Umro Slobodan Milošević

Mensur ČAMO – Srđan KUSOVAC – Ivana LALIĆ – Jasna VUKIČEVIĆ – Zoran GLAVONJIĆ – Mirjana RAKELA – Goran VEŽIĆ – Anamari REPIĆ – Dragan ŠTAVLJANIN

Haaški tribunal je zvanično potvrdio da je bivši predsjednik Srbije i SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, pronađen jutros mrtav u svojoj ćeliji u pritvorskoj jedinici Tribunala u Scheveningenu. Holandski ministar vanjskih poslova Bernard Bot izjavio je da je Milošević umro prirodnom smrću. U SiCG i cijelom svijetu brojne su reakcije na vijest o njegovoj smrti.
Glasnogovornica Haškog tribunala Alexandra Milanov: „Tribunal sa žaljenjem izveštava da je Slobodan Milošević danas preminuo. Njegovo telo je nađeno u 9:00 sati kada je otvorena njegova ćelija. Tribunal je, naravno, odmah kontaktirao nadležne organe Holandije, koji su počeli da sprovode istragu. Sudija Fausto Pokar, predsednik tribunala, naredio je da se sprovede i interna istraga.“

U šturom saopštenju Tribunala piše da je Milošević pronađen mrtav jutros u svojoj ćeliji u pritvoru. Agencije navode da je zatvorenik pronađen beživotan u svom krevetu između 9 i 9.30 sati. "Danas, 11. marta, Slobodan Milošević je pronađen beživotan u svom krevetu u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu. Čuvar je odmah pozvao zapovjednika i ljekara pritvora. Ljekar je potvrdio da je Milošević mrtav", piše u saopštenju.

Predsjednik Tribunala, italijanski sudac Fausto Pocar, naložio je da se provede puna istraga, koja će obuhvatiti obdukciju i toksikološku analizu.

Miloševićeva porodica je obaviještena o njegovoj smrti.

Milošević se više puta žalio na zdravstvene probleme u sudnici Haškog tribunala, a Sudsko vijeće odbilo je 24. februara da ga privremeno pusti u Moskvu na liječenje. Milošević je 22. februara obavijestio predsjedavajućeg sudiju Patricka Robinsona da ne može da nastavi ispitivanje svjedoka, jer se ne osjeća dobro.

Milošević je u pritvoru u Hagu od 29. juna 2001. godine, a od 12. februara 2002. sudi mu se po optužnici za zločine protiv čovječnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH.

* * * * *

Da 1987. godine Slobodan Milošević nije na Kosovu izgovorio mnogo puta citiranu rečenicu: „Niko ne sme da vas bije!“, njegov dolazak na vlast nesumnjivo bi bio mnogo teži. Milošević je tako ubedio mnoge Srbe kako će rešiti problem njihovih sunarodnika na Kosovu, a kosovskim Srbima, između ostalog, poručio je:


„Želim da vam kažem, drugovi, da vi treba da ostanete ovde. Ovo je vaša zemlja, ovde su vaše kuće, vaše njive, vaše bašte, vaše uspomene. Nećete valjda napustiti svoju zemlju jer se u njoj teško živi, jer su vas pritisli nepravda i poniženje. Nikada nije bilo svojstveno duhu srpskog i crnogorskog naroda da ustukne pred preprekama, da se demobiliše, da se demorališe kada mu je teško. Treba da ostanete ovde i zbog svojih predaka i zbog potomaka. Pretke biste obrukali, a potomke razočarali.“

Slobo, ne daj Kosovo!

„Da vam kažem da se ne brinete, da se ne plašite. Nikad nećemo dati Kosovo!“

Podsjećanje na Slobodana Miloševića ne bi bilo potpuno bez posebnog podsjećanja na Vidovdan 28. juna 1989. godine, kada je na Gazimestanu, na proslavi 600 godina od Kosovske bitke više od milion Srba klicalo svome vođi:

„Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, one – bitke – se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti, bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na polju Kosovu. Neka večno živi uspomena na kosovsko junaštvo.“

Živeo!
Scheveningen, pritvorska jedinica UN-a
Slobo, Slobo…!

„Neka živi Srbija!“

Slobo, Slobo…!

„Neka živi Jugoslavija!“

Slobo, Slobo…!

„Neka živi mir i bratstvo među narodima!“

Živeo!

Slobodan Milošević je svojevremeno poručio međunarodnoj zajednici da se „Srbija saginjati neće“:

„Oni koji nam preporučuju da se povijemo, da se sagnemo, neka se povijaju i saginju sa svojim istomišljenicima. Srbija se neće ni povijati, niti saginjati, već će svakome moći uvek uspravno da pogleda u oči.“

Na Vidovdan 2001. godine Slobodan Milošević isporučen je Haškom sudu pod najtežom od svih optužnica – optužnicom za zločine protiv čovečnosti učinjene na Kosovu.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Dvodnevna drama koja je prethodila najvećem hapšenju u istoriji Srbije, počela je tako što je u petak 30. marta Branislav Ivković, poslanik Socijalističke partije Srbije, za skupštinskom govornicom saopštio da se ispred Miloševićeve rezidencije u Užičkoj 11 nalaze vozila sa naoružanim ljudima. To je bio signal za nekoliko stotina Miloševićevih pristalica i saradnika da se okupe ispred rezidencije u pokušaju da ne dozvole hapšenje.


Slobo! Slobo!

„Zna se šta su planirali. Do daljnjeg mi ostajemo ovde. Jer dok smo mi ovde, ne može biti ništa.“

Nedamo Slobu!

Nedamo! Nedamo!

„Branićemo ga. Tijelima. Tri rata sam preturio preko glave, mogu i ovo.“

Nedamo Slobu!

