„Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!”


„Hristos vaskrse“ pozdravljaće i otpozdravljati sa „Vastinu vaskrse“ pravoslavni vernici u narednu nedelju, 27. aprila. Tog dana ove godine je Uskrs, svetkuje se vaskresenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik u godini. U njemu se slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih. Vernici neguju običaje uoči Uskrsa, na sam dan i posle praznika. Međutim, zbog radosti koju ovaj praznik nosi, naročito deci, Uskrsu se obraduju i oni koji ga ne praznuju iz religioznih razloga. Radost u srcu, praštanje u duši i lepota u oku deo su uskršnjeg praznika svake godine. Podelite lepotu i radost sa najbližima, opostite bližnjima i uživajte u darovima življenja.Rimokatolici praznik nazivaju Uskrs, jer je Hrist uskrsnuo, dok je kod pravoslavnih ispravno da se praznik zove Vaskrs, jer oni izgovaraju vaskrnuće Hristovo. U istočnim krajevima i Makedoniji ovaj praznik se zove Velikden, a u zapadnim Vizam. Uskrs je prolećni praznik, pa označava i početak novog buđenja prirode. Zato je ovo jedini praznik koji se i po običajnim i po crkvenim propisima ne mora obeležavati u kući, već se može porodično odlaziti u prirodu i praznovati. Posebnu draž prazniku daju crveno bojena i šarena jaja. Ona imaju višestruko značenje. Uskrsu prethodi sedmonedeljni veliki, časni post, kojim se vernici pripremaju za praznik i za pričešće. Post ima i duhovnu i telesnu stranu. Telesni je uzdržavanje od teške i mrsne hrane, a duhovni od grešnih želja, misli i dela. Pored toga, prethodi mu i nekoliko manjih praznika:

VRBICA (Lazareva subota)
U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se čudo Lazarevog vaskrsnuća. Toga dana, kao sećanje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi se praznik Vrbica.
U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grančice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila. U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su obučena u nova i svečana odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira.

CVETI
Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Hrist je pošao sa svojim učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha. Kada je Hrist na magarcu ušao u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda. Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili grančice sa drveća.

VELIKI PETAK
Na ovaj dan Hrist je osuđen, razapet na krstu i sahranjen. Veliki petak, crkva i verujući posvetili su spomenu na Hristova stradanja. U crkvama je najpotresniji događaj toga dana celivanje plaštanice, koju sveštenici iznose na sredinu hrama, polažu je na uzvišenje koje simbolizuje Hristov grob. U svečanoj tišini hrišćani na plaštanici celivaju Hristove rane. Toga dana umesto zvona u crkvama se udara u klepetalo. Sledi jutrenje na Veliku subotu, kada se plaštanica iznosi i tri puta nosi oko hrama, kao prilikom pogreba. Posle toga sledi pashalna noć. Kada izbije ponoć sveštenici noseći sveće izlaze kroz glavna oltarska vrata.

Na dan praznika
Na vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u Litiju oko crkve. Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik sa krstom, svećom i kadionicom peva tropar Vaskrsa: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi uskršnja liturgija.
Na kraju liturgije svi vernici se pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrse”, i potvrđuju svoju veru sa: „Vaistinu vaskrse!”

Uz ovaj praznik pravoslavni u Srbiji su očuvali i niz narodnih običaja i verovanja, dali mu i etnološko, sociološko i religijsko značenje. U mnogim krajevima održao se običaj da se svaki čovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, verujući da će tako bit zdrav i rumen. U mnogim mestima uobičajilo se da se za ovu priliku odvaja jaje koje je prvo obojeno te godine. U Levču i Temniću su se za Uskrs umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci su davali da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja. Prema narodnom običaju uskršnje jaje nije valjalo nositi za stokom, pa zato čobani nisu za Uskrs uzimali šareno bojena jaja. Naročito se izbegavalo nošenje i uzimanje cvenih jaja da se stoka ne bi međusobno klala i krvila. Jedan lep običaj održao se i u srpskim varošima i na selu, a to je da svaki ukućanin za Uskrs treba da dobije novu obuću i odeću, ili bar nečim da se ponovi. Na Uskrs počinje da se jede mrsna hrana. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu klao brav. U Homolju se po pravilu klalo prase, ako je Uskrs pre Đurđevdana, a jagnje ako je posle Đurđevdana. U mnogim selima i varošicama bio je običaj da se meštani okupe na zajednički uskršnji ručak, obično kod osveštanog drveta ili crkve, a posle se vesele pesmom i kolom. U sva ti uskršnja dana i danas se ponekad održavaju mesne svetkovine – zavetine ili litije. Uskrs je i prvi praznik koji se slavi od apostolskih vremena. Kao središnji praznik crkvene godine, on se u liturgiji slavi punih pedeset dana, do Duhova.

