Sada kada ga više nema, vidimo koliki je prostor ispunjavao.

Nazalost uglavnom tako sa svima biva

Neka pociva u miru,bio je veliki covek

 
covek koji je ceo svoj zivot mirio srpsku zavadjenu bracu,covek koji je srbima vratio veru u boga,davao savete i ulivao nadu u vrlo teskim trenutcima,....Neka mu je vecna slava i neka pociva u miru bozijem !

gledam onaj snimak gde kaže svešteniku koji je pokušao da mu pomogne -" ostav'te se toga ! " i ne mogu da se ne nasmešim. Ni molba, ni naređenje. Toliko umilan ali i strog glas, beskrajan autoritet. Pravi duhovni otac naroda.
Istinski velikan istorije i pravi predstavnik Srbije, kako na zemlji, tako i na nebu.

Zato su mi sada non-stop u glavi Pašićeve reči - "Narode, ne boj se... Dobro, biti neće...!"

Patrijarh Pavle preminuo u snu, sahrana u četvrtak
Tihi odlazak duhovnog vođe
Autor: Ž. Jevtić - T. N. Đaković | Foto:O. Bunić, Reuters, Beta | 16.11.2009. - 07:45


Patrijarh Pavle umro je u snu, u 96. godini života, juče u 10.45 u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. U Srbiji je od danas trodnevna žalost. Crkvena zvona su se oglasila u podne na svim crkvama Srpske pravoslavne crkve. Na Kosovu i Metohiji, gde je patrijarh bio episkop, zvonjava je neprekidna. Verni narod prvu sveću za patrijarha upalio je već u svom domu. Sahrana Njegove svetosti obaviće se u četvrtak.

Patrijarh Pavle ostavio je testament, saznaje “Blic”. Poslednje patrijarhove želje za ovozemaljskog života tek će biti otvorene i to tek treba da učini Sinod. Ono što je sigurno, Njegova svetost je napisao gde želi da bude sahranjen.
- Gde me smrt snađe, tu i grob - govorio je patrijarh.
Po činu trebalo bi da bude sahranjen u Pećkoj patrijaršiji, gde je i tron SPC. Međutim, patrijarh je za života govorio da ne bi nikoga dodatno “oko toga da muči”, pa se pretpostavlja da je u testamentu zaveštao da se sahrani u manastiru posvećenom Svetom Arhangelu Mihailu u Rakovici u Beogradu. Dok je bio episkop na Kosmetu njegova želja je bila da mu “grob bude u manastiru Dević”.
Do sahrane patrijarha srpskog njegovo telo biće u Sabornoj crkvi u Beogradu, a crkvena zvona će se oglašavati svakih 15 minuta pre punog sata. Do tada će se u crkvi Svetog Marka neprestano služiti i čitati molitve. Sahrana će se održati u četvrtak kako bi patrijarsi ostalih pravoslavnih crkava i predstavnici drugih koncesija mogli da doputuju u Beograd. Svoj dolazak već je najavio ruski patrijarh Kiril. Gotovo sigurno je da će papa Benedikt poslati najvišeg predstavnika posle sebe.
Pred sahranu, opelo 44. patrijarhu služiće se na platou ispred hrama Svetog Save.
U 17 časova juče počela je vanredna sednica Sinoda SPC. Sednici su prisustvovali Boris Tadić, ministar policije Ivica Dačić, a u isto vreme u Patrijaršiju je ušao i premijer Mirko Cvetković. Kako za “Blic” kažu u Patrijaršiji, vladike su se dogovorile kada će biti sahrana patrijarha srpskog.

Čuvar trona
Po upokojenju poglavara, prema Ustavu SPC, praktično je sva crkvena vlast na Sinodu. Određuje se i čuvar upražnjenog trona. To bi prema Ustavu trebalo da bude najstariji u činu, to jest mitropolit. Trenutno najstariji mitropolit je Jovan zagrebačko-ljubljanski, ali je za čuvara trona izabran mitropolit Amfilohije.
Prema odredbama Ustava, Sabor treba da se sazove najkasnije u roku od tri meseca po smrti poglavara Crkve. I to je izborni sabor.