Te noći, nakon nekoliko napetih sati u uzavreloj atmosferi, procurela je informacija da je Milošević uhapšen. Ali je on to demantovao tako što se pojavio na kapiji rezidencije i kratko mahnuo pristalicama. To su potvrdili i njegovi najbliži saradnici Branislav Ivković i Živorad Igić:

„On je dobro, i zamolio me je da u njegovo ime pozdravim sve građane koji su odlučili da budu ovde pored njega u ovim trenucima.“

„Evo malopre kad ste me zvali, predsednik je bio tu, na tri metra od mene. Do ovog momenta. A sad je skoro dva sata po ponoći.“

U tom trenutku, oko dva sata posle ponoći, jake policijske snage rasteruju pristalice Miloševića i blokiraju ulaz u rezidenciju. To je bio znak da se verovatno sprema konkretna akcija, što je uznemirilo okupljene, pogotovo Sinišu Vučinića, Miloševićevog saradnika i zaštitnika koji je ranije najavio da je čak 50 hiljada komada oružja spremno za odbranu u slučaju hapšenja bivšeg jugoslovenskog predsednika:

„Niko ne može slomiti slobodarski duh srpskog naroda, slobodu Srbije i Slobodana Miloševića!“

Tako je!

„Neka mračne sile beže sa ovih prostora!“

Tako je!

„I nema povlačenja!“

Nema! Ginemo!

Oko tri sata, specijalne jedinice policije kreću u akciju i zauzimaju jednu od kapija na ulazu u rezidenciju. U toj akciji su povređena dva policajca i jedan fotoreporter, a u subotu ujutro ministar policije Dušan Mihajlović saopštava da se vode pregovori oko predaje Miloševića i da će policija bez sumnje izvršiti svoj zadatak:

„Ili će Milošević doći pred istražnog sudiju sam ili ćemo ga mi privesti, milom ili silom. Neće mu pomoći ovih nekoliko pijanica i plaćenika koji su okrvavili ruke čuvajući svog voljenog vođu.“

Nova vlast, Demokratska opozicija Srbije, predvođena premijerom Zoranom Đinđićem, na neizvesno i veoma rizično hapšenje Slobodana Miloševića odlučila se nedugo nakon formiranja nove vlade i samo šest meseci posle 5. oktobra. Takođe, početak aprila bio je bitan i zbog toga što su baš tada Sjedinjene Američke Države trebale da odluče o nastavku finansijske pomoći SR Jugoslaviji. Kako je do samog hapšenja Miloševića veliki deo kadrova u policiji i vojsci ostao isti kao za vreme njegovog režima, ispostavilo se da su bivšem predsedniku SRJ podršku u odbrani pružili pojedinci iz Vojske Jugoslavije, posebno iz Gardijske brigade, koji su sprečavali policiju da ga uhapsi. Zoran Đinđić tada je rekao:

„To je jedan incident koji remeti odnose između republičkih i saveznih organa i mi se nadamo da će to biti vrlo brzo dovedeno ponovo u red.“

Da je situacija veoma ozbiljna i daleko od potpune kontrole, bilo je jasno kada se tog dana sastao državni vrh i kada je vlast pozvala sve naoružane civile u okruženju bivšeg jugoslovenskog predsednika da odmah polože oružje. Vojislav Koštunica, predsednik Jugoslavije, izjavio je da je postignuta puna suglasnost povodom krize oko hapšenja Slobodana Miloševića:

„Ko puca na policiju, mora biti priveden pravdi. Ko je pozvan pred istražnog sudiju, mora se odazvati tom pozivu.“

Te večeri, policija je zatvorila sve prilaze Dedinju, gde se Milošević zabarikadirao sa svojim obezbeđenjem. Nakon dužih pregovora, u Miloševićevoj vili, koje je vodio funkcioner DOS-a Čedomir Jovanović, bivši predsednik SRJ je uhapšen nakon odluke da se preda 1. aprila ujutro, oko 4:30, i prebačen u Centralni zatvor, pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja. Čedomir Jovanović:

„Država je bila odlučna po pitanju privođenja Slobodana Miloševića istražnim organima i to je i njemu samom postalo jasno.“
Slobodan Milošević i haški stražari
Kasnije, u obraćanju javnosti nakon hapšenja, policijski general Sreten Lukić saopštio je da je u rezidenciji pronađena velika količina naoružanja, kao i da je sam Milošević bio naoružan i da je tvrdio da se neće živ predati:

„On je pokazivao pištolj sa 25 metaka, kalibra devet milimetara, marke Sig Sauer.“

Tokom operacije hapšenja, ministar policije Dušan Mihajlović saopštio je i sledeće:

„Ovo ministarstvo ne hapsi Miloševića radi isporuke Međunarodnom krivičnom sudu, već radi predaje istražnom sudiji zbog krivične prijave za krivična dela po domaćem zakonodavstvu.“

Dvadeset i osmog juna, službenik Vlade Srbije Nemanja Kolesar saopštio je:

„Ovom prilikom bih hteo da vas obavestim da je bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević predat organima Međunarodnog tribunala u Hagu. Toliko“

Miloševićeve pristalice najviše su se bavile svojim vođom nakon hapšenja kada su i organizovale mitinge podrške:

Slobodane, samo reci, letećemo kao meci…

* * * * *

Haško tužilaštvo objavljuje 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića i još četvorice najviših jugoslavenskih i srbijanskih zvaničnika za zločine protiv čovječnosti počinjene na Kosovu. Ovom optužnicom Milošević je postao prvi predsjednik koji je u trenutku podizanja optužnice aktivno vršio tu dužnost.


Uhapšen je 31. marta 2001. godine, pod optužbom da je zloupotrijebio službeni položaj. Milošević je predat Hagu i u holandski pritvor stigao je u ranim jutarnjim satima, 29. juna.

Devetog oktobra 2001. godine, Haško tužilaštvo objavljuje da je Milošević optužen i za zločine protiv čovječnosti u Hrvatskoj.

