Umesto Tesle dika su nam splavovi
A. PALIĆ - B. SUBAŠIĆ | 20. jul 2013. 21:30


Zašto ništa ne činimo da se Srbija u svetu prepoznaje i po pameti i istorijskom nasleđu, a ne samo po noćnom životu i ratovima iz devedesetih. Srbija zaboravila na Nemanjiće, dok Hrvatska promoviše svoje kraljeve. Imamo istoriju i kulturno blago kao malo ko u svetu


Ilustracija: Novosti online

KADA kažem Srbija, mislim Novak Đoković, ratovi i splavovi. Ovako bi glasile prve asocijacije koje većina stranaca ima na pomen naše zemlje. I dok je najbolji teniser sveta danas ujedno i najbolji srpski ambasador, a nasleđe iz devedesetih godina prošlog veka ne možemo da izbrišemo, poražavajuće zvuči činjenica da smo u poslednjoj deceniji uspeli da „brendiramo“ Srbiju samo kao zemlju noćnog života i šljivovice.


Umesto da stanemo iza velikih istorijskih događaja, kultura i ličnosti, kojima bi se svaka druga zemlja itekako ponosila, domaća kulturna, naučna i politička elita godinama je radila na samoporicanju nacionalnog identiteta i istorijskih vrednosti. S druge strane, zemlju smo promovisali pričom kako šenlučimo po splavovima, a od nacionalnih vrednosti na sajmovima turizma prezentujemo čokanjče, opanak i možda drveni točak na zidu kafane...

Spotovi na „Si-en-enu“ i papreno plaćene agencije u inostranstvu za navodno „brendiranje“ Srbije ispostavili su se kao promašeni potezi vlasti posle petooktobarskih promena. U njima smo predstavljani kao zemlja opuštajućeg krajolika i bogate trpeze. Doprinos svetskoj pameti i građenju civilizacijske vertikale ljudskog roda nisu pominjani.

- Srbija je zemlja u kojoj su se još pre 10.000 godina rađali cvetovi civilizacije. Naš prostor dao je najveći broj rimskih imperatora posle Italije, a među njima i Konstantina, koji je svetu podario novi civilizacijski kod - hrišćanstvo.

Tu je i izvanredni srpski srednji vek s Nemanjićima, koji su se orodili i bukvalno i duhovno sa Istokom, ali i sa Zapadom.

Ovakvu istoriju i kulturno blago ima retko ko u svetu zbog čega je neshvatljivo zašto mi kao država i narod potpuno zanemarujemo svoj identitet - smatra profesor dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum, najuspešnijeg srpskog naučno-turističkog brenda.

On naglašava da je nacionalno kulturno blago osnova stvaranja identiteta nacije, jer uzori iz prošlosti postaju reperi za sadašnjost.

- Recept za bolju sliku Srbije jeste da i bukvalno i figurativno kopamo za boljom prošlošću i vučemo svet za rukav da bi nas primetili.

Ukoliko se ne oglašavamo niko neće ni čuti za nas. Često mi prigovaraju da idem po inostranstvu nudeći istoriju Srbije kao trgovački putnik. Ali to je nužnost, jer ako oni neće kod nas - ja moram kod njih.


Grdne je pare ova država izdvojila za otkrivanje naše veličanstvene prošlosti, koje nema čak ni u naučnim zbornicima. Otkrića su uzaludna kada čame u depoima dok na njih ponovo pada stoletna prašina. Zašto smo onda uopšte bilo šta tražili, nije valjda da ugodimo sujetama kabinetske naučne elite - pita se dr Korać.
Država do sada nikada nije uložila novac ni u promotivnu knjigu koja bi objedinila sve najveće istorijske događaje i ličnosti, a izostaje i saradnja sa turističkim savezima i organizacijama. S druge strane, Hrvatska je sa minimumom naučnih činjenica nedavno napravila najskuplju i vrlo gledanu seriju „Hrvatski kraljevi“ za „Histori“ kanal, ali je i ulazak u EU proslavila sa Nikolom Teslom i Ivom Andrićem kao „hrvatskim brendovima“.

- Nimalo mi ne smeta što je Hrvatska napravila tu seriju, ali mi strašno smeta to što pored toliko istorije, dobrih istoričara i režisera nismo ništa slično uradili. Zašto naša država ne stane iza takvih nacionalnih projekata - kategoričan je Korać. - Takođe, i svaki pojedinac mora da angažuje da bi zaživeo pravi imidž o Srbiji. Pojedinci ne menjaju svet, ali iniciraju promene i mi moramo da vaspitavamo mlade ljude u tom smislu. Naravno, za to je neophodna svest države da joj je potrebna pametna elita.