Istorija u svetlu Biblije
Prema jevanđeljima Isus Hrist je izdahnuo razapet na krst na jevrejski dan spremanja, koji hrišćani svetkuju kao Veliki petak. Istog dana Hrista su njegovi učenici Josif i Nikodim sahranili, izmolivši dozvolu od Pontija Pilata da ga skinu sa krsta. Treći dan, u nedelju, kada su mironosice stigle pred pećinu u kojoj je Hrist bio sahranjen, na grobu su našle belog anđela, otvorenu kamenu ploču, koja je pokrivala stenu groba, usnule stražare Pontija Pilata koji su čuvali grob i prazan grob. Tada se Jerusalimom i Izraleom a potom i svetom prenela vest o Hristovom vaskrsnuću. Uskrs Hrišćani nisu od početka svetkovali u isto vreme u godini. Da bi se obeležavanje ovog praznika datumski ujednačilo, car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Na tom saboru osuđeni su oni hrišćani koji praznuju Uskrs istovremeno sa Jevrejima sa Pashom. Pravilo koje je crkva ustanovila jeste praznovanje u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca posle prolećne ravnodevnice. Prema tome Uskrs, zavisno od pojave punog meseca, nakon prolećne ravnodnevnice može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po gregorijanskom kalendaru. U ovom drugom slučaju Đurđevdan pada na Veliki petak. Pravoslavna crkva je ostala dosledna ovom pravilu određivanja padanja datuma Uskrsa, a katolička je odstupila od ovog pravila 1583. godine, pa je nakon milenijuma istovremenog svetkovanja kod svih hrišćana, prekršena odluka Nikejskog sabora.

Praznični kalendar
Uskrs je pokretni praznik, koji uvek pada u nedelju. U kalendarskom pogledu, Uskrs je osnova hrišćanske godine, jer se prema njemu, kao prema glavnom pokretnom prazniku pomeraju dani i praznici u prvom delu godine. Od pripremnih sedmica za uskršnji post, pa sve do petrovskog posta. Taj pokretni deo kalendara najranije može početi pripremnim sedmicama za post u trećoj sedmici janura, a poslednje sedmice ovog pokretnog perioda mogu biti početkom jula, kada najkasnije mogu pasti Petrove poklade.

Šareno jaje uskršnji simbol
Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako bude što lepše i drugačije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji. Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena... U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, čuvar polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči. Kod nas se u Mokrinu održava svake godine „svetsko prvenstvo“ u tucanju jajima.

Početak običaja farbanja jaja za Uskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je sveta Marija Magdalena, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!”
Od tada i zauvek u dane Hristovog vaskrsenja odgovor je: „Vaistinu vaskrse!” Jaje je simbol života i plodnosti, a za njega su vezana mnoga narodna verovanja. U predanjima i mitovima mnogih naroda ono se pojavljuje kao simbolj Vaseljenje koja je nastala iz jajeta. Simbolizje stvaralačku snagu božanstva i prirode. Po starom kineskom verovanju i sam čovek nastao je iz jajeta. U drevnoj indijskoj kosmogoniji kaže se da je iz zlatnog jajeta iznikao tvorac iz koga je nastao svevišnji bog Brama koji stvori nebo i zemlju. U narodnim verovanjima i običajima u Srbiji uskršnje jaje ima veliki značaj. Naši preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu omastiti - obojiti uskršnja jaja. U crveno su bojena jaja kuvanjem - broća, zatim varzilom, žuto-crveno - kuvanjem ruža, crveno mrko - kuvanjem u listovima mente, svetlocrvenkasto - šljivove kore. Žutu boju daju kuvana lukovina, mlečika, kukurek, kopriva, dud, dunja, smreka, breza... Mrku boju daje orahovina, cerovina i ceđ, zelenu seme koprive i koren patlidžana, a plavu divlji zumbul....

mojkuvar.com



Farbanje uskršnjih jaja



Običaj je da se na Veliki petak (ili na Veliki četvrtak) uoči Vaskrsa farbaju kokošja jaja i poklanjaju bližnjima. Po predanju, ovaj običaj je nastao tako što su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja. U nedelju kada je Hristos vaskrsao kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana - i ono se naziva čuvarkuća.