Podsjećamo na dio optužnice:

"Bivši jugoslovenski predsjednik, Slobodan Milošević, optužen je po osnovi zapovjedne i lične odgovornosti za zločine počinjene raealizacijom plana prisilnog izgona većine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva sa oko trećine teritorija Republike Hrvatske tokom 1991. i 1992. godine, sa ciljem pripajanja tih teritorija novoj državi pod srpskom dominacijom. Optužnica tereti Miloševića za zločine protiv čovječnosti, teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine i kršenja zakona i običaja rata."

Decembra 2001. godine Haško tužilaštvo objavljuje i treću, najtežu optužnicu protiv Miloševića, koja ga tereti za genocid u Bosni i Hercegovini. Na početku suđenja, marta 2002. godine, Milošević odbacuje optužnice:

"…jer žrtvu proglašava za krivca da bi zaštitila stvarne krivce za zločine nad Jugoslavijom. Apsurdno je optužiti Srbiju i Srbe za oružanu secesiju Hrvatske, koja je izazvala građanski rat, sukobe i patnje civilnog stanovništva. Optužnica je demantovala pokojnog hrvatskog šefa, Franju Tuđmana, koji je u svojoj poruci hrvatskom narodu rekao..."

"Gospodine Miloševiću, jasno smo Vam objasnili kakva je situacija. Ovo nije vrijeme za govore, nego je vrijeme da se izjasnite o krivici. Vi to niste učinili i vaš propust da to učinite znači da će Međunarodni sud, u vaše ime, u zapisnik unijeti da se niste izjasnili o krivici pozitivno, da ste se izjasnili da niste krivi i to po svim točkama."

Milošević je negirao i legitimnost Haškog Tribunala:

"Ne podnosim nikakve podnoske ovom sudu zbog toga što ne priznajem ovaj sud. Ako vi ono što kažem za ovaj mikrofon smatrate podnoskom, to je vaša stvar."

Na primjedbe amicus cirie na nelegalnost suđenja Miloševiću, glavna tužiteljica, Karla del Ponte, ovako je odgovorila:

"Gospodine predsjedavajući, doveli smo pred lice pravde gospodina Slobodana Miloševića, bivšeg šefa države. Kažete da to ne možete napraviti jer je bio šef države. Ne želi se shvatiti da je međunarodna zajednica osnovala ovaj sud upravo zbog toga da se izvedu pred lice pravde oni za koje se smatralo da su nedodirljivi, a to su šefovi država. Kada se radi o zločinu genocida, ne može biti nikoga tko bi ostao nekažnjen. "

Slobodan Milošević je umro dvije sedmice nakon što je Haški sud odbio njegov zahtjev da mu se odobri privremeno puštanje iz pritvora radi liječenja u Medicinskom centru Bakuljev, u Moskvi. Na sudskim sjednicama, koje su održane u međuvremenu, žalio se sucima da se loše osjeća, da mu "tutnji u glavi" i da s velikim naporima sudjeluje u postupku.

Miloševiću je ranije dijagnosticirana hronična hipertenzija (visoki krvni pritisak) i hipertrofija lijeve srčane pretkomore, te je u haškom pritvoru bio pod terapijom. Zbog njegovih srčanih tegoba, gripe ili iscrpljenosti, suđenje u četiri godine trajanja prekidano je dvadesetak puta, a od jeseni 2003. godine, na preporuku kardiologa, odvijalo se u režimu od tri radna dana sedmično, uz četiri dana odmora.

Posljednji prekid zbog zdravstvenih tegoba Miloševiću je odobren u decembru 2005. godine, u trajanju od šest sedmica, na preporuku kardiologa iz Holandije i Belgije koji su bili zaduženi za praćenje njegovog zdravstvenog stanja. U trenutku smrti, u toku je bilo izvođenje dokaza obrane protiv dijela optužnice kojodnosila na a se Hrvatsku. Milošević je kao svog idućeg svjedoka, u utorak 14. marta, trebao izvesti bivšeg crnogorskog predsjednika Momira Bulatovića.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

U Hrvatskoj ne žale za Miloševićem, ali žale što nije dočekao konačnu sudsku presudu. U medijskim se osvrtima Miloševićeva politika naziva zločinačkom, agresivnom i pogubnom za sve prostore bivše Jugoslavije, čije posljedice će se dugo osjećati, kako u Hrvatskoj, tako u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali, naglašavaju, najduže u samoj Srbiji. Svi dovode u sumnju i adekvatnu zdravstvenu brigu Haškog tribunala o zatvorenicima.


O smrti Slobodana Miloševića većina hrvatskih medija izvijestila je u izvanrednim vijestima. U prvoj reakciji hrvatski predsjednik Stjepan Mesić izrazio je žaljenje što bivši srbijanski predsjednik nije doživio završetak procesa i dobio zasluženu kaznu. Slično je izjavio i predsjednik najveće oporbene stranke, Ivica Račan:

"Žao mi je što je Milošević umro jer će se prekinuti suđenje Miloševiću u Hagu pred Sudom za ratne zločine, najveće nakon suđenja za zločine u Nimbergu. Milošević je kriv zbog toliko mnogo ubojstava, zbog toliko mnogo mrtvih i stradalih ljudi na ovom našem području, da je suđenje zaslužio. Eto i zato mi je žao."

Predsjednik Hrvatske stranke prava, Anto Đapić, procjenjuje da će ovakvom Miloševićevom smrću ojačati velikosrpski ideolozi i politika:

"Na ovakav način ćemo biti uskraćeni za jednu vrlo jasnu i pravnu osudu velikog zločina koji je on kreirao, koji je on provodio i za koji snosi punu odgovornost. Ovi ostali provoditelji te politike su iza njega, u odnosu na njega su druga liga, ne ovisno da li se radi o Mladiću ili Karadžiću. Nisam baš najsretniji upravo iz činjenice što ćemo biti mi Hrvati uskraćeni za jednu jasnu osudu koja bi dosudila njegovu zločinačku politiku."

