.......ајд да мој први пост на овом форуму  испадне хвалисав. Дао сам крв 29 пута до сада и тако на свака три месеца па докле стигнем. Успут сам и завештао органе ..........

mozda bih i dala krv ali imam fobiju od igle,a i muka mi je kada  vidim sve one skalamerije

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi

Širom sveta danas se obeležava Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, ustanovljen od strane Svetska zdravstvena organizacija pre tri godine.

Ove godine, moto obeležavanja je - "Ja sam...i spašavam živote".

Crveni krst Srbije saopštio je da će dan davalaca krvi obeležiti uličnim manifestacijama u Srbiji, na kojima će službe za transfuziju krvi i volonteri te organizacije distribuirati propagandni materijal.

Najavljeno je i da će biti uručena priznanja gradovima i opštinama u kojima je prošle godine zabeležen rast broja dobrovoljnih davalaca krvi za pet odsto.

Priznanja će dobiti organizacije Crvenog krsta iz Beograda - Starog grada i Savskog Venca, Novog Sada, Odžaka, Sente, Kanjiže, Bačkog Petrovca, Bača i Bora.


Izvor: MTS-Mondo

i stvarno me jeza fata od igala li sam davao i 3 dana nisam isao u skoli  . A neka sam mnogo rijetka krvna grupa i dao sam vise nego sto treba

Iz Instituta za transfuziju krvi u Beogradu upozoravaju
Krvi nema dovoljno, odlažu se operacije

Broj operacija koje nisu hitne od danas će se smanjiti zbog nestašice krvi. To su takozvani hladni operativni zahvati, u šta spadaju ortopedske intervencije ili neke kardiovaskularne operacije, saznaje „Blic“ u Institutu za transfuziju krvi u Beogradu.

Međutim, ukoliko pacijent ne želi da mu se operacija odloži (najčešće se odlaže do tri dana), on može da angažuje članove porodice da daju krv za njega. U Institutu za transfuziju ta krv se obeleži da je za određenog pacijenta i ne daje se drugom pacijentu. U tom slučaju operacija se ne odlaže.

- Ovo nam je krizna nedelja, a rezerve krvi imamo za dva dana. Dnevno uzmemo 150 jedinica krvi umesto 300, što je dovoljno samo za urgentne operacije. Dok se situacija ne popravi, moraće da se smanji broj operacija koje nisu hitne, kao na primer operacije kuka.

Ali takva je situacija svakog leta i ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Problemi sa nestašicom krvi počinju od 20. jula i traju do 20. avgusta - kaže za „Blic“ dr Snežana Drašković, direktorka Instituta za transfuziju krvi Srbije.

U Kliničko-bolničkom centru „Zemun“, gde se između ostalog obavljaju neke ortopedske operacije, kažu da postoji nestašica krvi, ali da zbog toga nijedna operacija nije odložena.

- Kada imamo nestašicu krvi, pacijenti mogu da angažuju porodicu da daje krv za njih. U tom slučaju sačeka se dan ili dva, dok se potrebna krv ne sakupi i pacijent može da se operiše - objašnjava dr Iva Berisavac, direktor KBC „Zemun“.

U Institutu za kardiovaskularne bolesti KCS, takođe, kažu da se operacije ne odlažu i pored toga što krvi nema dovoljno. Međutim, u ovoj ustanovi krv štede pomoću određene mašine.

- Već nekoliko godina koristimo mašinu koja tokom operacije aspirira krv, odnosno usisava krv sa operativnog polja. Ta krv ponovo ulazi u mašinu, filtrira se i vraća pacijentu, tako da nema potrebe za transfuzijom - objašnjava dr Siniša Pavlović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS, dodajući da trenutno imaju problema sa nekim krvnim grupama, ali da to nije ništa novo.

U Institutu za ortopedske bolesti u Banjici juče nismo mogli da saznamo da li se kod njih odlažu operacije zbog nedostatka krvi jer direktor nije bio tu, a on je taj koji pravi plan i program operacija.



Izvor: Blic\Sonja Todorović

Na Ortopedskoj klinici „Banjica“ manji broj operacija

U Institutu za ortopedske bolesti „Banjica“ smanjen je broj operacija zbog nestašice krvi, ali i zbog letnjeg perioda i čestih infekcija koje se tada javljaju, saznaje „Blic“ u ovoj zdravstvenoj ustanovi.


