Pozdrav svima...

Ma većinom sve što on radi je diskutabilno,i to može da radi samo zato što ima ekipu profesionalaca iza sebe.
Tu su lječnički timovi,spasilački ,planinarski pa i najmanje jedan instruktor za preživljavanje stoji iz kamere.
Jer da budemo realni neke biljke na jednom području mogu da budu jestive dok na drugom te iste biljke mogu da budu
sve sem jestive, zavisno od klime i okolnog rastinja.Tako da ni jedan čovjek bez obzira na obučenost
teško da može da radi i jede sve ono što on jede,bez lokalnih poznavalaca istog.
Spomenuto pentranje,je čisto samoubistvo bez opreme,teško da to može izvesti i dobar alpinist.
A prosječan čovjek bi nastradao i pre nego bi došao do tih prepreka...
Sve je to većinom odrađeno kamerama iz raznih uglova,pa čak su neki detalji namješteni.

Najbolji savjet je doći do vidljivog mjesta,koje se nalazi blizini nekog izvora,
gdje se lako može doći i do hrane i na tom mjestu se ulogoriti.
Zaklone možemo sebi izraditi na milon načina,ali recimo da nemamo kamp opremu sa sobom,najjednostavnija izrada je od raznih grana
koje možemo naći po šumama.Zaklon napraviti pomoću takozvane riblje kosti.To se sastoji od 20 komada drveta tj rašlji,
koje se zabiju unakrsno u dva reda u zemlju u obliku slova A i kroz ukrštene rašlje se provuče jedna duža grana,
koja se učvrsti sa nekim vlatima trave ili lijanicama ili oguljenom korom od drveta.
Tako da dobijemo nešto kao tipičan krov od kuće,za podlogu koristiti travu,ili borove grane,
a takođe se dodatno zaštititi nabacujući sa strana skloništa razne grane s lišćem,a dobro je i obložiti s korom od drveta.
Spavao sam u takvim skloništima i ako se dobro urade nema bojazni da ćeš se smrznuti ili tako nešto.
Naravno ja sam imao vreću za spavanje,šatorsko krilo i par vreća za smeće tako da sam se zaštitio i od kiše i hladnoće.
Kada se pripremi sklonište onda se koriste neki znakovi za signalizaciju itd...
Postoji dosta priručnika koje su pisali razni eksperti koji nisu nikakda bili u netaknutoj prirodi,
oni navode da treba pratiti životinje i tako doći do izvora,a onda pratiti izvor i vjerovatno ćeš doći do nekog skloništa ili naseljenog mjesta.
Što ne mora da bude tačno,jer nisam jednom pratio izvor koji je onda naglo nestajao u nekoj stijeni a iza stijene se nije pojavljivao.
Takođe da ne govorim o mogućim susretima sa divljim životinjama koje dolaze na izvore.
Izvore koristiti samo za nabavku vode i na pristojnoj udaljenosti od njih se ulogoriti ili ga pratiti.
Ali dovoljno daleko da možeš umaketi svakoj divljoj životinji koja će te uvijek prije spaziti nego ti nju.
Bitno je skinuti svoj miris sa sebe,to možemo da uradimo utrljavanjem bilja ili blata na tijelo ili jednostavno dimljenjem,
e tada životinje neće moći da nas nanjuše prije nego nas vide.Mislim osjetiće one ali neće se uzbuđivati.
Besciljno tumaranje i lutanje i vođenje za besmislenim orijentirima je samo dodatno gubljenje energije.
A ta energija ako miruješ na jednom mjestu može da ti produži život za par dana.
Faktički po nekim procjenama čovjek može bez hrane da izdrži oko 15-20 dana
stim da ima vode dovoljno,a bez vode je par dana dana plafon.Takođe zavisno od građe i fizičke spremnosti tijela...
Signalizacija može da se vrši na mnogo načina,ja ću da opišem jedan najjednostavniji,a to je pravilo tri (3)
Šta znači pravilo tri,pa tri bilo čega samo da je složeno u trokut.
Naprimjer tri zasebne vatre upaljene koje čine trokut,tri hrpe kamenja naslagane u zasebne hrpe na taj način da čine trokut.
Ove znakove poznaju svi piliti,planinari, izviđači, vojnici i avanturisti,to je jedno od najstarijih znakova
za signalizaciju.Takođe može da se radi i sa dimom na one tri vatrice se nabaca sirovo granje ili lišće.
Po noći to može da bude svjetiljka sa kojom se svijetli na tipičan način Morzeovom azbukom-abecedom.

