao ti meni ili ne..tako mi je svejedno...
ali izvor ..zariste depre...nalazi  se  u 4 zida...
i ko god je ostao zabijen u ta 4 zida ..i kljukao se tableturinama..
nije nikad  izasao iz crnjaka..nego je jos dublje upao u njega...

i nisi ti ni prvi ..a ni poslednji...kojemu nesto ili sve u zivotu ne ide do ruke..


jedan zivot imas...izadji i druzi se s ljudima...radi sto i oni rade..mozda ti se i svidi...

ajd bit ces ti dobro...znam ja to...

 

ma nemoj 

Sport nije centar sveta...

Eto, veliki umovi sveta se nesto nisu zamarali njime...

Nije, ali moze da pomogne kod coveka koji je postao pasivan ...
Pih, mnogi veliki umovi sveta su bili samodestruktivni, depresivni likovi ... da su trenirali mozda ne bi poludeli 

Hvala!

cinjenica je da se covjek osjeca bolje nakon bilo kakvog treninga.da uradiš 5 zgibova osjecat ces se fino.to jest extra stvar.

ali

negativna stvar u tome je sto se izuzetno lako nabijaju komplexi.ono gledanje u triceps,biceps,ogledanje u izlogu ili kafanskom frizideru.jos ako prestanes sa vjezbanjem i kad osjetis da si ofalio.,upast ces u jos vecu depresiju....

Ih...dopamin je chudo...

ali nije  tako lose ni ganjati zmajeve u 4 zida....razmisli malo i o tome jbg....

Steta sto to kratko traje....

Никакав спорт нити јебање нити лекови ти неће пуно помоћи. У том тренуцима ће ти буде лепо, ал сутрадан кад се пробудиш опет ће ти бити исто. Главни разлог проблема је то што немаш посао и то си и сам приметио. Ти ћеш отићи да отрчиш, да подигнеш тег, испразнићеш се, доћи ћеш кући сав до јаја, најешћеш се... иначе ништа лепше од тога кад дођеш с тренинга кући уморан и легнеш. Али... сутра ће ти буде све ко раније. Па онда опет одеш да тренираш или нешто друго, та 2,3 сата опет све супер, ујутру поново све ко и пре. Јер ти је у подсвести то што немаш посо.

Не спаваш... јер размишљаш и оптерећен си. Ноћ је најбоља за размишљање. Вратиш се рецимо с тренинга, уморан си и спава ти се... али не можеш. Иако мислиш да не размишљаш о проблему, размишљаш и те како. Видећеш колико ће се ситуација променити кад нађеш неки посо. Сигурно и сам знаш да је немерљиво бољи осећај.

Значи и спорт и ђевојке и све то ће ти бити само тренутно задовољство. Али упак је главни циљ сваког човека да преживи. Ђевојка ти може бити ослонац, родитељ, али ако се главни проблем не реши остаће све то на тренутном задовољству и подршкама.