 
Zemaljski život patrijarha Pavla

Njegova svetost gospodin Pavle upamćen je kao patrijarh koji, iako ima službeno vozilo, uporno koristi gradski prevoz ili ide pešice, jedva šta jede, sam popravlja svoje cipele i krpi mantiju u svojoj sobi koja liči na monašku keliju.
“Svako od nas trebalo bi, na aktivan način, da posrami sve bahate lakomosti koje žive na tolikim javnim mestima, a ne da se samo zgražavamo i očajavamo što je mračna, opasna bestidnost zavladala svuda oko nas... Kad jednog dana izađemo pred pretke, da se ne postidimo njih, niti da se oni ne postide nas...”, govorio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle.
Njegovo svako jutro podlegalo je proceduri: dan je započinjao služenjem liturgije u Patrijaršiji, pričešćivao se, a uveče u Sabornoj crkvi prisustvovao večernjoj službi. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Sam o sebi u svemu je brinuo. Sam spremao hranu, koja je preko cele godine bila posna, obično povrće na vodi, samo o praznicima spremao je sa malo ulja, retko kad uzimao malo ribe, a meso nikada. Omiljeno piće i hrana su mu bili sok od paradajza i kopriva, a kada nije post, mlečni proizvodi. Hrana koju je jeo stajala bi nekoliko dana, izložena bakterijama, smatrao je da je to blagotvorno za njegov organizam. Odeću je sam sebi šio, krpio, prao. Cipele popravljao i sam održavao. U Patrijaršiji je nadgledao da sve funkcioniše, posle radnog vremena, uveče, išao bi i gasio svetlo gde je ostalo upaljeno, često sam uzimao da popravi slavine, roletne, brave na vratima, čak i lift, skupljao papire oko glavnog ulaza u zgradu Patrijaršije... Nije izlazio na izbore, lokalne, predsedničke i parlamentarne.

 
Od siročeta do poglavara srpske crkve

DETINJSTVO - Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u hrvatskom selu Kućanci, u srezu Donjeg Miholjca, u zemljoradničkoj porodici. Gimnaziju je završio u Beogradu, šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Rano je ostao bez roditelja - otac je otišao da radi u Ameriku, tamo je dobio tuberkulozu i vratio se kući da umre kada je dečaku bilo tri godine. Ubrzo mu je umrla i majka. Odgajila ga je tetka i kao “vrlo slabačko” dete štedela ga seoskih poslova i omogućila da se školuje. “Zato je moj pojam majke vezan za tetku, osećao sam njenu bezgraničnu ljubav, ona je meni nadoknadila majku, tako da ja i sada pomislim: kad umrem, najpre ću da vidim tetku, pa onda sve ostale”, govorio je. Matematika i fizika su mu išle od ruke, a iz veronauke je imao dvojku.

KONAČAN IZBOR - BOGOSLOVIJA - Uticaj rodbine je prevagnuo i njegov konačan izbor bio je bogoslovija. Pre nego što je krenuo u gimnaziju, familija je odlučila da ga pripremi i poslala ga u manastir Orahovica, zapadno od sela. Manastir je bio u planinama i za mesec dana, koliko je boravio u njemu, nije bio u stanju baš sve da shvati u bogosluženju, ali je “imao osećaj prohujalih vekova i predaka koji su se tu molili”. “Naš katiheta je bio jedan omalen čovek, Srbin iz Mađarske… I kada me prozove, ja prosto ne znam za sebe, ne mogu ništa da kažem, promrmljam nešto, tamo-vamo, a on meni: ‘Sedi, jedan!’”, sećao se. Kao prognanik u vreme Drugog svetskog rata bio je u manastiru u Ovčaru.

POSLERATNE GODINE - Krajem rata 1944. godine odlazi u Banju Koviljaču, u izbeglički dom, gde je radio kao vaspitač i veroučitelj. O tome kako je tamo obeleo sam je pričao: “Bio je mesec avgust, vodili smo decu na jednu pritoku Drine, da se kupaju. Iznenada, jedan mali poče da se davi. Onako vruć i znojav, skočim i izvučem ga, a potom previjem preko kolena, i naravno, dobro izgrdim: ‘Malo ti je što si izbeglica, još hoćeš da se udaviš na naše oči’. Taj događaj sam zapamtio jer sam se već sutradan razboleo na plućima”. Po okončanju rata, zahvaljujući diplomi Teološkog fakulteta, vraća se u razrušeni Beograd. Najpre je radio na građevinama, ali pošto fizički napor nije mogao da izdrži, uskoro se razboleo.

