Boli ku*ac onog repera iz Kostolca on može uvek da pobegne kod svog druga Eminema u London.

bravo za repera 

Jeste Vukovar vam Srbije,ali pola Dunava je nase,tako da mi moramo da damo dozvolu za izgradnju,odnosno da nasim zakonima to omogucimo.
A,informacija o zelji Hrvatske da je izgradi nuklearku se pojavljuje vec par godina u raznim oblicima informacija.U prevodu svako ko se bavi energetikom ili ozbiljnije politikom to moze da zakljuci.Cak i u kratkorocnim planovima vlade HR se to pominje kao prioritet.

@sasaborg
Raspad je emitovanje alfa, beta i gama castica. ja sam ti uzeo jedan sitan primer. Svaki rapad to ima ne samo uranijum. Ako mijijarde kesa bacas i raspadaju se, to ti isto radijacija. Nije to smesno ni najmanje, samo treba malo da izracunas.
Nisam ama bas nista pisao o hidroelektranama sa Drine, pomesao si me. Pisao sam da nas hidropotencijal nije dovoljan.
Uz to ugalj, nemci, englezi, ameri cuvaju za nove tehnologije pravljenja tecnog godriva. Mi ga trosimo nemilice.
Nuklearkama se samo poveca stepen zastite sa cetiri na sest recimo pa kad dodje do cetvrtog alrma skidaj je iz upotrebe. To je sve.
One se daju jako lepo kontrolisati, ako su ljudi savsni i rade strucnjaci posao.
Ono sa kesama je samo rpimer, ponavljam ali ocito tvoje nepoznavanje samog fizickog desavanja u toku raspada te dovodi da j*bes skorpija zbog politike. Uzmi udzbenik iz fizike (strktura atoma) vrati se na cas sa koga si bezao, procitaj i za 15 minuta ce ti biti jasno.
Ako se plutonijum raspada u radijum za 92 godine (polovina) to nije toliko relevantno, jer kod pored tebe ima vise bacenih najlom kesa, nego plutonijuma od amera. Oni su na nas trosili samo osiromaseni uranijum.

Vidim neko se smeje na alternativnu energiju kod nas. Pa to je tragedija nije smesno. To je izvor radnih mesta i zarade, ali naravnop da ce je biti. Nema dileme. Kad akrepi potpisu sa drugima koncesije i ostale stvari. Oni to drze jer Srbi nisu slobdni zbog njih da imaju inicijativu a ne zbog Siptara, Sorosa, vatikana, cia-e i ostalih bakljava. Nema slobodnog trzista i zakonodavstva.
Nece ga nikad ni biti.Mozda posle ruskih bombi, koje ce dokazati poreklo Srba, od pre inka i ameba. Neostvariv san svakog srpkog balvana.

Evo danas su temu obnovljivih izvora dotakli i na B92:

Meni je zapao za oko ovaj komentar na ovu temu:

Placa me CIA ali 
Osh i  ti malo mita i korupcije ? 

Imperativ vlasti je tranzicija energetike(NIS i ED).
Niko nije ni pomenuo da iz cene svakog kilovata treba da se izdvoji procenat za obnovljivu energiju.
Mi jako slabo stojimo sa podacima, pa onda nema ni strategije.Tvrdim da zbog prirodnog polozaja imamo jedno od najbogatijih mesta u Evropi za alternativnu energiju.Jedino mozda Madjari stoje bolje od nas.(Mislim na obradive povrsine koje bi mogle da se koriste u te svrhe).

Dokle god se privatni proizvodjac energije gleda kao konkurent drzave (najveca univerzalna glupost koje nema u svemiru), do onda nema nista ni od prava da proizvodis a kamoli da neko to podstice.
U svetu se zale, cak i na zapadu za malu svest stanovnistva za alternativnu enrgiju.
ravoj lokalne samouprave, odnosno raspolaganje sredstvima, bi doprimelo da se pare trose recimo za izgradnju vetrogeneratora, koji u vremenu donose pare. Ne moze covek sam da ulaze za 100KW generatora na 60m visine, ali moze opstina, neki esnaf, neka zajednica koja hoce da ima dugorocni profit.
Tu ide onda sami novi propisi integracije u sitem i prodaje drzavi.
Ne moze seljak sam da kupi mini fabriku biodizela, ali moze selo.
Nema te svesti kod nas na nijednom nivou, mozda samo strcnjaci, ali njih niko ne slusa.