IDS-ov saborski zastupnik, Damir Kajin:

"Tvorac svih zla na ovim balkanskim prostorima nije dočekao presudu. Činjenica da je život na jedan takav način ostavio u Hagu, otvara i pitanje na koji način ta ustanova skrbi o zdravstvenom stanju zatvorenika, bez obzira što su oni činili zlo milionima. Hag i međunarodna zajednica moraju skrbiti i o njihovom zdravlju."

Saborski zastupnik i potpredsjednik Samostalne demokratske srpske stranke, doktor Milorad Pupovac:

"Smrt u haškom pritvoru za Miloševića bi mogla doći kao neka vrsta spasenja od suočavanju sa odgovornošću za politiku koja je dobar dio prostora bivše Jugoslavije zavila u crno i ostavila posljedice koje ćemo morati otklanjati još desetljećima. Možda će i neki pojedinci, kako u Hrvatskoj, tako i u drugim dijelovima bivše Jugoslavije, to također doživjeti kao olakšanje jer mrtva usta ne govore. Nakon Babićeve smrti u istom pritvoru, ova smrt otvara pitanje - u kakvim se to uvjetima i na koji način sigurnosno može funkcionirati u tom pritvoru."

I doktor Zdravko Tomac, predsjednik novosnovane hrvatske stranke "Hrvatsko zvono", smatra da Miloševićeva smrt baca tamnu mrlju na sud u Haagu jer mu nije dozvoljeno liječenje. I Tomac je uvjeren da ovakav Miloševićev kraj mnogima odgovara:

"Mislim da njegova smrt jako odgovara Haškom sudu i političkim strukturama koje stoje iza toga suda jer se taj sud dosta zapetljao u procesu protiv Miloševića. To ne odgovara Hrvatskoj jer će sada u centar pažnje biti procesi suđenja hrvatskim generalima. Obzirom da će o tome pisati svaki dan, da su optužnice po prilici iste kao što su bile protiv Miloševića, a njega više nema, onda će se još više gurati u prvi plan jedna povijesna krivotvorina da je Hrvatska bila agresor, da je Hrvatska kriva, ili u najamnu ruku da se krivnja izjednačuje."

Žarko Puhovski, profesor političke filozofije na zagrebačkom Sveučilištu i predsjednik Hrvatskog helsinškog odbora: "Po mom sudu, smrt Slobodana Miloševića je loša vijest jer je svaka smrt loša vijest. Njegova smrt pobuđuje ozbiljne sumnje u funkcioniranje haškog pravosudnog sustava, obzirom da je to već četvrta smrt među pedesetak pritvorenika haškog zatvora. Loše je i to što kriminalni master-mind jednog rata, koji je ostavio preko 100 tisuća žrtava i ogromna materijalna razaranja, ostaje neosuđen, formalno nevin. Njegov će sprovod, možda i država organizirati, jer je formalno umro nevin, a to će izazvati velike poteškoće u već inače teško načetoj situaciji koja vlada i u političkom i u društvenom smislu u Srbiji."

Zabilježili smo nekoliko prvih reakcija u Kninu. Evo nekih mišljenja građana hrvatske i srpske nacionalnosti:

"Jedino mi je žao što nije dočekao presudu Haškog suda koja bi ga i zvanično proglasila krivcem za događaje u bivšoj Jugoslaviji. Žao mi je svih žrtava koje je on prouzročio. Ljudski je opraštati, ali sumnjam da mu bilo tko može oprosti."

"Ne znam šta je bolje - da je dočekao presudu pa da odgovara za ono što je napravio, ili da se to na ovakav način završi. Njegovu odgovornost ovo ne umanjuje. Mislim da će se sada u njegovom procesu i procesu njegovih istomišljenika sigurno stvari mijenjati, koliko god to mnogi neće htjeti priznati."

"Šteta što nije završio sudski postupak. Mislim da njegova smrt nikoga nije pogodila."

Goran Mikuličić, odvjetnik sa haškim iskustvom i predsjednik Hrvatskog pravnog centra: "Smrću Slobodana Miloševića, postupak koje je haško Tužiteljstvo vodilo protiv njega, mora se obustaviti. Svi dokazi u tom postupku koji su izvedeni mogu se bez daljnjega koristiti u nekim drugim postupcima, a pri tome imam u vidu eventualne postupke protiv Mladića, Karadžića i slično. S druge strane, dokazi Tužiteljstva koji su išli protiv Miloševića, po svojoj definiciji predstavljaju dokaze obrane u postupcima protiv hrvatskih generala Gotovine, Markača i Čermaka, naravno uz određenu valorizaciju i uz određenu digresiju u odnosu na elemente koje je Tužiteljstvo upotrijebilo. Haški sud se našao u jednoj čudnoj situaciji. Formiran je radi toga da sudi i procesuira vrhovne osobe koje su doprinijele događanjima na prostoru bivše Jugoslavije, a od tih osoba sada se suočavamo sa činjenicom da su važni i glavni igrači preminuli: Slobodan Milošević, Alija Izetbegović i naš bivši predsjednik, generala Tuđmana."

Nikola Barić, historičar, autor prve monografije "Srpska pobuna u Hrvatskoj 1990. – 1995. godine", koja je nagrađena kao najbolji non-fiction u Hrvatskoj u prošloj godini: "Upravo sam čuo neke komentare na radiju koji kažu – Evo jedna lijepa vijest, umro je Slobodan Milošević. Mislim da sam sada, nakon svega što se dogodilo, potpuno ravnodušan. Svu tu štetu ni njegova smrt, život ili presuda teško sada da mogu popraviti. Imao je vrlo bitnu ulogu u pokretanju srpskog nacionalnog pokreta krajem osamdesetih, koje se početkom devedesetih prelilo u stvaranje Republike Srpske Krajine na hrvatskom teritoriju i koja je imala teških posljedica za Hrvatsku. Mislio je 1990., 1991. i 1992. godine da može silom stvoriti srpske republike u Bosni i Hrvatskoj, a onda, kada dolazi do sankcija, polako odustaje od tih ciljeva, a vodstva u prekodrinskim srpskim republikama su i dalje radikalnija od njega."

