ja jos ne vidim odgovor na pitanje o cedi?
odgovori covece na postavljeno pitanje o cedi prekini da mi zamazujes ocui ovde na koga ciljate i ciji glasaci za koga glasaju?
opet demantujes cedu ceda kaze da je gore nego za vreme slobe a ti sad kazes one koji su nezadovoljni brzinom promena reci dalki je u srbiji bolje ili je bolje ali moglo je vise ili brze ili je gore nego za vreme slobe recinam jednom da rascistimo a ne da pricas sta ti odgovara!
i odgovori vec jednom na ono pitanje o cedi na koje jos nisi odgovorio?

upravo sam dodao nesto u prosli odgovor, nisam mislio da ces tako brzo odgovoriti.

NARAVNO da je bolje nego za vreme Slobe, ali ne u politickom smislu. Moglo je jos mnogo bolje da smo na vreme lustrirali neke ljude.

---

Petar Luković

Druže Vojo mi ti se kunemo...

Patriotska vrućica – koja se u Srbiji odvajkada smatra simptomom dobrog zdravlja I mentalne stabilnosti – prošlog je tjedna ekstremnim temperaturima zahvatila čelne bolesnike srpske vlasti. Oduševljeni zahuktalom referendumskom kampanjom koja sve više liči na nacionalno naricanje pod sloganom “Kosovo u mojoj duševnoj preambuli”, predsednik države Boris Tadić i predsednik Vlade Vojislav Koštunica umislili su da je pravi trenutak – pa ne donosi se Ustav svaki dan – da nateraju Evropu da se vrati pregovorima sa Srbijom. Danima smo, između televizijskih spotova o erotskoj lepoti Referenduma, slušali kako će se – svakako – razgovori o ulasku Srbije u neprijateljsku EZ nastaviti, bez obzira što nije ispunjen onaj malecki, ne toliko bitan uslov: uhićenje Ratka Mladića i njegova isporuka u Hag.

Zajapureni dr Voja izjavio je da je uoči puta u mračnu Evropu da je “spokojan” i da je trenutak da Srbija “dobije malo pravde”. Nabildovani Boris Tadić dotakao je nebeske obode optimizma kad je poručivao da postoji mogućnost “uslovnih pregovora”, što je dosad neotkrivena i nepoznata kategorija u diplomatskoj praksi. Ipak, naš glavni adut – osećalo se u režimskoj atmosferi ovdašnjih medija slabih na predsednika Vlade – bio je sam Koštunica, koji je iskrenim facijalnim grčom trebalo da uveri Evropu da on više od svega ali manje od Ustava stvarno želi da se negde gore u tekstu sakriveni Mladić s lisicama na rukama sprovede do Haga.

Završilo se, naravno, onako kako je moralo da se završi: odbijeni su svi sumanuti zahtevi Srbije kojoj niko nije poverovao da stvarno traži Mladića. Prevedeno na hrvatski: Koštunica je izgubio svaki kredibilitet, jer je taj isti dr Voja još pre šest meseci evropskim zavaničnicima obećao da će Mladić biti uhapšen da bi onda – DSS je to! – tvrdio da ništa nije obećao, da je došlo do zabune, da mu je krčalo u slušalici pa se nisu razumeli, da on nikad, u stvari, ne razgovara telefonom jer mu je telefon odavno isključen.

Velika Koštuničina nada podržana nadom njegovog budućeg koalicionog partnera Borisa Tadića – da će Srbija već sad dobiti nagradu za ono što tek treba da uradi, ako uopšte išta uradi – srušila se samo jednom rečenicom koja glasi da će se “pregovori nastaviti tek kad se ostvari puna saradnja s Hagom”. Točka.

Pokisli i popišani, naši su se heroji vratili iz Europe praznih ruku – tragično tužni I deprimirani. U njihovo je ime – Tadićevo i Koštuničino – progovorila državnotvorna “Politika” koja je s ukusom melodrame pripretila Europskoj Uniji da “demokratska vlast u Srbiji možda ne pobedi na sledećim izborima ako biračima ne ponudi uspeh kakav bi predstavljalo sklapanje sporazuma sa EU”. Još preciznije je prebačeno na dušu EU: “Možda shvate da rejting radikala ne raste u Srbiji zato što Srbi ne znaju za bolje, nego zato što to bolje nikako da se primakne”.