Danas se jaja ne farbaju samo u crvenu boju; postoji veliki broj veštačkih boja u koja se mogu obojiti jaja. Mi ćemo se na ovom mestu pozabaviti nekim domaćim receptima za farbanje jaja.

Jaja bi najpre trebalo da operete u razblaženom sredstvu za pranje posuđa, kako bi se sa ljuske uklonila masnoća i prljavština. Zatim ih na tradicionalan način možete ofarbati u tople crvene ili žute tonove u vodi u kojoj su prethodno iskuvane ljuske crnog luka, crvenog luka, cvekla, orahov list, crni slez, gospin cvet ili u soku od zove. Naravno, da bi jaja bila šarena, umesto kupovnih sličica, možete na njih preneti motive tankih listića (npr. peršuna, paprati i sl). To ćete lako učiniti ako na jaja, pre nego što ih spustite u vodu sa farbom, prilepite ove listiće učvrstivši ih tankim najlon čarapama koje ćete čvrsto obaviti oko jaja i zavezati. Jaja nepravilno možete obmotati i ljuskama crnog luka, zavezati ih najlon čarapom ili gazom i skuvati, da biste dobili šare neverovatnih oblika.

To, međutim, nije jedini način za dobijanje šara na jajima: jaja veoma jednostavno, a veoma efektno, možete da ofarbate prema šari koju ste sami smislili najobičnijim tačkicama. Jaja najpre oblepite finim tufnicama od voska. Potom ih ofarbajte hladno umućenom bojom, a kad se osuše, odstranite vosak. Iako najjednostavnija, tačkice nisu jedina šara koju možete dobiti pomoću voska, ali to već zavisi od vaše umešnosti i kreativnosti.

Ako želite da vam jaja odišu egzotikom Dalekog istoka, možete ih oblepiti finim kineskim papirom po kome su iscrtani piktogrami. Jaja, dakle, premažite lepkom i nanesite sloj finog papira za tanke kineske salvete. Zatim na jednobojnom papiru četkicom i tušem iscrtajte željene simbole i po želji jaje obložite sa malo zlatnog papira.

Ofarbana jaja će dobiti visok sjaj i naročito intenzivne boje ako ih premažete krpom na koju ste prethodno naneli malo ulja, putera ili margarina.



Izvor: Krstarica

Uskršnja jaja ofarbana u kori belog luka

Sastojci
sitno iseckana kora belog luka
najlon čarapa za uvezivanje jaja
boja za jaja po želji

Način pripreme

Sitno iseckajte koru belog luka. Ovlažite skuvano jaje i umočite ga u sitno isackane kore belog luka, pa ga zavežite najlon čarapom.

Pripremite boju u koju želite da ofarbate jaja (crvena, zelena), ofarbajte ih prema uputstvu, a na mestima gde je bila kora belog luka ostaće belo, tako da će jaja imati neobične šare.


Farbanje jaja pomoću lepljive trake



Sastojci
skuvana jaja
izrezane čvršće lepljive trake (za izolaciju strujnih žica ili lepljenje paketa) na tačkice, kvadratiće, trougliće, srculenca, cvetiće itd.
najlon čarapa
konac
boja za farbanje jaja
ulje ili mast

Način pripreme

Skuvati jaja, pa ih ostaviti da se malo prohlade, toliko da ih možete držati u ruci i šarati.

Izrezati trake ili neke druge oblike (tačkice, kvadratiće, trougliće, srculenca, cvetiće...) od malo čvršćeg selotejpa (kojim se lepe paketi), pa lepiti po jajetu. Preko svakog jajeta staviti tanku žensku čarapu i dobro zavezati koncem, pa spuštati jaja u boju za farbanje po želji.

Kad vidite da je jaje obojeno, skinite čarapu i komadiće selotejpa, pa premažete mekanom krpicom koju ste namočili u ulje ili mast i dobićete predivna šarena jaja.


