ehhh 

sad ste me podsetili pricom o snovima na Beskrajnu pricu 
i na Momo

u svetu bez snova i maste precesto se sve svodi na grc i nasilje... kako kaze pisac, ravnoteza izmedju dva sveta je neophodna, inace ode ovaj ljudski svet u pm 

Kao optimist, svestan sam da uvek nesto moze da podje naopako...ali verujem u pozitivni krajnji ishod. Dozvolio sam sebi da malo izmenim tvoju def.


Marfi je mislio na - kad tad... statisticka verovatnoca.
Dok u su svi pesimisti (koje znadoh) misljenja da je svet nepravedan i nijedan ti ne moze dati odgovor a pitanje : Zasto uopste zivis. Ocu da kazem, nije samo to navedeno pesimizam...ima tu jos toga...


Pa recimo onako uprosceno... da se stalno opterecujem kako ce mi pasti.. nikad ne bih napravio dete. Ergo vis a vis.. ko razume shvatice...


Istina je relativan pojam...bolje izaberi nesto konkretnije.


SAmo da li se taj rad utrosen u to isplati... ja nikad ne bi smeo da recimo, kazem ovo citirano... nekom ko je izgubio dete.


Pazite se...nocu usamljene na nekom polju gde nema nikoga...mozete lako naici na krpelje...


Ja ne videh ni jednog...postoje ljudi koje neki losi dogadjaji obeleze za citv zivot, i na taj noacin nose tugu u sebi...ali daleko od toga da su oni po prirodi mracni ili pesimisti...


Odlicno Light... Raven je citirao pogresan deo za sebe... da je pravi pesimist, on bi se pomirio sa tudjim misljenjima i drzao svoja samo za sebe...

---

prijatno

Hm, mene cela ta pricha oko maste i granica realnosti jako podseca na prichu i motive koji se provlache kroz ''Panov Lavirint'' 



Hehe, sumnjam da mogu da probiju martinke a i nije bila visoka trava Jeidno ako nismo zaradile po glavi neke od onih venaca cvetnih...:S

Hehe, mozda zato sto su retki? (: Shalu na stranu, postoje takvi ljudi koji su jednostavno melanholici po prirodi, a bez nekih losih dogadjaja koji su ih obelezili za ceo zivot... Kao sto rekoh, pitanje senzibiliteta, sklopa licnosti i svega ostalog i to je nevezano za pesimizam ili optimizam..Chak znam jednog takvog koji je setan jos od detinjstva i vecito ga prozima to osecanje a on je daleko od mracnog choveka sa mracnim mislima. Ta seta je prosto suptilna, tiha, prirodna zato sto je oduvek bila u tom choveku, ali naravno nije to ona razarajuca tuga koja nastaje kao reakcija usled nekog gubitka ili nekog loseg dogadjaja...To su vec sitne stvari, pipave i mislim da nemaju veze sa ovom temom (:

znam ljude koje je zivot nemilosrdno sibao i udarci sudbine nad njima bili su uzasno surovi.
a opet,sve su,samo ne mracni,pesimisti i ljudi bez zivotne energije.
i kao po pravilu,zivot im je na koncu svega,vratio onom iskonskom radoscu i blagoslovom da su svjetlost svakome kome oni udju u zivot.
i da se iskreno kunu da je zivot najljepsi dar koji moze da se dobije.

kada bi zivot bila osoba koju bih mogla da pozovem na kafu,
svakako da bih mu postavila i neprijatna pitanja i daleko od toga da sa ovoliko godina imam odgovore na svako pitanje.
ono sto ja imam je beskrajno povjerenje u zivot i njegovu urodjenu mudrost i ravnotezu,ja je svojim i dolaskom i odlaskom sa ovog svijeta ne mogu pomutiti.

gubila sam i bila sam beskrajno slomljena i razocarana,
ali to me nikada nije nagnalo da kazem da je zivot nepravedan,da je sve lose i da ce se lose i zavrsiti.
naprotiv,upravo mi je poznavanje smrti,tuge i gubitka izostrilo vid,pa jasnije vidim ljepotu kada se nadjem pred njom.i umijem iskreno da se radujem,kada dodje vrijeme za to.

i nije to nerealni optimizam.
to je saznanje o autenticnosti i neponovljivosti jednog zivota i postovanje prema onome sto je toliko starije i mudrije od mene same.

i jebeno je tacno...da nam zivot daje samo ono sto mi dajemu drugima ili samom zivotu.
jer ono u sta vjerujes,u to se i pretvaras...

sve ostalo je jebena poza,danak neiskustvu i jedna beskrajna i hladna nezahvalnost.

cista desetka...svaka cast. Izvini, jesi ti moja seka ?   

jock, profesorka srpskog jez. i knjizevnosti.... 

pesimista for life! 
zachudo ja sam jako hepi i hiperaktivna osoba
iako uvek ochekujem najgore
xDDD

da,ima,sigurno,ali kad bi krenuli da nabrajamo bili bi potrebni sati i sati da zavrsimo... 


to sto si srecna nema nikakve veze s pesimizmom,a jos manje to sto si hiper aktivna osoba...

pesimizan jeste vezan za srecu ili tugu,ali ne i ne tako usko... mozes ti biti srecna,i zadovoljna,a da u dusi budes pesimista,koji i pored sve te srece ocekuje nesrecu...

za mene,biti pesimista ne znaci biti povucen i udaljen od sveta,biti non-stop tuzan i nezadovoljan,zatvoren medju cetiri zida.... pesmiziam,po meni,ne ometa svakodnevne aktivnosti,i volju da se one izvrse....


on je tu,negde unutar nas,i kad god dodjemo ne neki novi pocetak trudi se da uopste nesto novo ne zapocnemo... trudi se daod nas odbaci misli o happy end-u... da nas zaustavi u novim podvizima...





moje shvatanje pesmizma...

gresila si u mladosti... ispravices i to , ne boj se...

Ytp ti si demokratski odlučio da svi postanemo optimisti.