Упозорење за Пекинг

Светско првенство у Мелбурну је показало да већ од данас мора да се ради да би се на Олимпијским играма ова изузетна генерација опростила од репрезентације на величанствен начин

Већ од данас рад за Олимпијске игре: наши ватерполисти у Мелбурну

(Фото Мајкл Бабић)

Од извештача „Журнала”
Мелбурн, 31. марта – Ништа од финала. То је реалност која може да заболи, али када се све сагледа, није ништа чудно. Напротив, за састав овог квалитета, за стање играча, који су се скупили у разним терминима из различитих лига, уз све то ослабљен, не само од Европског првенства прошле године у Београду, трон је, ипак, био превисок за наше ватерполисте. Уколико се сутра ујутру по нашем времену победи Шпанија и освоји бронза, која обезбеђује и одлазак на Олимпијске игре идуће године у Пекингу, биће остварен велики успех. У супротном – неуспех. У сваком случају пред нашим ватерполо савезом је велики посао да се сачува висок рејтинг у свету.

Мало тога нам иде на руку. Остали смо без Црногораца који су били значајна снага и репрезентације и квалитета укупног клупског спорта. Црна Гора оваква каква је представља као репрезентација респектабилну силу која с доста оптимизма може да очекује излазак на светску сцену.

Пораз од Хрвата с 10:7 колико био болан као неуспех, а посебно од ривала који још увек изазива неке емоције, није био неочекиван. И играчи су сами у најави говорили да ће бити тешко. Факта су јасна. Хрватска је у Мелбурну много јача него што је била у прошле две године, а Србија много слабија. У односу на полуфинале Светског првенства у Монтреалу пре 18 месеци Рудић је вратио Вићана, Бараћа, Врдољака, Хинића и Смодлаку. Наша репрезентација је остала без Црногораца (Злоковић, Јокић, Јановић, Гојковић, док се одсуство голмана Радића, уз дужно поштовање, не осећа), растао се од ње Трбојевић, Душко Пијетловић се повредио...

Рудић је сјајно рачунао. Вратио је најискусније играче, повукао их  из јаких лига усред сезоне, ослободио на тај начин младе одговорности. Уз све то жреб му је до полуфинала био као наручен. Снажна мотивација, жеља да се прекине дугогодишњи пост и Хрвати су створили екипу која је у Мелбурну јача од наше. И ту дилеме нема.

Сам меч готово ни једног тренутка није био равноправан. Приче да би било другачије да смо смањили на 8:6 не пију воду, јер то нису били тренуци успона целе наше екипе или кризе Хрвата већ појединачни напори, пре свега Владимира Вујасиновића да проба да направи чудо. Али то се није догодило.

Треба бити реалан, оваква екипа није била зрела за финале. Одбрана која је држала игру до полуфинала је пала, напад се није дизао током првенства. До центара се тешко долази, јак пресинг на Шапићу даје резултате, млађи без храбрости да тада преузму ствар у своје руке. Има и других елемената на које је указивао капитен Вујасиновић.

Бронза или не, тек Мелбурн ће отворити многа питања у систему српског ватерпола. Анализа стања, проналежење путоказа ка новим успесима су императивни задатак. Није лако, правих клубова сем Партизана нема, тренера је све мање, таленти више нису бројни. Играчи из иностранства играју у различитим лигама, степен спремности је неједнак.
Од прошлости се не живи. Ако се толико жели успех у Пекингу онда за то мора да се почне с радом већ од данас. У супротном тешко ће се стићи до трона. Једна сјајна генерација је заслужила да се опрости на величанствен начин. Али, тај опроштај треба да се спреми на начин који захтева олимпијски трон.

Дејан Стевовић

Ја би оне који пишу овакве текстове слао на робију... Менталитет који једноставно не могу да поднесем... вероватно су му до полуфинала уста била пуна "српских делфина", а сад пише о "упозорењу"...

Тачно је да треба анализирати ситуацију, али не овако небулозним тезама и не са оваквим новинарским "стручњацима"... 

Ја сам  али ипак разумем наше, јбг, после утакмице са Хрватима су вероватно били деморалисани, мада сам очекивала победу над Шпанцима... шта је ту је, нема назад... А, господине Дејане Стевовићу, ако ова екипа није била спремна за финале, која јесте? Какав дебил...

Meni je ekipa Hrvatske skroz amorfna i bezlicna. Nikako mi jije jasno kako su pobedili ove dve velike ekipe. JEdino je Rudic ekstra strateg. NE znam, ali zu mi bas nikakvi.Nije sto su Hrvati, ali su ....

Ti kao da si sa marsa pao,a i utakmicu nisi gledao izgleda

Pogledaj kako im je golman branio cjeli turnir pa onda tek komentarisi!

