Pa to ti ja celo vreme i govorim , samo tebi izgleda treba crtati , nema nam života zajedno !

Лажно тврђење да су Срби били агресор у Босни и Херцеговини.

Срби су били жестоко приморани да се бране, да штите своја права и своје наслеђе. Босна и Херцеговина су део постојбине Срба, који су били један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Срби су тамо насељавали више од 73%, а поседовали и бранили кроз векове више од 62% земље која је била њихова наследна породична својина одувек. Оптужба је лажна и због следећих чињеница:

    * то је била муслиманска група која је убила младожењиног оца господина Николу Гардовића и ранила једног њиховог рођака на српској свадби у Сарајеву (почетак 1992. г.),
    * то је била хрватска парамилитарна јединица која је упала у Босну и масакрирала Србе у Босанском Броду укључујући и градоначелника (почетак 1992. г.),
    * та хрватска јединица је сједињена са муслиманском паравојном јединицом следећег дана спалила српско село Сјековац заједно са становницима,
    * то је било даље ширење злодела против Срба када су муслиманске паравојне јединице масакрирале више од хиљаду и двеста невиних српских цивила у околини Сребренице, Скелана, Милића и Братунца у Босни,
    * то је била серија оваквих догађаја која је приморала Србе да се бране војно да би избегли понављање судбине коју су њихови родитељи доживели под Хитлеровом нацистичком окупацијом у току Другог Светског рата,
    * Срби су били приморани да пате у тишини због муслиманског убиства више од хиљаду невиних Срба на православни Божић у селу Кравице (7. јануар 1993. г. ) и у спаљених неколико села: углавном жене и деца пошто су мушкарци били на фронту,
    * Срби су били приморани да ћуте када су били лажно оптужени да су организовали концентрационе логоре у Босни, што се покушавало да се докаже приказивањем фалсификованих фотографија,
    * Срби су били такође принуђени да пате у тишини због видео касета које су показивале муслиманског команданта Насера Орића како држи српске главе, или како убија Србе, које су тада кружиле Босном да би се задовољили они који су финансирали учешће Муџехедина у рату.

Ovako blaćenje pokojnog Riste Đoge je svojstveno Bošnjacima, ništa novo, ništa staro. A on je samo na šaljivi način prikazivao kako su Bošnjaci sami sebi raku iskopali slušajući vođu nacije rahat od svega Alije Izetbegovića i njemu sličnih.

Nije uzrok Risto Đogo, uzrok tražite kod sebe!

smirite strasti 

    

DEBAKL DODIKOVE VLADE: DODIK RASTJERAO STRANE INVESTITORE    
Saturday, 16.08.2008.


Od 300 miliona eura stranih investicija pristiglih u BiH u prvih šest mjeseci ove godine, u Republiku Srpsku otišlo je samo 10 posto

Više nego skroman priliv direktnih stranih investicija u Republiku Srpsku tokom protekle dvije godine jasno svjedoči da je bahati premijer Milorad Dodik Republiku Srpsku odveo u svojevrsnu ekonomsku izolaciju ...

 

Kada se malo razgrne medijsko-propagandna magla “neviđenog investicijskog zamaha, ekonomskog uzleta i privrednog preporoda Republike Srpske”, u šta nas svakodnevno pokušava uvjeriti hor medijskih poslušnika premijera Milorada Dodika, ukazuje se prilično sumorna privredna slika manjeg bh. entiteta koja svjedoči o dramatičnom ekonomskom zaostajanju RS-a, pa i o svojevrsnoj privrednoj izolaciju u koju je “bolji dio BiH” odvela Dodikova dvoipogodišnja apsolutistička vlast.

INVESTICIONE MRVICE ZA RS


Iz nedavno objavljenih službenih podataka o prilivu stranih investicija u prvih šest mjeseci 2008. godine, moguće je izvesti dva zaključka. Prvi, da je nivo stranih investicija znatno ispod prošlogodišnjeg, i drugi, da strani investitori u širokom luku zaobilaze Republiku Srpsku. Naime, u prvih šest mjeseci ove godine direktne strane investicije dostigle su iznos od 300 miliona eura (30 posto manje nego prošle godine), no skoro 90 posto svih stranih investicija usmjereno je u Federaciju BiH a tek 10 posto u entitet pod vlašću Milorada Dodika.