Ova primitivna marketinška poruka: “Ako nam ne pomognete – pobediće radikali” postaje sve imbecilnija kad se zna da su upravo Koštunica i Tadić sklopili ustavni pakt s radikalima koji danas otvoreno govore da je ovakav nacrt Ustava, u stvari, njihovo delo: i preambula o Kosovu kao “integralnog dela Srbije”, i član koji govori da je Srbija država “srpskog naroda i ostalih građana koji u njoj žive”, i član o tobožnjoj autonomiji Vojvodine, i član o ćirilici kao službenom jeziku…Znači: radikali su super dok donosimo Ustav i idemo na Referendum, ali nisu super ako požele da nas pobede!
Miroljubive poruke iz Evrope da više ništa ne zavisi od EU već od Srbije – ovde su shvaćene kao tvrdoglavo odbijanje da nam se oproste Mladić, ratni zločini, kosovski masakri, Haški Tribunal, ovde se iskreno veruje da se ratovi u kojima je Srbija učestvovala – a u svakom je učestvovala kao agresor – moraju što pre zaboraviti, navodno su važniji ekonomski zakoni, privatizacija, kurac palac, nemojte samo da se vraćamo na temu tko je bombardovao Sarajevo kad je to uvek bilo nepoznato!

Sad kad je svakoj budali – uključujući Koštunicu – jasno da od mrkve nema ništa i da će batina nad kosovskim rešenjem biti način da se Srbija suoči sa svim onim što je radila, još komičnije izgleda referendumski televizijski marketing koji je u očajanju na granici depresije – kako na fucking Referendum izvesti 3.3 miliona glasača koji će svi glasati “za” novi Ustav – posegao za srboidnim kadrovima iz Bosne, kakvi su nesrećni Zdravko Čolić (jeste, The Pjevač) ili Ljiljana Smajlović (danas glavna urednica “Politike”, do 1992. Made In Sarajevo).

Čisto na razini ukusa koji se u ovim slučajevima pretvorio u Okupljanje Svesrpskih Snaga – na glasanje o Ustavu Srbije pozivaju nas likovi koji su Srbiju otkrili pre desetak godina kad su u nju izbeglički stigli po političkom ili estradnom zadatku; ta vrsta podsvesne poruke da je Ustav Srbije, u stvari, neka Srpska Platforma, ne samo da izaziva gađenje (Zdravko Čolić kao simbol Beograda!) već potcenjuje onu elementarnu inteligenciju koja bi, recimo, sad morala da nekadašnju dopisnicu “Oslobođenja”, karadžićevsku družbenicu, a sad omiljenu novinarku Vojislava Koštunice, prihvati kao osobu kojoj je Srbija jedina domovina!

Ili šta reći za glavnog urednika dnevnog lista “Danas” koji je do jučer slovio kao “nezavisna novina”? Među prvima je televizijskim spotom Referendum prihvatio da hvali glavni urednik Mihal Ramač kojeg u istom spotu – obratite pažnju – potpisuju kao “Mihajlo Ramač”! Da je stvar ušla u fazu šizofrenije, pokazuje impresum tog dnevnog lista u kojem se odnedavno javlja da je glavni urednik Mihajlo Ramač, ali kad isti piše kolumnu subotom zove se “Mihal Ramač”. Šta je sledeće: Michael Ramač? Mihajlo Referendumić? Ljiljana Ramač? Mihajlo Smajlović?

Jedino što znam jeste: zovem se Petar Luković i serem se na Referendum, a posebno me zabole za Ustav!
Bojkot, naravno!

