Васкрс и Васкршњи обичаји


Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, побједио смрт и свима људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на земљи даровао вјечни живот. Због значаја овога празника, свака недјеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недјеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се послије јеврејске Пасхе, у прву недјељу послије пуног мјесеца који пада на сам дан прољећне равнодневнице, или непосредно послије ње, никада пак не прије те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. За Васкрс су, такође, везани лијепи обичаји у нашем народу. У цијелом хришћанском свијету, па и код нас Срба, за овај празник је везаи обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Теодорова субота

У суботу прве недјеље Часног поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих вјекова хришћанства. Наиме, у вријеме римског цара Јулијана Апостате 362. године, када је било гоњење хришћана као у вријеме Нерона, нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попршћу крвљу од жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Међутим, свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију, да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима, те недјеље кувају пшенично жито и мјешају са медом, и то узимају умјесто хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недјељу Православља. Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

Лазарева субота Врбица

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недјељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га дјеца свечано дочекала и поздравила.
Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дијели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник дјеце. За тај дан мајке свечано обуку своју дјецу, па чак и ону најмању, од неколико мјесеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Дјеца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Велика недеља

Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да вјерници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио свету тајну причешћа, зато је добро тога дана примити причешће. На тај дан увече, читају се дванаест Јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају Јеванђеља народ у цркви клечи.
На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју вјерници цјеливају. Све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се вјерници после цјеливања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном вјеровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лијепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. Ове недеље црква заповиједа најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести.

Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана. Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу. Уколико се не умије да отпјева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. Послије заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.

Туцање јајима

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за дјецу. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама. У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака. То свједочи о народној вјери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осјете васкршњу радост и славље.

Побусани понедељак

Први понедељак послије Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и дијеле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

Јаје, симбол живота Страшник, стражар, чуваркућа Васкрс се препознаје и по црвеном јајету. Јаје се сматра универзалним симболом живота и плодности. Мит о постанку свијета из јајета познат је код многих старих народа. По вјеровању Индуса из горње половине љуске је настало небо, а од доње - земља. Код хришћана симбол васкршњег јајета је у слиједећем: као што пиле, без ичије помоћи споља, када дође вријеме, сопственим моћима разбије љуску и излази на свјетлост дана, тако и Христос сопственим снагама разбија окове гроба - смрти, васкрсава и доноси нови живот свима који вјерују у Његову ријеч и божанску моћ. Међу Србима постоји безброј вјеровања и обичаја у којима јаје има важну улогу. Оно се ставља у прву бразду приликом сијања. Разбија се о рог волу пред орање. Јаје је одбрана од урока и града. У Стигу је обичај да жена, кад први пут види мало дијете, дарује му пару "среће ради", а јаје - "живота ради". У Горњој Пчињи, кроз кошуљу труднице, пред порођај свекрва пушта сирово јаје да падне и разбије се како би снаја лакше родила. Прво офарбано јаје, које је обавезно црвено, чува се у дому, крај иконе, до слиједећег Васкрса. Назива се стражар, стражник, чувар или чуваркућа, јер се вијерује да укућанима чува здравље. У Македонији и на Космету постоји обичај да се тим јајетом, још влажним од боје, натрљају лица потомству уз ријечи: Црвено јаје румени образи. Заштитна моћ васкршњег јајета се одражава и на имовину сељака, те у српским виноградарским крајевима постоји обичај да се оно закопава под чокот. У планинским сточарским предијелима Србије и Црне Горе чобанима је забрањено да једу јаја за вријеме Васкрса да не би страдала стока која им је повјерена: да јој не излазе "јајченици" око грла и по тијелу. Посебно је забрањено узимање црвених јаја - да се стока не би меуђсобно клала и крварила. Сачуван је и обичај да се обојено јаје закопава у мравињак, јер се вијерује да то доноси срећу и напредак домаћинству.

Фарбање Васкршњих јаја

Фарбање Васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја фарба на Велики Петак, у дан када се иначе ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и у Јерусалиму.

Како се фарбају јаја?

Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у којем ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице - васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да буду равномерно обојена, а деца обигравају око матере и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се "ЧУВАРКУЋА".Пре фарбања јаја се могу шарати. Наиме, на јаја се пером за писање или нечим сличним наноси растопљен восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише Х.В. и В.В. (Христос васкрсе и Ваистину васкрсе), цртају се крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.СИМБОЛИКАФарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка која је са Пресветом Богородицом непрекидно била уз Христа у току Његовог голготског страдања и којој се Христос првој јавио по васкрсењу) путовала у Рим да проповеда Јеванђеље и посетила цара Тиберија. Тада му је у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима: "Христос Васкрсе"! Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје.ВАСКРШЊЕ СЛАВЉЕКада сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на Свету Васкршњу Службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: "Христос васкрсе"! и "Ваистину Васкрсе"! Тај поздрав траје све до Спасовдана.Када се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве, које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Туцање јајима

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин прво узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође - "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано ускршње јаје, а онда остало јело.Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом па се онда послужује осталим понудама.У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака. То сведочим о народној вери да су сви људи пред Богом живи и да умрли наши преци треба да осете.

Пакибитија

Jedini problem sa svim ovim, je to sto su sve to paganski obicaji! 

Mislim da gresis...

Ne mora sve sto je vezano za pojam obicaj i crkvu da bude po pravilu paganizam. Postoje metafore, simbolika i tome slicno. Ako bismo tako kruto razmisljali o svemu sto nije sustinsko, onda bi trebalo da idemo nagi po ulici a sve lepe manire da bacimo u vodu kao nebitne i nepotrebne. Ne vidim paganizam u vasksnjoj radosti farbanja jaja, naravno ukoliko to neko ne smatra sustinski bitnim. Tu vec pravim razliku, zna se sta je sustina. A te razne forme koliko treba jaja, da li ovako se farbaju ili onako, to mislim da nema ama bas nikakve veze. Mozda opet jedino ta boja, crvena. Opet sibolika radosti, Vaskrsenja Hristovog. " ...jer da Hristos nije Vaskrsao uzalud je vera vasa i propoved nasa" ap.Pavle

Ajde da pocnemo ovako. Uskrs je paganski praznik i nema absolutno nikakve veze sa Isusom Hristom. Potice is Sumerijanske kulture i posveceno je obozavanju boginje plodnosti Istre ili Istra, i pagani su farbali jaja i prikazivali zeceve (jer zecevi imaju najveci libido). Naravno u stara vremena pokrstavanja da bi izbegli sukobe, Crkve su dozvolile ulazak paganskih obicaja u hricansku religiju (i olaksali tranziciju). Pretvorili su paganski obicaj u Hricanski koji uopste nema absolutno nikakve veze sa Isusom i njegovim uskrsenjem.
Bozic je na primer Rimski praznik Saturnalia i bio je posvecen obozovanju Boga Saturn-a, Mithras-a... Isto je bio u Decembru pocevsi od 17 pa do 23, kasnije je dosao do 25 pa nadalje. U tom vremenskom periodu, je bilo orgijanja, muskarci sa muskarcima, zene sa zenama, zivotinje... Ljudi su bili pijani bilo je svakave poganosti.
Drugo Isus nije imao sansu da se rodi u Decembru pa ni Januaru jer su zime dole strasno hladne. -80 C i jos nize. Ako verujete prici o tri mudraca, oni ne bi uspeli da prezive prelazak preko pustinje jer bi im i zivotinje umrle od zime. Isus je bio rodjen otprilike krajem Avgusta pocetkom Septembra.
Mada to nije vazno jer Isus je sam rekao da se cini jedan pomen godisnje i to je sve. Ima jos mnogo obicaja ako hocete mogu o tome da pricam do sutra, jer sam istrazivao dugo vremena.
Isto tako je na primer i Jelka paganska. Yule obicaj u Evropi.

ne  nema nikakve veze sa sumerima i semitima - oni ne poznaju obichaje sa jajima  jeste povezan sa zenskim bozanstvima ,ali indo-evropskim (aestro,oestrom ,ladom ,herom i.t.d. )

Mozda provericu. odavno nisam citao o toj temi mozda si u pravu sad cu da proverim