Lidersku poziciju na listi najvećih stranih investitora drže tri države - Austrija, Slovenija i Hrvatska - odakle je pristiglo 207 miliona eura, od čega 200 u Federaciju BiH a samo 7 miliona eura u Republiku Srpsku, preciznije u Srebrenicu, što je dobrim dijelom motivirano humanitarnim razlozima.


Ovogodišnji više nego mršavi priliv stranih investicija u Republiku Srpsku zapravo je nastavak prošlogodišnjeg, također vrlo nepovoljnog trenda koji je međutim zamagljen prodajom Telekoma Srpske za 646 miliona eura. U protekloj 2007. godini, ukupni nivo direktnih stranih investicija, ne računajući prihod ostvaren od prodaje Telekoma Srpske, dostigao je iznos od oko 950 miliona eura, od čega je 800 miliona eura usmjereno na područje Federacije HiH a tek 150 miliona u Republiku Srpsku.

Zanimljiv je i znakovit podatak da skoro cjelokupni priliv stranih investicija u Republiku Srpsku u 2007. godini dolazi iz samo dvije države, Srbije i Rusije, i da među investitorima dominiraju državne kompanije, što upućuje na zaključak kako se u Republici Srpskoj ne provodi privatizacija državnog kapitala nego je riječ o svojevrsnoj ekonomskoj etatizaciji.

PRODAJA “PORODIČNOG SREBRA”


Tako se dvoipogodišnji ekonomsko-razvojni bilans vlasti premijera Republike Srpske Milorada Dodika praktično svodi na prodaju tamošnje najprofitabilnije kompanije Telekoma Srpske, koju je inače idejno osmilila prethodna vlada premijera Pere Bukejlovića. Dodikov kabinet neprestano je zasipao javnost spektakularnim projektima i megainvesticijama, ali su data obećanja drastično odudarala od slike na terenu.

Naprimjer, krajem decembra 2006. godine, kada ga je redakcija banjalučkih Nezavisnih novina izabrala za “ličnost godine”, Dodik je, pored ostalih projekata, najavio i užurbanu izgradnju mreže autocesta u Republici Srpskoj čiju je izgradnju dogovorio s austrijskom kompanijom Strabag. “Ja sam uvjeren da će pregovori koje ćemo imati sa Strabagom odmah iza novogodišnjih praznika odgonetnuti neka tehnička pitanja i da će 2007. godina biti godina gradnje”, izjavio je u decembru 2006. godine premijer Dodik.

Od njegove optimističke izjave proteklo je punih 18 mjeseci i, kao što je poznato, još uvijek se ne naziru rješenja “nekih tehničkih pitanja” za sklapanje ugovora sa Strabagom. Koliko je poznato, zapelo je zbog nekih 500-600 miliona KM koliko je potrebno obezbijediti za otkup zemljišta na zamišljenoj trasi autoceste.

Strabag naime ultimativno zahtijeva da Republika Srpska u projekat “unese” 40 kilometara dugu dionicu autoceste od Banje Luke do Gradiške, čija izgradnja traje već punih šest godina, i to na taj način da se iz budžeta RS-a otplaćuje kredit podignut za izgradnju te dionice a da sav prihod od komercijalne ekploatacije ubire Strabag. Osim toga, Strabag od Dodika traži da iz budžeta otkupi svo potrebno zemljište na novim dionicama, za šta bi Dodikov kabinet morao obezbijediti 500 do 600 miliona konvertibilnih maraka!