Izvor: Feral Tribune

pa vidis nisam ni procitao sve ovaj tekst a moram da odgovorim nisu voja i boris bezveze optimisticki ocekivali nastavak pregovora u evropi i te kako zele nastavak pregovora sa nama ali je problem u tome sto moraju svi da budu za!
da se italija grcka pitaju mi bi vec bili u evropi ali mi imamo problem najvecih evropskih konzervativaca i ljudi koji ne razumeju juznjacki i balkanski mentalitet a nama sve najgori zapadaju koji odlucuju o nasoj sudbini a to je marti ati sari finac oli ren neznam ni ja staje karla svajcarska znaci sve onaj najgori zapadnjacki isprani mozgovi koji vide samo kao konji samopravo nema ni levo ni desno ima u evropi struja koje nas i te kako podrzavaju i tako uredjenim evropskim drzavama i treba da se vodimo za mene je idealno da srbija bude kao severna ialija i to ce i da budemo za neku god znaci opusten mentalitet ali dobro razvijeni nemozemo mi da budemo ono sto nismo mi finci i svajcarci i holadjani nikad nemozemo da budemo ali vec kao grci i italijani to je dosta realnije!
a ja vanja jos nisam dobio odgovor na tvoje pitanje kad je ceda rusio slobu i iso u setnje po beogradu bio je podrzavan od strane navijaca koje vidim da se sad privode zbog rasne mrznje kkk od cetnika koji su bradati i pobili bi sve sto nije iz njihovog sela a kamoli muslimane i hrvate i dok su se ti ljudi bili sa policijom i pravili sranja protiv slobe bili su cedini prijatelji a sad kad ti ljudi razocarani u demokratiju glasaju radikale oni su nesto najgore i sa tim ljudima ne treba ni razgovarati a kamoli nsto podrzati jednostavnonetreba ih slusati jel ako ih slusas to je greh hocu da cujem tvoj komentar na to kako dok su ti setali u prvim redovima sa cedom onda ih je slusao a sad kad glasaju radikale oni su nesto najgore i nesto sto ce da unisti srbiju pogledaj snimak 5 oktobra i videces lika koji je uleteo prvi u skupstinu izasao na prozor i mahao zastavom videvsi tog coveka odma ti je sve jasno kakvog je on misljenja i ideja kako da je tad taj covek sa takvim idejama bio dobar cedi?
ili velja seljak koji kad je onako seljacki vodio svoje seljake na pohod po beogradu tad bio dobar a sad njegove seljacke psovke nevaljaju?
objasni mi to molim te samo to hocu da cujem?
kad se velja bahato ponasao prema policiji za vreme slobe  tako i treba a kad se bahato ponasa sada vi dignete dzevu kao da je bio drzavni udar?

Ne znam ko je to koga prevario. Pa ako je neko prevaren, prevaren je Kostunica i Velja Ilic (kampanja protiv njih dvojice je krenula skoro odmah posle petog oktobra, sta god da se lose desavalo neki ljudi i neki mediji su napadali njih dvojicu), pa ako hocemo iskreno prevaren je i Djindjic. Prakticno svi koji su predstavljali neku snagu na pocetku DOS-a su zesce prevareni od strane politickih marginalaca. Sve sami marginalci su dobili bitna mesta u vladi Srbije nakon decembarskih izbora (Batic na primer ministar pravde , ili jos ludje Dule Mihajlovic ministar policije , Korac potpredsednik vlade ; da nije zalosno bilo bi smesno). Znas ko je jos prevaren? Gomila srpskih nacionalista koji su bili prvi na udaru policije kad je postajalo gusto (tada su ti ljudi bili dobri, a sad ih nazivate seljacima, primitivcima, huliganima, otpadom, maloumnim orkestrom,... ma sramota je koliko su neki ljudi ovde licemerni). A to sto pominjes reforme, to je klasicna komunisticka demagogija. Tako su isto crveni pred kraj rata i posle rata pricali slicne fore (ko nije podrzao NOR taj je izdajnik, ko je protiv bratstva i jedinstva taj je isto izdajnik, ko je protiv nacionalizacije taj je reakcionar, ko je vernik taj je reakcionar,...). Tako isto i vi, ko je protiv "reformi" taj je retrogradna snaga, promilosevicevski orijentisan,... Otprilike onaj koga vi ne volite je automatski protiv reformi, a reforme dozivljavate kao sveto pismo (automatski sve protivnike progonite kao jeretike). Reforme su relativna kategorija (zavisi kako ih covek dozivljava). Prve reformatorske odluke su bile jos za vreme Milosevica (mada uradjene na potpuno pogresan i kriminalan nacin). Druge su bile za vreme DOS-a (prve prave reforme, koje su bile potrebne ali donosene na krajnje ubrzan, i ponekad i na nelegitiman nacin). Vlada Vojislava Kostunice je svakako nastavila reforme, i to je treca faza (ili druga, zavisi kako gledas). Do kraja ce biti verovatno 5 ili 6 faza reformi (da bismo opet bili normalna drzava, kakva smo na primer bili pred prvi svetski rat pre nego sto su nas zadesile brojne nesrece). E vidis, to ti je relativno objektivno shvatanje kako su procesi tekli i kako ce teci u buducnosti. A ovo sto ti i ostali iz LDP-a pricate je prazna prica ili bolje reci demagogija.