NIS i ED treba da zaposle partijske cause, rodjake rodjake rodjaka. Dok ne procveta demokratija sto rece Joca trafika.
Bivsem ministru energetike, sada prvom popu drzave, je vasnije da Filaret ne gladuje. Jebe mu se za alternativnu energiju.
Ovde na forumu se diskutuje o tome vise nego u samom ministarstvu. Onda vidi gde si.

Glas istražuje - Da li su Srbiji potrebne nuklearne elektrane
Prvo ugalj, pa atomi
Nuklearke nisu izbor već neminovnost, tvrde stručnjaci koji smatraju i da će bez njih struja u budućnosti morati da bude mnogo skuplja nego danas. Iako nema svoju atomsku centralu, naša zemlja je praktično opasana njima u okolnim državama
Ako bi u nuklearkama blizu gradova Pakš ili Kozloduj došlo do nesreće, sličnim onoj u Černobilju 1986. godine, posledice u Srbiji bile bi slične onim u okolnim gradovima ovog ukrajinskog grada - katastrofalne. U pogledu opasnosti, dakle, naša zemlja kao da već ima nuklearku, no valja se nadati da je potpredsednik vlade Božidar Đelić imao nešto drugo na umu kada je rekao da bi trebalo razmišljati o ukidanju zabrane gradnje nuklearki, uvedene 1989. godine.

Ipak, dilema graditi nuklearne elektrane ili ne je, verovatno, pogrešno postavljena. Kada se ta energija pominje u modernom svetu, razmišlja se krajnje racionalno: kako da se obezbedi dovoljno energije za budućnost. Da li su naša javnost i politička elita spremni da odgovore na pitanje? Za početak trebalo bi se, možda, zapitati kako to da je zemlja koja jedina u svetu zna šta znači nuklearna katastrofa treća po broju nuklearki u svetu.

Tri prednosti

Koliko je nebitna dilema nuklearke ili ne govori podatak da u prečniku od 100 kilometara od Srbije radi deset, a u prečniku od 400 kilometara 20 nukleranih elektrana. „Pakš„ je na Dunavu, u blizini srpsko-mađarske granice. „Kozloduj“ je na istoj reci i udaljenosti istočno od granice sa Bugarskom, „Černa voda“ istočno od Bukurešta, a „Krško“ na hrvatsko-slovenačkoj granici.

Nuklearki ima i u Mađarskoj, Slovačkoj, ali i u Finskoj i Švedskoj, zemljama koje su poput Srbije uvele moratorijum na gradnju nuklearki.

- Nuklearna energije ima tri prednosti - najjeftinija je, izaziva najmanje ekoloških problema i ima najviše sirovina- kaže Krunoslav Subotić, sa Instituta za nuklearne nauke u Vinči. U 30 država u svetu postoji ukupno 439 nuklearna reaktora (SAD 104, Francuska 59, Japan 55, Rusija 31), a trenutno se grade još 32 u 12 država, od čega, interesantno, u Bugarskoj i Ukrajini po dve. S obzirom na ove podatke može se videti, kaže Subotić, da je ova vrsta energije prisutna u svetu i da je njena upotreba zapravo odgovor na pitanje da li je neka država moderna ili ne. Pitanje je, ipak, kompleksno, pa o njemu svi treba da razmišljaju: političari, ekonomisti, privrednici, građani, a naravno i stručnjaci.

Koliko je Srbija energetski bogata zemlja ? Prema Strategiji razvoja energetike do 2015. godine kao glavni potencijali prepoznati su ugalj, hidroenergija, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije - vetar, sunce, biomasa, male hidroelektrane, gas. Elektroprivreda Srbije je pripremila tender za gradnju dve elektrane na ugalj, snage po oko 700 megavata, sprema projekat modernizacije termoelektrane-toplane Novi Sad, započinje saradnju sa Republikom Srpskom na iskorišćavanju potencijala Drine, planira proširenje nekoliko postojećih hidroelektrana, kao i gradnju više malih hidroelektrana. U pripremi su i modaliteti za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, gradnja dve elektrane na ugalj manje snage, dok planovi o podizanju elektrana na gas zavise od saradnje s ruskim kompanijama. Takođe, radi se i na energetskoj efikasnosti, a pominjani potpredsednik Đelić najavio je i donošenje strategije o tome.