LEGALIZACIJA BEZAKONJA


Strabagu naruku ide okolnost da pregovore s Dodikom vodi mimi Zakona o koncesijama i javnog tendera, što je inače praksa koju je premijer Dodik u Republici Srpskoj odomaćio i skoro sasvim legalizirao nakon preuzimanja vlasti u proljeće 2006. godine. Jednako kao sa Strabagom, “u četiri oka bez svjedoka”, Dodik je pregovarao i s ruskom kompanijom Zarubežnjeft oko preuzimanja naftne industrije Republike Srpske, ali i s čitavim nizom drugih investitora kojima je velikodušno i brzopleto dijelio najvrednije resurse, poput elektroenergetskih objekata u Gacku, Ugljeviku i na rijeci Drini.

Na Dodikovom primjeru može se dokazati utemeljenost izreke koja kaže da se “najlakše dogovore budale i neiskreni”!
Nekoliko vrlo uglednih ekonomista iz Republike Srpske optužuju Dodika da je bahatošću i samovoljom presudno doprinio stvaranju rasprostranjenog dojma među investitorima o pravnoj nesigurnosti i nezaštićenosti privatnog kapitala u Republici Srpskoj. Takvu ocjenu, pored ostalog, temelje i na poznatoj aferi s prodajom Termoelektrane i rudnika uglja u Gacku, koju je Dodik izveo mimo znanja i suglasnosti privatnih suvlasnika, a što je presudno uticalo na masovno povlačenje investitora s Banjalučke berze. Brzopleta prodaja TE Gacko (bez tendera i Zakona o koncesijama) dospjela je na sud, ali ne zato što se u slučaj umiješalo tužilaštvo RS-a, kojem bi to trebao biti zadatak, nego zato što su privatni suvlasnici u TE Gacko bili primorani sudskim putem zaštititi svoj vlasnički udio od 33 posto u tom objektu.


Grubo kršenje zakona udruženo s premijerovom samovoljom presudno je doprinijelo da ozbiljni strani investitori Republiku Srpsku zaobilaze u širokom luku i da tamo najčešće svraćaju sumnjivi investitori s Interpolovih potjernica, kako je nadavno cinično ustvrdila ugledna ekonomska analitičarka Svetlana Cenić.


Porazan trgovinski bilans
MEĐU 25 NAJVEĆIH IZVOZNIKA, SAMO DVA IZ RS-A


Višegodišnji izostanak direktnih stranih investicija, koji je naročito izražen tokom dvoipogodišnjeg manadata premijera Dodika, dodatno je uticao na slabljenje konkurentske sposobnosti najvećeg broja kompanija iz Republike Srpske. To se najblje vidi iz podatka da Republika Srpska u ukupnom izvozu BiH sudjeluje tek sa 26 posto! Na listi 25 najvećih bh. izvornika nalaze se samo dvije kompanija čije je sjedište u RS-u! Riječ je o indijsko-britanskoj kompaniji Arcelor Mittal, koja je prije tri godine preuzela rudnik željezne rude u Prijedoru, s godišnjim izvozom od 104 miliona KM, te o privatnoj građevinskoj kompaniji Integral inžinjering u vlasništvu Slobodana Stankovića, koja na inostranom tržištu godišnje zaradi 20 miliona KM. Inače, 25 najvećih bh izvoznika u ukupnom izvozu BiH sudjeluju s preko 80 posto, pri čemu je udio dvije najbolje kompanije iz RS-a manji od 7 posto!


Skroman rast industrije
RAST INDUSTRIJE “BOLJEG DIJELA BIH” SAMO 1,4 POSTO


U protekloj, 2007. godini industrijska proizvodnja u “boljem dijelu BiH” rasla je najsporije u cijeloj regiji: prema zvaničnim statističkim podacima rast je iznosio svega 1,4 posto! Istovremeno, u “najgorem dijelu BiH” industrijska proizvodnja u 2007. godini rasla je po stopi iznad 11 posto. U prvih šest mjeseci ove godine statistički podaci nešto su povoljniji, ali je i dalje evidentna ekonomska stagnacija Republike Srpske. No, ta je činjenica još uvijek zamagljena, dijelom zbog efikasne Didkove medijske propagande a dijelom zbog privida ekonomske živosti koji Dodik stvara utroškom novca zarađenog od prodaje Telekoma Srpske. Evidentno je međutim da će najveći dio tog novca otići na neproduktivne investicije (vodovod, kanalizacija, lokalni putevi, mostovi) i kratkotrajno vještačko podizanje standarda budžetskim korisnicima.

