Variola vera ~ 35 godina posle :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Svako se svakog bojao
B. RADIVOJEVIĆ, 28. mart 2007

BEOGRAD - U sumrak 24. marta nad bezimenom humkom na seoskom groblju u Resniku, dok su najamnici nabacivali poslednje grumenove zemlje, poginute glave stajao je sam Živorad Vićentijević, sekretar Mesne zajednice. Na tajanstvenom pogrebu, u potpuno blokiranom selu, u koje su ušla samo zatvorena kola sa kovčegom, nije bilo ni govora, ni suza. Nedelju dana posle ove "gluve" sahrane, neko je nekako doznao da je tu sahranjena prva žrtva bolnice smrti u "Čarapićevom brestu" - Dušica Spasić (23), medicinska sestra traumatološkog odeljenja Prve hirurške klinike, i obeležio humku cvećem.
Tog predvečerja, pre tačno 35 godina, stotinak metara niže niz sokak, železničar Milan Spasić (52) otac, majka Dobrila i brat Slobodan, nisu ni slutili da je njihova Dušica umrla od variole vere. Sutradan su odvedeni u karantin, a kada su dve nedelje kasnije pušteni, lekar im je izjavio saučešće. Tek tada su saznali šta se dogodilo.
Istog dana kada i Dušica Spasić, u Čačku je preminula druga, i poslednja, žrtva variole iz redova zdravstvenih radnika, medicinska sestra Milka Đurašić.
Od velikih boginja, u proleće 1972. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, u poslednjoj epidemiji u Evropi, obolelo je zvanično 175 i umrlo 35 ljudi! U Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak" potvrđena je 15. marta. Već sutradan "Glas Amerike" objavio je vest, da će ona u Titovoj Jugoslaviji čitavu narednu nedelju, sve do 22. marta, biti pod embargom. Tada počinju strah, panika i redovi za vakcinu. Od 22 miliona Jugoslovena, vakcinisano je 18 miliona!
Profesor Milan Šašić u trenutku izbijanja epidemije variole imao je 29 godina i samo godinu dana radnog staža. "Ljubazno je zamoljen" da se priključi ekipi lekara koji će voditi karantin u adaptiranom hotelu "Hiljadu ruža", na raskrsnici kružnog i avalskog puta.
- Taj karantin, u kojem će kasnije umreti šest ljudi, vodili su prof. Jovan Pavlović i prim. Branislav Ćirić, sada pokojni, i prof. Ljiljana Lesić, sada u penziji - priča prof. Šašić na svom radnom mestu u Infektivnoj bolnici. - Posla je bilo toliko da nismo imali vremena da razmišljamo o sebi. Strah i neizvesnost uvukli su se u ljude.
Ljudi su teško bolovali, u mukama. Ne znate da li će dočekati jutro. U Beogradu je obolelo ukupno 27 ljudi. Srećom, logistika je bila savršena, organizacija gotovo besprekorna, i epidemija je vrlo brzo savladana. Ali me orden sa srebrnom zvezdom kojim sam posle epidemije odlikovan za zasluge za narod, i danas živo podseća na variolu veru.
Zvanična verzija da je bolest u zemlju uneo Ibrahim Hoti, po povratku sa hadžiluka u Meku, zapravo, nikada nije potvrđena. Epidemija je počela u selu Danjane kod Đakovice i proširila se preko Novog Pazara na Čačak i Beograd, a sporadičnih slučajeva je bilo i u drugim gradovima. Prva žrtva bio je Ljatif M. iz Novog Pazara. Umro je 10. marta bez prave dijagnoze, a kasnije će se ispostaviti zapravo od -variole vere.
- Prvi karantin u Beogradu formiran je u "Lovačkom domu" na Čarapićevom brestu, jer se verovalo da će malo ljudi oboleti - priča prim. dr Radmilo Petrović, koji je u to vreme bio u "letećoj" lekarskoj ekipi sa dr Radoslavom Boškovićem i dr Julijalnom Pecić. - Vojnim helikopterima prevoženi smo gde god je postojala sumnja na variolu veru, uzimali uzorke i donosili ih u "Torlak".
Prim. Petrović je u to vreme bio mlad epidemiolog. Ni sam nije znao da li je zaražen, pa je dve nedelje, dok se vakcina primila, proveo u karantinu u tadašnjem Ferijalnom savezu "Mladost" na Voždovcu.
- Bilo je strašno, ljudi su pokušavali da pobegnu iz karantina, čuvala nas je milicija iako su u "Mladosti" bili samo sumnjivi na variolu, a oboleli, sa plihovima, u groznim bolovima, visokom temperaturom i oni sa teškim oblikom krvarenja iz svih organa (hemoragična forma), koji, uglavnom nisu preživeli, u "Hiljadu ruža" - priča dr Petrović. - Strah je paralisao čitav Beograd. Svako se svakog bojao. Jer, variola se lako prenosi, kapljičnim putem.

ZVANIČNA VERZIJA
- EPIDEMIJA je zvanično trajala do 30. aprila, kada je "dekretom" proglašeno odjavljivanje da bi se spasila turistička sezona na hrvatskom primorju - priča dr Radmilo Petrović. - Ali manjih talasa obolevanja bilo je do sredine maja. Upravo zbog te političke igre, kasnijeg prijavljivanja i ranijeg odjavljivanja epidemije, sumnja se da je obolelih bilo više nego što je zvanično zavedeno, blizu 200 ljudi. - Pored zvanične verzije da je zarazu uneo Ibrahim Hoti, koji nije bolovao, i nije imao ožiljke po telu, postoji opcija da je ta epidemija variole zapravo bila biološki rat. Lično, više verujem u ovu drugu verziju.

Izvor: Novosti