Slobodan Ružić, direktor konsultantske kuće Enerdži sejving grup i bivši zamenik ministra energetike u vreme Kori Udovički, kaže da možemo i bez nuklearki, ali i da će naša zemlja energiju, čija potrošnja stalno raste sa većim privrednim razvojem, u tom slučaju plaćati - mnogo skuplje.

STRUJA NAJJEFTINIJA,  GRADNJA NAJSKUPLJA

Na pitanje koliko bi gradnja nuklearke mogla da traje Subotić kaže da ako ima političke volje sve može da traje relativno kratko. Ipak, prema nekim procenama, gradnja traje od pet do deset godina. Subotić dodaje da pritom valja osvežiti domaće kadrove jer je uvođenjem zabrane gradnje nuklearke gotovo prestalo njihovo školovanje, što nas sutra može skupo koštati jer bez stručnjaka sve ide teže. Prema podacima IAEA kilovatsat iz nuklearke košta 1,72 evrocenta, iz elektrane na ugalj 2,21 cent i na gas 7,51 cent. Ali, za gradnju jednog megavata nuklearke neophodno je dva miliona dolara - za blok od 1.000 megavata - dve milijarde dolara, za megavat termoelektrane - 1,5 miliona i za megavat gasne elektrane svega 800 hiljada dolara. Cena gradnje nuklearki je brže rasla zbog bezbednosti.

IAEA: GRADITE NUKLEARKE

Međunarodna agencija za energetiku (IAEA) pozvala je pre nekoliko meseci vlade svih zemalja sveta da ubrzaju i prošire gradnju nuklearnih centrala. To je prvi apel ove vrste u istoriji ove međunarodne organizacije, dugoj 32 godine. „Treba da se odlučimo koliko sutra - ako hoćemo da učinimo nešto pre nego što stignemo do tačke na kojoj više ne možemo zaustaviti klimatske promene, ni ubuduće obezbediti dovoljne količine energije“, izjavio je, glavni ekonomista IAEA, Fatih Birol. Vlade, prema njegovim rečima, moraju uveriti građane da je atomska energija bezbedni i jedini racionalni izlaz. Komisija EU objavila je prošle godine izveštaj koji predlaže da se EU u budućnosti orijentiše na atomske centrale ne samo zato što one „najmanje zagađuju okolinu“ već i zato što omogućavaju nezavisnost od isporuka gasa iz Rusije i nafte sa Bliskog Istoka. Komisija kaže da je cilj da EU do 2020. godine troši 20 odsto energije iz nuklearnih izvora, što je rast od oko pet odsto.

Da nam je uglja sa Kosmeta

- Naš osnovni potencijal za proizvodnju električne energije je ugalj, zalihe u Kolubarskom i Kostolačkom basenu, ali i u nekim rudnicima podzemne eksploatacije u negotinskoj krajini, Raškoj. I sa njim situacija nije ružičasta, mada se drugačije priča. Bez rezervi na Kosmetu Srbija ima ove sirovine za narednih 40 godina uz umeren privredni rast, ali pod uslovom da izgradi jednu veću elektranu, da pravi nove elektrane koje bi zamenile postojeće, i da iskoristi sve resurse koje ima u oblasti obnovljivih izvora energije. Osim uglja veliki potencijal je povećanje energetske efikasnosti, odnosno manja potrošnja energije jer je danas rasipamo, ali ćemo do tih efekata doći uz veliki napor da se ljudi u to ubede. Tu je naravno i hidroenergija. Ovi resursi su ograničeni, kao i energija koja se može dobiti iz vetra, biomase ili sunčeve svetlosti. Elektrane na gas jesu jedno od rešenja ali ovaj energent je uvozni, a i cena je dosta visoka i prati cenu nafte. Kada se podvuče crta za četrdesetak godina, ako ne pronađemo neko rešenje, preti nam ozbiljna energetska kriza - energije nećemo imati, uvozićemo je po visokim cenama, ako i budemo imali od koga da je kupimo - smatra Ružić.