Piše: Slobodan Vučetić
Novi ustav nove Srbije

Srbiji se, najzad, dogodilo i nešto veoma dobro. Neočekivano brzo postignut je opšti konsenzus parlamentarnih stranaka oko predloga novog ustava. Veoma je dobro i to što će novi ustav biti donet svega nekoliko meseci posle ponovnog sticanja pune državne suverenosti i nezavisnosti Srbije.

Nema sumnje da je na izuzetno ubrzanje ustavotvornog procesa, koji je punih šest godina bio predmet izbornih obećanja, jalovih uskostranačkih taktiziranja i raznih vidova opstrukcije, presudno uticalo ubrzanje i nepovoljan tok međunarodnih pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije. Ta okolnost svakako je najviše doprinela postizanju političkog konsenzusa parlamentarnih stranaka. Izuzetno naglašeno mesto Kosova i Metohije, pre svega u preambuli ustava, ima legitiman i legalan osnov i cilj, čvrsto utemeljen u međunarodnom pravu. Zato će ustavni referendum ujedno biti i referendum o neotuđivosti Kosova i Metohije.

Sam po sebi, postignuti ustavni konsenzus je izuzetno važan politički događaj za Srbiju. On govori o tome da je, ipak, moguće postići opštu političku saglasnost oko pitanja od najvećeg političkog i državnog interesa. A to je bitna pretpostavka i garancija demokratske legitimnosti i delotvornosti budućeg ustava. Samim tim i elementarne stabilnosti društva i njegovih osnovnih institucija. Naime, ustav više neće biti razlog njegovih stalnih osporavanja i međusobnih stranačkih optužbi povodom toga, jer će biti zajedničko političko delo. Postignuta opšta saglasnost parlamentarnih stranaka ujedno je i garancija uspeha referenduma, jer će po prvi put jedinstveno agitovati za istu stvar.

Takođe, donošenje novog ustava, koji je sasvim usklađen sa evropskim standardima o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, veoma je važan uslov i korak na evropskom putu Srbije.

U cenu opšte političke saglasnosti o predlogu novog ustava ušlo je puno krupnih i nevoljnih ustupaka i kompromisa među parlamentarnim strankama. Tačke krupnih kompromisa upravo su i slabiji delovi novog ustava. Ali bez takvih ustupaka i kompromisa ne bi bilo parlamentarnog konsenzusa, a bez njega ni novog ustava.

Prvi uvid u predlog novog ustava govori da osnovne principe važećeg Ustava, kao što su vladavina prava, socijalna pravda, višepartijski sistem kao osnova modernog parlamentarizma, podela vlasti i nezavisno sudstvo, garancije osnovnih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, tržišna privreda, sadrži i novi ustav. To je sasvim razumljivo, jer su to principi na kojima se zasnivaju ustavi demokratskih evropskih društava i država. Zato važeći Ustav i nije bio smetnja donošenju više stotina reformskih zakona u poslednjih šest godina.

Konkretnija analiza sadržine budućeg ustava pokazuje da on, pre svega, sadrži veliki broj unapređenja i sadržinskih dopuna postojećih ustavnih rešenja. Ona se najvećim delom odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, koji su iscrpno definisani i garantovani u skladu sa Evropskom konvencijom. A to je najvažniji deo ustava demokratskog društva. To je nesumnjivo i najbolji deo ustava i dovoljan razlog da on, bez obzira na niz slabosti, bude podržan i usvojen.

Značajna novina je i formalno ukidanje društvene svojine. Uvode se i neke nove, važne ustavne institucije i instituti, kao što su zaštitnik građana, visoki savet sudstva, državna revizorska institucija, ustavna žalba građana pred Ustavnim sudom. Najzad, suštinski se uprošćava postupak budućih promena ustava.

