9

Pahuljica si snežna
Tišinu oko mene
Što raspeva
Grana si mi rascvetana
Osmeh na usnama
Što mi zapali
Oluja si letnja
Krila što mi da
I polomi
Dunja si zrela
U srce sto mi padne
Duboko

10

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja
Laste iz tvojih zenica
Na jug se sele
Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada
Na nebu tvojih reči
Sunce ne zalazi

11

Koraci tvoji sa pločnikom
Razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
U mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
Stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
U snegu moga sna

12

Prisutna si
U žiži moje samoce
Sa dve ruke
Kako bih svet zagrlio
Prisutna si
U prozoru moje suze
U dva oka
Kako bih svet udomio
Prisutna si
U svakoj mojoj pesmi
U jednom snu
Kako bih svet obogatio

13

Sijalicu dobru pališ
U tuzi mojoj smeđoj
Livadu mi prostireš
Na grudima svojim
Golubove okupljaš
U radosti mojoj
Bele
Cigaretu mojih briga
U srcu svome gasiš
U grozdu tamjanike
Na moje usne čekaš

SOPOĆANI

Rumeni mir snage
Zreli mir veličine

Od zlatnih ptica pod zemljom
Do silnog voća na nebu
Sve je na domaku ruke

Divno su klekli oblici
U zenici majstora

(Vreme je ujedalo)

Mlada lepota ponosa
Mesečarska sigurnost

I kapije večnog proleća
I svetlo oružje sreće
Sve samo na mig čeka

U desnici majstora
Damari sveta biju

(Vreme je ujedalo
I zube polomilo)

Manasija

Plavo i zlatno
Poslednji prsten vidika
Poslednja jabuka sunca

Zografe
Dokle tvoj pogled dopire?

Cujes li konjicu noci:
Alah il ilalah

Kicica tvoja ne drhti
Boje tvoje ne plase se

Blizi se konjica noci?
Alah il ilalah

Zografe
Sta li vidis na dnu noci?

Zlatno i plavo
Poslednja zvezda u dusi
Poslednji beskraj u oku.

Biografija

Vasko Popa je rođen 29. juna 1922. godine u Grebencu kraj Vršca. Diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskoga fakulteta u Beogradu. Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit. Priredio je zbornike : Od zlata jabuka( Beograd, 1958.), Urnebesnik(Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesnickom zborniku "Od zlata jabuka" (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku "Urnebesnik" (1960.), poetski svet pesnickog humora i u zborniku "Ponocno Sunce" (1962.), poetski svet pesnickih snovidenja. Umro je 5. januara 1991. godine u Beogradu. Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronadena je nedovršena knjiga pesama "Gvozdeni sad", zatim nezavršena celina "Lepa varoš V", kao i krug od pet pesama pod zajednickim naslovom "Ludi Lala". Iz zaostavštine potice još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima "Kalem". Vasko Popa je jedan od najprevodenijih jugoslovenskih pesnika a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. godine, Vasko Popa osniva Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokreće neobičnu biblioteku na dopisnicama nazvanu "Slobodno lišće". Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu.
Vasko Popa je prvi dobitnik "Brankove nagrade" za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju "Branko Miljković", 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada "Skender Kulenović". Godine 1995., u Vršcu, ustanovljena je nagrada "Vasko Popa" za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna. Umro je u Beogradu 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana.



Za života je objavio osam knjiga poezije koje su činile krug i nose svoje znamenje:
"Kora" - 1953.
"Nepočin polje" - 1956.
"Sporedno nebo" - 1968.
"Uspravna zemlja" - 1972.
"Vučja so" - 1975.
"Kuća nasred druma" - 1975.
"Živo meso" - 1975.
"Rez" - 1981.