moram jos da primetim da za njim ponajvise zale domaci iseljenici!!!
takvo sam stanje zatekla u knjizi zalosti!!!
Zgranuta sam!

list politika - kolumna Dragoljuba Žarkovića

nemam šta da dodam, sve je rekao!

148 сати сахране

Најгоре решење било би да је Слободан Милошевић сахрањен у Москви. Да је тамо упокојен никада не би умро. Мислим да је влада паметно поступала уклањајући препреке мртвом и ожалошћенима да се укоп обави

   

Историја Србије, људи до којих је сезала моћ Милошевићевог оружја, па и моја лично, готово сигурно би била другачија да бивши председник никада није изашао из дворишта куће у Пожаревцу. Сада тамо хоће да га врате, у Немањину улицу, кућни број 41, под липу која је шуштала у чувеним дневницима, а то што је, оригинално, кућа припадала породици Мире Марковић, суштински не мења исказ из прве реченице овог текста.

Чињенице стоје овако: знамо шта нам је радио док је био жив, питање је знамо ли ми шта радимо себи сада када је мртав?

Најгоре решење било би да је сахрањен у Москви. Да је тамо упокојен никада не би умро. Пред сваке изборе неком би падало на памет да потегне транспорт мошти, мада не искључујем могућност процесије која би из Пожаревца кренула за главни град. У том смислу мислим да је влада паметно поступала уклањајући препреке мртвом и ожалошћенима да се укоп обави.

Сцена за финални чин драме је постављена. Пожаревац је решио комунални проблем, већином гласова општинских одборника дозвољена је сахрана у дворишту, и већ од понедељка Србија ће се „вратити на своје задатке”, породица у избеглиштво, Си-Ен-Ен у Ирак…

Од суботе до суботе, од часа смрти до погреба, доказивано је да је смрт митски замајац политике и расла је нервоза. Јер, како се час укопавања ближи, политичарима изгледа да се скраћује време за ефектну поруку, неки политички поен, страначко надгорњавање или унутрастраначко обрачунавање.

Политичке елите врло срачунато, не само у Србији, већ у читавом ровитом и политички незрелом региону, празнике, а посебно сахране и комеморације, користе да би учвршћивале суверенитет, истакле властите жртве и туђа злодела, срачунато будећи конфликтне емоције.

Не догађа се, дакле, ништа што нисмо могли наслутити или што већ нисмо видели. Па и ону бизарну сцену кад Милорад Вучелић с друштвом трчка за комбијем са сандуком по аеродромској писти, видели смо барем у филму „Ко то тамо пева” кад Александар Берчек, у улози човека који и везаних очију може да управља аутобусом, каменом гађа коња који вуче мртвачки сандук а онда пратња трчи за коњем.

Могло се претпоставити да ће Ивица Дачић и његова струја унутар СПС-а остати испред аеродромских врата, да ће Српска радикална странка покушати од смрти и сахране да направи капитал. Уосталом, они су и над крвавом мрљом, осталом после спектакуларног самоубиства Влајка Стојиљковића, читали, с акцентовањем достојним школских рецитаторских такмичења, опроштајну поруку Милошевићевог министра полиције, слабо скривајући колико им је драго што је овај пуцао себи у главу.

Могло се очекивати и да ће медији бити криви за све. Једнима је крив Б-92, а свима је, изгледа, крив РТС. Социјалисти су протестовали још првих дана, тражећи смену руководства, због веровања да о мртвима, а посебно њиховом мртвом, треба све најлепше говорити. А да руководство РТС-а не ваља убрзо нам је у име покрета „Пети октобар” открио и Владан Батић зато што се ова телевизија одлучила да директно преноси стизање посмртних остатака на београдски аеродром и на то трошила паре пореских обвезника, док се, рецимо, нико међу Британцима, који су веће цепидлаке када је о порезу реч, није досетио да то исто замери телевизији Би-Би-Си.

Нисам изненађен ни што је патријархов телеграм поводом смрти некако сућутнији од телеграма предоченог јавности када је мучки убијен Зоран Ђинђић, да не говорим о опелу Амфилохија Радовића који је између општих црквењачких места потурио и отровну поруку да од мача страда онај ко се мача лаћа и отворио још на гробу лов на Ђинђићев углед и његову политику. Питање за „хиљаду долара”, у часу настанка овог текста, јесте да ли ће поп испратити Милошевића на онај свет, али ми се некако чини да би већ поменути митрополит имао шта рећи с обзиром да иде и референдум у Црној Гори.