Po danu se može signalizirati i ogledalcem,nožem,komadom folije ili bilo kojim predmetom koji stvara odsjaj.
Ako u dubine neke šume naletimo na ljude,ne treba odmah i bez razmišljanja da im se javljamo,preporučljivo je prvo da ih posmatramo i probamo da ocijenimo ko su i šta rade u toj divljini.Dali su lovci,mislim da svako može da prepozna lovca,ako imaju markirne prsluke sigurno da su lovci.
Ako imaju oružje i nose nekakve zamke i sumnjivog su izgleda,to lako mogu da budu krivolovci,pa se njima javljati samo po zavisnosti stanja u kakvom se nalazimo.
Ali najsigurnije je da se njima ne javlja,nego pratiti njihove tragove.Takođe lovci mogu da budu velika opasnost,jer poznavajući današnje lovce i znajući da svaka budala danas može da ima oružje i da bude lovac,može da bude jako opasno jer pojedini lovci pucaju na sve što se miče.
Odmah da kažem ako mi  neki lovac misli pametovati o ovome što sam napisao,da nema potrebu,
 jer sam dugo godina član lovačkog udruženje i znam kakvih sve budala ima u tom udruženju,
stim da sam kao početnik odstreljivao divljač,pa sam poslije to prestao da radim,sad više hranim i kontrolišem divljač i tragam za vucibatinama koje se bave krivolovom.
Dakle i ljudi mogu da budu veoma opsani u divljini,uvijek ih dobro prostudirati pa im se javiti.
Jer pitanje je što rade u tim zabitima,češće se tu obavljaju sumnjive radnje nego li časne i poštene.

Лес Строуд (Les Stoud) је радио емисију Survivorman (колико сам схватио не може више физички да издржи па се више не снима) где он сам без икога са 30 кила опреме за снимање проводи седам дана у дивљини и све то сам снима... нема лажи нема преваре. Што рече Ник-о немогуће је без локалаца било шта урадити, стога Лес проводи време са људима из крајева где снима и учи шта је јестиво шта није. Пуно пута није успевао ништа да улови. Снимио је и неке документарце са породицом, ваљда је у једном сам са женом живео годимжну дана у некој пећини а у другом са целом породицом нешто слично.

Моје препоруке.

Још пре пар месеци сам отворио тему о њему али је закључана јер као постоји ова, имаш негде и на овој теми о њему што сам качио.

Next time on Ultimate Survival: Bear's in Belgrade!

Bear Grylls: You've got to be really careful around New Belgrade, as there are a lot of these gang members around. But if I can catch one, he'll make good dinner..

Next monday on Discovery channel.

 

Dobri tekstovi nick-o 
Nego hajde imam i ja jedno pitanje jeste da je off, al reko da probam
I danas bas odem na imanje i primetim ovako nesto, znaci trava zelenija i to bas se razlikuje od ove obicne e sad imaju i tu nekakve pecurke jebem li ga Sta mislis ima li tu vode, treba li da se pokusa da se kopa? 