* * * * *

Na Kosovu se smrt bivseg srpskog predsednika ocenjuje kao smrt jednog od najvecih neprijatelja albanskog naroda. U izjavi premijera Kosova Agima Cekua istice se da medjunarodna pravda nije zadovoljena a Milosevica nije stigla zasluzena kazna.


Smrt diktatora Slobodana Milosevica je onemogucila da se on suoci sa pravdom i bude kaznjen za ratne zlocine i genocid na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj, navodi se u izjavi premijera Kosova Agima Cekua povodom smrti Milosevica. Ceku je izrazio uverenje da ce pravda ipak biti zadovoljena i da ce politika koju je Milosevic kreirao i vodio dobiti zasluzenu kaznu.

Sa pravdom se moraju suociti i ostali odgovorni za masakre na tetiroriji bivse Jugoslavije, Ratko Mladic i Radovan Karadzic?, navodi se u izjavi Cekua i dodaje kako se Srbiji sada pruza sansa da izgradi demokratsku buducnost i da ponovo uspostavi odnose sa susedenim zemljama.

Da bi citav proces bio konsktruktiva n i dugorocan, sadasnja politicka klasa u Srbiji treba da zauzme kriticki stav prema konfliktnoj proslosti, koja je proizvela ratove na prostoru bivse Jugoslavije?, zakljucuje se u izjavi kosovskog premijera.

Potpredsednik Demokratske partije Kosova i strucnjak za medjunarodno pravo, Hajredin Kuci, kaze za Radio Sloboda Evropa da je umro jedan od najvecih neprijatelja albanskog naroda, te da Milosevicevom smrcu nije zadovoljena medjunarodna pravda:

Bilo cija smrt je za zaljenje, pa tako i Miloseviceva, koji je mozda jedan od najvecih neprijatelja albanskog naroda. Ali u politickom smislu njegova smrt dolazi u trenutku kada je postojala sporost u sprovodjenju medjunarodnog pravosudja i svako ko se zalaze za mir i pravdu zeleo je da se to sudjenje zavrsi, da se potvrde dela genocida, zlocin protiv covecnosti nad drugim narodima, rekao je Kuci.

Baton Hadziu, politicki analiticar, koji je bio svedok tuzilastva u sudjenju Milosevicu, kaze za nas radio da je za zaljenje to sto bivseg srpskog lidera nije sigla zasluzena kazna:

Covek koji je sprovodio ubilacku i genocidalnu strategiju u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, te strategiju pritiska u Srbiji umro je prirodnom smrcu sto je za zaljenje, on je trebao da umre drugacije, da dozivi ono sto je on sam naredjivao da se uradi. Zao mi je coveka ali drago mi je sto je umro covek koji je ostavio tragove ubistava i genocida 20. veka, izjavio je Baton Hadziu.

Jedan od lidera kosovskih Srba Randjel Nojkic izjavio je kako mu je zao sto je bivsi predsednik Srbije i SR Jugoslav ije Slobodan Milosevic preminuo ne docekavsi da pred sudom odgovara:

U ovom trenutku ostaje crna mrlja na Haski tribunal, ali i ceo proces i ostavlja se mesto za spekulacije o njegovoh odgovornosti. Ova situacija nije prijatna ni za Hasski tribunal niti za sve one koji se bore za pravdu i odgovornost svih onih koji su na izvestan nacin ucestvovali ili pocinili ratne zlocine.

Prema recima Hajredina Kucija u cilju buducih politickih kretanja najvaznije je da Srbi shvate da su u vreme Miloseviceve vladavine pocinjeni zlocini nad drugim narodima:

Sudska odluka je mogla pozitivno da utice na srpski narod i vladu, koji su u odredjeno vreme pocinili zlocine nad drugima i da to bude lekcija koja se ne sme ponoviti, kazao je Kuci isticuci kako je do sada dokazano da su potezi vlade Srbije u vreme vladavine Milosevica bili inkriminisani, sto je zaustavila medjunarodna zajednica.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Ruski analitičar Sergej Romanenko smatra da se smrt Slobodana Miloševića neće bitno utjecati na prilike u Srbiji i regiji.

„Možda će zvučati paradoksalno, ali ja ne bih rekao da će Miloševićeva smrt imati velikog utjecaja na situaciju u Srbiji i čitavoj regiji. Zašto? Naprosto zato što se Miloševićevo doba završilo onda kada je bio izručen Haškom tribunalu, i tada se srpska politička klasa s tim smirila. Ona je već, vjerojatno, bila umorna od blokade, izolacije i neprijateljstva. Kada bi Milošević imao širu podršku u političkoj klasi, u narodu, u vojsci, onakvu kakvu je imao početkom devedesetih godina, nikada ne bi izgubio svoj položaj 2000. godine. Naprosto se pretvorio u veliku prepreku srpskoj političkoj klasi, jer nije riješio nijedan suštinski problem srpske politike, srpske države, ni srpskog društva, već samo stvarao nove.“

Sergeja Romanenka smo pitali da li na bilo koji način Miloševićeva smrt u ćeliji Haškog suda može utjecati na odnose u međunarodnoj zajednici, s obzirom da je Rusija dala Haškom tribunalu garancije za liječenje Miloševića u Moskvi:

„To nije u interesu Rusije. Možda će zvučati malo cinično, ali u svakom slučaju možete pretpostaviti što bi bilo kad bi Milošević preminuo u Moskvi. Onda bi Moskva snosila čitavu odgovornost za njegovu smrt. Osim toga, tokom rata, nakon završetka rata i kada je Milošević već bio u Hagu, određeni dio ruske političke klase je pokušavao iskoristiti Miloševića kao takozvanog prijatelja ili saveznika Rusije, a ustvari on nije bio niti prijatelj, niti saveznik Rusije. I sada oni pokušavaju iskoristiti njegovu smrt, međutim mislim da u tome neće uspjeti.“

U Rusiji se, osim Miloševićevog brata, po svemu sudeći, nalazi i veći dio njegove obitelji. Mogu li oni stvarati dodatne tenzije?