Реакције су, дакле, мање више биле очекиване, нису изашле из партијских стереотипних политика, нити се разликују од карактера оних који су били у прилици да о овој теми нешто прозборе. Група грађана пребрисала је прашину с Милошевићевих портрета и гледаћемо их ових дана како као љубав и бол испољавају сопствено незадовољство животом.

Ова сахрана ближа је фарси него драми. Да код ожалошћених и оних који се праве да су ожалошћени постоји осећај за достојанство и стид они би је организовали као породичну сахрану, а не као контрамитинг већинској Србији и Хашком трибуналу. У таквим околностима треба проверити ко из куће ожалошћених излази са сребрним послужавником испод капута.

Драгољуб Жарковић
Главни уредник недељника „Време”

To je najlakse da se smejete i ismejavate pokojniku.Nije to nista novo za nas Srbe to smo uvek radili.Malo nas je svet napljuvao moramo i sami sebe.

Današnja Politika, pored brojnih oproštajnih poruka u kojima se od Miloševića njegove pristalice opraštaju biranim rečima, donosi i čitulju koja se po sadržaju razlikuje od ostalih: "Hvala ti za sve obmane i krađe, za svaku kap krvi koju su zbog tebe prolile hiljade, za strah i neizvesnost, za promašene živote i generacije, snove koje nismo ostvarili, za užase i ratove koje si, ne pitajući nas, u naše ime vodio, za sav teret koji si nam na pleća natovario", poručuje se u čitulji, potpisanoj simboličnim imenima Nada, Srećko, Živko, Sloboda i Vesela.

"Pamtimo tenkove na ulicama Beograda i krv na njegovim pločnicima. Pamtimo Vukovar. Pamtimo Dubrovnik. Pamtimo Knin i Krajinu. Pamtimo Sarajevo. Pamtimo Srebrenicu. Pamtimo bombardovanje. Pamtimo Kosovo. Tek ćemo ga pamtiti. I sanjati. Sećamo se poginulih, ranjenih, unesrećenih, izbeglica. Sećamo se svojih uništenih života", kaže se u čitulji.

uf... hard core... 

Vlada Srbije naredila da se telo Slobodana Miloševića izloži u Muzeju „25. maj“

Niko nije hteo pokojnika

Telo Slobodana Miloševića će do sahrane biti izloženo u prostoru Muzeja istorije Jugoslavije na Dedinju po direktnoj naredbi Vlade Srbije. Eksponati japanskih novčića i iranskih nošnji iz Muzeja su u prisustvu Koštuničinog bliskog saradnika Dejana Mihajlova na brzinu iseljeni u sredu uveče, 15. marta, i juče rano ujutru kako bi izložbeni prostor bio pretvoren u kapelu za izlaganje posmrtnih ostataka.

Naredbe saradnika premijera Srbije Dejana Mihajlova i Aleksandra Nikitovića u delo je sproveo i direktor Direkcije za imovinu Republike Srbije Milan Tomić, inače kadar DSS, u čijoj je nadležnosti Muzej istorije Jugoslavije. Tomić se nije obazirao na to što su se njegovoj naredbi suprotstavili direktorka muzeja Ljiljana Cetinić i ministar kulture Dragan Kojadinović.

Demokratska stranka Srbije aktivno je učestvovala u traženju odgovarajućeg mesta za izlaganje Miloševićevih posmrtnih ostataka. Generalni sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov u sredu uveče bio je u muzeju u okviru Memorijalnog kompleksa „25. maj“ u prisustvu policije i ljudi koji su iznosili eksponate. Na istom mestu bili su i funkcioneri SPS Milorad Vučelić, Zoran Anđelković i Aleksandar Vulin. Ranije toga dana, Mihajlov je urgirao kod čelnika Centra „Sava“ da socijalistima prostor ustupe, što je direktorka Jasna Dimitrijević odbila.

Ministar kulture Dragan Kojadinović potvrdio je da su ga zvali iz sekreterijata Vlade Srbije i pitali da li telo Miloševića može da bude izloženo u Muzeju istorije Jugoslavije, kao i da je on to odbio.