(Biznis.ba / Asim Metiljević - Slobodna Bosna)

izvor:
http://www.biznis.ba//index.php?option=com_content&task=view&id=39818&Itemid=58

SARAJEVO - Odredbe Ustava o sastavu i izboru Predsjedništva i Doma naroda nekompatibilne sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH.
Portparol OHR-a Oleg Milišić je rekao da je problem kombinovani teritorijalni i etnički princip.

- Po Ustavu BiH Predsjedništvo se sastoji iz tri člana, Bošnjaka i Hrvata koji se direktno biraju sa teritorije FBiH  i Srbina koji se bira iz RS. Pretpostavlja se da se samo pripadnici određene etničke grupe mogu smatrati potpuno lojalnim građanima entiteta koji brane njegove interese - rekao je Milišić.

Dodao je da Izborni zakon, zasnovan na Ustavu, isključuje građane BiH koji se ne izjašnjavaju kao jedan od tri konstitutivna naroda da budu birani u Predsjedništvo BiH.

Prema Milišićevim riječima, riječ je o nekompatibilnosti sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima i pravom da se bira i bude biran.

Profesor prava na Pravnom fakultetu Petar Kunić rekao je da OHR ne može utvrđivati kompatibilnost Ustava BiH, jer su Dejtonski sporazum radili najbolji stručnjaci i oni ne bi uradili ustav koji ima manjkavosti.

Kunić je ocijenio da Evropska konvencija štiti pojedinačne interese, a Ustavom su zaštićeni ne samo pojedinačni nego i interesi kolektiviteta.

- Ustavna odredba koja se odnosi na izbor Predsjedništva ima konfederalni karakter i ona je ustanovljena da bu se osigurala zaštita kolektivnih prava konstitutivnih naroda na nivou BiH - kazao je Kunić.
Crnadak: Nismo inicijatori

Član Glavnog odbora PDP-a Igor Crnadak je rekao da PDP nije inicirao izmjenu Ustava BiH, ali su spremni da učestvuju u razgovorima i daju doprinos da se dođe do efikasnijih rješenja ustavnih promjena.
http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/10155/lat/OHR-Ustav-BiH-krsi-Evropsku-konvenciju-za-zastitu-ljudskih-prava.html
Još jedna prljava igra OHR da ozakoni nezakonite i izmišljene nacije tipa Bosanac ili Hercegovac. Nek se bave provođenjem  sporazuma.

petar je kralj, dok je petra kunića ja sam siguran da će rs bit izgubit nešto, tog lika naprosto volim i da gledam i da slušam,  još da mu sejfu tokića u ring ubace

SARAJEVO - U Sudu BiH, pred kojim se procesuiraju optuženi za ratne zločine, radi sudija Davorin Jukić koji je u ratu dolazio u logor “Silos” u Tarčinu i sudio zatvorenim srpskim civilima
Ovo je za “Glas Srpske” izjavila pedesetosmogodišnja Radojka Pandurević iz Bratunca, koja je prije rata živjela u Tarčinu.

Sudija Davorin Jukić osudio je Pandurevićevu, pa je u “Silosu” tamnovala 1.339 dana.

- Sudio je onima koji su, po njihovom viđenju, bili najzloglasniji i sa najozbiljnijim optužnicama. Sudili su nam po krivičnom zakonu SFRJ, a bili smo optuženi za oružanu pobunu protiv države BiH i za služenje u neprijateljskoj vojsci - rekla je Pandurević.

Ona je istakla da su u ovom zatvoru bili zatočeni uglavnom civili, dovedeni iz svojih kuća.

Predsjednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić tvrdi da u Sudu BiH, osim Jukića, “sjedi nekoliko sudija koji su sudili Srbima u logorima “Silos” u Tarčinu i kasarni “Viktor Bubanj”.