- Sve intervencije, osim raznih preloma i tumora, biće redukovane. Hitni slučajevi uvek se primaju i za njih neće biti problema, kao i one već zakazane operacije gde pacijentima zavisi život od toga. Svi pacijenti koji su hospitalizovani u ovom institutu i čekaju na hiruršku intervenciju, biće zbrinuti. Ali ako je u pitanju neka intervencija koja može da bude odložena po svim medicinskim kriterijumima, neće se uraditi sve dok se ne obezbede dovoljne količine krvi - saznaje „Blic“.

Direktor KBC „Bežaniska kosa“ dr Nikola Milinić kaže da ni kod njih nije smanjen broj operacija zbog nestašice krvi. Međutim, hirurg u ovoj ustanovi dr Tomislav Ranđelović ističe da, iako raspolažu dovoljnim količinama krvi, pitanje je dana kada će morati da se odlože neki hirurški zahvati. Prema njegovim rečima, očekuje se da će isporuke krvi biti smanjene, zbog čega će morati da budu odložene neke operacije.

Kako je „Blic“ već pisao, Institut za transfuziju ima rezerve krvi samo za dva dana. Dnevno uzimaju 150 jedinica krvi umesto 300, što je dovoljno samo za hitne slučajeve. Dok se situacija ne popravi, broj hirurških intervencija će morati da se smanji.



Izvor: Blic \ S. T

Nema krvi, odložene operacije

Zbog nestašice krvi u Srbiji, tokom jučerašnjeg dana odložene su tri hladne operacije. Reč je uglavnom o operaciji kukova, gde se intervencija može pomeriti za dva-tri dana. Rezerve dragocene tečnosti svedene su ove nedelje na minimum - kažu u Institutu za transfuziju krvi Srbije.

- Mi smo tokom marta i aprila imali rezerve krvi za pet dana, sada je to svedeno na dan i po. Skoro je prepolovljen broj dobrovoljnih davalaca krvi zbog godišnjih odmora i vrućina. Do sada smo dnevno u našem autobusu za transfuziju krvi, koji svakodnevno dežura na Trgu Republike, imali 20 do 30 davalaca krvi, sada se taj broj smanjio na 10 do 15 davalaca. Do prošle nedelje imali smo relativno dobro i redovne snabdevanje, ali ova nedelja je najgora što se tiče davalaštva - kaže dr Snežana Drašković, direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije i dodaje da se nestašice krvi javljaju svake godine u letnjem periodu, kada je sezona godišnjih odmora.

Ona kaže da su, i pored malih rezervi, svi hematološki slučajevi zbrinuti i primaju redovnu terapiju. Takođe hitne operacije se ne odlažu, već one hladne, kao što je, recimo, operacija kuka. Naravno, rodbina svakog pacijenta može namenski da da krv.
Iz Instituta za transfuziju krvi Srbije apeluju na sve dobrovoljne davaoce da daju krv kako bi se operacije mogle redovno obavljati. Širom Srbije i dalje se organizuju akcije prikupljanja krvi, ali se najviše dragocene tečnosti i dalje prikupi u Beogradu.
S. T.

Izvor: Glas Javnosti

Davao sam i davaću. Što reko neko, to je najmanje što možeš da uradiš danas, pola sata vremena treba.
A Bog sve vidi, i Bog sve zna...

KRVAV PROBLEM
ALARM: U Institutu za transfuziju krvi trenutno ima krvi za samo dan i po, a trebalo bi da raspolaže rezervama za pet dana

Među zaposlenima u Institutu zavlada strah pred svaki vikend, jer je Beograd najveći "potrošač" krvi