Bio bih najsrećniji, dodaje on, kada bih mogao da kažem možemo bez nuklearki i da imamo uglja na Kosmetu, ali u ovakvoj situaciji energiju iz atoma ne treba apriori odbacivati. Gradnju nuklearki što više treba odložiti iskorišćavanjem resursa koje imamo, mada o tome treba povesti ozbiljnu raspravu i biti spreman i za takvu odluku ako hoćemo da budemo odgovorni prema budućim pokolenjima.

Posle incidenta na ostrvu „Tri milje“ u SAD i Černobilja dosta zemalja je prekinulo gradnju nuklearki i odredilo datum do kog će ih zatvoriti. Druge su dobile potvrdu za zabranu koju primenjuju godinama, dok su treće imale ozbiljnih problema ali su ipak nastavile sa korišćenjem ove vrste energije. Poslednjih godina je razvoj tehnologije, porast cena fosilnih goriva - nafte, gasa i uglja - kao i sve veća opasnost od efekata staklene bašte zbog ugljen-dioksida naterao sve države u svetu da nuklearnu energiju iznova uzmu za ozbiljno.

Tako Italija, Španija, Poljska, Australija, Argentina i Turska razmišljaju o ukidanju moratorijuma na gradnju. Amerika posle 30 godina gradi novi reaktor, dok Slovačka, Rumunija, Bugarska, Tajland, Malezija, Indonezija, Mađarska, Japan, Kina, Rusija i Indija, planiraju ili su pred početkom gradnje. Nemačka i Belgija takođe ozbiljno preispituje raniju nameru da 2020. zatvore - sve nuklearke. Činjenica je, pri tom, da se danas u svetu gradi oko 567 elektrana koje će proizvoditi nuklearnu energiju. Takođe, i da zbog terorističkih pretnji vodeće države sveta drže pod kontrolom ovu tehnologiju, kao i skladištenje otpada, što povećava sigurnost gradnje i upravljanja ovom vrstom postrojenja.

Krunoslav Subotić navodi da je očigledno da radi zadovoljenja potreba treba planirati slojeviti razvoj energetskih potencijala jer zemlja u razvoju poput Srbije ne može sebi dopustiti da koristi na primer skupu energiju, koja se dobija iz obnovljivih izvora - sunca, vetra, biomase. On kaže, takođe, da treba koristiti sopstvene resurse, a paralelno početi i sa prihvatanjem tehnologija na osnovu gasnih i nuklearnih reaktora.

Izazov, a ne bauk

- U području nuklearne energije treba usaglasiti ekonomske, tehničke i socijalne preduslove za njenu implementaciju i pristupiti nekom od konzorcijuma u svetu koji razvija nuklearne reaktore treće i četvrte generacije i sistem mera i postupaka za njihovu bezbednu primenu uz učešće domaće industrije. Iako naša privreda nema ovu tehnologiju oko 80 odsto opreme za eventualnu nuklearku moglo bi da bude napravljeno u Srbiji čime bi se podigao i kvalitet domaće privrede - kaže Subotić i naglašava da nuklearna energija ne bi trebalo da bude bauk za Srbiju ako nije za toliko zemalja, već izazov za celu državu.

Srbija se, međutim, za svoju energetsku budućnost očito sprema na veoma traljav način. Uprkos tome što su pripremljeni tenderi za gradnju dve elektrane na ugalj naš EPS, recimo, već više od godinu dana čeka na saglasnost države, dok se skoro ništa ne radi na polju energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. A ako se sa ovim (lakim) odlukama toliko kasni, šta će tek biti kada bude trebalo da se odluči o tako krupnoj stvari, kao što je korišćenje nuklearne energije. Ozbiljna rasprava o toj vrućoj temi mogla bi da započne već 2010. kad će nam nedostajati oko 2,3 milijarde kilovata, ako ne izgradimo nijednu od većih elektrana. To je u suštini već neizvodljivo jer gradnja elektrane traje od pet do sedam godina, pa bi građani već sada mogli da počnu da štede novac za plaćanje struje koja će po svemu sudeći uskoro koštati najmanje duplo više nego što sada košta.