Mozda provericu. odavno nisam citao o toj temi mozda si u pravu sad cu da proverim

Easter is not a Christian name. It is Chaldean (Babylonian) in origin - the name Astarte, one of the titles of Beltis, the queen of heaven. The name Astarte, as found on the Assyrian monuments by the noted archeologist Layard, was the name Ishtar. The worship of Bel and Astarte was introduced very early into Britain, along with the Druids, "the priests of the groves," the high places where the pagans worshipped the idols of Baal. In the Almanac of the 1800's, May 1st is called Beltane, from the pagan god, Bel. The titles Bel and Molech both belong to the same god.

Eostre is the name of a putative West Germanic goddess, undocumented save in the Benedictine monk Bede, who described the worship of Eostre among the Anglo-Saxons as having died out by the time he began writing his Historia ecclesiastica gentis Anglorum in the 8th century. Since no information regarding the figure exists outside of the mention by Bede, a number of theories and speculation exists surrounding the figure. Jacob Grimm referred to Bede when he proposed an equivalent Old High German name, *Ostara, in his 1835 work Deutsche Mythologie

Pobrkao sam Tamuza i Istru! Jebiga ali opet je pagansko!

Farbanje uskršnjih jaja

Običaj je da se na Veliki petak (ili na Veliki četvrtak) uoči Vaskrsa farbaju kokošja jaja i poklanjaju bližnjima. Po predanju, ovaj običaj je nastao tako što su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja. U nedelju kada je Hristos vaskrsao kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana - i ono se naziva čuvarkuća.
Danas se jaja ne farbaju samo u crvenu boju; postoji veliki broj veštačkih boja u koja se mogu obojiti jaja. Mi ćemo se na ovom mestu pozabaviti nekim domaćim receptima za farbanje jaja.

Jaja bi najpre trebalo da operete u razblaženom sredstvu za pranje posuđa, kako bi se sa ljuske uklonila masnoća i prljavština. Zatim ih na tradicionalan način možete ofarbati u tople crvene ili žute tonove u vodi u kojoj su prethodno iskuvane ljuske crnog luka, crvenog luka, cvekla, orahov list, crni slez, gospin cvet ili u soku od zove. Naravno, da bi jaja bila šarena, umesto kupovnih sličica, možete na njih preneti motive tankih listića (npr. peršuna, paprati i sl). To ćete lako učiniti ako na jaja, pre nego što ih spustite u vodu sa farbom, prilepite ove listiće učvrstivši ih tankim najlon čarapama koje ćete čvrsto obaviti oko jaja i zavezati. Jaja nepravilno možete obmotati i ljuskama crnog luka, zavezati ih najlon čarapom ili gazom i skuvati, da biste dobili šare neverovatnih oblika.
To, međutim, nije jedini način za dobijanje šara na jajima: jaja veoma jednostavno, a veoma efektno, možete da ofarbate prema šari koju ste sami smislili najobičnijim tačkicama. Jaja najpre oblepite finim tufnicama od voska. Potom ih ofarbajte hladno umućenom bojom, a kad se osuše, odstranite vosak. Iako najjednostavnija, tačkice nisu jedina šara koju možete dobiti pomoću voska, ali to već zavisi od vaše umešnosti i kreativnosti.
Ako želite da vam jaja odišu egzotikom Dalekog istoka, možete ih oblepiti finim kineskim papirom po kome su iscrtani piktogrami. Jaja, dakle, premažite lepkom i nanesite sloj finog papira za tanke kineske salvete. Zatim na jednobojnom papiru četkicom i tušem iscrtajte željene simbole i po želji jaje obložite sa malo zlatnog papira.
Ofarbana jaja će dobiti visok sjaj i naročito intenzivne boje ako ih premažete krpom na koju ste prethodno naneli malo ulja, putera ili margarina.

