Fjeee, pa to je veca zarada nego svirka u manjem lokalu.

Ja sam kontao flamenko. Al se valja nakanit pa sastavit 1-2h konkretnog materijala. Zasad su sve brljezi

Svaka čast, stekne čovek zanimljiva iskustva radeći ovako.

Svaka čast na ovome, treba habrosti za to .... ništa ono Borino, socijalno, zdravstveno i redovna plata ....

nemoj tamo !
idite gde je mirnije ... na primer Kalemegdan - kad je lepo vreme ...

zdravstveno imam 
socijalno nemam 
redovnost "plate" zavisi ... od mene  

sa ""www.dw-world.de""

(podsetilo me da sm i ja platio kaznu "groznim nemackim policajcima")[pisaću o tome]



Nije lako biti ulični muzičar
Ko u minhenskoj pešačkoj zoni želi da svira mora najpre da dobije posebnu dozvolu. U otmenom delu grada sa skupim radnjama, u koje zalaze uglavnom platežni kupci, ulični muzičari moraju da prođu posebnu audiciju.

Na audiciji se proverava ne samo umeće, već i izgled, nastup i ponašanje umetnika. Konkurencija je velika, a onome ko prođe audiciju smeši se dobra zarada. Dozvolu izdaje Albert Ditrih. On vodi audiciju za ulične svirače.

- „Stvarno očekujete od mene da sviram na kiši?“, pita jedna kandidatkinja.

- „Ne, ne, tu unutra“, odgovara Albert Ditrih.

Ruskinja Olga mora da dâ sve od sebe.

„Gradonačelnik je bio jasan. On smatra da pešačka zona u Minhenu mora biti na određenom nivou. Tu su fine radnje i muzičari moraju biti na tom istom nivou", pojašnjava Albert.

Interesovanje muzičara je veliko, ali samo deset dnevno sme da nastupi pred publikom. Zanimljivo je da sam Albert Ditrih ne svira nikakav instrument; prilikom izbora kandidata na audiciji, oslanja se na sluh.

Olga je po svemu sudeći „prošla“.

„Zaista je bilo super. Primetio sam manju grešku, ali to nije ništa strašno. Na ulici je važno da svakih sat vremena menjaš lokaciju, mislim da tu neće biti nikakvih problema", kaže Albert.

I Angel prolazi audiciju

Sledeći kandidat je Angel. On svira bugarsku etno-muziku. U minhenskoj pešačkoj zoni mogu da nastupaju samo iskusni muzičari.

- „Možete li odsvirati još nešto, neku drugu melodiju?"

Angel prelazi na klasičnu muziku. Albert je zadovoljan i daje mu prolaznu ocenu.

Nakon audicije sledi obilazak terena. Albert, gospodar licenci, proverava da li je sve u redu; pravila se moraju poštovati. „Ko predugo svira, ima pogrešan instrument, ili nema odgovarajuću dozvolu - taj odmah leti."

Kazne dostižu sume i do 1000 evra.

Za Olgu se sviranje u pešačkoj zoni isplatilo: „U redu je da neko o tome odlučuje, to je zanimanje kao i svako drugo, potrebni su kriterijumi, neka garancija kvaliteta - pravila, ko gde sme da svira."

U elitnom Minhenu ne može baš svako sve. Ali, za sada je, pod bavarskim nebom, svet još uvek u redu – pa čak i akustički.


sa ""www.dw-world.de""

(podsetilo me da sm i ja platio kaznu "groznim nemačkim policajcima")[pisaću o tome]

pozdrav do ponedeljka ...

Vidis da sam znao.  Jos ako bih poceo da growl-ujem, pomislili bi da sam ma'nit 

A , KAKO JE SVE POČELO - prvi deo


Mene je kao klinca zanimao dosta fudbal. Ne toliko igranje , koliko praćenje rezultata,statistika ...(vodio sam ličnu statistiku u sveskama).
Sećam se da su neki drugovi jos u osnovnoj školi počeli da se interesuju za muziku, dok sam ja negde u prvom razredu srednje (usmereno ... haha) dobio (u suvlasništvo sa sestrom) prvi gramofon.
Sestra je, zanimljivo, pre toga nekoliko godina kupovala singl ploče omiljenih (festivalskih) pevača , tako da smo imali šta da slušamo od prvog dana ... Oliver Dragojević, Zdravko, Tereza Kesovija i tako to ...
gramofon je riknuo dok je još bio pod garancijom (posle par nedelja) ,pa smo (uz doplaćivanje) dobili novi - STEREO !
ubrzo je sestra kupila i prvi LP . Srebrna Krila ... malo je preskakao, ali uz pomoć 50 para (novčić) smo izlazili na kraj ...