- Među njima su Amir Jaganjac, Miso Salem i Idriz Kamenica. Advokatska komora Republike Srpske, na osnovu izjava logoraša, sprema optužnice protiv njih u sklopu optužnica za 536 logora na području FBiH - rekao je Dukić.

U Kancelariji visokog predstavnika za BiH (OHR) rekli su da “ne smatraju da se zbog ovih optužbi na bilo koji način stavlja u pitanje kredibilitet Suda BiH”.

- OHR nema informaciju o bilo kakvom slučaju koji se odnosi na odluke ili sudije Suda BiH. Ukoliko postoji žalba protiv pojedinačnih sudija, onda je Visoki sudski tužilački Savjet kompetentna institucija da ih sasluša - izjavio je portparol OHR-a Oleg Milišić.

On je dodao da bilo koji pojedinac koji ima podatke o ratnim zločinima mora ih prezentovati kompetentnim institucijama.
Haški sud

Radojka Pandurević je, nakon što je oslobođena iz “Silosa” dala izjavu i istražnom sudiji Haškog sud u Temišvaru.

- Pitala sam sudinicu, kojoj se više i ne sjećam imena, da li ima dovoljno elementa da se sudi Aliji Izetbegoviću i da se proglasi ratnim zločincem. Odgovorila mi je, da je već tada, u februaru 1996. godine, bilo dovoljno elemenata za to, ali da Haški tribunal finansira islamski svijet i da od toga neće biti ništa - rekla je Pandurević.
http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/10154/lat/Bivsi-logorasi-svjedoci-ratne-proslosti-sudija-Suda-BiH.html

Ukratko opisano sav jad bh. sudstva i Srbi ovde trebaju tražiti pravdu.

Dodik rastjerao investitore a prosjecna plata u RS prvi put od Dejtona veca nego u Federaciji BiH. 

Пази овако - ја баш и нисам неко ко ће на своје гледати као нешто савршено, а туђе пљувати.

Хришћани (међ' којима су Католици предњачили) су много срања напарвили по свету.

Међутим кад се саберу и одузму све могуће жртве, векови прогањања и убијања неистомишљеника, лако ћемо доћи до резултата да је Ислам ипак непрејебив у свему томе.

Најгоре од свега је што се свест људи не мења на набоље, него назадује, а у бољем случају стагнира.

Ако желиш доказе погледај било који део света где Муслимани представљају неку значајнију мањину. Свуда је срање.

Срање је на истоку Кине. Ту су Муслимани као прогањани од комуњара.

Срање је на Филипинима. Претходних година је доста слика долазило оз тог подручја. Ваљда су и тамо угрожени или шта већ?

Срање је на Кипру.

Срање је у Индији. Узми читај мало историју и види како су муслимански владари (из познијег периода нарочито) третирали Хиндусе, који су били већина.

Ту подвлачим паралелу с нашим подручјем. Скоро исти случај. Окупатор је донео своју веру, коју део становништва прихвата, свесно се издваја из свог дотадашњег народа и служи странцу.

И тако има још много примере сајајне и мирољубиве коегзистенције Муслимана с њиховим немуслиманским суседима.


Пошто си поменуо крсташке ратове, ајде да нешто одговорим. Учешће Православног становништва, које је у Малој Азији било веома бројно, у тим ратовима је било минимално.

Доста сељака је силом било регрутовано у разне војске, али организованог ратовања на једној или другој страни није било.

Изузецу су само краткотрајна сарадња Византије и крсташа, која се веома брзо прекинула (касније су Византинци ратовали против Антиохијске кнежевине) и Јермени, који су били дуго под влашћу Муслимана (и Турака и Арапа), па су им крсташи били природни савезници.

Можемо с друге стране ићи и даље у прошлост, кад је скоро цела Мала Азија била хришћанска, док није наишла "религија љубави и мира".


Ништа што је из тих предела дошло нема везе с љубављу. Ни Хришћанство, а нарочито Ислам и Јудаизам. Ово прво се мало култивисало захваљујући томе што је дошло у контакт с Европом и њеном културом, а за друга два тешко да постоји нада у неки бољитак.