Direktorka muzeja Ljiljana Cetinić naglasila je da je protiv njene volje, odlukom Direkcije za imovinu, muzej prenamenjen u kapelu.

- Odlukom bez presedana u istoriji kulturnih institucija u Srbiji i Beogradu narušen je ne samo integritet institucija kulture već i njihova svrha, ako ne i sam pojam kulture - navodi Cetinićeva u pisanoj izjavi.

- Najoštrije protestujući kao direktor, čovek i građanka ove zemlje, zahtevam da javnost i Vlada Srbije reaguju na akt koji narušava autonomnosti kulturne institucije, kulture uopšte i u skaradnom smislu ih uvodi u dnevnu političku funkciju - rekla je Cetinićeva.

Pošto su socijalisti prethodnih dana u svim ustanovama ili sportskim halama naišli na zatvorena vrata jer niko nije želeo da prostor ustupi za izlaganje Miloševićevog tela, na scenu su stupili Mihajlov i Nikitović. Suočeni sa ucenama socijalista da će uskratiti podršku Vladi Srbije u parlamentu, Koštuničini operativci prethodnih dana „razleteli“ su se po Beogradu pokušavajući da na tri dana, milom ali i silom, udome Miloševićev kovčeg.

Kako „Blic“ saznaje, socijalisti su se za istim zahtevom da do subote u podne izlože kovčeg sa Miloševićevim posmrtnim ostacima obratili upravi Doma sindikata, „Arene“, Hale sportova, hale „Pionir“ i Centra „Sava“, ali su na svim mestima bili odbijeni jer uprave ovih ustanova nisu smatrale odgovarajućim da ustupe prostor za izlaganje posmrtnih ostataka. Nakon toga, urgiranje kod istih ljudi preuzeli su Mihajlov i Nikitović, ali i predsednik Skupštine Beograda Milorad Perović, inače funkcioner DSS.

Prema našim saznanjima, Perović je prekjuče razgovarao sa direktorom SC „Tašmajdan“ Dragoslavom - Zekom Božovićem. Božović mu je odgovorio da to nije moguće.

Mihajlov i Nikitović zatim su pokušali da utiču na direktorku Centra „Sava“ da veliku salu ovog konferencijskog centra ustupi SPS na tri dana.

Mihajlov je čak tokom dana došao u SC zahtevajući da direktorka obezbedi prostor, ali naišavši na odbijanje to isto je zahtevao od Ivana Markova, zamenika direktora, inače kadra DSS.

U „Beogradskoj areni“ rečeno nam je da je bilo nezavničnih zahteva za ustupanjem prostora.

Zbog čitave ove priče DSS, je kako „Blic“ saznaje, pretila demokratama da će raskinuti koaliciju na lokalnom nivou zbog navodne opstrukcije napora da se pronađe odgovarajuće mesto za odavanje pošte bivše predsedniku SRJ. Inače, sve ustanove koje su odbile da prostor ustupe za izlaganje Miloševićevog tela su u nadležnosti grada, pa je DSS rešenje našao u ustanovi kulture koja je u nadležnosti Republičke direkcije za imovinu na čijem se čelu nalazi kadar DSS.

DS je saopštila juče da su članovi DSS uz podršku pojedinih funkcionera DSS vršili pritiske na direktore sportskih objekata i ustanova kulture.


Izvor: Blic \ Ivana Cvetković - Ljiljana Begenišić

Vesna Pešić, Miloševićev dugogodišnji politički protivnik

Vladavina ludila udvoje

Vesna Pešić, predsednica Centra za razvoj demokratije i Miloševićev dugogodišnji politički protivnik, ne tako davno budila se s mišlju da njegova mašinerija smrti mora da ode s vlasti kako bi svi ostali živeli normalno. Prvo na šta je pomislila u trenutku kada je čula vest o njegovoj smrti bilo je:
- Eto, on je sada umro...

A onda je osetila neku prazninu zbog tolikih godina u kojima gotovo da ništa drugo nije mislila i radila a da nije bilo vezano za borbu i snove da će se Srbija osloboditi moralnog, političkog i ekonomskog zuluma i naći se jednog dana među civilizovanim državama.
Ko su za vas bili Mira i Sloba? Da li je trebalo da strahujete za vlastiti život i sudbinu svojih prijatelja dok su vladali?

