Kao sto rekoh, ne odnosi se na tebe nego generalno na taj stav... koji je dobar i ispravan, ali koji precesto koriste ljudi koji ne ispunjavaju te uslove...

Kao sto rece Veselin u Varljivo leto '68 ~ Tudj hleb jede, hoce moj svet da menja...

Za mene bi dobro bilo da krenem da zavisim od nekoga -verovatno bi me to malo ukrotilo 

Kad odu ljubavnici, kad odu prijatelji... ko ostaje?

Ostaje da ljubis bliznjeg svog.

Ili samog sebe. 

I mi smo sami blzinji svoji,sam si sebi najblizi .

Kad ti ljudi odu... ne vidim koji nam bliznji ostaju

evo jednog pitanja vezano za ovu temu:

volite njega, voli on vas ... samostalni ste oboje, ne zavisite od roditelja, sami donosite odluke. ili bar neke, vezane za vas zivot.

posle svega sto se desilo izmedju vas, vi shvatite da se opet, jos uvek volite, i sa istim zivotnim ciljevima, razmisljate o zajednickoj buducnosti.

ipak, on dolazi kod vas s pricom koja se razlikuje od ovog gore napisanog.

moje pitanje je: koliko i pored svega roditelji mogu da uticu na vas, u psiholoskom smislu, da se vi negde ipak premisljate, da li je ta osoba za vas ili ne, jos narocito ako se ne svidjate njegovoj mami (npr), ako podjem od cinjenice da imas dovoljno godina da znas da ako nekog zelis pored sebe, ipak mora da postoji odredjeni vremenski period da se naucite jedno na drugo.

ili tu nisu roditelji u pitanju vec nesto drugo.

Pa da li je problem s roditeljima postojao pre nego što je ?

Majke znaju cesto da upropaste srecu svojih sinova tako sto se petljaju u njihove odluke vezane za zajednicki zivot i brak .Muskarac koji dozvoli da majka upravlja njime i njegovim mozgom ne zasluzuje moju naklonost jer ja ne dozvoljavam nikome da mi se petlja u zivot .
Ako vec neces da odustanes od njega ,proveli ste jedno vreme skupa i znas da ti odgovara,pokusaj da se priblizis mamici i da je uveris da si dobra za njenog sina .Treba progutati ponos ali ce se valjda ispaltiti na kraju