300% bolja ljubavna prica od Twilighta. 

Imam jednog drugara. Bas ima neku dugogodisnju vezu i bas su usmereni jedno na drugo. Rade(svako od njih ima dobre poslove), a kada ne rade skoro stalno su zajedno. Onako, bas su jedno za drugo i bas se nasli. Htedoh reci, koliko god to ljudima sa strane izgledalo cudno, to je ipak dosta velika ljubav i jeste lepo.

Velika je ljubav i kada niste stalno zajedno.

Nesumljivo, samo sto je ovo bas neka spojenost. Nama sa strane cudno, ali opet postoji dosta velika povezanost osecanja izmedju tih ljudi. Neko bi rekao i ono: konstantno zaljubljeni jedno u drugo. 

Ne mora da znaci... za mene je to vise kao neka vrsta... zastite... Kao ono cebence ili igracka koju dete nosi sa sobom... Ako se ono ukloni, svet ce se raspasti...
Mislim da u tim vezama postoji odredjena doza straha od zivota i sveta... novih iskustava..

Inace, moji baba i deda sa oceve strane su imali takvu vezu... takodje, poznajem\poznavala sam jedan ili dva para koji su se tako ponasali.... mmm... ponekad je sve to licilo na odnos majka-dete...

Jao baš dirljivo, pročitah jutros.... Svaka njima čast, mislim da su ipak umrli srećni....

Odose u vjecnost zagrljeni. Dirljivo.

Dragoslav i Verica Jeremić, koji su posle šest decenija zajedničkog života umrli u istom danu, sahranjeni bez prisustva rodbine na kraju groblja, pored humki koje niko ne obilazi.



Kragujevački Romeo i Julija, Dragoslav (89) i Verica (87) Jeremić, koji su preminuli istog dana, obraz uz obraz, posle šest decenija tokom kojih su bili nerazdvojni i upućeni samo jedno na drugo, sahranjeni su kao socijalni slučajevi iako ih je oplakalo pola Srbije i imaju živu rodbinu.

Dirljiva priča nikoga nije ostavila ravnodušnim.

 Ipak, Dragoslav i Verica sahranjeni su, sanduk pored sanduka, na samom obodu kragujevačkog groblja Bozman, u raki koju je iskopao rovokopač. Grob im je pored ostalih, uglavnom bezimenih, čije humke niko ne obilazi. Jeremići nisu bili sirotinja, imali su stan i penzije od oko 50.000 dinara, ali ne i nekoga da ih sahrani tamo gde su želeli.

 Želeli su da budu pokopani na Varoškom groblju, u centru Kragujevca, na mestu gde im leže preci. Živan Obradović, komšija koji ih je u sredu u stanu pronašao mrtve, kada je Verici pozlilo, pa je pala i umrla, a Dragoslav legao preko nje i preminuo, kaže da je na dan sahrane doživeo veći šok nego kada je našao tela.

 "Vera i čika Dragi su plaćali godinama održavanje dvaju grobnih mesta na Varoškom groblju. Ta mesta se vode na ime Verinog brata. Mislili smo da će tamo biti sahranjeni i sveštenik nam je tako rekao. Kada smo stigli, rekoše da je sahrana na groblju Bozman. U pometnji smo uhvatili taksi i odjurili tamo. Zatekli smo veliku rupu, koju je tek iskopao rovokopač, jedno grobno mesto, u koje su Vera i čika Dragi spušteni sanduk preko sanduka", priča Obradović.

 Kako dodaje, umalo mu je pozlilo kada je video gde je grobno mesto.

 "Grob je uz šumarak, na mestu gde se sahranjuju štićenici Centra za socijalni rad i beskućnici. Ovo je sramota, tako pokopati ugledne građane Kragujevca, ljude za koje je znao ceo grad, čiji su život i ljubav bili samo želja mnogih", ogorčen je Živan Obradović, jedan od osmoro komšija koji su na poslednji put ispratili stari par.

