Bolje je biti Poliana  ...ja sam to od kad znam za sebe. 

to je moj slucaj

Dodjavola vishe i sa tim vasim razocharenjem! Osoba koja vecito vice kako je pesimista jer se boji razocharenja 100 puta mi je gora od zanesenjaka koji zivi u bajkama i oblacima! Neuspeh, razocharenje. Pa naravno da ce toga biti, Boze, a ti gledaj da ceo zivot budes pod staklenim zvonom i da ne zivis da se ne bi razocharao da ne bi doziveo neuspeh..Neuspesi su deo zivota, razocharenje praceno istim isto tako i to nije ni shablon, ni stereotip, to tako ide...Prirodni balans, + i -, crno-belo, jing i jang. Pa naravno da neces uvek doziveti uspeh - da sam ja tako gledala nikad u zivotu ne bih uzela ponovo olovku u ruke, nikad ne bih nacrtala ili naslikala jos nesto, nikad ne bih ponovo uzela da radim skulpturu u vosku po toj logici, jer nisam uspela da je uradim u vosku nikako, chak stavishe, potpuno mi je ochajno islo ...Ali to naravno nije sluchaj..
Ucis, padas, pokusavas ponovo...
A ako se drzis podalje od razocharenja i neuspeha-drizs se podalje od uspeha i radosti koje to donosi...To je ono sto te chini zivim, tuga zbog neuspeha pa i to razocharenje zbog kojeg ces danas sutra uraditi ponovo to  sto nisi uspeo. Meni osobe koje se tako chuvaju nisu zive, brzo ce postati samo neki zombiji...

Samo kukavice posle jednog razocarenja odustaju.

Ko je spomenuo odustajanje?
Biti pesimista ne znaci odustati, vec znaci ne ocekivati nista preterano dobro, sto je mnogo realnije nego zivetu u Chardacima ni na nebu ni na zemlji.

Nego sta? Radices stvari sa vec unapred ''jaoj pa od ovoga nece nista biti''?
Ovo ti je isto kao odustajanje ako ne i gore...Znaci, covek ne treba nikad teziti necem vishem zato sto mozda nece uspeti? Sem toga, razocharenje vuche odustajanje.

Tvoj sistem odgovara tebi, a moj odgovara meni. Tebi se ne svidja moj, meni se ne svidja tvoj. Ti kazes da si ti u pravu ja kazem da sam ja u pravu.
Iskreno ja ne vidim neku drasticnu razliku, ja samo ne volim preterivanje u oba pravca. Ne znam sta me nervira vise preterani optimizam ili pesimizam.
Preterani pesimizam prerasta u Emo kulturu dok optimista prerasta u kulturu sekte u kojoj zivis u balonu sapunice.

Uopste se ne radi o tome kome ciji sistem odgovara. Niti kazem da sam ja u pravu ili ti, samo kazem da mi nikad nece biti jasno to covecije zadovoljavanje nekim standardom pa cak i minimumom, kako ti kazes ''hladnim plocnikom'' ..Pa sto da ne probas da sagradis kule i gradove i dignes se sa hladnog plocnika? To vishe nije pitanje svetla ili mraka vec toga koliko si ti spreman da se izboris za sebe...Ambicije, zelje, red rad i disciplina Jebiga, ako si doziveo neki neuspeh najverovatnije da si sam kriv za to - nisi se dovoljno trudio, nisi dovoljno radio, nisi dovoljno zeleo. E pa bato, onda ne kukaj nego se potrudi vishe pa ces videti rezultate.Tamo gde je danas bio neuspeh sutra ce mozda biti uspeh... Ne kukaj nad svojom sudbinom i time kako te je zivot razocharao jer si najverovatnije sam sebe zajebao...Ne postoji ekstremni optimizam ni pesimizam obzirom da su optimizam i pesimizam sami po sebi dva ekstrema...I da se razumemo, ne smatram se ni jednim ni drugim jer ja ne gledam stvari kroz tu prizmu..

Nikako ne mogu da se složim da su svi neuspesi u životu posledice naše cvlastite slabosti. Štaviše mnogi neuspesi su posledice okolnosti koje nikako nisu mogle da se predvide i izbegnu.

Naravno, mnogi neuspesi jesu posledica raznoraznih faktora i okolnosti van nasih moci; ali sta je sa onim koje umnogome zavise od nas? Znam toliko ljudi koji vecito kukaju nad stvarima koje sami mogu da promene-ali jednostavno ne zele..I ne sumnjam da takvih ljudi ima jos. Pa chak i kad su u pitanju neuspesi koji nisu bili posledica nasih slabosti, zar su i oni izgovor za povlachenje? Da li oni znace da nikad vise u zivotu ne treba voleti, biti najbolji prijatelj nekome, pokusati 100 puta ostvariti svoj cilj, plasiti se svega...? Hrabrost, hrabrost je ono sto fali ljudima...