Jesenas sam tokom Sajma knjiga s posebnom misijom obišla štand „Službenog glasnika“ i s tadašnjim direktorom Slobodanom Gavrilovićem dogovorila štampanje knjige autorke koja živi u Beogradu, a potiče iz Novog Pazara.

Knjiga je pisana jezikom ovog kraja, nevelika, ali puna duha, boja i mirisa karakterističnih za usporeni život Sandžaka. Svi smo se radovali što će “Bajram u Beogradu” Hafize Džanković ugledati svetlost dana. Gavrilović je bio očaran idejom, ali je predložio i da nam saradnja postane praksa i da „Službeni glasnik“ postane “dežurni izdavač” knjiga čiji su autori pripadnici etničkih manjina.

Ali kako to u Srbiji biva, za samo dva meseca se sve preokrenulo - došlo je novo rukovodstvo... Postojeći projekti su zatvoreni, pozatvarane su brojne knjižare, pa zamalo i ona nedavno otvorena u Novom Pazaru... A onda još jedan haber - „Glasnik“ neće štampati “Bajram u Beogradu”.

Znam da je vreme sirotinjsko i da ćemo se najpre odreći knjige ili pozorišta, ali podsetiću - nismo nekulturni zato što smo siromašni, već smo siromašni zato što smo nekulturni. S druge strane, tolika količina kratkovidosti i nerazumevanja prilika u Srbiji je zapanjujuća. Volela bih da verujem da je samo nedostatak novca razlog da “Glasnik“ ne bude izdavač ove knjige, međutim, nikako da se otresem kreštavog i uspaničenog glasa koji mi govori da odluka ima i drugu poruku. Bojim se da novo rukovodstvo „Glasnika“, otelovljeno u liku i delu prof. dr Radoša Ljušića, neće imati “nos” za ono što nije ultra, giga, mega i veliko srpsko, da će na prezir i nipodaštavanje naići sve što dolazi od manjina, da će novo zbijanje nacionalističkih redova samo još više bujati i na kraju pojesti i ono malo zdrave Srbije što je preteklo.

I ne mogu da odolim, a da ne ponovim da se Kosovo moglo braniti (da je bilo pameti) u Srbiji; da se demokratija i demokratski pristup ne mogu zahtevati od drugih a da se ne obezbeđuju onima koji su manje ravnopravni od većinskog naroda. I dok Srbija, njene institucije i establišment imaju dvostruke aršine za Srbe i “druge”, teško će doći do demokratskih povlastica za same Srbe. Isključivo prepuštanje kulturnih sadržaja manjina njihovim nacionalnim (i neretko nacionalističkim) savetima nije ni dobro niti je svrsishodno jer će tako biti uništen i najmanji trag multietničke i multikonfesionalne Srbije.

I pored neuništive vere da će se situacija u zemlji promeniti, strahujem da nekome odgovara ponovno tonjenje u živo blato nacionalizma, u fašizaciju Srbije u kojoj će razni naši, dveri, obrazi i slične kvazipatriotske i nepopravljivo umobolne organizacije biti jedina javna svest i gde će primitivci i ostrašćeni nacionalisti, obučeni u odela i titule profesora i doktora biti dežurni ćudorednici i čuvari sveserbskog reda i mira. Bojim se da Srbija nesklonošću da uči iz tuđih i sopstvenih grešaka, insistiranjem na anahronim i neprihvatljivim modelima ponašanja neće samo izgubiti šansu da uđe u porodicu evropskih naroda, nego će, sve više getoizirana, dalje zakržljavati, gasiti se i nestajati dok sasvim ne iščezne, kao i svaka civilizacija koja nije razumela vreme i njegovo proticanje.


Ауторка овог вапаја је госпођ(ица) Аида Ћоровић




Извор: Блиц

Usracu se od ovolike patetike .

Са Зукорлићем бар знаш на чему си.
 

Не не, госпођ(ица) Ћоровић не подржава никакве националисте, превише је урбана.

а зашто би службени гласник или било која друга издавачка кућа била дужна да штампа "бајрам у београду" ?

зашто што је хафиза муслиманка?
зато што аида тако мисли да треба?

Ima izdavaca koliko ti volja, de probaj da kucas na druge adrese ili izdaj iz svog dzepa. Sasvim demokratski obezbedjeno pravo ucestvovanja na trzistu. Kad to zavrsis, mozes @$@$@$ u 3 @$@#$. @#$#@ govna.

Cekaj samo da otvore nove Dzamije po Srbiji, imao da uzivamo od kulture 

Еее, па ту је проблем. Зашто би се давале паре приватнику кад је ту државни издавач.