„Da, nažalost mogu. Što se tiče gospodina Borislava Miloševića, znam da je u Moskvi, stalno je prisutan u medijima. A što se tiče supruge i sina, ne znam da li su u Rusiji, o tome nemam nikakve informacije. Ovi ljudi i neki drugi koji su, vjerojatno, imali neke veze sa Miloševićevim režimom, mogu pokušavati koristiti priliku i dalje raditi na pogoršavanju rusko-srpskih odnosa, međutim ja mislim da je to u potpunoj suprotnosti sa stvarnim ruskim interesima.“

* * * * *

Na vijesti o smrti Slobodana Milosevica prva se sluzbeno oglasila austrijska ministrica vanjskih poslova Ursula Plassnik, u ime Evropske unije kojom njena zemlja trenutno predsjedava:
S. Miloševic, A. Izetbegovic, F. Tudman u Daytonu
"Smrt bilo kojeg ljudskog bica uvijek je tuzan trenutak. Politicki, za regiju i posebno za vlasti u Beogradu, smrt Slobodana Milosevica ne uklanja niti mijenja potrebu da se Srbija i Crna Gora suoce sa svojom nedavnom prosloscu ciji je on bio vazan dio. Upravo to ce biti jedan od najvecih izazova za postizanja najvaznijeg cilja za cijelu regiju – uspostave trajnog mira i pomirenja", izjavila je na neformalnom sastanku sefova diplomacija Evropske unije u Salzburgu, austrijska ministrica Ursula Plassnik.

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana bila je jedna od tema tog skupa, a smrt Slobodana Milosevica prilika je za Srbiju da pojaca proces evropske integracije, porucio je britanski ministar vanjskih poslova Jack Straw:

"Ono sto ocekujemo od Srbije je da nastavi, ali brzim korakom, put dogovorenom stazom ka Evropskoj unija koja jedina moze osigurati njenu buducnost. O tome smo danas razgovarali i ovdje. Spremni smo pomoci vladi i narodu Srbije, no oni si moraju pomoci i sami. To ukljucuje povecanu suradnju s Haskim tribunalom kako bi se osiguralo da preostali odbjegli optuzenici budu izruceni u Hag," izjavio je britanski ministar vanjskih poslova Jack Straw.

Svoj sud o Slobodanu Milosevicu danas su izrekli i mnogi evropski duznosnici, medju njima i francuski ministar vanjskih poslova Phillipe Dust-Blasi:

"Smrcu Slobodana Milosevica, sa scene je otisao jedan od glavnih, ako ne i glavni akter balkanskih ratova s kraja 20. stoljeca. Zelio bih se u ovom trenutku prisjetiti svih onih desetaka hiljada, muskaraca, zena i djece, koji su toliko propatili od posljedica etnickog ciscenja koje je Milosevic zamislio i planirao", izjavio je francuski ministar vanjskih poslova Phillipe Dust-Blasi cija ocjena definira stav jedne od dviju nepomirljivo suprotstavljenih strana kada je o Milosevicu rijec. Njegova jutosnja smrt tu ce razmjenu argumenata i protuargumenata o njegovoj ulozi uciniti vjecitom i nikad razrijesenom, kaze Tim Judah, strucnjak za Balkan i autor knjige Srbi:Povijesti, mit i razaranje Jugoslavije:
ICTY
"Mislim da je velika tragedija sto je Slobodan Milosevic umro prije okoncanja procesa pred Haskim tribunalom. Sada ce ga jedna strana moci opisivati kao nevinu zrtvu, kojoj nijedan sud nikad nije dokazao odgovornost za zlocine, dok ce se druga strana osjecati prevarenom i uskracenom za pravdu jer je taj covjek bio oputuzen za zlocin genocida. Sudjenje ce ostati nedovrseno i presuda nikada nece biti izrecena," kaze Tim Judah.

Kako bi se Miloseviceva smrt mogla odraziti na razvoj politickih prilika u Srbiji i regiji, iducih ce dana vjerovatno biti top-tema medju brojnim strucnjacima, ekspertima i analiticarima za Balkan. Cinjenica da je donedavno obavljao vrlo vaznu duznost u regiji, onu visokog medjunarodnog predstavnika u BiH, Paddyu Ashdonwnu daje za pravo da predvidi moguci tok dogadjaja:

"Po meni, nakon Miloseviceve smrti moglo bi uslijediti razdoblje nestabilnosti zbog pokusaja njegovih politickih sljedbenika da se vrate na vlast u Beogradu. Takav razvoj prilika nece ici u prilog pregovorima o sporazumnom rjesenju pitanja Kosova, ali ne vjerujem ni da ce dugo trajati, niti da ce dugorocno omesti napredak balkanskih zemlja, prije svega Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, ka Evropskoj uniji", izjavio je Paddy Ashdown.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Edgar ČEN: iz Koalicije za međunarodnu pravdu sa sedištem u Njujorku kaže za Radio Slobodna Evropa da je Haški Tribunal bio zapravo veoma susretljiv prema Miloševiću, mnogo više nego prema drugim optuženicima.


ČEN:: Najvažnija pravna posledica je da neće biti presude, jer kada optuženi umre, onda se čitav proces zaključuje, odnosno prekida. Međutim, tužba Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid počiva na mnogo dokaza koji su korišćeni na suđenjima protiv konkretnih pojedinaca pre svega Slobodana Miloševića. Istovremeno, neki od dokaza u postupku protiv Miloševića mogu biti korišćeni u drugim slučajevima kao što je Šainović, Ojdanić i Milutinović.