MONAŠKI ŽIVOT - Zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine, kada je rukopoložen u čin jerođakona. Od 1949. do 1955. sabrat je manastira Rače gde vrši razna poslušanija. U čin jeromonaha rukopoložen je 1954, protosinđel je postao iste te godine, a arhimandrit 1957. U Atini je bio na postdiplomskim studijama od 1955. do 1957. godine. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. i hirotonisan u beogradskoj Sabornoj crkvi.

“NAŠ PROGRAM JE JEVANĐELJE HRISTOVO” - Za patrijarha srpskog izabrao ga je Sveti arhijerejski sabor novembra 1990. godine, za života prethodnog patrijarha Germana. Mesec dana kasnije ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u drevni presto srpskih patrijarha ustoličen je u manastiru Pećke patrijaršije 22. maja 1994. godine. Stupajući na tron Svetoga Save, rekao je: “Naš program je Jevanđelje Hristovo. Ja se pokoravam vašem izboru i nadam se da će Gospod pomoći Crkvi svojoj da u meni ne bude onaj koji će je uniziti. Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, u pomoć Božju kojom me je on i do sada držao.

DEVEDESETE - Iako nije izlazio na glasanje, povodom referenduma o novom ustavu Republike Srbije televizijskim obraćanjem pozvao je građane na glasanje i sam tada izašao da glasa. Pokušavao je da zadrži neutralnost, ali kako mnogi smatraju, to mu nije uvek polazilo za rukom. Godinu dana od izbora za patrijarha pozvao je Slobodana Miloševića u Sabor. Te iste godine patrijarh je pozvao studente da se raziđu s platoa kod Terazijske česme, a Crkva je pružala otvorenu podršku rukovodstvu “prekodrinskih” Srba.

SUPROTSTAVLJANJE MILOŠEVIĆU - Istovremeno je primao i predstavnike opozicije, pisao Miloševiću da oslobodi Vuka Draškovića 1993. Ali sastajao se i sa Radovanom Karadžićem. Svojim potpisom, 1995. godine overio je Dejtonski sporazum, nakon čega ga je najmanje deset episkopa pozvalo da napusti svoj položaj. Viđanje sa Mirjanom Marković primor alo ga je da se povuče iz javnog života. Godinu dana kasnije, predvodi svetosavsku povorku i probija višednevni policijski kordon u Kolarčevoj ulici koji je obeležio studentske proteste 1996/97. -Pred izbore septembra 2000. godine konačno je prozvao Miloševića i njegov režim kao “jedine odgovorne za katastrofu”, i objavio da Sveti sinod SPC-a još od 1992. traži promenu.

 
Bolnički dani


Molitvenik i Sveto pismo bili su položeni na stočiću s leve strane, odmah kada se uđe u bolničku sobu. Na zidu bolničke sobe bila je ikona Lazareva subota, patrijarhove krsne slave. O patrijarhu su se svakodnevno brinula dva lekara i sestre. Iskreno se radovao posetama, ali umeo je i da izbegne razgovor sa onima sa kojima tog trenutka ne bi da priča.
- Napravi se malo kao da spava - kaže jedan od posetilaca.
U poslednjim danima svog života najradije se sećao starih dana i ponekad citirao apostola Pavla.

 
Anegdote o patrijarhu


Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio:
- To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.

Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun:
- Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?” kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu”, a patrijarh mu je na to odgovorio:
- Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:
- Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom” o pojasu. Na to je rekao:
- Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.
 
Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se “uzalud ne bi trošila struja”, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao:
- A ti na to trošiš struju?

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju” i da nije zgodno, patrijarh nije popustio:
- Znate, svako vidi ono što želi.

Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca:
- Čija su to tolika luksuzna kola parkirana?
- Naših vladika. Došli su njima na Sabor - odgovorio je pratilac.
- O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?! - duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

-Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio:
- Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.