Sastojci
•  sitno iseckana kora belog luka
•  najlon čarapa za uvezivanje jaja
•  boja za jaja po želji

Način pripreme
Sitno iseckajete koru belog luka. Ovlažite skuvano jaje i umočite ga u sitno isackane kore belog luka, pa ga zavežite najlon čarapom.
Pripremite boju u koju želite ofarbati jaja (crvena, zelena), ofarbajte ih prema uputstvu, a na mestima gde je bila kora belog luka ostaće belo, tako da će jaja imati neobične šare.
Farbanje jaja pomoću lepljive trake

Sastojci
•  skuvana jaja
•  izrezane čvršće lepljive trake (za izolaciju strujnih žica ili lepljenje paketa) na tačkice, kvadratiće, trougliće, srculenca, cvetiće itd.
•  najlon čarapa
•  konac
•  boja za farbanje jaja
•  ulje ili mast

Način prirpreme
Skuvati jaja, pa ih ostaviti da se malo prohlade, toliko da ih možete držati u ruci i šarati.
Izrezati trake ili neke druge oblike (tačkice, kvadratiće, trougliće, srculenca, cvetiće...) od malo čvršćeg selotejpa (kojim se lepe paketi), pa lepiti po jajetu. Preko svakog jajeta staviti tanku žensku čarapu i dobro zavezati koncem, pa spuštati jaja u boju za farbanje po želji.
Kad vidite da je jaje obojeno, skinite čarapu i komadiće selotejpa, pa premažete mekanom krpicom koju ste namočili u ulje ili mast i dobićete predivna šarena jaja.
Šaranje ofarbanih jaja pomoću tutkala

Sastojci
•  ofarbana uskršnja jaja
•  tutkalo
•  mlaka voda
•  četkica
•  tempera boje

Način prirpreme
U plitkoj činijici razblažiti tutkalo tako da voda bude blago zamućena. Topla (mlaka) već ofarbana jaja u osnovnoj boji provaljati kroz taj rastvor. Osušena jaja, a suše se brzo jer su topla, oslikati ili iscrtati motivima po želji uz pomoć četkice i tempera boja. Kada se boja osuši, jaja premazati namašćenom krpicom.

 najvaznije je da svi obichaji sa jajima jednostavno ne postoje kod sumerskih i semitskih naroda , odnosno da nemaju nikakve veze ni sa sumerskim bozanstvima i demonima , ni sa jevrejskim mesijom .
zato i nije pogreshno shto se uskrs (kao i bozic) sve vishe odvajaju od hriscanstva ,koje je na njih samo nasilno nakalemljeno.

O, ybt slažem se s bf-om,   OMG what's going to happen

I have no idea my friend, but these holidays still remain pagan. And thats that!!!

Ako izuzmemo jaja kao obicaj. Ne mozete reci da su Uskrs i Bozic paganski obicaji. Mi tacno ynamo sta proslavljamo tog dana. Licnog Boga-Hrista. Njegovo rodjenje od Bogorodice i Njegovo Vaskrsenje iz mrtvih, sto je osnov vere nase. Pozdrav za sve

Mi mozda znamo sta slavimo ali pri tome koristimo tradicije paganskih kultura.
Pogledaj film Zeitgeist molim te, mnoge stvari ce ti biti jasnije kao sto su meni.
Mi po pravilu ne bi ni trebali da ih slavimo...

Zašto baš zec nosi uskršnja jaja?


Zec uživa velike simpatije djece

ZAGREB - U uskršnjim običajima zec ima vrlo značajnu ulogu, bez obzira što se ovog "uška dugouška" ne može opisati kao velikog prijatelja ljudi, upravo nam on za Uskrs donosi šarena jaja, prenosi Deutsche Welle.

Zec se razmnožava bez konca i kraja, brsti sve na što naiđe i stalno se naganja s lovcima. Bez obzira na sve, zec ipak uživa velike simpatije ljudi, osobito djece koju svakog Uskrsa obraduje uskršnjim jajima.

Zec - kultna životinja iz antičkog doba

Za razliku od vola i magarca, u štalici u kojoj se rodio Isus u Betlehemu, zecu nije bilo ni traga ni glasa, a zeca se ne spominje niti u Bibliji. Bez obzira na to, zec je od pamtivijeka sastavni dio uskršnje simbolike.

