Ултрадесничари усред Београда жалили Тројни пакт

Citat: RASMC 06. Nov 2017, 16:21:40

Citat

e sto ti je sloboda govora. i fasisti i simpatizeri hitlera mogu da kazu sta hoce,
nije to lose, da se zna ko je ko

Све то треба на Голи оток!

Царе, на том Голом Отоку није завршио скоро ниједан фашиста или нациста, него су ту слати управо другови партизани, борци против фашизма, првоборци и комунисти који су починили грех да се не сложе са "највећим сином наших народа и народности" и који су били за СССР на чијим тенковима је Тито и преузео власт овде. Ево на пример које људе су слали тамо:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D1%88%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Citat

Миљуша Јовановић (1917 — 1991) је била партизанка и сестра генерала Арсе Јовановића.

Citat

После доношења Резолуције Информбироа и покушаја бега њеног брата у СССР, 1948. године, изјаснила се за Резолуцију и била затворена за Голом отоку, тј. на острву Свети Гргур, на коме се налазио затвор за жене. Била је изложена посебном малтретирању, јер није хтела да се одрекне брата, „Која бих ја то Црногорка била ако би се одрекла брата“ ходала је практично на петама јер су јој стопала добрим делом била ампутирана после Игмана. До краја је била „Банда“. На Голом отоку је провела 4 године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других одликовања.

Значи, жену партизанског првоборца, ратног инвалида су послали на робију и злостављали је јер није хтела да се одрекне рођеног брата (који је такође био и легенда партизанског покрета)..баш лепо, то је оно што се то доба звало "социјалистички морал", где се терају чланови фамилије да се одричу рођене браће.

А шта је било са оригинал нацистима, шта је рекла сама Јованка Броз главом и брадом у интервјуу док је била жива:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:421924-Jovanka-Broz-Hapsio-me-Dolanc-nacisticki-agent

Citat

Dolanc je hteo da me se reši pošto-poto jer sam znala da je bio član Hitlerjugenda i da je radio za nemačku tajnu službu.

А тај Стане Доланц је постао партизан 1944 (фин тајминг) и догурао до највиших позиција државе. И као што видимо сви су знали ко је и шта је, али су се правили блесави. То је оно што се звало "социјалистички морал". Smile

Тако да су Голи Оток фасовали управо партизански првоборци и инвалиди рата, а екс нацоши догураше до државног врха. Како се каже, то нам је наша борба дала... Smile

П.С

Узгред, ово није крај, најбоље тек следи... Smile

Да те питам, нешто Расиме, пошто видим да си антифашиста, можда ми можеш помоћи.

Зашто су на гробљу заслужних грађана у Београду сахрањени људи који су радили под усташком влашћу сво време рата, што их чини фашистичким колаборантима?:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Kre%C5%A1imir_Baranovi%C4%87

Citat

Krešimir Baranović (Šibenik, 25. lipnja 1894. - Beograd, 17. studenoga 1975.), bio je hrvatski skladatelj i dirigent. Školovao se u Zagrebu, Beču i Berlinu.[1] Baletima Licitarsko srce i Imbrek z nosom utemeljio je moderni hrvatski balet.

Citat

U Zagreb se vratio 1928. godine na staro mjesto, gdje je ostao sve do 1943. godine, kada je preuzeo vođenje Radio-orkestra u Bratislavi (Slovačka), gdje je imenovan i za direktora Opere (1945.-1946.). Nakon toga je od 1946. do 1964. godine bio profesor dirigiranja na Muzičkoj akademiji u Beogradu i ujedno direktor Beogradske filharmonije (1951.–1961.)

Значи, био диригент опере НДХ, па је после преузео вођење радио оркестра у фашистичкој Словачкој 1943. Нигде не пише да су га комунисти хапсили после рата, нити да је ишао на преваспитавање...

Citat

Umro je u Beogradu 17. studenoga 1975. godine i pokopan je na beogradskome Groblju zaslužnih građana.

А имамо и овог:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Bobek

Citat

Stjepan Bobek (Zagreb, 3. prosinca 1923. - Beograd, 22. kolovoza 2010.[2]), bio je hrvatski nogometaš, jugoslavenski reprezentivac i nakon završetka igračke karijere trener

Citat

Godine 1941., nakon uspostave NDH, predsjednik kluba Vidović, šalje ga u austrijski prvoligaški klub Admiru Wacker gdje ostaje nešto više od šest mjeseci.[4] Zatim je igrao za HŠK Ličanin iz Zagreba (1942.-1944.) i zagrebački Građanski (Dinamo) (1944.-1945.). Građanskom je pristupio 18. kolovoza 1944. godine na poziv Martona Bukovija.[4] Godine 1945. prešao je u beogradski Partizan.

Значи, играо за Трећи Рајх и НДХ, после рата одмах прешао у Београд, није робијао ни дана због колаборације. Сахрањен са свим почастима у Београду као заслужни грађанин.

А шта се дешава са Србима из тог доба, попут Ксеније Атанасијевић:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ksenija_Atanasijevi%C4%87

Citat

Ksenija Atanasijević (Beograd, 5. 2. 1894 — 1981 28. 9., Beograd) filozof, prevodilac, prva žena docent u Kraljevini SHS i prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu (1922).

Citat

U Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, Ksenija Atanasijević odbija da potpiše čuveni Apel beogradskih intelektualaca. Štaviše, pre rata pisala je protiv nacionalizma i branila Jevreje, pa je Gestapo hapsi. Posle završetka rata, nove vlast je hapse. Jedan od njenih „kolega“, Dušan Nedeljković, postaje dekan Filozofskog fakulteta, akademik i predsednik Komisije za ratne zločine, pa traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih. Nastavlja anonimno da radi i priprema treći tom svog životnog dela Filozofski fragmenti. Taj rukopis nije nikada pronađen i danas se smatra izgubljenim.

Citat

Sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Stara porodična grobnica Ksenije Anastasijević postoji samo u arhivskom registru. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima, a sve grobne ploče su uništene. Kako je privatna porodična grobnica uništena krajem osamdesetih, više nema nikakvih njenih „zemnih ostataka“ i obeležja.

Значи, шта имамо?

Прву жену докора наука у Југославији, антифашисту која је одбила да потпише Недићев апел, и која је бранила Јевреје, коју је хапсио Гестапо, поново хапсе комунисти, траже смртну казну за њу и лишавају је права и забрањују јој књиге. Преорали су јој гроб после, тако да јој ни се ни гроб више не зна. Цело њено наслеђе је збрисано. Па су се чак домаће "антифашистичке" комуњаре буниле када је требала да буде рехабилитована.

Са друге стране хрватски фашистички колаборанти леже покопани у београдској алеји заслужених грађана... Smile

Наше поносне антифашистичке традиције, нема шта...

Уз такве антифашисте, коме требају фашисти. Smile