Dobro je što je najveća i najčešća primedba koja se na javnoj sceni izriče na račun budućeg ustava - izostanak klasične javne rasprave o njemu. Zbog toga mu se čak osporava bilo kakav legitimitet, čak i legalitet. Nema sumnje da bi javna rasprava o predlogu ustava, iako ona nije predviđena kao faza ustavotvornog postupka, bila korisna, bez obzira na to što u njoj faktički ne bi učestvovali građani, već relativno uzak krug političara i stručnjaka. Ne može se, međutim, zbog izostanka formalne javne rasprave tvrditi da je ustav plod „tajnog dogovora iza leđa građana“. Naime, o dva Skupštini zvanično predložena nacrta ustava (vladin i predsednikov) javno, politički i stručno raspravlja se već dve godine, pre svega preko elektronskih i drugih medija. Na osnovu ta dva predloga sačinjen je jedinstven predlog ustava, putem nužnih kompromisa i ustupaka među parlamentarnim strankama u Narodnoj skupštini kao ustavotvornom organu. Dakle, njegova puna legitimnost i legalitet imaju dva snažna i nesporna uporišta. Prvo je činjenica da je kao predlog utvrđen punom saglasnošću svih relevantnih parlamentarnih stranaka, većinom daleko iznad obavezne dvotrećinske, to jest glasovima 242 od 250 demokratski izabranih poslanika. Zatim, prvi put u istoriji ustavnosti Srbije predlog ustava ići će na referendumsku potvrdu građana. Upravo će toliko osporavani tvrdi referendumski cenzus, to jest obavezna potvrda ustava od strane većine od ukupnog broja birača, budućem ustavu dati najveću moguću legitimnost. Njegov legalitet ne može biti sporan, jer ga donose ustavom propisani subjekti (Skupština i građani) po ustavom određenoj proceduri.

Zanimljivo je da legitimnost i legalitet budućeg ustava, pre svega zbog izostanka klasične javne rasprave, osporavaju upravo predstavnici onih malih vanparlamentarnih stranaka koje su za vreme i pod okriljem vanrednog stanja 2003. vrlo aktivno učestvovale u pokušaju da na protivustavan način, „običnim“ zakonom, koji je bio donet, promene ustav, odnosno način njegovog donošenja. Srećom, bez uspeha, jer je Ustavni sud Srbije taj zakon proglasio neustavnim i ukinuo.

Najzad, kao što je u čisto ustavnopravnom smislu važeći ustav označio diskontinuitet sa komunističkim političkim i uopšte društvenim sistemom, a 5. oktobar 2000. sa Miloševićevim autoritarnim režimom, novi ustav biće sinteza oba ta diskontinuiteta. Za evropsku i demokratsku budućnost Srbije - to je najvažnije.

Izvor: Blic

I bez čitanja Perinog teksta moguće je napraviti vivisekciju reformskog ekstremizma i njegove ispraznosti.
Prvo posle priznanja da je (naravno) bolje sledi famozno "ali". Ne može kod čedista bez tog ali. Nije bolje "u političkom smislu"... hm... šta li mu to znači. Da li nam preti opet bombardovanje? Sankcije?
A... nema lustracije. Drugovi nisu ustanovili moralno-političku podobnost, pa zato nije bolje. Dobro, znamo zašto im nije bolje...

Drugovi su takođe u Voji Koštunici videli novog Slobu, neki čak i novog Staljina
A naš Ro-pe vidi novog Tita. Da li mu je to njegova drugarica Latinka objasnila, pošto su oni onako kuulll...
I na kraju BOJKOT NARAVNO!
Parolaška svest ne može bey izvikivanja parola.

Uzgred, kad smo kod Ustava... Da ti nije bar na trenutak napamet palo da će izglasavanjem novog Ustava biti bar malo (još) bolje, pošto će posle biti lakše menjati Ustav. Ako ti se baš toliko ne sviđa... Možda čak i uz "javnu raspravu" sledeći put

Istraživanje: Ustav prolazi

Beograd -- Na predstojeći referendum o ustavu izaći će oko četiri miliona građana s pravom glasa, a više od 95 odsto izašlih glasaće "za".

Prema procenama Centra za slobodne izbore i demokratiju, koje se zasnivaju na istraživanju javnog mnjenja od 12. do 16. oktobra, 3,15 miliona građana sigurno će izaći na referendum, a 1,32 miliona najverovatnije. Marko Blagojević iz CESID-a navodi da će broj izašlih birača zavisiti od događaja na političkoj sceni u periodu do referenduma.

