Значи од фондова еу ћемо да се развијемо и да живимо лепо? Поприлично сам сигуран да нико ко има мало здравог разума не може да поверује у ово , једино може да се теши јер не сме да погледа истини у очи. Сви знамо ко су богате земље Европе, шта су и како радили у историји и зашто су се обогатиле , мада могуће да су и оне користиле фондове европске уније 

jel umes ti sinovac da citas?

Србија не мора да има стандар као земље које су се на нечастан начин обогатиле, али може пуно боље од овога сада.




Очито да га мрзи читати латиницу, пиши ћирилицом брате. 

Није латиница него ту ,,дубоку филозофију" вероватно нисам схватио ... Само се ви тешите и надајте некој сламци спаса којом вам ,,модернизују" мозак средства јавног информисања .

Какве дубоке философије има у томе да кроз фондове европске уније односно кроз паре које ћемо добити на конто приближавања истој можемо да решимо неке од нагомиланих проблема које имамо.... Или да кажем то на други начин ми осим те европске уније немамо никога ко ће нам дати те паре. Наравно пошто видим да овде некима мора и да се нацрта то ни изблиза није довољно, нико неће радити за нас! Но свакако се може искористити у прави начин.


Да ли је сада довољно јасно?

Циљ ЕУ није да нам обезбеди зајмове на непрофитној основи, да покрене нашу индустрију и нове делатности. Они желе да ми што пре потонемо у што дубље дужничко ропство, да им омогућимо јефтин извор радне снаге и пре свега јефтин извор природних ресурса.

Ово је време најагресивнијег капитализма, профит је на првом месту и изнад свега.
Они желе да Србија вечно остане на овом нивоу стандарда, наметнут је мир силом да би заштитили своје економске интересе, а све преко тога би било бацање пара, јер дају таман колико треба режиму да одржи социјални мир.

Ако под Слобом могли десет година, овако можемо бар 50, таман да што више Срба побегне и да шиптари наставе са освајањем, њима не треба споразум о стабилизацији. Тако Европљани размишљају.

Očekivanja od novog tandema u Briselu
Prvi predsednik EU podržava širenje Unije
Autor: J. Stojković | Foto: AP | 21.11.2009. - 08:10

Izbor malo poznatog političkog dvojca, belgijskog premijera Hermana van Rompeja i Britanke plave krvi Keti Ešton, za čelne funkcije predsednika i šefa diplomatije EU izazvao je podeljene reakcije. SAD su pozdravile kadrovsko rešenje Brisela i izrazile nadu da će to ojačati američko-evropsko partnerstvo. Ali, mnogi u Evropi negoduju što na mesto prvog predsednika, ustanovljeno Lisabonskim sporazumom, nije došao jači političar.