No, etnolozi upozoravaju da zec nije ni najmanje slučajno postao sastavni dio kršćanske uskršnje simbolike. U grčkoj antici zec je već imao status kultne životinje zbog svoje sposobnosti brzog i obitalog razmnožavanja, zbog čega je bio sveta životinja boginje ljubavi Afrodite.

Većina uskršnjih običaja koje se i danas slavi potječu iz predkršćanskog doba, a to vrijedi za zeca, ističe profesor Wilhelm Geerlings s katoličkog teološkog fakulteta sveučilišta u Bochumu.

Budući da kršćanstvo dolazi iz antičkih vremena, pozdano znamo da elementi kao što su uskršnji zec i uskršnje jaje, dolaze iz predkršćanskih vremena.

"I psihološki gledano, to je potpuno razumljivo. Uskrs, koji je proljetni blagdan, vezan je uz ime proljetne božice Ostare i pokazuje kako je svijet prolazan - sve nastaje i sve nestaje. To je ritam koji potpuno odgovara našem osjećaju za život," kaže profesor Geerlings.

Zec: simbol plodnosti


Rasplodna moć zečeva nije fascinirala samo Grke, već su taj simbol plodnosti preuzeli i Rimljani, koji su rado jeli zečje pečenke jer su vjerovali kako se time raspolodna moć prenosi i na muškarce, te da im to jamči da će se u obitelji rađati muška djeca. Car Severus Alexander je zbog toga navodno tri puta tjedno jeo zečje meso.

U ranom kršćanstvu zec je došao na loš glas - upravo zbog osobine kojom se u antičko doba proslavio. Papa Zaharije je zbog zečje pohotljivosti zabranio konzumiranje zečjeg mesa, kako se ta osobina ne bi prenijela na ljude.

"Plodite se i množite se"

No zec je preživio tu Papinu odredbu. To što nije uspjelo iskorijeniti, krščanstvo je jednostavno integriralo u svoje običaje. Stoga se zec službeno u kršćanski sklop običaj u spisima, uz uskršnjeg janjca i uskšršnja jaja, spominje tek od 1690. godine. Zec je preuzet zbog svoje plodnosti. "Moglo bi se reći da se već na samom početku Biblije nalaze riječi: "plodite se i množite se".
Zečevi tijekom Uskrsa ima pune ruke posla

U nesputanom odnosu prema spolnosti ističe se kako je to nešto potpuno prirodno, a zec pri tome predstavlja osobito izraženi primjer plodnosti," pojašnjava profesor iz Bochuma. Katolička je crkva rano shvatila da se katoličanstvo i plodnost međusobno ne isključuju, stoga je prihvatila da ljudima tako dragi rituali vezani uz zeca postanu sastavni dio crkvenog slavlja. I tako je zec počeo na Uskrs donositi jaja...

Zec pretekao sve svoje konkurente

Od 1682. godine zec je zadužen za raznošenje jaja
No uskršnji zec nije uspio nadživjeti samo Papu Zaharija, već i svoje ostale konkurente iz životinjskog carstva. U saveznoj pokrajini Hessen, tu je ulogu prije imala lisica, u Saskoj pijetao, a u Švicarskoj kukavica.

Od 1682. godine zec je izborio pravo nošenja uskršnjih jaja. Te je godine jedan liječnik iz Heidelberga pismeno potvrdio kako je zec zadužen za raznošenje jaja u cijeloj Njemačkoj.

Bilo kako bilo - uskršnji je zec ipak nadišao razlike u vjeroispovjesti i posvuda ima pune ruke posla - pa čak i kada se pojavljuje samo u obliku uskršnjeg čokoladnog zeca.

(TotalPortal/Deutsche Welle)

Uskršnji običaji u svijetu


U SAD- u djeca traže pisanice uvjerena da ih je preko noći sakrio uskrsni zeko

ZAGREB - Kršćani diljem svijeta njeguju vlastite uskršnje običaje, zaogrnute bojama narodnih običaja, koji zajedno daju kombinaciju zanimljivih i rijetkih iskusava u ovo blagdansko doba.

Što se tiče Europe, običaji su različiti od države do države.