A ne ovako lupas gluposti

Sve čestitke Hrvatima na zlatu.

VATERPOLO: U timu šampionata nema Srba

Svet je dobio novog prvaka sveta u vaterpolu, reprezentaciju Hrvatske, ali je prema ocenama novinara najbolji igrač Svetskog prvenstva u Melburnu bio Španac Giljermo Molina.

Svetska vaterpolo federacija (FINA) u nedelju je podelila nagrade najboljem strelcu šampionata, Amerikancu Toniju Azevedu (19 golova), a najbolji golman je Aleksandar Čigir iz Nemačke.

Čigir je i na prethodnom prvenstvu sveta u Montrealu, pre dve godine, bio proglašen za najboljeg golmana.

Novinari su izabrali i najbolji tim šampionata: Čigir (golman), Jorgos Afrudakis (Grčka), Danijel Varga (Madjarska), Giljermo Molina (Španija), Toni Azevedo (SAD), Mauricio Felugo (Italija) i Miho Bošković, jedini iz selekcije prvaka sveta Hrvatske.

---

VATERPOLO: Hrvati u delirijumu! S pravom

Hrvatska je u delirijumu i slavi prvu zlatnu medalju na svetskim prvenstvima u vaterpolu. S pravom. Hrvati su do zlatne medalje u Melburnu najpre došli preko dosadašnjih svetskih prvaka Srbije, a potom su u dramatičnom finalu bili bolji i od olimpijskih šampiona i vicepravaka Evrope i sveta, ekipe Madjarske.

Znači, do zlata preko najboljih svetskih reprezentacija. Zasluženo, nema šta.

Hrvatski mediji veličaju fenomenalnog golmana Franu Vićana, koji je u duelu protiv Madjarske imao čak 13 odbrana, a pri rezultatu 7:5 za Madjarsku, "skinuo je zicer", koji je njegovim siagračima da dodju najpre do izjednačenja, a potom i pobede.

"Kad sam sastavljao ovu ekipu moj je cilj bio da osvojim medalju. Naravno da nikad ne želite da predvidjate koju medalju, ali medalju. Imamo sjajnu ekipu koja napreduje svakim danom", izjavio je Rudić posle velike pobede nad Madjarskom.

Hrvatska je strpljivo radila na izgradnji tima koji će se domoći svetskog trona. Na Evropskom prvenstvu u Beogradu nisu bili na svom nivou, ali su igrali sa podmladjenom reprezentacijom i sada se vidi da su svesno žtrvovali najveće evropsko takmičenje da bi u Melburnu napravili dobar rezultat.

Selektor hrvatske reprezentacije Ratko Rudić izjavio je ranije da Evropskom prvenstvu u Beogradu "nije pridavao veliki značaj", jer je želeo da isproba neke mladje igrače. "Za mene su najvažnija svetska prvenstva i olimpijske iugre", govorio je Rudić.

On je sa tri različite reprezentacije igrao tri finala svetskih prvenstava i u sva tri je izlazio kao pobednik.

"Iz utakmice u utakmicu igrali smo sve bolje. U svakoj utakmici smo vodili...Igrači su iz utakmice u utakmicu bili sve uigraniji, dogovarali su se, donosili odluke u vodi. Zadovoljan sam njihovim pristupom, odgovornošću, disciplinom. Naravno, bilo je i grešaka, ali one su normalna stvar, samo je dobro da ih bude što manje", rekao je Rudić.

Rudić je vaterpolo fanatik, ali često ume da pretera sa izjavama, a posebno na "piku" ima Srbiju, iz samo njemu zanih razloga. Bio je ljut na organizatore što su dopustili da srpski navijači budu blizu hrvatske klupe u polufinalu.

Rudić ima i jedan ritual. "Ne menjam košulju koju nosim na utakmicama, od prve do poslednje na nekom takmičenju sam u istoj. Moram zbog toga da upotrebljavam parfeme da se to ne oseti", objasnio je.

Rudić i Hrvatska će se sada okrenuti Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine. Sigurno je da će mu cilj biti da osvoji svoje četvrto olimpijsko zlato.

Rudić ima 21 medalju sa velikih evropskih takmičenja. Od toga tri zlatne olimpijske medalje i tri naslova svetskih prvaka.

Za veliki uspeh u Melburnu hrvatski vaterpolisti podeliće oko milion kuna, odnosno oko 135.000 evra.

Za zlato će od FINA dobiti 60.000 američkih dolara, plus nagrada od države, plus premija od Saveza. Otprilike svakom igraču po 60.000 kuna.

Izvor: MTS-Mondo

Ово подсећа на Евровизију... 

А Хрвата, па ајде... прваци су, да убацимо једног... страшно...