Britanska štampa ne krije razočaranje što je u briselskoj matematici prevagnuo uticaj Francuske i Nemačke, koje su podržale Rompeja. Srbija nema razloga da bude nezadovoljna izborom Rompeja i Eštonove, veruje analitičar iz Ženeve Dušan Šiđanski, koji podseća da je belgijski premijer u prvoj izjavi ukazao na značaj daljeg širenja EU.
„Van Rompej je jako umeren čovek koji je u svojoj zemlji uspeo da smiri strasti između Flamanaca i Valonaca i pronađe kompromis i zato možemo s optimizmom da dočekamo njegov izbor“, kaže za „Blic“ Šiđanski, čiji je student i asistent pet godina bio Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije. Analitičar dodaje da je za Beograd važno što je Rompej na istoj liniji sa Barozom, koji podržava evrointegracije Srbije.
Šiđanski pozitivno ocenjuje i Eštonovu, za koju kaže da je za 13 meseci koliko je provela na mestu komesara EU za trgovinu dokazala da ume da radi. „Barozo je jako ceni. I ona je čovek konsenzusa, kolegijalna i pozitivna osoba“, ističe analitičar, koji smatra da za britansku baronesu nije prevelik minus što nema previše diplomatskog iskustva. Tanja Miščević, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, izjavila je da je iznenađena izborom Van Rompeja i Eštonove, ali da to nije loša vest za Srbiju.
Odbacujući sumnje u njenu kompetentnost, baronesa je juče izjavila da je čvrsto rešena da pokaže da je najpogodnija osoba za taj posao. Lejdi Ešton se izdvojila iz „gomile” nakon što su lideri evropskih socijalista potvrdili da ne žele Tonija Blera, ali su u političkom cenkanju pristali da Britaniji pripadne druga funkcija.
Eštonova je priznala da su i drugi kandidati mogli da obavljaju dužnost visokog predstavnika, ali je istakla da je ona spremna da se pridruži ministrima inostranih poslova najmoćnijih zemalja sveta za „najvišim stolom”.
„U narednih nekoliko meseci i godina, nameravam da pokažem da sam ja najbolja osoba za tu funkciju”, rekla je ona.
Evropska štampa, međutim, izbor Eštonove i Rompeja vidi kao dokaz da su lideri EU išli linijom manjeg otpora. Francuski „Liberasion” Van Rompeja opisuje kao „fikus predsednika” i ocenjuje da prva odluka „lisabonske Evrope” predstavlja „izbor ljudi koji ne smetaju nikome”. Nemačka štampa ocenjuje da su Van Rompej i Eštonova nesposobni da predstavljaju snažan evropski glas, a londonski „Fajnenšel tajms” da je „izbor dve relativno nepoznate osobe razloga za očajanje onih koji su želeli da Evropi daju veću težinu na svetskoj sceni”.
Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, izrazio je uverenje da će Van Rompej nastaviti sa sprovođenjem kursa razvoja strateškog partnerstva sa Rusijom.”Što se tiče Ketrin Ešton, dok je radila kao evropski komesar za trgovinu upoznali smo je kao visokog profesionalca, čoveka privrženog razviju Evrope”, rekao je Lavrov.


 
Evropski federalista i haiku pesnik

Herman van Rompej, flamanski hrišćanski demokrata, nije evropski Džordž Vašington. Poznata flamanska esejistkinja Kristen Hemerehts izjavila je da joj Van Rompej fizički neodoljivo liči na Spilbergovog vanzemaljca (I-Tija). „Ne mogu da pogledam njegovu fotografiju a da ne pomislim na I-Tija”, napisala je ona nedavno.

Pre godinu dana Van Rompej bio je na putu ka penzionisanju kada ga je iz anonimnosti izvukao kralj Albert II u jednoj od periodičnih kriza koje prete da razdvoje flamansko i francusko govorno područje Belgije. Čak i tada on je nerado pristao da se angažuje i postane premijer, a belgijskom monarhu trebalo je punih 90 minuta da ga nagovori.
Van Rompej je ostao skoro potpuno nepoznat van granica svoje zemlje dok ga Angela Merkel i Nikola Sarkozi nisu predložili kao kandidata za evropskog predsednika na samitu u Briselu 29. oktobra. Od tada se pročuo po svom kampovanju i haiku poeziji na flamanskom i holandskom jeziku. Van Rompej je oženjen i ima četvoro dece. Njegov mlađi brat Erik van Rompej i njegov sin Peter takođe su političari iz Hrišćanko-demokartske partije. Njegova sestra Kristina van Rompej se smatra „otpadnicom” pošto je članica maoističke radničke partije Belgije.
Kritičari kažu da je on „veći federalista nego svi drugi premijeri u Evropi”. Prošle sedmice, na privatnoj večeri članova uticajne Bilderberg grupe, on se založio za evropske poreze na finansijske transakcije da bi se finansirala EU.

Izvor: Blic

Gambi care, leba ti koji su to pa prirodni srpski resursi? Jedini tvoj prirodni resurs je kurati rus na tenku, ali on dodje dq zhdere, ne da ratuje.
Tvoj jedini resurs trune od strvinarstva. A to je regenerativna moc zemlje.
Ako jedan seje, evo deset partizanskih kopiladi da kradu, tako da ne seje niko.
Saaaaamo tako. Dajte nam da zhderemo majke vam ga judeo liberalske, mi smo srbi, treba to platiti.