- To su sitni i zavidni ljudi. To je bila vladavina „ludila udvoje“, palanačke porodice, koja se dokopala i dogradila zatamnjene organe državne sile i upregla je protiv drugih naroda i protiv nas samih. Oni su bez ikakve griže savesti ubijali svoje prijatelje, kumove, političke protivnike, a žrtvama ratova da i ne govorim. Oni su najbolje ljude u Srbiji progasili izdajnicima, na koje svako može da puca i da za to ne odgovara.
Šta vam govori smrt Miloševića o trenutnim vladarima Srbije?

- Oni su uklonili Zorana Đinđića kao novu i modernu interpretaciju Srbije i nas samih, njenih građana. Jer, da se ta zamisao pretvorila u institucije i vladavinu prava, njihova vlast i bogatstvo bi otišli do đavola.
Kakav je uticaj pokojnog Miloševića na događanja u Srbiji?

- Njegov uticaj se ogleda preko SRS, SPS, i DSS. Oni su preuzeli komandu u Srbiji. To je isti pogled na svet. Ista je politika straha, mržnje i zatvaranja. Svako racionalno mišljenje u njoj je proglašeno izdajništvom. U takvoj konstalaciji imamo organizam, ali on ne može da stvori državu.
Ko su Vučelić, Šuvaković..., ti ljudi koji imaju moć da ucenjuju Vladu?

- Ne! Nisu to samo ucene! Ljudi koji drmaju Vladom, iz Koštuničine najneposrednije blizine, jesu ti koji tragaju za tim prostorijama gde bi se telo izložilo i prete direktorima konferencijskih sala da će ih oterati s posla. Tu je više na delu razumevanje i saučestvovanje nego nekakva gola ucena.
Treba li abolirati Miru Marković od svake odgovornosti, baš kao što je to učinjeno s njenim sinom?

- Možda je treba ablirati za tu besmislenu optužbu za protekciju da neka medicinska sestra dobije stan! Ako je ona samo za to kriva, što je šapnula nekoj komisiji za stan, pa to je izigravanje odgovornosti i pravde. Gde je njena politička odgovornost za ubistvo Ćuruvije, Stambolića, Ibarsku magistralu, pljačku, šverc, ratove?
DOS-ova vlast je već faktički abolirala, uvaživši samo tu bizarnu optužbu za podstrekivanje pri dodeli stana?

- DOS-ova vlast nije nju abolirala nego je ona pobegla u inostranstvo! Druga je stvar što je u Srbiji još uvek blokirana istraga političke pozadine ubistava u Srbiji, uključujući i ubistvo premijera Đinđića. Sigurno da u JSO nisu imali nikakvog razloga da ubiju Ivana Stambolića, ali je bračni par te razloge imao, ne u realnosti, nego zbog ludila zla od koga obolevaju takve vlasti.
Zašto vlast DOS-a, u kojoj je učestvovala i vaša stranka, nije izvela krivce, batinaše i pljačkaše pred sud? Zašto se sada čudite što su vaskrsli?

- Pa, sada se vidi zašto! To nije dozvoljavao Vojislav Koštunica koji je za sebe vezao nekontrolisane organe tajne policije i vojske i preko njih uspeo da dođe na vlast i uspostavi očaj „večnog vraćanja istog“! Ta to vam je ono što on zove legalizam. Pa setite se, i ovoga Karića koga on sada juri što se umešao u politiku, branio je od navodnih napada DOS-a.
Šta još Srbija ne sme da zaboravi iz Miloševićevog vremena?

- Okupljanje Srba u nekakvu etnički čistu, veliku srpsku državu. Takva ludačka zamisao na kraju 20. veka pretvorila se u mašineriju destrukcije i poraza. Ta mašinerija i dalje radi. Ona je izvršila državni udar ubistvom Zorana Đinđića i vratila nas u vode iste te zatupljujuće ideologije, ali sada u situaciji kada je građanska Srbija istrošena u destogodišnjoj borbi rušenja Miloševićevog režima. Moramo opet da se borimo. Opet je došla okupacija.


Izvor: Blic \ Tanja Nikolić Đaković

Miri šest nedelja poštede?

Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića, danas će doputovati u Beograd. Još je neizvesno da li će sa njom u Srbiju doputovati i Miloševićev sin Marko.

Dolazak Mirjane Marković socijalisti su uslovili zahtevom da se joj se pasoš ne oduzima po dolasku u Srbiju, uz novi zahtev da joj sudski organi u narednih šest nedelja ne šalju sudske pozive. Kako je „Blic“ ranije pisao, čelnici SPS sa Vladom Srbije dogovorili su da Markovićevoj pasoš po dolasku u Srbiju ne bude oduzet kako bi ona mogla zemlju da napusti kada želi.

Potpredsednik SPS Milorad Vučelić pozvao je državne organe da u narednih šest nedelja ne šalju sudske pozive Mirjani Marković, jer je, kako smatra, „to je pravilo oduvek važilo“, kako misli „čak i kod Turaka“. On veruje da Markovićevoj pasoš neće biti oduzet odmah po dolasku na beogradski aerodrom i da je položeno jemstvo od 15.000 evra dovoljna garancija da će se ona odazvati pozivu suda.

Vučelić, koji u ime porodice organizuje sahranu, veruje da će sahrani prisustvovati cela porodica. Očekuje se da Miloševićevi supruga i sin dolete danas iz Moskve dok se će njegova kćerka Marija u Požarevac doći iz Crne Gore.

Telo će još danas biti izloženo u Muzeju revolucije na Dedinju, a u subotu u 10 sati biće prebačeno ispred Skupštine Srbije i Crne Gore odakle će ga građani ispratiti u Požarevac. Iako su socijalisti najavili da će u prisustvu zaposlenih u mrtvačnici „Konkordija“ u bolnici „Svati Sava“ videti telo pokojnika, Miloševićev sanduk danas nije otvaran.


Izvor: Blic \ I. C.

Dan žalosti u Požarevcu

Dan sahrane Slobodana Miloševića proglašen je za dan žalosti u opštini Požarevac, a svi troškovi sahrane biće namireni iz budžeta.

Jednoglasnom odlukom 36 odbornika SO Požarevac, u kome većinu čini koalicija SPS, SRS i PSS, doneto je odobrenje da se Slobodan Milošević sahrani u dvorištu porodičnog doma u Nemanjinoj 41 koji je, zapravo, luksuzno restaurirana kuća supruge bivšeg predsednika SRJ Mirjane Marković, a sama ceremonija ispraćaja zakazana je za subotu u 15 sati. Pre toga, telo ovog Požarevljanina biće izloženo u svečanom salonu zgrade Načelstva gde je sedište Skupštine opštine.

Nijedan od odbornika opozicionih partija nije želeo da prisustvuje vanrednom zasedanju SO, a Demokratska stranka smatra da je sahranjivanje van groblja u dvorištu kuće necivilizacijski čin.

Prema rečima predsednika SO Dušana Vujčića (SPS), biće učinjeno sve kako bi sahrana protekla dostojanstveno. Formiran je i Odbor za sahranu na čijem čelu je predsednik OO SPS Miomir Ilić.

Inače, u samom gradu se ne zapaža ozbiljnija nervoza, iako je poznato da u svom rodnom gradu Slobodan Milošević ima mnogo ogorčenih protivnika njegove politike i članova porodice. Članovi „Otpora“ Momčilo Veljković, Radojko Luković i Zoran Sokolović, koji su imali sukob sa Markom Miloševićem zatražili su zaštitu od policije za slučaj da Markovo i Mirino pojavljivanje na sahrani dovede do ozbiljnijih incidenata uz upotrebu fizičkog nasilja, čemu je, kako su naveli, mladi biznismen veoma sklon. Policija im je odobrila obezbeđenje uz uslov da sami ne izazivaju provokacije.

Naravno da nećemo provocirati, ali ni propustiti priliku da i povodom ovog čina, koji će definitivno ostaviti ljagu na varoši čiji smo žitelji, izrazimo svoje stavove kažu u „Otporu“.


Izvor: Blic \ Z. Vasić

nije mi jasno kako je politika dopustila da se bar oni ne potpisu, jer citulje se valjda odobravaju uz licnu kartu?

al ne bitno.. mnogo teska citulja