Uzmi dva kratka stapica i izpitaj LOl

Hm,pa to je teško ovako reći,jer ipak treba tu još znakova
da bih bio siguran da se plitko nalazi voda,jedan od bitnijih faktora je ako je na samom brdu
imanje onda je sigurno tu nema i ako je ima onda je duboko u zemlji.
Ipak ako se imanje nalazi u uvali lako je moguće.
Najsigurniji možeš biti da je voda tu ako ima vrba,jer ona raste samo i isključivo samo u blizini vode.
Postoji još jedna metoda koju sam ja isprobavao,jer sam naletio na jednom engleskom sajtu,
a to je pomoću dvije bakarne cijevi ili malo deblje žice.
Saviju se u obliku slova L(latinično). držimo žice za kraće strane i postavimo ih ravnomjerno jednu do druge.
Ako ima vode kada prelaziš preko polja žice se obavezno razdvajaju.Jbg i meni je bilo čudno,
ali rekoh ajd' da i to probam,i zaista kada naiđeš na podzemne vode
neka sila djeluje na bakar i širi razmak između žica.
Ali to ne mora da znači da se voda plitko nalazi,može da bude i na 20 metara ispod zemlje,ali ako je ima
žiće će to da pokažu.Neko reče da može i rašljama,pa može gledao sam i to,ali ja kad god sam probavao nije funkcionisalo,
ipak mislim da za to postoji neka caka ili tako nešto...
Ja garantovano smijem da kažem da se u šumi voda može plitko naći ako u blizini postoji vrba,i ako je vegetacija bujnija,trava zelenija,
i ako iznad lete one sitne mušice ili komarci.U šumi u svakoj uvali  može da se nađe izvorčić,
ako je presušio usljed vrućina dovoljno je malo raskopati lišće i vidjećeš da se tu nalazi da nije skroz presušio nego i dalje teče ali kroz zemlju.
Sad prije ćeš naći vodu gdje je zemlja glinovita,tj tvrda nego gdje su šljunak i velike stijene.
Jer sve padavine  kada se nađu na zemlji prolaze kroz lišće i mekanu zemlju,pijesak i kamenčiće i dolaze do nepropusne podloge tj gline i tu se zadržava.
Skuplja se i teče niz nagib prema dolje i tu u samoj uvali nastaju izvori.
Izvori mogu da budu u vidu mlazova ili mokre površine e tu je dovoljno malo raskopati i eto vode.
Voda se traži na  padinama,jarcima i podnožjima nekih brda,na prelazima šume i travnate doline.
Na takvim mjestima zimi najlakše možemo pronaći vodu ,jer ako je na nekim mjestima snijeg otopljen a par metara od tog mjesta nije,
može samo da znači da se  tu nalazi voda.Najveći problem može da izazove dehidracija,usljed nemogućnosti pronalaska
vode,pa onda ako je nađemo obično se ljudi zalete i piju vodu ko ne normalni,a to je najlakši način predoziranja vodom.
Predoziranje vodom se prepoznaje po učestalom proljevu,povraćanju i nenormalnom znojenju.
Naravno to i nemora da se desi,ali ako je došlo do poremećaja elektrolita koji pomažu apsorpciji vode iz crijeva.
Onda se voda taloži u organima i dolazi do oticanja mozga a počesto i do smrti.
Jedan od jednostavnijih načina vraćanja balansa elektrolita  je priprema ORS (oral rehydration solution) otopine,
koja se priprema na sledeći način,na 1l vode se doda 1 kafena kašika soli i 8 kašika šećera.
Ovu smjesu je najbolje pripremiti kod kuće i nositi je u survival kit-u,jer nikad se nezna šta se može desiti.
Takođe postoji jedna učinkovita metoda do vode,uzme se jedna vrećica i veže se na bunt grana s lišćem,
po mogućnosti da je listopadno drvo,pošto zimzeleno daleko ima manje lišće tj iglice a takođe ima i smolu,
koja baš i služi da se zadrži što više voda u njemu...
 

Ako ima zainteresovanih mogu i da postavim jedan jako zanimljiv priručnik koji sam ja sam sebi sastavljao,
ima tu svašta,pa i nekih dijelova prevedenog sas(special air service ) priručnika  za preživljavanje...

Sjajan tekst 


Mene interesuje. 

Ако није проблем и ја бих волео да видим тај приручник.


Едит: Ево два и од мене на српском.