Problem negativne slike koju su Srbi stvorili o samima sebi i koju prenose u svet uzrokovala je nemoralna elita, smatra dr Slobodan Vuković, upravnik Centra za sociološka istraživanja u Institutu društvenih nauka. On ističe da deo srpske političke scene i danas koristi fraze koje je upotrebljavala Austro-ugarska i Kominterna, a koje su Srbiju stigmatizovale kao hegemonističku, zahtevajući njeno rasparčavanje.



- Deo srpske elite, naročito ona koja je došla posle 5. oktobra, gleda Srbiju očima njenih neprijatelja. To nije čudno ako se zna da je uglavnom reč o „deci komunizma“, koja u glavi i dalje žive u Brozovom vremenu. Normalno je da takvi ljudi nemaju nikakav odnos prema nacionalnom interesu, a kamoli o prezentovanju Srbije - ističe Vuković.

Naš sagovornik naglašava da su za loše brendiranje zemlje odgovorne političke elite, instalirane u kulturi i nauci, koje su i izgradile karijere tako što su na svakom koraku omalovažavale Srbe i Srbiju.

- Nije reč samo o političkoj, već i o takozvanoj naučnoj eliti, koja je američkom profesoru Majklu Volceru dala počasni doktorat Univerziteta u Beogradu, iako se žestoko zalagao za NATO agresiju 1999. godine, na šta je podsetio i na svečanosti. Kako onda očekivati od takvih ljudi da brinu o slici Srbije u svetu, da promovišu Lepenski vir, Nemanjiće, srpske naučnike poput Nikole Tesle i Milutina Milankovića ili Gavrila Principa i ostale heroje iz srpske istorije - pita se dr Vuković.

Srbija je, između ostalog, ove godine zaboravila da obeleži devet vekova od rođenja Stefana Nemanje, utemeljivača srpske države, ali i herojsku smrt poslednjeg rimskog cara Konstantina Dragaša Paleologa, čija je majka bila srpska princeza Jelena Dragaš.


Izvor: Novosti

Ако ћемо реално Никола Тесла са Србијом као државом нема везе...са Србима и српством да али са Србијом као државом не...

Upravo... ali to je druga prica....

Pa dobra da li ima veze ili ne nije poenta, činjenica je da stvarno možemo i da napravimo neku bolju reklamu o našoj zemlji nego što su Beogradski splavovi to je sigurno..

Ма само кажем, пише По чему се Србија може препознати, мапа Србије и научници су сви србијанци осим Тесле...он ту не припада а на њега би сконцентрисали 50% кампање...

А брендови су нам сада Егзит и Гуча, пошто се историје стидимо ње се и баш не ватамо а научнике садашње и прошле третирамо исто као и пре 150 година...

Nije ni Milutin Milankovic, a ni Mihajlo Pupin... mislim... Banat jeste u Srbiji, ali nije bio za njegova boravka u Evropi.   

Zato su se Hrvati dičili njime na prijemu u EU 

Trubači i tenis naša slika u Francuskoj
Goran ČVOROVIĆ | 20. jul 2013. 20:55 | Komentara: 0
Francuzi nas ne poznaju dovoljno, jer nam se promocija uglavnom zasniva na ličnoj inicijativi naših istaknutih pojedinaca. Za Srbiju ne bi ni čuli da nije Đokovića, Kusturice, ali i Guče i Egzita


POZNATI Srbi za Francuze su Novak Đoković, Emir Kusturica, Slobodan Milošević. Znaju ko je Goran Bregović, neki su čuli i za Nikolu Teslu. Stariji se, još, nekako, malo i prisećaju zajedničke istorije do sredine prošlog veka, srednjoj generaciji smo uglavnom poznati po dešavanjima tokom raspada Jugoslavije, dok mlađi vole da odu na Egzit i u Guču ili naruče trubače za svoje privatne žurke.


Prva adresa na kojoj se mnogi Francuzi upoznaju sa srpskom kulturom, istorijom, tradicijom i turističkim ponudama je Kulturni centar Srbije koji se nalazi na izuzetnoj poziciji, odmah preko puta francuskog Kulturnog centra „Žorž Pompidu“, poznatijeg kao Bobur. U Kulturnom centru, koliko im sredstva dozvoljavaju, nizom akcija nastoje da promene negativnu sliku o Srbiji iz devedesetih.