Autor:
Vladimir Spasić
========================================================================

Komentari citalaca :

Ned, 18/11/2007 - 13:13 — DanTom
Gospodine Suboticu, u medjuvremenu se savremene zemlje u tome trkaju koja vise alternativne i regenerativne energije proizvodi a ne atomske. Znaci ide se korak napred a ne nazad. Vec kad spominjete nuklearnu energiju, onda pomenite i haos u nemackoj (u nemackoj a ne u pakistanu) zbog kvarova u atomki. Bolje razmisljajte o mogucim posledicama nego o kapitalistickom rezultatu. Postoji masa razlicitih mogucnosti da se proizvodi cista energija.....

Frka je oko Vince a kamoli da nam se gradi nova nuklearka.
======================================
DILETANTSKA ODLUKA VLADE
Prestanak finansiranja izgradnje akceleratora otvara put za pretvaranje Instituta “Vinča” u dugotrajno odlagalište radioaktivnog otpada

BEOGRAD - Rukovodilac projekta izgradnje Akceleratorske instalacije “Tesla” u Institutu za nuklearne nauke “Vinča” Nebojša Nešković izjavio je juče da je odluka Vlade Srbije da prestane sa finansiranjem tog projekta iz budžeta doneta na osnovu neistinitog izveštaja komisije čiji su članovi nestručni za tu oblast.

Nešković je na konferenciji za novinare rekao da su članovi vladine komisije za procenu opravdanosti daljeg ulaganja u AIT “demonstrirali svoju nestručnost” za oblast izgradnje i korišćenja akceleratora, pa im je izveštaj neistinit i u skladu s tim odluka Vlade da se obustavi finansiranje i izgradnja AIT iz budžeta Srbije pogrešna.

- Ta odluka otvara put za pretvaranje Instituta “Vinča” u dugotrajno odlagalište radioaktivnog otpada, u naseljenom mestu na oko 12 kilometara od centra Beograda - upozorio je on, i dodao da je Vlada formirala tu komisiju bez ikakvih konsultacija sa Savetodavnim komitetom AIT i Odborom za praćenje projekta, koji su zvanična tela Ministarstva nauke.

Nešković je negirao tvrdnje iz izveštaja da je vladina komisija prikupila mišljenja o AIT od stručnjaka za oblast izgradnje i korišćenja akceleratora, ističući da “ona ne poseduje nijedno mišljenje o AIT koje su napisali i potpisali stručnjaci za tu oblast”.

On je negirao i navode komisije da je za izgradnju AIT do sada potrošeno oko 20 miliona dolara i da je za završetak radova zatraženo još 12 miliona evra, kao i da će za njen pogon i održavanje biti potrebno 1,5 milion evra godišnje.

Nešković je opovrgao i konstataciju komisije da Ministarstvo zdravlja nije zainteresovano za nabavku radiofarmeceutika proizvedenih sa AIT, jer je tehnologija koja se koristi zastarela, naglašavajući da se radi o “gruboj neistini”. Odlukom Vlade Srbije, za finansiranje izgradnje ATI ubuduće će se sredstva obezbeđivati na osnovu sporazuma o regulisanju klirinškog duga Rusije.

Autor:
Agencija FONET

Shkorpion je ovoj temi prisao najozbiljnije,sve sto je rekao tacno je.
Zasto se plasiti nuklearne energije,ljudi se plase nepoznatog,tu je problem. Ja sam ovde pominjao neke politicke medjudrzavne stvari,ali nisam protiv izgradnje iste kod nas,koliko je to novih radnih mesta.Naravno da je buducnost u nuklearnoj energiji ali pored toga moramo da iskoristimo i ostale izvore energije,kao bioenergiju.Mi smo poljoprivredna zemlja,toliki otpad od proizvodnje hrane se baca umesto da se koristi u bioreaktorima iz kojih se dobija energija/biogas/ i biodjubrivo-koje spada u najkvalitetnije........... Zatim tu su kosavna podrucja za vetrenjace,zatim solarna energija/videli smo koliko sunca smo imali ovog leta/,mini hidroelektrane,............
Da se vratim na biogas,koji je daleko isplativiji od biodizela i nije mi bas jasna strategija fabrike biodizela kod nas.U Nemackoj u nekim gradovima postoje taxi udruzenja koja imaju postrojenja za proizvodnju biogasa pored velikih farmi,tako da svi njihovi automobili taj gas koriste.U sali jedno takvo taxi udruzenje je to nazvalo od svinje do taxi voznje.Misleci da je njihov bioreaktor pored farme svinja i koristi sav otpad od te farme i klanice.