"Utvrdili smo da više od 70 odsto birača u Srbiji visoko ceni upravo jedinstvo i sposobnost stranaka da se dogovore. U trenutku kada smo mi to istraživanje radili, bila je u toku obustava paljbe. Možda upravo od toga, od te sloge partija, zavisi ishod referenduma, da li će ustav na predstojećem referendumu biti usvojen ili neće", kaže Blagojević. 

Najveći broj onih koji će izaći na referendum, 55 odsto, navodi da to shvataju kao dužnost i obavezu. Kao ključan motiv za izlazak tek svaki 10. navodi da će tako biti potvrđeno da je Kosovo deo Srbije. Najčešća obrazloženja onih koji ne izlaze na izbore su nezainteresovanost za politiku i nepoverenje u političare.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da su građani nezadovoljni i načinom na koji je ustav donet. U prilog ocene da je ustav na neki način partijski i da je rezultat partijskog dogovora ide i natpolovičan stav, koji je primedba i poruka politici i strankama, da je trebalo ipak pitati građane, otvoriti raspravu oko ustavnih rešenja, a ne samo izvesti ih da potvrde nešto što su partije dogovorile, smatra Stojiljković.

Istraživanje pokazuje da se i dalje osipa broj čvrstih stranačkih pristalica, odnosno onih koji kažu da sigurno izlaze na izbore i znaju za koga će glasati. Stoiljković navodi da je u okviru te grupe porastao broj pristalica Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije, a da je opala podršla Demokratskoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije.

Prema istraživanju agencije Faktor plus, u oktobru, SRS, je u značajnoj prednosti u odnosu na DS, a ako bi izbori bili održani ovih dana, u Parlament bi ušli i LDP i G17 plus.

Izvor: B92

mislis vi? ko je protiv Ustava taj nije "Za dobro Srbije"? Meni mnogo vise podseca na komunizam kada 242 poslanika koji nisu videli predlog Ustava, za taj predlog i glasaju, i da im je receno da o tom predlogu ne smeju ni u skupstini da prodiskutuju.

---

opet dupli post. opet se izvinjavam.

Pazi, nemoj tako. Ja ti nisam rekao da vi ne zelite dobro Srbiji (mada je i to prilicno diskutabilno, zavisi kako covek gleda na neke stvari). Ono sto sam ja mozda pominjao je da ste vi onako malo (ili malo vise) pokvareni, ako su se sve partije dogovorile oko neceg ovako vaznog onda nije bas na mestu ici okolo i sabotirati. Cak i ako ne posmatras iz politickog ugla to sto LDP i koalicija rade je krajnje pokvareno. Evo ti i primer, grupa od recimo 6 ljudi planira da izadje u grad i dogovaraju se u koju ce kafanu, posle nekog vremena njih 5 odluce u koju ce kafanu otici medjutim u tom trenutku sesti pocinje da koci i sabotira na sve moguce nacine, onda oni njega pitaju zasto je protiv odlaska u tu kafanu a on umesto nekog pravog odgovora (tipa previse je skupo, ili konobari su spori, ili stolice su neudobne,...) pocinje da prica nesto sasvim deseto (tipa imam utisak da ce pasti kisa) a sve zbog toga sto mu je krivo sto njegov zahtev nije prosao i sto su ostali ipak uspeli da se dogovore. E, upravo je to poenta onoga sto radi LDP (i ostale partije koje su u koaliciji), jednostavno Cedi je krivo sto su neki drugi ljudi uspeli da se konacno dogovore oko ustava pa sad na svaki moguci nacin gleda kako ce da, kako narod kaze "zabije noz u ledja" svima koji mu se ne svidjaju. Ja sam ti vec odavno rekao, mnogo bi postenije bilo da ako ste vec protiv donosenja novog ustava, formirate referendumski blok koji ce propagirati opciju NE pa da se na referendumu vidi koliko koga ima. Medjutim to Ceda ne zeli zbog toga sto bi to bio pravi sunovrat njega i njegove partije, a ovako ce do decembra (do izbora) moci da licitira sa brojkama. Naravno, posle tih decembarskih izbora ce hteo ne hteo morati da se primiri neko vreme (bar 6 meseci do godinu dana).

Nadam se da sad shvatas, na sta mislim. Mozda primer koji sam ti naveo deluje pomalo uopsteno (ili neozbiljno), ali i da sam stavio neki drugi primer poenta bi ostala ista. Nego ti sigurno znas, kako se uopste zove Cedina koalicija (pretpostavljam da ima neko ime)?

A kad je referendum