Da,ovaj je dobar živjeti s prirodom,to je u stvari takozvani Nešin priručnik za preživljavanje.
To je jedan od najkompletnijih napisanih priručnika za preživljavanje,
i boravak u prirodi.
Velika hvala Nebojši Manojloviću za ovaj priručnik.
Ali i on je kao i svi oni koji su pravili priručnike za preživljavanje koristio kao pomoć
savršeni sas-ov priručnik za preživljavanje.
Ja radim na jednom recimo priručniku, koji će da bude u pdf-formatu sa
slikama i ličnim iskustvom,u kojem će da budu prikazane
sve tehnike potrebne za preživljavanje.
Od izrade skloništa,u uslovima ljeto/zima,izrade primitivnog oružja,tradicionalnog paljenja vatre,postavljanja zamki
(samo prikaz u praksi bez bespotrebnog ubijanja životinja).
Lov ribe vršama i priručnim sredstvima,signalizacija,metode pronalaženja vode i prerade iste.
Izradom dvije vrste primitivnog plovila koje jako može da bude korisno.
Sa puno slika divljih životinja i ostalih zanimljivosti vezanih za njih.
Ali ima tu još dosta posla.Ovo što ću sad pisati je nešto sasvim drugo
sastavljneo iz raznih priručnika i izbačeno preopširno i nepotrebno opisivanje.
Jednostavno najbitnije stvari ukratko napisane...

Najbitniji faktor u preživljavanju je volja za životom.A najefikasnii i najbolji alat je mozak.
Dalje redom slijede praksa,fizička sprema,instikt i oprema .
Dakle nije najbitnije biti istreniran da bi mogao da preživiš,
najbitnije je sebe uskladiti s prirodom,shvatiti situaciju u kojoj se nalaziš,
odagnati strah i paniku,potisnuti ih duboko u sebe,i pretvoriti ih u oprez.
Postoji jedno važno pravilo,a to je pravilo trojke,najviše možemo biti bez zraka 3 minuta,
3 sata bez skloništa,3 dana bez vode i 3 sedmice bez hrane.
Sas(special air service) recimo ima jedno jako poučno pravilo:
"Nikad se ne predaj i uvijek održavaj samokontrolu"...
Najbitnije je znati kontrolisati,strah,bol,žeđ,glad.umor,hladnoću i samoću...
Preživjavanje je na neki način umjetnost,umjetnost koja održava život.
Potrebno je znati sta i kako iz prirode mozemo ipretvoriti u svoju korist.
.Preživjeti se može i bez ičega,potrebno je samo malo znanja i velika volja za životom.
Ako uz ovo sve posjedujemo i dodatnu opremu šanse da preživimo su više nego velike.
Čovjek koji se nađe u situaciji da mora da preživljava,prvo što treba da uradi je da obezbijedi sebi sklonište,koje će da ga štiti od kiše,hladnoće jakog sunca itd.
Onda treba da obezbijedi vodu,oružje,hranu itd...

Ako idemo negdje u prirodu uvijek pre toga moramo sebi napraviti spisak šta
nam je potrebno,zavino od toga koliko treba dana da boravimo u prirodi.

Voda: uvijek treba računati da je čovjeku potrebno 2l vode dnevno,ako se izlaže naporima
i jakom suncu onda najmanje 4l.Vodu je najbolje nositi u metalnim čuturicama i bocama.
U plastičnim samo onu koju ćemo brzo da iskoristimo.

Hrana: čovjeku je potrebo minimalno 1500 kalorija da bi preživjeo.Najbolji izvor kalorija su masti.

Alat:najbitniji alat nam je nož,koji mora da bude uvijek dobro naoštren,najbolje je imati jedan veći nož,ili mačetu i jedan manji
survival nož.A takođe je pogodno imati i sjekiru,malu lopatu i testericu.
Obavezno nositi sa sobom  nekoliko komada žice i užadi.

Ljekovi: uvijek je potrebno sa sobom nositi  tablete protiv bolova,visoke temperature,tablete za pročišćavanje vode
i obavezno prvu pomoć,koja se sastoji od par zavoja,flastera,alkohola i makazica...

Odjeća: uvijek je najbolje imati kvalitetnu i toplu odjeću posebno jakne i pantalone a uvijek se lakše raskomotiti
i skinuti nešto od odjeće, nego da nas uhvati hladnoća a da pri tome nemamo dobru odjeću,
kapa i rezervne čarape su obavezne,marama,kabanica itd...

Obuća: čvrste i kvalitetne čizme,a najbolje gojzerice,bez obzira na vremenske uslove...

Poželjno je i nabaviti knjigu o lokalnom jestivom bilju sa slikama u boji.

Toliko za sada...