RSE: Da li sama činjenica da nema presude, umanjuje vrednost dokaza,

ČEN: Sudije će procenjivati vrednost svakog dokaza ponaosob. Tačno je da bi presuda potvrdila njihovu vrednost, ali to ne znači da dokazi i bez presude nemaju važnost. Na primer, video zapis zločina nad 6 srebreničkih Bošnjaka koji su izvršili pripadnici Škorpiona, može biti korišćen i u drugim procesima.

RSE: Da li će Miloševićeva smrt otežati utvrđivanje istine i pravde na Balkanu.

ČEN: On je politički najvažniji optuženik, u to nema sumnje, ali on je ipak samo jedna ličnosti, postoji još 162 optuženika protiv kojih se vodi proces. Naravno, njegova smrt je veliki udarac za Haški tribunal, ali suđenja moraju da se nastave.

RSE: Da li će sada jačati resantiman u Srbiji da je Haški sud bio neobjekitvan prema Miloševiću, jer je između ostalog nedavno odbio njegov zahtev da se leči u Moskvi.

ČEN: Sud je bio veoma korektan prema Miloševiću. Nijedan drugi optuženik nije imao mogućnost da mu proces traje samo tri dana u sedmici. Dozvoljeno mu je da se sam brani, iako nije stručan za to, sa svim odlaganjima suđenja zbog njegove bolesti. Mislim da je Tribunal bio veoma velikodušan prema Miloševićui i da nije napravio grešku što mu nije dozvolio leČEN:je u Moskvi. Na kraju krajeva, ruski lekari mogli su da dođu i u Hag da ga leče. Ja sam bio u Hagu, kada je Milošević protestvovao zbog takve odluke. Međutim, kada mu sudija Robinson nije dozvolio da nastavi, on se za trenutak povukao, rekao "dobro" i, mada prililčno uznemiren, nastavio da ispituje svoje svedoke. Ponavljam, Tribunal je bio prilično susretljiv prema njemu, prošele sedmice na primer, nije bilo suđenja, jer je dobio dodatno vreme da se pripremi za ispitivanje sledećeg svedoka Momira Bulatovića.

* * * * *

Eric Gordy, profesor na Klark univerzitetu u Masačusetsu, podseća da će Miloševićeva smrt imati uticaja na proces koji se pred Sudom pravde vodi između BiH i SCG.


GORDI: Mislim da je najnesrećnija posledica to što neće doći do presude, a to znači da će mnogo toga ostati nerešeno. Možda je njegova strategija i bila da produži proces što je više moguće kako ne bi došlo do presude. Sada će spor između Bosne i Hercegovine i Srbije pred Međunarodnim sudom pravde privući mnogo veću pažnju. U svojoj tužbi, Bosna i Hercegovina koristi mnogo širi pojam od zločina - genocid. U slučaju Miloševića, jedino je Srebrenica bila definisana kao genocid, dok bosanska tužba definiše gotovo čitav konflikt kao genocid. Mislim da će pitanje koje je pokrenuo zastupnik Stojanović u odbrani sada biti mnogo aktuelnije, a to je da li je podobnije da se krivica svodi na individualnu odgovornost ili na odgovornost države, pošto izgleda da propada najveći slučaj utvrđivanja individualne odgovornosti.

RSE: Mislite li da će smrt Miloševića otežati poziciju Beograda?

GORDI: Odgovornost države sada će biti pitanje broj jedan.

RSE: Kako će se odraziti Miloševićeva smrt na ostale postupke pred Međunarodnim krivičnim sudom?

GORDI: Ne znam da li će njegova smrt imati bilo kakve posledice, ali mislim da će zatvorska uprava posle samoubistva Babića i posle smrti Miloševića morati da polaže račune o tome kako čuvaju ljude koji su pod njihovom zaštitom. Ostavljaju utisak nebrige. Odluka da ne puste Miloševića u Moskvu, mislim da nije toliko relevantna. Ako je trebao da bude lečen, mogao je da bude lečen i u Holandiji.

RSE: Da li će sada biti još teže doći do Karadžića i Mladića?

GORDI: Mislim da će biti lakše doći do njih jer Milošević više ne može da utiče na bilo kakav način na ljude u regionu.

RSE: Da li će Milošević u srpskoj javnosti ostati upamćen kao žrtva, mučenik, ili s njegovom smrću jedna čitava epoha odlazi u istoriju?

GORDI: Da nema procesa protiv njega, on bi već odavno bio zaboravljen. Neka grupa ljudi će ga verovatno proslaviti kao mučenika, ali i pre nego što je otišao sa vlasti, sve manje je uticao na političku scenu.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Solana: Smrt Slobodana Miloševića okreće Srbiju ka budućnosti

Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana ocenio je danas u Salcburgu, povodom smrti Slobodana Miloševića, da se nada da će taj događaj "definitivno okrenuti Srbiju i Crnu Goru gledanju u budućnost". Solana je u prvom kratkom reagovanju na smrt bivšeg predsednika Srbije i SRJ i haškog optuženika, dodao da je "smrt svakog čoveka uvek trenutak žalosti".

"Ja lično sam", rekao je Solana, imao veoma, veoma teške kontakte i odnose s Miloševićem".

"Nadam se, u ovom prvom reagovanju, da će ovaj današnji događaj poslužiti tome da se Srbija i Crna Gora definitivno okrenu gledanju u budućnost", zaključio je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Jap de Hop Shefer: Pravda neće sada biti zadovoljena

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je danas povodom smrti Slobodana Miloševića da žali što "pravda sada neće biti zadovoljena".

