Boza zvani Pub


Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
to je priča o Bozi zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi zale, treći kazu: "E, moj brale,
taj je bio kvaran kao supalj zub".

Odavde pa sve do Peste i do Srema na jugu
jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kazu: "Taj u zivotu nije igr'o na dug!"
I svi se slazu kako danas nema takvih kao Boza Pub.

Negde je imao imanje, to se znalo, vise - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je ziveo od kocke ceo vek.

O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao spricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi jos pamte reči kojim maler tera Boza zvani Pub.

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.

E, pa da!

Al' karta je kurva, izvin'te me sto psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem.
I ako su lagali mene i ja lazem vas.

Tu priču zna svako, od vraga do popa,
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas.

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik poste zvani Ljupče od miloste
i neki svercer kog je jurio sav srez.

U, to je partija bila, jos se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boza zvani Pub.

A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Isle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, stap i sat.

Baron je pričao posle da je spil bio star,
da je previse pio, da ga poneo zar!
Ma, svi sto gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boza zvani Pub.

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje...

Sa svalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod zena igra neki peti kec.

Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teze nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub.

Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa sto je bio isti on.

Mozda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se jos drzi na svetu il' je predao meč
pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje..

Dajte mi vino...
(Kad je tuga onda treba da se cuga)

Zivot nije uvek bog zna sta
al' za svaki slucaj uvek uzmem sta mi da
parce 'leba, parce neba
i najvise sna.
A kad sam tuzan da bi mi bilo fino
ja cesto sav taj dzumbus potopim u vino.

Dajte mi vino, vino nek' se toci
dok traju dani a narocito noci
jer tu je tuga, ta moja stara druga
a kad je tuga onda treba da se cuga.

Desava se da izgubim sve
zenu koju volim, neke dobre drugove
zaboravljam sve i prastam davne dugove
sve svoje boli lecim starim lekom
rumenim vinom, ta, necu valjda mlekom.

Dajte mi vino, vino nek' se toci....


Draga mi iz samo meni poznatih razloga...

Poslednja nevesta

Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke sta ce koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pricam vise nego sto bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...

Vetric glanca krune granja...
Tamis nosi par lokvanja...
Racun svedi: sta sad vredi mladost, tricava?
Nevazno je to sve skupa...
Secanje je smesna lupa
Koja sitne stvari uvelicava...

Oprezno s tom violinom...
Ona cezne za tisinom...
K'o da skakljas andjelcice vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Nece svet zbog toga stati...
Nece biti prva sto se udala...

Nista lakse nego sebe slagati...
Ništa lakse neg' se na smrt opiti...
Ništa teze nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al' misao okleva...
Ceka da se stvari same dese...
A tuga lepse zvuci kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je, katkad, pravi seret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Al' bolje ne pitaj o tome...
Ucutacu ili cu opsovati...

Polagano, Sanji-baci...
Ti si znao sta mi znaci...
K'o da heklas paucinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja sto se udala...

Samo bol je u zivotu siguran...
Srecu nosi neki postar jako spor...
Neka... Samo ovu noc da izguram...
Sutra cu vec naci dobar izgovor...


"Hej, sve to dodje na svoje...
Davno pravila znam:
samo tuge se broje..."

Uspavanka za decaka

Pricace ti jednom mozda, kako sam ja bio...
Stosta...
Pile moje... Pace moje malo...
Mudrovace, Badavani...
Kad me nema da se branim...
Da sam blizu... Ne bi im se dalo...

Pricace ti o plovidbi... Ti sto nisu sidro digli...
Sta sam za njih neg' ukleta sajka?
Tvrdice, sa cudnim sjajem...
Da sam drhtao pred zmajem...
Gledali su oni... Iz prikrajka...

Al' ti slutis otkud bore...
Trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore...
Gde nas nije puno stiglo...

Znam da sanjas more sveca...
I korake po tom doku...
Ti si tamo bio... U mom oku...

Pricace ti, kojekakvi... Zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek mog osmeha jeci...
I klece se u pretpostavke...
Kljuckajuci, kao cavke...
Moje lose prepricane reci...

Brojao sam ljude s krsta...
Pravila i izuzetke...
Posvud promasena vrsta...
Samo retki nadju retke...

Znam da sanjas vaskrsenje...
Jednu siluetu plahu...
Ti si tamo bio... U mom dahu...

Pricace ti jednom svasta... Boljima se tesko prasta...
Pile moje... Pace moje malo...
I silni misevi u boci...
Javice se k'o svedoci...
Pustolovnog traganja za Gralom...

Ne znam vise, Boze m' prosti...
Da l' da strepim... Il' da stremim...
Da to breme posebnosti...
I na tebe nakalemim?
Ako nije kasno vec?
Znam da sanjas rimovanja... Krik... I tisinu nemu...
Ti si bio svugde u mom svemu...

Pile moje... Pace moje malo...
Lavce moje...

Bezdan


Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna, srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva, tri stiha na dar.

Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...

Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?

Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

@ NjamNjam

Ako nisi primetio Dajte mi vina i Poslednja nevesta su vec postovani, ali ne na oovoj temi...
Ali posto volim Djoleta nije na odmet da procitamo jos jednom :wink:  

definitivno najbolja Djoletova pesma, po meni, je "svirajte mi jesen stize dunjo moja", za koju smatram da spada i u red ikada napisanih i otpevanih balada na nasim prostorima! pozdrav

wow, izvuko si temu staru 5 godina!  ali dobro,da ne idem u off,evo i ja da se priključim...

Volim "Priča o Vasi Ladačkom", "Ljerka", i naravno "D-mol"...

Ne lomite mi bagrenje 

Prva ljubav,ja nisam luzer,menuet...ima jos finih,ali se ne mogu da sjetim