 
Kako se bira poglavar SPC


Procedura za izbor novog patrijarha precizirana je Ustavom SPC do detalja. Patrijarha bira Sveti sabor, najkasnije tri meseca od upražnjenja mesta patrijarha.


1. Zasedanje Sabora zakazuje Sveti arhijerejski sinod, vrhovno telo SPC, najviša izvršna, kao i sudska vlast.
2. Na Saboru moraju biti prisutne najmanje dve trećine episkopa. Odsutni episkopi mogu ovlastiti druge da glasaju umesto njih.
3. Jedan vladika može biti opunomoćen samo za jedan glas.
4. Na Saboru tajnim glasanjem i apsolutnom većinom biraju se tri kandidata, glasovima aktivnih eparhijskih arhijereja koji upravljaju eparhijom najmanje pet godina.
5. Patrijarh se bira izvlačenjem imena jednog od tri kandidata iz žreba.
6. Svečano ustoličenje je dan kasnije u Sabornoj crkvi u Beogradu, a naknadno u Pećkoj patrijaršiji.

Izvor: Blic

Vladike, državnici i građani odali poslednju počast poglavaru SPC
„Patrijarh je više bio na nebu, nego na hlebu“
Autor: Boris Vuković i ekipa Blica | Foto:O.Bunić, Z.Raš, M.Đurica | 16.11.2009. - 05:00

Na beogradskoj Patrijaršiji crni barjak i srpska zastava spušteni su na pola koplja. Ulice oko Patrijaršije i Saborne crkve prepune su naroda. I druge crkve u Srbiji otvorene su. Čitaju se molitve, pale sveće. Za pokoj duše patrijarha Pavla. Služeći pomen, plakale su i vladike i sveštenici.

Nikada do sada nije bilo toliko upaljenih sveća u Sabornoj crkvi u Beogradu gde je telo patrijarha srpskog.
- Umrla je ličnost koju teško da će moći neko da zameni. Žao mi je što više neće biti njegovih lepih misli i dela. Verujem da će u većini ljudi nastaviti da živi njegova misao koja je upućivala na ljudskost i poštovanje - kaže tridesetogodišnja Rada Simeunović.

Majka, uplakana, u naručju drži dete
- Izgubili smo nekog ko je ceo svoj život proveo služeći Bogu i narodu, bez ijednog sopstvenog interesa. Volela sam da ga čujem. Uvek pametne i razumne misli prenosio je narodu. Verovala sam mu. Za mene je patrijarh bio najiskreniji čovek - kaže tridesetogodišnja majka.
Tiska se par hiljada ljudi u centru Beograda. Ipak, muk je. Pognute glave, mladi i stari.
- Iako bolestan… očekivalo se… Osećam kao da sam izgubio člana porodice, najrođenijeg. Poput oca - reči su četrdesetogodišnjeg Beograđanina.

U Kragujevcu ista slika
- Za našu Crkvu, ceo narod, smrt patrijarha je ogroman gubitak. Otišao je jedan veliki i plemeniti čovek. Zbog toga sam danas u crkvi. Da zapalim sveću za pokoj njegove duše - kaže Nina Stojanović. Dodaje da želi da veruje da su patrijarhove pouke ostale u narodu.
U Užicu starina Budimir Radibratović (74) došao je u crkvu. Patrijarh je za njega bio oslonac za državu i narod. I Nišlija Bratislav Nikolić kaže da mu je srce prepuno tuge.
- Umro je najbolji i najplemenitiji među nama. Proteći će dosta vremena dok se opet ne pojavi tako jaka ličnost - dodaje.
U 14.45 časova pogrebno vozilo u kojem je bilo telo patrijarha stiglo je ispred beogradske Patrijaršije. Odmah iza bio je automobil predsednika Srbije Borisa Tadića. Vrata Patrijaršije otvaraju se nedugo potom, u 15.10 časova. Ikona i krst u rukama sveštenika. Sveštenstvo pravi špalir, pronosi se telo patrijarha srpskog do Sabornog hrama.