Crtana uskršnja jaja

Sastojci
jaja
žumanac
tanka četkica za bojenje

Način pripreme

Jaja skuvati i ohladiti, pa obrisati krpom tako da budu potpuno suva. Jedan sveži žumanac samo malo umutiti i četkicom njime crtati po jajetu. Ostaviti da se osuši i onda jaja farbati u mlakoj farbi. Kasnije taj žumanac skinuti, a šare, naravno, ostaju. Ova metoda je mnogo bolja i praktičnija od voska.



Izvor: Krstarica

Uskrsnji hleb - pogaca

paketić svežeg kvasca
125 ml mlakog mleka
100 g šećera
1 kg brašna
narendana kora 1 pomorandže
1 kuvano crveno uskršnje jaje
ulje za pleh
malo soli

Rastvorite pakovanje kvasca u 125 ml mlakog mleka, dodajte 100 g šećera i ostavite da odstoji 10 min. Zatim umešajte 125 g brašna i tako dobijenu masu pokrijte salvetom i ostavite na toplom celu noć, da testo naraste.
Sutradan u naraslo testo dodajte ostatak brašna, malo soli, narendanu koru pomorandže i 250 ml mlake vode. Sve ponovo mesite najmanje 10 min. dok se masa ne sjedini.

Od 2/3 oblikujte okrugli hleb - pogaču, debljine oko 5 cm, koji ćete staviti u nauljeni pleh. Od preostale 1/3 testa oblikujte tanku rolnicu, dugačku kao ceo obod hleba, uvrtite je u spiralu i uvaljajte u susam. Rolnicu spojte sa hlebom po obodu. Na sredinu hleba - pogače utisnite kuvano crveno uskršnje jaje. Celo testo premažite žumancem, pospite susamom i ostavite da raste još 3 sata. Zagrejte rernu na 200° C i pecite 50 minuta.
Pogaču možete i drugačije ukrasiti, zavisi od vaše umešnosti.

Punjena jaja



Sastojci:
- 8 nešto većih jaja
- 1/3 šoljice naseckane šunke
- po kašika iseckanog mladog luka, peršuna, majoneza, senfa
- na vrh čajne kašike soli i bibera
- 2 kriške hleba, iskidanog na veće komade
- malo ulja

Priprema:
Jaja stavi u veći lonac. Napuni posudu vodu tako da prekrije jaja i kuvaj dok voda ne provri. Tad skloni lonac s vatre i ostavi jaja u vodi da odstoje nekih desetak minuta. Isperi ih hladnom vodom i ocedi. Oljušti jaja i prepolovi ih po dužini. Izvadi žumance, a potom četiri žumanceta stavi u činiju. Dodaj šunku i ostale sastojke i sve dobro promešaj.
Usitni hleb na mrvice i u svaku polovinu jajeta stavi po jednu čajnu kašiku pripremljene smese. Na kraju svako jaje pospi čajnom kašikom mrvica hleba. Zagrej rernu na 180 stepeni. Jaja malo naulji i stavi da se peku nekih pet minuta kako bi se mrvice fino zapekle i bile hrskave.

Pečena šunka



Sastojci (za 12 osoba):
- 3 kg šunke u komadu
- po šoljica žutog šećera i senfa

Priprema:
Zagrej rernu na 170 stepeni. Zareži šunku dijagonalnim linijama, do dubine od jednog centimetra. Stavi je u lim za pečenje i peci oko pola sata. Pomešaj žuti šećer i senf i polovinom dobijene smese premaži šunku, pa je vrati nazad u rernu. Peci još pola sata pa izvadi i još jednom premaži ostatkom smese. Peci je još 15-20 minuta. Pre sečenja, ostavi šunku nekih petnaestak minuta da se malo ohladi.

zenskikafe.com

Pileća kisela čorba



Potrebni sastojci:

po ukusu peršunovo lišće, sirće
1 jaje
1-šoljica pirinča(od 1 dl)
soli i vegete po ukusu, lorber, krupni biber
po jedan koren šargarepe, peršuna,paštrnak
pileće meso
2 manje glavice crnog luka
1 kašika brašna
1 kašikica slatke crvene mlevene paprike

Priprema jela:

Na masnoći ispržiti dve manje glavice sitno seckanog crnog luka, dodati malo vode i isečeno pileće meso(ja sam kuvala od pola pileta),malo posoliti i uz dodavanje po malo vode dinstati meso.Kada je meso upola izdinstano dodati kašiku brašna, kašikicu slatke crvene paprike, kratko propržiti i naliti vodu(oko 2-2,5 l).Kuvati na laganoj vatri, potom dodati očišćenu zelen(ja sam iseckala šargarepu),opran pirinač , dodati malo lorberovog lista, krupnog bibera.Umutiti jaje(viljuškom), doliti vode da bude bistro i sipati ga kada je čorba već kuvana.Potom dodati sitno seckano peršunovo lišće, sirće po ukusu.Kratko kuvati i služiti...možda i uz ljutu papričicu...

mojkuvar

Pečeni janjeći but



potrebno je :

1.    2,5 kg janjećeg buta,
2.    400 g graha,
3.    400 g svježeg, mekanog graška,
4.    50 g maslaca,
5.    1 velika kosana glavica luka,
6.    4 žlice svježih rajčica,
7.    20 malih grančica ružmarina,
8.    3 režnja tanko narezanog češnjaka,
9.    1 čaša crvenog vina,
10.  sol i mljeveni crni papar.





Grah ostavite 12 sati u hladnoj vodi. Izručite ga u veliki lonac, prelijte vodom, malo posolite, poklopite i stavite da se kuha na laganoj vatri oko 1 i pol sat. Zatim ga ocijedite.

Zagrijte pećnicu na 190 C. Na 25 g rastopljenog maslaca popržite luk da postane proziran, zatim dodajte rajčicu i naposljetku grah. Janjećem butu ogulite kožicu i odstranite suvišnu masnoću, ostavljajući na mesu samo tanak sloj masnoće. Nabodite ga ružmarinom i češnjakom.

Janjeći but položite u posudu za pečenje, dodajte preostali maslac, posolite, popaprite i pecite sat i pol, polijevajući povremeno crvenim vinom i okrećući ga nekoliko puta. Meso držite na toplom.

U međuvremenu skuhajte grašak u slanoj vodi. Kuhajte grašak oko 6 minuta u loncu, zatim ga ocijedite. Skinite veći dio masnoće s umaka preostalog od pečenja i umiješajte u grašak. Stavite na vatru i pirjajte snažno miješajući.

Pečeni janjeći but stavite na sredinu pladnja za posluživanje, s jedne strane izručite grašak a sa druge grah. Prelijte ih umakom u kojem su se kuhali. Poslužite odmah.

turbo-kuvar.com

Zebra kolač



Sastojci
1 čaša zejtina
2 čaše vode
2 čaše šećera
3 čaše brašna
1 kesica praška za pecivo
1 kesica vanilin šećera
malo suvog grožđa
Način pripreme

Sve sastojke izmešati i podeliti na dva jednaka dela. U jedan deo staviti kakao ili kafu, pa kašikom sipati preko belog fila. Promesšti, staviti malo suvog grožđa i peći. Posuti šećerom u prahu pomešanim sa vanilinim šećerom.

Vreme pripreme: 60 minuta



Izvor: Krstarica

Uskršnji venac



Sastojci

Testo

500 grama brašna
1 kesica suvog kvasca
250 ml mlakog mleka
80 grama šećera
1 vanilin šećer
80 grama putera
malo soli
2 jajeta

Garnirung

2 žumanca
kristal šećer

Način pripreme

Izmešati brašno i kvasac. Dodati mleko, šećer, vanilin šećer, puter, so i jaja. Sve umutiti mikserom. Poklopiti i ostaviti na toplom pola sata da naraste.

Premesiti testo i podeliti ga na 3 jednaka dela. Iseći svaki deo na trake dužine 70 cm, pa ih umesiti u pletenicu. Na podmazanom plehu oblikovati venac. Krajeve venca čvrsto pritisnuti. Zatim poklopiti i ostaviti da raste još oko 15-20 minuta.

Nakon toga, zagrejati rernu na 200 stepeni. Premazati venac žumancetom i posuti ga kristal šećerom. Peći ga 30 minuta.