 Stan u kome su Jeremići živeli bio je u procesu otplate, možda i otplaćen, a za sada niko od nadležnih ne zna kome on pripada.

 "Javiće se već neko, kao i uvek posle sahrane, neki se već interesuju", kaže za Press službenik, moleći da mu ne spominju ime.

 A ni na sahrani, niti prve subote posle sahrane na grobu Jeremića nije plakao niko sem komšija.

Izvor: Mondo

To je ljubav! Zajedno 60 godina, pa i u smrt

Bili su u braku šest decenija, a ceo Kragujevac znao ih je kao stari, nerazdvojni par, starca u grombi kaputu i baku uvek oslonjenu na njegovu ruku.

Dragoslav (89) i Verica (87) Jeremić, stari nerazdvojni par, o čijoj je ljubavi godinama pričao ceo Kragujevac, preminuli su proteklog vikenda, u istom danu, a nađeni su juče kako leže obraz uz obraz u svom stanu.

 Komšije pričaju da nisu imali dece, a nisu se mnogo ni družili sa drugima jer je i za nju i za njega postojalo samo ono drugo. Po tome su ih znali svi i tako su proveli svih šest decenija bračnog života, piše "Press".

 Čak i Kragujevčani koji ih nisu znali po imenima znali su ih kao starca u grombi kaputu i baku uvek oslonjenu na njegovu ruku.

 Poslednjih meseci Dragoslava su viđali samog jer je Verica pala u postelju. Nekoliko dana niko nije video ni njega. Juče ujutru komšije su se zabrinule i stan je obio Živan Obradović, predsednik Skupštine stanara u Ulici kralja Petra I broj tri.

 "Verica je ležala na podu u spavaćoj sobi, pored kreveta. Lekari su odmah ustanovili da je pala i umrla od srca. Bila je težak bolesnik, već je imala infarkt. Dragoslav je ležao uz nju, svojim licem uz njeno. Kada je pala, pokušao je da joj pomogne. Nije mogao, pao je ili legao pored nje i tu izdahnuo od šoka i tuge. Leva ruka bila mu je modra, što ukazuje na to da je i on možda umro od srca", objašnjava Živan.

 Komšinica Radmila Obradović tiho komentariše da je Verica sigurno umrla od bolesnog srca, ali je Dragoslav izdahnuo od slomljenog srca:

 "Bili su nerazdvojni, svuda su išli zajedno, kao da su mladi zaljubljeni par. On je bio tako nežan prema njoj, ona potpuno okrenuta njemu. Kao da im je na svetu bilo potrebno samo postojanje onog drugog.

 Možda je ružno da to kažem, ali mislim da bi i sami izabrali da odu zajedno. A on je bio težak dijabetičar, ona srčani bolesnik. Mi smo ih obilazili, oni su se nama javljali kad negde idu, međutim nisu se ni sa kim družili. Kada je Verica pala u postelju, Dragoslav je izlazio samo do pijace i prodavnice.

 Dragoslav Jeremić bio je službenik u sudu, Verica učiteljica. Upoznali su se i venčali posle Drugog svetskog rata. Najpre su živeli u Novom Sadu. Došavši u Kragujevac dobili su stan, u kojem su i izdahnuli.

 Bili su prvi stanari zgrade u Kralja Petra I, jedne od najstarijih u centru Kragujevca, naseljene 1964. godine.

 Komšije su juče čitav dan telefonirale, pronašle familiju, obavestile sveštenika i počele da organizuju sahranu. U policiji kažu da su prozori na stanu Jeremića bili zatvoreni, a vrata zaključana sa unutrašnje strane, te da nema gotovo nikakve sumnje da posredi nije prirodna smrt. Istražni sudija ipak je naložio obdukciju, piše "Press".

Izvor: Mondo

Kad umrem,mogu da me stave i u praznu kacu od kupusa, zemaljski problemi biće nevažni. 

The Notebook - Ending Scene