- Smrt patrijarha Pavla nije velika žalost, jer je patrijarh celoga života težio Bogu. Patrijarh je ceo život bio više na nebu nego na hlebu - rekao je juče vernicima vladika šabački Lavrentije. Episkop je istakao da su patrijarhovom smrću vernici i ceo srpski narod dobili pred Bogom nekoga ko će ih zastupati više i bolje nego bilo ko drugi.
- To je patrijarh radio i dok je bio sa nama, zato ga je ceo svet poštovao - rekao je episkop šabački.
Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije kaže za „Blic” da je lepota patrijarhovog života bila u služenju Crkvi i narodu.
- Patrijarhova jednostavnost u svemu. Smirenje pred Bogom i ljudima. A u isto vreme od početka do kraja mučenički život. Od Slavonije, preko Kosova, do Beograda i na kraju života preživljavanje stradanja naroda u godinama dok je bio patrijarh. Radost je bila živeti sa njim i radost će biti nadati se njegovim molitvama za nas - kaže vladika Grigorije. Ovaj episkop kaže da je mudrost jednostavnih reči patrijarha ono što će pamtiti.
- Pitao sam ga o sujeverju, a on mi kaže: „Za čoveka koji ne veruje ni u šta, ne možemo reći da je mnogo pametan, ali za čoveka koji veruje u svašta, sa sigurnošću možemo da kažemo da je lud” - dodaje vladika Grigorije.


REAGOVANJA
Boris Tadić: Nenadoknadiv gubitak
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je smrt patrijarha Pavla ogroman i nenadoknadiv gubitak za srpski narod. „Postoje ljudi koji samim činom postojanja povezuju čitav narod, takav je bio naš patrijarh. Njegov odlazak je i moj lični gubitak”, rekao je Tadić u izjavi dostavljenoj agenciji Beta. „Patrijarh Pavle je imao ogroman ugled u čitavom hrišćanskom svetu”, rekao je Tadić i dodao da ga je poštovao moskovski i vaseljenski patrijarh, kao i poglavar Rimokatoličke crkve. Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je povodom smrti patrijarha Pavla da je to tužan događaj za srpski narod i veliki gubitak za Srbiju. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je da je smrću patrijarha Pavla pravoslavni svet izgubio jednog od svojih najvećih duhovnika. Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je telegram saučešća Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve, vernicima i srpskom narodu povodom smrti patrijarha Pavla. Telegrame saučešća uputili su i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, premijer Republike Srpske Milorad Dodik, Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke, princ Aleksandar Karađorđević i mnogi crkveni velikodostojnici, političke stranke i pojedinci.

Narodni sud ljubavi
Još za života patrijarha srpskog Pavla navođeno je da će biti proglašen svecem i to će, kada je o njemu reč, gotovo sigurno biti odluka Sabora. Svetim ga je narod prepoznao. Teološka podloga za proglašenje neke ličnosti svetom je sledeća: Narodni sud ljubavi je najveći garant svetosti određene ličnosti. Mnogi ljudi u istoriji su bivali proglašeni svetima od samog naroda i pre saopštenja Sabora koje je usledilo mnogo godina kasnije. Primer je otac Justin Popović, vladika Nikolaj.


 
Svetski mediji o smrti patrijarha


Svetski mediji, prenoseći vest da je u Beogradu preminuo patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle, ističu da je njegova najveća vrlina bila skromnost.

Britanska medijska kuća Bi-Bi-Si je konstatovala da je patrijarh Pavle bio ugledni teolog i lingvista, „poznat po ličnoj poniznosti i skromnosti”.
Patrijarh Pavle, koji je često više voleo da ide gradskim prevozom i peške nego da ga šofer vozi kolima, bio je popularan među sveštenicima i vernicima, navela je agencija Rojters.
Britanska novinska agencija podseća da je patrijarh, kao sveštenik na Kosovu i Metohiji, još pedesetih počeo otvoreno da govori o teškom životu srpske manjine u južnoj pokrajini, a jednom prilikom sedamdesetih godina čak je napadnut i pretučen.
Sudbina Kosova i Metohije je bila njegov prioritet i pošto je postao patrijarh 1990. godine, istakao je, između ostalog, Rojters.
Francuski izvori napominju da je gospodin Pavle došao na čelo SPC 1990, uoči raspada bivše jugoslovenske federacije. Mediji takođe ističu da je pod njegovim autoritetom SPC povratila veliki uticaj u narodu.
Vest o smrti patrijarha preneli su takođe italijanska novinska agencija Ansa, radio stanice „Dojče vele” i „Slobodna Evropa” i regionalne agencije, Fena iz BiH, hrvatska Hina i makedonska Mia.