Izvor: Krstarica

Sočna jagnjetina na 3 načina



KAPAMA

POTREBNO JE
500 g jagnjećeg mesa, 3 glavice crnog luka, čen belog luka, 500 g zelja ili spanaća, 150 g pirinča, so, biber, suvi biljni začin, ulje, ovčje kiselo mleko
PRIPREMA
Parčiće jagnjećeg mesa posolite, uvaljajte ih u brašno, pa pržite na vrelom ulju, da meso sa svih strana dobije zlatastu boju. Dodajte sitno iseckan crni i beli luk i sve kratko propržite. Prelijte čašom vode, začinite suvim biljnim začinom i kuvajte na tihoj vatri oko pola sata. Pirinač odvojeno skuvajte u slanoj vodi, a zelje ili spanać blanširajte i ocedite. U posudu za pečenje ređajte meso sa lukom, odozgo stavite skuvani pirinač, a preko krupnije isečeno zelje. Kada utrošite sve sastojke, dolijte malo vode, tek toliko da kapama u njoj ogrezne. Pecite 40 minuta na 180 stepeni i poslužite sa ovčjim kiselim mlekom.

JAGNJEĆA SARMICA U MARAMICI



POTREBNO JE
1 kg jagnjećih iznutrica – maramica, bela i crna džigerica, srce, prezle, 3 glavice crnog luka, so, biber, lovorov list, ulje, mlevena začinska paprika
Za prelivanje: 4 jaja, 0,5 l mleka
PRIPREMA
Maramicu potopite u slanu vodu kojoj ste dodali malo sirćeta i ostavite da stoji nekoliko sati, a vodu bar jednom promenite. Ostale iznutrice obarite u slanoj vodi u koju ste dodali biber u zrnu i lovorov list. Skuvane iznutrice isecite na sitne kockice. Luk sitno iseckajte i na masnoći ga propržite. Kada je luk napola gotov, dodajte iseckano meso i nastavite da dinstate sve zajedno uz povremeno dolivanje vode. Posolite i pobiberite po ukusu i dodajte začinsku papriku. Podmažite dno posude za pečenje, pa stavite pola maramice. Preko nje sipajte dinstanu masu i pokrijte drugim delom maramice. Jaja umutite sa mlekom, začinite solju i biberom i prelijte sarmicu. Stavite u jako zagrejanu rernu da se zapeče dvadesetak minuta. Poslužite sa kiselim mlekom ili pavlakom.

JAGNJETINA ISPOD SAČA




POTREBNO JE
1 kg jagnjetine, 800 g krompira, 200 g crnog luka, grančica ruzmarina, list lovora,150 ml ulja, so, biber, 300 ml belog vina
PRIPREMA
Jagnjetinu dobro posolite i stavite u posudu crepulje, tj. u ekspres lonac jer je u kućnim uslovima ekspres lonac savršena zamena za crepulju i žar. Meso prelijte uljem. Krompir i luk isecite na krupne komade, posolite i poređajte oko mesa, pa dodajte lovor i ruzmarin. Nalijte sve belim vinom, zatvorite poklopac i pecite na srednje zagrejanoj ringli oko sat vremena.



Izvor: Blic

Svinjska pečenica sa jabukama



Svinjsko meso, svinjetina, se kod većine domaćinstava služi kao glavno jelo. Svinjsko pečenje je nezaobilazna poslastica na svadbama, krštenjima i slavama. Ako želite da malo eksperimentišete sa ovom vrstom mesa, odvažite se i probajte mesno-voćnu kombinaciju koju smo pripremili za Vas. Svinjetinu prelivenu sokom od pečenja, servirajte sa pečenim jabukama, lukom, iseckanom slaninom i obarenim krompirom.

Potrebni sastojci za 6 osoba:

- 800 gr svinjske pečenice
- 4 nakisele jabuke
- 3 glavice crnog luka
- 100 gr slanine (najbolje pančete)
- 4 zrna karanfilića
- prstohvat cimeta u prahu
- maslinovo ulje
- so i biber

Način pripreme:

Pečenicu uvežite kanapom da bi tokom pečenja u rerni sačuvala oblik. Premažite je maslinovim uljem, položite u pleh i pecite 15 minuta u zagrejanoj rerni na 250 stepeni. S vremena na vreme okrenite pečenicu, kako bi se ravnomerno ispekla sa svih strana. Za to vreme, sitno iseckajte luk, očistite jabuke, isecite ih na kriške i zajedno sa iseckanom slaninom i svim začinima poređajte oko mesa. Sve posolite, pobiberite, prekrijte aluminijumskom folijom, smanjite temperaturu na 180 stepeni i pecite još sat vremena. Nakon toga, izvadite iz rerne, sačekajte još desetak minuta, isecite meso i služite sa pečenim lukom, jabukama i obarenim krompirom. Sve prelijte sokom koje je meso pustilo tokom pečenja.

virtualnigrad.com