Institut za transfuziju krvi u teškom je deficitu, jer je tokom leta drastično smanjen odziv dobrovoljnih davalaca. Koliko je stanje zabrinjavajuće govori podatak da ekipe ovog instituta dnevno prikupe samo oko 150 jedinica krvi, umesto 300 do 400, koliko je potrebno za optimalan rad. Gordana Antuljeskov, portparol Instituta za transfuziju krvi, rekla nam je da je ovaj problem utoliko ozbiljniji jer je situacija u beogradskim bolnicama tokom ove nedelje postala zabrinjavajuća.
- Leti je smanjen odziv davalaca krvi zbog visokih temperatura, godišnjih odmora i raspusta. Ovakvo stanje pratiće nas do kraja septembra, kako to biva svake godine - priča Gordana Antuljeskov. - Trenutno imamo krvi samo za jedan i po dan, a trebalo bi da raspolažemo rezervama za pet dana. Zato smo prinuđeni da upravljamo deficitom, a to znači da krv mora prvo da se da vitalno ugroženim i hematološkim bolesnicima, i mora da je ima za hitne operacije. Zato se sve raspoložive količine krvi iz drugih centara za transfuziju upućuju Institutu. Da vam ne pričam o tome da među zaposlenima u Institutu zavlada strah pred svaki vikend, jer je Beograd najveći "potrošač" krvi. Pored toga što se na njegovim ulicama stalno događaju saobraćajne nezgode, u njega svakodnevno pristiže i veliki broj veoma teških pacijenata iz svih krajeva Srbije.
Prema rečima naše sagovornice, postoje i drugi razlozi zbog kojih građani manje učestvuju u humanitarnim akcijama davanja krvi.
- Nemamo kao nekada akcije sa velikim brojem davalaca krvi, jer su mnoge firme privatizovane. Samim tim smanjen je i broj zaposlenih ljudi koji su redovno davali krv. Pored toga, problem su i beneficije koje su se nekada dobijale kada date krv. Danas toga u mnogim privatnim firmama nema. Nema oslobađanja od posla ili drugih obaveza - kaže Antuljeskov, i dodaje da je odziv zaposlenih po bankama, zdravstvenim ustanovama i drugim institucijama veoma slab, i da na to svakako utiču sam proces rada i maksimalna iskorišćenost radnog vremena.
Zanimljivo je da se građani "probude" tek kada se dogodi neka nesreća. Ove godine u Institut se najviše građana javilo 23. januara, kada se dogodila železnička nesreća u Crnoj Gori. Tog dana je više od 400 ljudi došlo da ponudi krv. Naša sagovornica zato poziva sve građane da dođu u Institut u ulicu Svetog Save, svakog dana od 7 do 19 časova, i pokažu svoju humanost. Ona podseća da lekari Instituta svim davaocima u sklopu opšteg pregleda rade i analizu hemoglobina, određuju krvnu grupu, Rh faktor, kao i testiranje na sidu, sifilis i žuticu. Krv, inače, mogu da daju sve zdrave osobe stare od 18 do 65 godina.
LJ. RAČIĆ

Više od 80.000 ljudi

U Institutu za transfuziju krvi registrovano je više od 80.000 dobrovoljnih davalaca, a transfuziološke ekipe godišnje u proseku prikupe oko 60.000 jedinica krvi. Na teren svakodnevno izlazi četiri do pet ekipa. Na proleće i jesen one su aktivnije, dok ih leti i zimi ima manje.
Inače, muškarci čine 70 odsto ukupnog broja davalaca.

Izvor: Press

Davaoci krvi ne treba da plaćaju participaciju

Studentkinja Slavica M. (25) dobila je na Studentskoj poliklinici uput da uradi analizu krvi na alergene u Institutu „Torlak“. Veoma se neprijatno iznenadila kada je saznala da takva analiza košta čak 2.000 dinara po alergenu. Nije pomogla ni činjenica da je do sada 12 puta bila dobrovoljni davalac krvi.

Dr Dragan Ilić, direktor Studentske poliklinike, objašnjava da je pomenuta studentkinja platila ovu uslugu jer ne spada u one na teret Fonda.

- Plaćaju se lekarska uverenja na zahtev pacijenta, kao i 300 dinara za lekarski pregled za upis na fakultet ili useljenje u studentski dom. Pregled mora da plati i student koji nema overenu zdravstvenu knjižicu. Kada je reč o studentima dobrovoljnim davaocima krvi, za njih važe ista prava kao i za druge davaoce - kaže za „Blic“ dr Ilić.

Doborovljni davaoci krvi koji su krv dali deset i više puta, što znači i studenti, oslobođeni su plaćanja participacije u roku od 12 meseci nakon svakog davanja krvi, s tim da oslobođenje od obaveze plaćanja participacije ne važi za lekove za neke lekove i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate.

Dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, objašnjava da po Zakonu o zdravstvenom osiguranju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, to jest osobe koje su oslobođene participacije, dobrovoljni davaoci krvi koji su krv dali više od deset puta. Participaciju ne plaćaju ni deca do 18 godina, trudnice i studenti na redovnim studijama do 26. godine.

- Za sve ostale važi participacija koja se plaća od 20 do 100 dinara, u zavisnosti od intervencije. Postoje i operacije, kao što je ugradnja kuka, gde se plaća deset odsto od cene ugradnog materijala i kreće se od 10.000 do 30.000 dinara - ističe dr Antić.

I. Mišković

Izvor: Blic