Nizozemska ima običaj paljenja vatre u sumrak. U okolici Magdeburga nekada se dječacima simbolički 'isprašio tur', jer se vjerovalo da se time iz njega istjeruje loše ponašanje. Ovaj običaj imali su i Škoti, kod kojih je čak uvriježena izreka 'istučen kao na Uskrs'.

Zanimljivu tradiciju njeguju Norvežani. Naime, na uskrs se radi na rješavanju ubojstava - na televiziji su filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju kriminalističke priče, čak i kartoni mlijeka imaju priče o neriješenim ubojstvima, čime se Norvežani zabavljaju na blagdansko jutro. Jedan običaj uz njih njeguju i Danci - to je nošenje u džepovima komadića beskvasnog kruha umotanog u bijelo platno.

Zanimljiv običaj

Norvežani i Danci nose kruh u džepovima, te ga u ponoć pojedu, u zajedničkom druženju, a običaj potječe još od vikinškog doba, kada su vikinzi nosili zimzelene bobice koje simboliziraju život.

Finska i Švedska njeguju tradiciju bojanja jaja. Malena djeca obučena u vještice skupljaju slatkiše u zamjenu za ukrašene cice- mace. Ovaj običaj rezultat je miješanja ortodoksne tradicije blagoslivljanja kuća s grančicama cice-mace te skandinavske vještičje tradicije.

Bugarska i Rumunjska na Veliku subotu njeguju običaj stavljanja brašna, soli, kvasca i pisanica na prozore, a od tih se sastojaka na Uskrsni ponedjeljak zamijesi kruh, koji se objeduje na dan Uskrsa, da bi godina bila plodna.

Španjolska ima zanimljiv običaj - plutaju splavi s ukrašenim figurama koje predstavljaju likove iz biblijske priče o Kristovu uskrsnuću.

Uskršnji običaji u ostatku svijeta

Sjeverna Amerika ima običaj lova na pisanice. Naime, prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Uskrs skriju pisanice u kući, dvorištu ili vrtu, a djeca ih zatim traže, uvjerena da ih je preko noći sakrio uskrsni zeko, ostavljajući usput druge slastice i darove. Nedjeljna misa simbol je obiteljskog okupljanja, a održavaju se i uskrsne parade.

U Brazilu, u pokrajini Minas na Veliku subotu džepovi se pune komadićima kvarca koji se na Uskrs ostavljaju kod kuće.

U Polineziji se na Veliku subotu krste školjke za koje se vjeruje da su povezane s morskim duhovima, te se nakon obreda vraćaju u more gdje uskrisuju novi život.

U Laponiji - bijeli Uskrs uz zimske radosti. Uz pjesmu i ples igraju se sa snijegom, prave se snjegovići te se slavi Isusovo uskrsnuće i buđenje prirode.

Rusi čestitaju Uskrs trostrukim ljubljenjem u obraz.

U Meksiku se na ulice postavljaju papirnati likovi Jude Iškariotskog unutar kojih je vatromet.

(TotalPortal)

Vazi Ravene. Pogledacu film, ali ostajem pri tome da nema niceg loseg u proslavljanju ovih obicaja. A to sto moyda podsecaju na paganske, ili se pre Hrista slavilo nesto na slican nacin, nije nimalo sporno. Covek je bice zajednice, i od rodjenja je Bogotrazitelj. Vera postoji od kada i covek i pre Hrista. Bog postoji pre coveka, a posto je on Tvorac coveka to je i normalno da covek trazi svog Tvorca, kao roditelja, i voli ga i slavi i tesko mu je kada je daleko od njega i raduje mu se kada ga oseti blizu. Slavljenje dogadjaja iz Hristovog zivota i njegovo vaskrsenje, nisu samo dani secanja. To je ciklus koji se ponavlja svake godine, i taj ciklus nije neko puko secanje vec stalni zivi i licni kontakt sa zivim i licnim Hristom. Praznici su zajednicarenja ljudi jednih sa drugima i uzajamno sa Bogom. Oni su osvezenje za nasu veru i stalno podsecanje na Hrista Bogocoveka i nasu veru prema njemu. Oni ujedno sluze i za nasa licna i stalna preispitivanja u odnosu na Boga i bliznje. Svako dobro ti zelim, brate. Veliki pozdrav!

nema nicheg losheg u uskrshnjim obichajima , zlo dolazi iz verovanja u isusa ... 

zasto tako mislis

ne mislim , znam ... 

mrzi me da ti objashnjavam ,chitaj malo po forumu ,ali cu parafrazirati dejvida lejna : stari zavet je knjiga za pastire ,novi zavet knjiga za ovce ... 