jedan tip po imenu Rade je doneo rok muziku u nas komšiluk...
malo je bio stariji od mene (3 god.)
rano je počeo da izlazi ... i srećom družio se sa rokerima.
sećam se kako nam je prepričavao doživljaj jednog svog druga …
1974. je sviralo Bijelo Dugme , ili pod tim nazivom , ili drugim (jutro?) na jednom rukometnom igralištu pored naše osnovne škole
i on je bio oduševljen ozvučenjem , veličinom zvučnika ... do pola visine gola

Rade nam je puštao da slušamo , na svom kasetofonu, Deep Purple, Wishbone Ash , Atomsko Sklonište ...
kupio je i neku gitaru , ali nikada nije otišao mnogo dalje od G-dura sa dva prsta (palac 6.žica-3.prag a kažiprst 1.zica - 3. prag ... što je , u stvari , G9 ...hehehe ...)

mi smo se tako zaintersovali za rok muziku ...
prvi LP koji sam ja kupio bio je "doživeti stotu" (B.Dugme) .Tada je bio izašao ...
posle sam nabavio Bitlse ... tražio sam , uporno , neku stvar kojoj nisam bio znao naslov, i našao je iz 5-6 pokušaja (5-te , 6-te ploče ...) ... korisno ...

e, sad, kljucno je bilo kada je Rade ponudio svoju gitaru na prodaju meni i Zvonku...
Zvonko- moj komšija , vrsnjak ('66) , prvi drug (i najbolji) u detinjstvu ...
ja nisam otkupio tu gitaru , ali Zvonko jeste, pa smo mi malo počeli da , kao, učimo da sviramo

1982-ga ... je bila (leto-jesen)

još jedan drug-komsija (Dragan - Daci) je kupio neku gitaru , a ja sam je stalno pozajmljivao od njega,
dok nisam shvatio da ne ide dalje tako i krenuo u kampanju ubedjivanja ćaleta da mi kupi gitaru , a posle ne treba da mi daje džeparac 6 meseci (bio je običaj da kada dobije platu - da mi isplati "moj deo")

i tako u subotu 26. februara 1983-ce godine dobijem ja svoju prvu gitaru (iz “Robne kuce Beograd” of korz ...)...
a džeparac ? ... pa, držali smo se dogovora neko vreme (dok nisam rešio da ga jednostrano prekršim !)
btw , ta gitara je završila pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima svoju karijeru!
zvanična verzija ... Zvonko je , u Hendrix- stilu , razbucao prilikom neke pijanke ...

tako smo mi sviruckali... ja sam voleo da skidam melodije , Zvonko je voleo više akorde …

bližio se prvi nastup …
na gitarijadi u našem gradu
9. maj 1983. imao sam gitaru dva i po meseca .... hehehe..

A, KAKO JE SVE POČELO ... 2.deo



kako smo bili oduševljeni kada nam je jedan tip pokazao SMOKE ON THE WATER ... he he …
na 6-toj žici : 0-3-5 0-3-5-5 0-3-5 3-0 ... hehehe … da je bar bilo (drugi deo) 0-3-6-5 ...
ali mi se nismo žalili ni ovako (kasnije smo se ponovo oduševili kada smo to isto odsvirali na dve žice ... tzv. "četvorke" ...)

dakle..
došlo vreme gitarijade '83..

mi rešili da nastupimo

odlučili smo da sviramo "kosovski božuri" od “YU grupe”
DACI- ritam gitara
ZVONKO- solo gitara
JA- bas
STOŠKA- bubnjevi

e , sad ...
imali smo tri akustične gitare (najnižeg kvaliteta) + nekoliko primeraka "Bazara" (ženski časopis)...
kakve sad veze imaju "Bazari"? hehehe ..

pa to su nam bili ... doboš, činela, kontra-činela i sve ostalo što čini set bubnjeva!
Dacijeva sestra je , srećom , čuvala stare brojeve , onako bezveze , pa nam ih je rado ustupila. Palice smo imali.
tako smo mi održali par "proba" ...

