Stvar razuma je da rasudjuje, promoslja i pronalazi zahtevana resenja. Pratite malo sebe i nacicete da nista ne cinite bez promisljanja i razumevanja. Svaku sitnicu treba razmotriti. Svaku. Ma kako da se to u trenu dogadjalo, svuda se pojavljuje rasudjivanje.
Kada razmisljamo, tu jos nema odredjene misli. Odredjena misao nastaje nastaje kada nadjemo resenje tog pitanja. Nas razum kruzi trazeci sta predstavlja neka stvar, otkuda ona, radi cega je i drugo. Kada sami nadjemo takvo resenje ili kada ga cujemo od drugih pa se saglasimo sa njim, obicno kazemo: “Sad shvatam, nema vise sta da se objasnjava, stvar je resena”. To resenje donosi mir nasim mislima, u odnosu na predmet koji nas je zanimao. Tada se nas razum okrece drugim predmetima, a misao do koje smo dosli pohranjuje se u dusevni arhiv – pamcenje, odakle se kao pomoc uzima kao resavanju drugih pitanja, ili kao sredstvo za slaganje drugih misli. Ukupnost svih shvatanja koja tako nastanu predstavlja nacin naseg razmisljanja, koji u svakoj prilici pokazujemo kroz svoje reci. To je oblast naseg znanja, koje smo stekli misaonim naporom. Sto smo vise pitanja resili, tim vise imamo zaokruzenih misli ili pojmova o stvarima; sto je vise takvih pojmova, to je siri krug naseg znanja.
Sve ovo sam ispricala da bi nam bilo jasnije u cemu bi trebalo da se sastoji prirodna delatnost nase misaone sile. Ona bi trebala trudoljubivo da promislja o onome sto joj je jos nepoznato kako bi spoznala i to. Veoma malobrojnima je dato da budu naucnici, ne mogu svi ni da se bave naukom, ali da rasudjujemo o stvarima koje nas okruzuju kako bi smo dobili odredjen pojam o njima, to je svakome moguce i to bi svi trebalo da rade. Koliko – to zavisi od sopstvene snage, ali ona treba uvek da bude zauzeta ozbiljnim delima promisljanja i prosudjivanja stvarnosti.


No, sta vidimo kada je nasa misaona delotnost u pitanju ?

Misao ide za mislju, cas u nizu, cas jedna protiv druge, i ni na cemu se ne zaustavljaju.   

Rec je dakle o stanju sasvim suprotnom onome kakvo bi trebalo da bude kada je nasa misaona sila u pitanju.

Ovakvo stanje je toliko odomaceno i zajednicko svima, da necete naci ni jednog coveka koji bi postojano mogao da se bavi ozbiljnim misaonim radom, ne podlezuci rasejanosti i lutanju pomisli koje ga odvlace od sustine stvari.
Mi se cesto zamisljamo. Kakvo je to stanje ?
Evo kakvo : misao silazi u arhiv pamcenja i pomocu maste prebira tamo po svim sakupljenim starudijama, prelazeci sa dogadjaj na dogadjaj, prema poznatim zakonima spajanja pojmova, preplicuci ono sto je bilo sa onim sto nije, a cesto i sa onim sto je nemoguce, dok ne dodje k sebi i ne vrati se u stvarnost koja je okruzuje. 
 
Nesto sasvim drugo je kreativna masta i vizionarstvo koje je posedovao Nikola Tesla. 

svetlost uma, ne pisi duple, samim tim ni triple postove- koristi opciju 'izmeni' u gornjem desnom uglu svoje poruke 

objasni, molim te, sta je smisao, poenta... cilj teme? 

Hvala Ti sto si mi dozvolila da svoje slobodno vreme provedem na forumu !!! 

 

Pozdravljam Vas !!! Moracu malo da  

Ako je tekst autorski - svaka cast.

tekst jeste dobar. samo je previse uopsten. to su stvari o kojima se ne razmislja, to ide samo od sebe.
nesvesno. ili polusvesno, kad ti se desi da procitas ovakav neki tekst.

ne znam u stvari sta treba da napisem kao komentar na ovu temu.

Moze da se pise o nacinima resavanja problema . Moze da se posebno pise o svakoj strasti. Moze da se pise o svim onim osecanjima koja tiste coveciju dusu; samoca, dosada,...

previse opsirno, devojcice 
previse, stvarno. to bi onda bio svaciji licni dnevnik