Ne slazem se sa tobom. Ali ok . tvoj je izbor da tako verujes. Pozdrav i ako nisi procitao a imas vremena procitaj malo Novi zavet.  Barem jedan deo. Pozdrav i svako dobro.

pozdrav i tebi , i prochitaj malo stari zavet , barem sve delove  ,narochito mojsijevo 5.knjizje i knjigu isusa navina ... 

Harmonija tela i duha

Poštovati post i hraniti se u te dane zdravom, lakom, prirodnom i jednostavnom hranom zasigurno znači manje zdravstvenih tegoba, ali i lakši san i veću radnu energiju

Veliki vaskršnji post uspostavljen je, kao što je poznato, tokom prvih vekova hrišćanstva kao uspomena na četrdesetodnevni Hristov post u pustinji, a naročito zbog Hristovog stradanja, raspeća i vaskrsenja. U pojedinim krajevima Srbije običaj je čak da se na Veliki petak, pred Vaskrs, čitav dan ništa ne jede. Pored duhovnih razloga, međutim, postoji i zdravstveni značaj posta kako bi se organizam očistio i odmorio. U toku posta pripremaju se uglavnom jela od žitarica, mahunarki, svežeg voća i povrća, što znači da su bogata belančevinama biljnog porekla, ugljenim hidratima, nezasićenim mastima, mineralima i vitaminima. Od žitarica za pripremu posnih jela koriste se pšenica, raž, ovas, pirinač, ječam, soja, kukuruz i proso koje sadrže dosta ugljenih hidrata, skroba, vitamina Be grupe, vitamine E, minerale kalcijum, gvožđe, fosfor i biljna vlakna. Od žita, pšenica je najbogatija belančevinama, u ovsu ima najviše ulja, a raž obiluje ugljenim hidratima i celuloznim vlaknima. Kukuruzno zrno je takođe bogato ugljenim hidratima i biljnim uljem. Gvožđa ima najviše u ovsu i raži. Za pirinač nutricionisti tvrde da ima najbolju prirodnu ravnotežu između belančevina, masti ugljenih hidrata i minerala. U njemu se nalaze soli gvožđa, kalcijuma, sumpora, fosfora, magnezijuma, mangana, vitamin E, vitamini grupe Be, kao i vlaknaste materije. Soja je među biljnim proizvodima nenadmašna u bogatstvu biološki vrednih proteina koji su po vrednosti gotovo jednaki životinjskim proteinima. Od mahunarki se takođe pripremaju razna posna jela, pasulj, grašak, bob i sočivo. Dobar su izvor biljnih belančevina, a sadrže i nezasićene masti i vitamin Be grupe i vitamin E, a imaju i gvožđa i fosfora. Sveže voće je takođe odličan izbor vitamina i minerala. U neznatnim količinama sadrže i masti i ugljene hidrate. Od voća se u dane posta pripremaju razni kompoti i kolači. Jezgrasto voće, orah, badem, lešnik veoma su bogati belančevinama biljnog porekla, vitaminom E. Povrće se na posnoj trpezi koristi kao salata ili u kuvanim jelima. Obiluju vitaminima, mineralima i ugljenim hidratima.

Poštovati post i hraniti se u te dane zdravom, lakom, prirodnom i jednostavnom hranom zasigurno znači manje zdravstvenih tegoba, ali i lakši san i veću radnu energiju. Na taj način uspostavlja se prava harmonija tela i duha. Značaj posta inspirisao je i našeg poznatog pesnika LJubivoja Ršumovića koji u pesmi „I od posta meni dosta“ tvrdi „Kad želim carski da se gostim, sve batalim pa samo postim“.

Autor:Žaklina Milenković

Izvor: Glas Javnosti