 
Patrijarhove misli


… Nekad bismo uzimali samo po komad hleba i čitav dan radili u polju, nadgledali manastirsku stoku, dovlačili drva iz šume. Jedno vreme radio sam i u manastirskoj vodenici. Jedva smo čekali veče, ne samo radi odmora već da se u molitvi saberemo. Nema većeg blaženstva nego kad umoran čovek nekako samog sebe umanji dok se moli. Tada se sav svede samo na sušti čin molitve: da se izbavimo kao narod i ljudi.
(O monaškim danima u manastiru Svete Trojice kod Ovčar Banje)


-Stalno je isticano bratstvo i jedinstvo, a u praksi je izazivano podozrenje među narodima koji žive u zajedničkoj državi. Kao tamošnjeg episkopa mene je stalno brinuo doprinos srpske strane u stvaranju međunacionalnih razdora, posebno na Kosovu i Metohiji.

-Na sva hapšenja, naročito mladog sveta posle demonstracija 1981, i kasnije, gledao sam kao na razlog više da se zlo uveća. U zatvorima su ležali zavedeni ljudi, a političari ili profesori, koji su ih podjarivali da traže Kosovo-republiku, pošteđivani su.

-Kosovo je danas postalo međunarodno pitanje zbog, kako se stalno poteže, „kršenja ljudskih prava nad Šiptarima na Kosovu”, a nije uspelo da se postavi, tada, ni kao međujugoslovensko, kada su stradavali Srbi na Kosovu za čitavo vreme moje dugogodišnje vladičanske službe onde.

-Preostali Srbi na Kosovu deluju razbijeno, žive u neizvesnosti i beznađu. Teško im je da razumeju svoje stanje, kao da žive u tuđoj zemlji.(O Kosovu)

-Sveti arhijerejski sabor… jedini je koji punovažno odlučuje kada će se i kako naša Crkva obraćati javnosti, domaćoj i stranoj, a Srpska crkva se kloni da to čini na uobičajen način, dnevnim povodima i pitanjima. Po sebi se razume da to ne može sprečiti, a i ne treba, da pojedini visoki predstavnici Crkve iznose svoja mišljenja u javnosti, naravno u svoje ime. Ako to sada ja činim, za mene važi isto što i za druge, bez obzira na dužnost koju vršim.

… Svetovni običaji prodiru i u Crkvu, a ja spadam u one koji nemaju ni volje ni snage da se bore za svoj autoritet. U pravoslavnoj Crkvi niko ne treba da bude autoritaran, već samo evanđeoskim i kanonskim pristupom valja privoleti drugog na opšte dobro Crkve.

… Smatraju me, verujem, za neodlučnog. Kad treba da se donese kakva krupna odluka, priklanjam se uglavnom onoj koja i meni pada najteže. Ali nezahvalne dužnosti su valjda i jedine prave dužnosti kojih se valja prihvatati.

… Najviše zazirem od onih nezvaničnih poseta koje se najavljuju kao „samo u četiri oka” i prosto mi, uz određena posredovanja, bivaju i iznuđene, a ispostavi se da im je stalo samo do novinske vesti o prijemu u Patrijaršiji. Toliki su vođi političkih stranaka opozicije dolazili kod mene, neki su me zvali i da ih posetim u zatvorskim bolnicama. Protestuju potom što primam njihove protivnike…

… Crkvi mora sada da je najpreče duhovno staranje za ljude, a ona to najneposrednije može činiti preko svojih sveštenika. Mnogi prigovori na njihov rad, nažalost, nisu bez osnova...
(O Crkvi i politici)

Iz: Serbia i komentari (1993/1995), poseban otisak
Zadužbina Miloša Crnjanskog, Beograd, 1996.
Za uredništvo zbornika - Živorad Stojković
Za izdavača - Rade Đ. Mikijelj

Izvor: Blic

Veliki chovek od kojeg nishta nismo nauchili.

Колика је празнина настала
Вјечнаја памјат