"Žalosno je i u mnogo čemu nezadovoljavajuće, s obzirom na bezbroj žrtava balkanskih ratova, to što pravda sada neće biti zadovoljena", navodi se u kratkom saopštenju iz Brisela.

Ursula Plasnik: U regionu neće biti promena

Šef austrijske diplomatije Ursula Plasnik izjavila je povodom smrti Slobodana Miloševića da u političkom smislu to neće izazvati promene u regionu.

"Odlazak svakog čoveka je sam po sebi tužan. U političkom smislu, to, međutim, nije promena, jer region i Beograd treba da se suoče sa nasleđem prošlosti čiji je i Milosevic bio deo", rekla je Ursula Plasnik na konferenciji za novinare u Salcburgu, gde se oržava ministarska konferencija EU.

Ursula Plasnik, čija je zemlja predsedavajuća EU, rekla je da je to suočavanje veliki izazov za čitav region u kome EU radi na postizanju trajnog mira i pomirenja.

Džek Strou: Srbija da se okrene budućnosti

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Džek Strou (Jack Straw) izjavio je povodom smrti Slobodana Miloševića da kao čovek saoseća sa njegovom porodicom, ali da se nada da će njegova smrt pomoći Srbiji da reši probleme sa prošlošću.

Raskid sa prošlošću je jedini načina da se Srbija okrene budućnosti, rekao je šef britanske diplomatije u Salcburgu, gde se nalazi na ministarskom sastanku Evropske unije.

On je dodao da se nada da će Srbija sarađivati s Haškim tribunalom
tribunalom za ratne zločine i naglasio da će ona na putu ka budućnosti imati pomoć EU.

Gorbačov: Hag dozvolio veliku grešku

Poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov izjavio je danas da je Haški tribunal "dozvolio sebi veliku grešku" time što nije omogućio preminulom bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću da dođe na lečenje u Moskvu. Gorbačov je rekao da bi nakon ovog slučaja, sud "trebalo da
razmisli" o svom funkcionisanju.

Potpredsednik Državne dume Ljubov Sliska izjavila je da će ulogu Miloševića u istoriji "oceniti potomci".

Marović: Veliko iskušenje za moralni autoritet Tribunala

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović ocenio je danas da je način na koji je umro Slobodan Milošević "veliko iskušenje za moralni autoritet Haškog
tribunala", kao i da će javnost ostati uskraćena za potpunu istinu o ulozi Miloševića u prethodnim događajima.

"Milošević odlazi i, nadam se, konačno i jedno vreme stradanja, podela i zla. Njegovom smrću istorija će biti uskraćena za otpuni sud i istinu o njegovom učešću u tome", navodi se u pisanoj izjavi predsednika SCG.

Dodao je da je "vest o smrti čoveka, uvek tužna vest", posebno kada je "to vest o smrti bolesnog čoveka u zatvoru koji je tražio pomoć".

"Pred Srbijom i Crnom Gorom mnogo je ozbiljnih poslova od čijeg rešavanja će dugoročno biti određena budućnost svih građana i to je prioritet kojem treba da budu okrenuti i građani i institucije Srbije i Crne Gore", ocenio je Marović.

CNN: M. Marković rekla da je Tribunal ubio njenog muža

Supruga bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, Mirjana Marković, optužila je danas Haški tribunal za ubistvo svog muža.

"Tribunal je ubio mog muža", rekla je Mirjana Marković američkoj TV
mreži Si-En-En.

Si-En-En nije naveo u izveštaju gde je Mirjana Marković dala tu izjavu.

Ona je sredinom februara 2003. godine napustila Srbiju i nije poznato
gde se nalazi, alise pretpostavlja da je u Rusiji.

Borislav Milošević: Još neizvesno i vreme i mesto sahrane

Brat Slobodana Miloševića, Borislav Milošević, izjavio je danas da se još ne zna kada će i gde biti sahranjen Milošević.

"Pitanje datuma i mesta sahrane još nije rešeno", kazao je on Itar-Tasu.

Borislav Milošević je dodao da će u svakom slučaju "još danas i sutra ostati u Moskvi" gde boravi i radi. Milošević okrivio Haški tribunal za smrt svoga brata

Izvor: Voice of America

Stejt Departmenta: Milošević odgovoran za nasilni raspad Jugoslavije

11/03/2006
   

State-DepartmentU saopštenju Stejt Departmenta povodom smrti Slobodana Miloševića, koje je potpisao portparol Tom Kejsi ističe se da je Slobodan Milošević bio je ključna ličnost odgovorna za nasilni raspad Jugoslavije 1990-ih godina, uključujući i izbijanje dva užasna rata u Bosni i na Kosovu. “Miloševićeva vladavina je odavno okončana, a SAD podržavaju budućnost srpskog naroda zasnovanu na miru, sigurnosti, prosperitetu i većoj integraciji u evro-atlantsku zajednicu. Stejt Department podseća da se Miloševiću pred Haškim tribunalom sudilo zbog genocida i zločina protiv čovečnosti, i da se sudjenje bližilo kraju. “Haški sud će ispitati okolnosti njegove smrti, a SAD ovom prilikom ponovo iskazuju podršku radu tog tribunala” zaključuje se u saopštenju Stejt Departmenta.

Izvor: Voice of America

bilo kako bilo, ipak je on bio ljudsko bice, jedan Srbin (ma kakav bio), i mi treba da ga zalimo, a ne tu da slavimo...
O mrtvima se uvek prica sve najbolje..
Vecina Vas koji ste se radovali ovde sto je umro, verovatno nikad nije postila.. niti se pricestila.. i verovatno ce Vama djavo da krcka vodicu kad dodjete gore..

Milosevic je odgovoran za raspad Jugoslavije, a nateran je od strane Amerike da raspusti JNA, (pod pretnjom sankcijama), sve moguce planove za mir je prihvatao (i to prihvatajuci i teritorijalne gubitke), dok su drugi odbijali i sad je on kriv.