- Kad se kaže Srbija, svi u prvi mah pomisle na Novaka Đokovića. Ali, Srbija dosta radi i na promociji svoje umetnosti i turizma. I ja sam kroz program Kulturnog centra bolje upoznala vašu zemlju - kaže za „Novosti“ Berenis Đejak, koordinator FICEP-a.

Srpski i francuski akademik, slikar Vladimir Veličković, kaže da nas Francuzi ne poznaju dovoljno.



- Ima pojedinaca koji znaju mnoge stvari vezane za istoriju, nauku, kuluturu. Srbija je, danas, u prvom planu pre svega zahvaljujući Đokoviću. Ali ono što definiše jedan narod je kultura. A, kao što znamo, kod nas se o kulturi relativno malo vodi računa - ističe Veličković.

Parižanin Randolf Tom, inženjer u atumobilskoj industriji, kaže da se u Francuskoj ne zna mnogo o Srbiji.

- Što se mene tiče, čuo sam za dva Srbina - Slobodana Miloševića i Nikolu Teslu. O Miloševiću sam slušao na TV-u tokom rata. Nikolu Teslu znam zbog mog interesovanja za nauku. Zainteresovao sam se za njegove radove o naizmeničnoj struji - kaže Tom.

Publicista Komnen Bećirović ističe da je davno prošlo vreme kada su Srbi u Francuskoj slavljeni kao nijedan drugi narod, kako je bilo u Prvom svetskom ratu, kada su se o Srbima i Srbiji pisale pesme.

- To je uveliko počelo da se gubi u Brozovoj Jugoslaviji, tako da su se Francuzi našli u potpunom neznanju u vreme tragičnog raspada te Jugoslavije, zašta je Srbima pripisana glavna krivica. Hrvati, bosanski muslimani, a zatim i Albanci, vešto su preko svojih lobista vodili medijsko-diplomatsku akciju, dok su Srbi ostali uglavnom nemi. Još da nije bilo nas, nekih Srba u dijaspori, ne bi nam se traga znalo. Čovek koji je u Francuskoj najviše učinio na upoznavanju srpske kulture i istine o Srbima jeste pokojni Vladimir Dimitrijević, osnivač izdavačke kuće „L’Až d’Om“.

Knjižar i prevodilac iz ove kuće Zorica Terzić ističe da se, Francuzi, u principu, dosta interesuju za našu literaturu.

Doajen pariskog novinarstva Kosta Hristić, koji je u Francusku došao još 1951. godine, kaže da nas Francuzi ne poznaju kako bi trebalo.

- Koliko nas znaju, odnosno ne znaju, pokazali su devedesetih tokom raspada Jugoslavije. Nisu imali pojma o čemu se radi. U štampi se trenutno veoma malo piše o nama, a na kulturnom planu nas nigde nema. Ali, ne treba da se sami predstavljamo. To je reklama. Kultura mora sama po sebi da ispliva - ističe Hristić.

Zoran Milinković, aktivista iz srpske dijaspore u Francuskoj, pokretač sajta „serbia.visit-com“ i idejni tvorac koncepta „Serbian BREnd“, kaže da nam nedostaje zvanična promocija.

- Najveći brendovi Srbije su Novak Đoković i Emir Kusturica, zatim Guča i Egzit, pa šljiva i malina. Francuzi nas ne poznaju dovoljno, jer se sve uglavnom zasniva na ličnoj inicijativi naših ljudi, pre svega iz dijaspore. Promociju Srbije ne treba vršiti u Srbiji, već van nje. Turistički vodiči, na primer, treba da se prodaju na ulicama Pariza, Berlina, Londona, a ne u Knez Mihailovoj - smatra Milinković.


Izvor: Novosti

реално...странци су СВИЊЕ а најбољи начин да свињу закољеш (стилска фигура-да дежурни душебрижници не почну са хистерисањем ) је да је намамиш ван кочине
у преводу: странце треба намамити из њихових сигурних кочина на сплавове где има да се крка,ождерава и где младе Љепотице врте сисама и дупетима...и наравно-узети им кинту
ту се узима лова дебилима а не у музеју николе тесле или на некој ископини неког факинг купатила из римског доба...каква корист од два професора са јебеног кембриџа који ће усликати три каменчића?
да ли мислите да свиње иду у бангкок да виде будистичке храмове ?

Михајло Пупин је макар рођен у Идвору што је данашња Србија па га то везује са данашњом државом Србијом док је Миланковић цкоро цео радни век провео у Србији и умро у Београду...Тесла нити је рођен у границама данашње Србије нити је стварао у Србији...