9.maj 1983.
gitarijada...
nije bilo polufinala ...
(ali je od sledece gitarijade uvedena mala selekcija pre početka , da bi se blokirao nastup preterano gluvima...
kasnije i pravo polufinale ... a, mislim da smo i mi doprineli tome)

elem, sećam se kako sam se ,dzvirnuvši malo kroz vrata i videvši masu ljudi ... (prepuno je bilo)... uplašio
samo, bilo nas je četvoro , pa nisam mogao da pobegnem i ostavim kolege bez "BASISTE"...

došao je red i na nas...
izlazimo ...
meni neko od tehničara okačuje bas gitaru oko vrata ... pita me da li je ok kaiš (da li da podigne ili spusti gitaru)
ja , kao, ok je ... A, PRVI PUT sam držao bas gitaru u svom zivotu ... podešava zvuk ... pita me opet za mišljenje .. ja - ok je ...
Zvonko , koji je svirao solo , mislim da je uhvatio par puta električnu gitaru u ruke (od druga) ... nisam siguran ...
Daci- ritam gitara.. mislim da nije “hvatao” električnu ...
bubnjar , Stoška, je bio najopušteniji ... zajebant po karakteru ...
pokušao je da izvede neki "prelaz" na bubnjevima,prilikom "zagrevanja" , ali kako je prvi put u životu seo za bubanj ... polomio je jednu palicu ...
hehehe...
pošto je “malo” promašio razapetu kožu na dobošu i lupio po ivici ... (kako se vec zove to ...)

"odsvirali" smo , dok se publika smejala i zviždala ...

jedan iz komšiluka (ne baš blizak drug sa nama) se najviše zabavljao zviždajući i smejajući se , što mu nikada nisam u potpunosti oprostio...
mada ... objektivno ...
Zvonko je svirao pravi tonalitet za "kosovski božuri" ... Dm, valjda beše ...
Daci -ritam neki drugi tonalitet + pogrešni akordi
ja -bas ..u skladu sa ritam gitarom ... samo pogrešno u odnosu na melodiju ...
Stoška ... lupao je samo u doboš (+ nista nogama , naravno ...)

KAKO JE TO SVE ZAJEDNO ZVUČALO – J…. LI GA ... HAHAHA ...
dao bih mesec i po dana života da mogu da vidim snimak tog "nastupa" , koji nije uradjen , naravno ... (1983-ća ...)

posle su nas zajebavali u komšiluku , ali nama nije bas smetalo jer ...
1. sve naši ljudi (+seste,kumovi, recimo)
2. samo nek se priča ... hhehehe .. napredni smo bili ...
kasnije se počeo koristiti čuveni moto (na estradi)- samo nek se priča ... pa, makar i dobro ! (mi smo to spontano shvatili)

na lokalnom radiju je u nedelju ujutro išla neka muzička emisija gde su nas POMENULI... EJ !!!
neko je čuo to od komšija-drugara ... ispričao nam i … ulepšao nam zivot ...


medjutim , vrhunac sreće je za nas bio kada je u lokalnom nedeljnom listu, u članku posvećenom gitarijadi, pisalo ... i ovo :
"... bilo je i bendova koji nisu umeli da izvuku ni nekoliko akorda ..." i navedena su imena ČETIRI "benda" ..
a, medju njima NISMO BILI i mi .... [ čuvam taj broj još uvek]
hehehe...

pisalo je još … citat (pamtim hehehe) :
"grupa ***** je izvela kompoziciju KOSOVSKI BOŽURI. Da nije bilo lošeg vokala, ova kompozicija bi , sigurno je, zvučala mnogo bolje"
dobro , mi smo zajebavali našeg "lošeg vokalnog" ... kao , upropastio nas je ...
mada .. pevanje je bio poslednji razlog za smejanje ... taj "novinar" nije imao pojma o muzici kad nas nije ljudski ispljuvao
(moguće je da su to pisali gimnazijalci - smer žurnalistika ...)

pa, ja se stvarno nisam potrudio da odslušam ostale , al' mora da su se mnogo trudili ako su zaista uspeli da nas "nadmaše" ...

a, mi smo , naravno, napravili računicu ...
bilo je 14 grupa ... 4 gore od nas ... znači ... ZAUZELI SMO IZVANREDNO DESETO mesto
odlično za prvi put ...

sviraćemo opet, kad nismo najgori ...
a vanredna gitarijada je najavjena uskoro ... avgusta , čini mi se ...
e, sad se stvarno nije moglo više bez nas …