Nakon što sam se srušio u krevet u osam časova ujutru, kada sam pristigao kući (budući da pre šest nema prevoza do mog sela), iščitao sam tek maločas vaše napise nakon što sam ceo dan posvetio sređivanju profesionalnih obaveza (kada sam ustao oko 14 časova).  Pre nego što dam utiske moram da se (tradicionalno) razračunam sa svima koji nisu došli, jer neki komentari (ne zamerite, to sam ja) mene lično iritiraju. 

Proteklih godina sam se gnušao da čitam te komentare, sada se smejem.  Niste došli... super.  Vala i bolje da niste.  Primetio sam da kada nas je manje, sve je fantastično.  I hvala Bogu ove godine se nismo držali svako svoje grupice (kao što je bilo prošle).  Ja svake godine upoznam uvek nekog novog na okupljanju i trudim se da komuniciram sa svima makar malčice.  Da nas je više bilo možda ne bi valjalo.

Za sve vas koji ćete čekati, nagovarati druge da sa njima dođete, gubite smisao okupljanja.  Smisao je da dođete ne sa poznatima, nego da upoznate ljude.  Barem ja u tome vidim svrhu okupljanja (neka mi se ne zameri ako je to isključivo moj lični stav).  Koga ja mogu da ubeđujem, čekam ovde u Zrenjaninu, na primer.  Nikoga. 

O daljinama.  Neću smarati pričom odakle ja dolazim, kada mi prevoz ide i ne ide i zašto celu noć moram da probdim u Beogradu (iako sam u društvu dragih osoba, godine čine svoje, a spadam među najstarije buregdžije, no i pored toga sa radošću sve to podnosim jer retko šta je tako dobro u ovoj zemlji kao burek okupljanje).  Možete samo da se postidite pred nekima koji su prevalili velik put (kvisko na primer) i NenadS.  Drago mi je da nema komentara o distancama ove godine. 

Svima koji su se zaklinjali, obećavali da će doći a nisu...  za vas sam istrošio komentare još prethodnih godina.  Nemojte ni dolaziti, takvi niste potrebni (barem meni - neka mi se ponovo oprosti što sam subjektivan).  Ja forum doživljavam kao mesto časnih ljudi koji kada nešto kažu i obećaju to urade (barem je to primer koji sam uvek video kod osnivača ovog foruma i šire).  Dakle, poštedite sebe i druge obećavanja sledeći put, a još više nas poštedite kuknjave kako i zašto.  Okupljanje je objavljeno unapred, jednom je godišnje i svako razuman (podvlačim razuman) ako nema nešto unapred isplanirano tog datuma uvek može da dođe.  U to sam duboko ubeđen i u to me uverava nekoliko primera članova ovog foruma.

Sada pošto sam se tradicionalno razračunao sa stavovima koji mi najviše idu na živce, preneću moje utiske. 

Da cujemo, da cujemo 
A posle idemo na Roller Coaster     

Subjektivni utisci Sase_Petrovgradskog (Sashe1)

Pre svega mala Katarina.  Nismo ništa lepše mogli da doživimo!  To je  glavni utisak sa našeg okupljanja, nešto što nas inspiriše.  Ostale, manje bitne stvari su ove:

1.  Drago mi je što sam našao klub i nisam nikoga cimao.  Okruženje je fenomenalno, ono nisam očekivao ni u ludom snu!  To su neka stara (propala) vremena, ali nije u njima sve bilo loše (a ni idealno).  Svaka pohvala za onog ko se dosetio lokacije.

2.  Ljudi.  Mislim da nema osobe koja je došla da sa njom nisam prozborio makar jednu rečenicu.  Zahvalan sam što su svi našli za shodno da se rukuju jedni sa drugima i predstave i što nije bilo nikakvih grupica i ćutologa.  Ujedno sam zahvalan svim pojedincima koje su me podržali povodom knjige koja će idućeg meseca biti gotova.

3.  Celog dana nisam jeo, jer mi to nije bilo bitno.  Dolazim na okupljanja da vidim ljude, hrana mi je sekundarna. 

4.  Drago mi je što sam sreo osobe koje nisam odavno video, pre svega našeg psihologa, Zoricu.

5.  Hvala vam što smo otišli na beer fest, ne zbog festa.  Nisam to nimalo hteo, ali nisam imao izbora budući da prevoz do mog sela ide tek u šest ujutru.  Pola muzike mi je bilo ogavno, ali bilo je mnogo sjajnih stvari i to pamtim.  Nažalost, stomak je doživeo blagu prehladu, a vrlo mi je krivo sto je Willy doživeo krah sistema.  Opet, drago mi je da smo se družili kao prijatelji koji se znaju celog života, iako nisam nikoga poznavao od ranije osim Willyja i Ivana Rajića. 

6. Ne žalim što nije bilo mnogo ljudi.  Radovaću se od sada koliko god nas malo došlo, jer mi se čini da pravi dolaze.  Žalim one koji iz opravdanih razloga nisu mogli da dođu.  Bilo nas je relativno malo, ali na to gledam kao na prednost.

7.  Hvala svima koji su mi poverili novac pre odlaska.  Sve je plaćeno i nismo nikome dužni, stoga budite spokojni. 

Voleo bih da pozitivan duh i druželjubivost koje smo iskusili tokom petog jubilarnog okupljanja bude nešto što će nas spajati i okupljati i nadalje.  Iako imam subjektivne stavove, mislim da sam druželjubiva osoba (barem sa ljudima koji su razumni i civilizovani).  Hvala vam za prijatno druženje u nedelju, 19. avgusta.  Imao sam mnoge poteškoće u dolasku i poneku u odlasku, ali jubilarno okupljanje imam po čemu da pamtim.  Svima želim napredak u svemu i da duh koji smo ispoljili na okupljanju bude glavna odlika ovog foruma.

Sale kao po obicaju totales u detalj 

 ...A i pozdrav za Mukuze-znači pravi šećer jbt! 

o-ooo... pocinje atomsko odbrojavanje 

A zasto sam ja mislio da je Korchagin kafana...
Kako god, tesko da je moglo da bude lose...

@sexy puppy

Misliš da sam ja video da konzerva ide ka meni. Zamisli tu scenu ovako. Scena iz filma Spašavanje redova MS-a

(Mosquito se nalazi na zemljanom terenu i đuska. Glasovi koje čuje kao da nisu sa ove planete. MS se okrenu levo i vide kako usne narednika Papija nešto izbacuju iz sebe. Da, da... To su bile reči. Ali spore i jedva razumljive)

- Mosquito paziiiiiiiiiiiiii! (čita se sporo  )
- Molim? - upita Mosquito i pogleda Papija koji gleda ka nebu. MS nastavi da kulira i kada ga je Neidentifikovana Leteća Konzerva (srećom prazna) pogodila u glavu, sve se vratilo u normalu.

- Pa jesam li ti rekao pazi.
- Vala jesi.

   

rekao ti je da pazish ali ti nisi mogao da skinesh pogled sa sexy puppy-ja 

Za sledeće okupljanje bi mogao da nabacim kostim Archangela. Kao za neki maskenbal. Svi dođu kao svoji avatari.