Gluposti, evo isto tako možemo i ovo da citiramo.

Ćirilica - jedino pismo ?

 

Ljudi koji vrše kampanju za potiskivanje latinice iz našeg jezika pokušavaju da proguraju lažnu tezu da je ćirilica jedino pismo srpskog jezika.

Međutim, srpski jezik je nekada bio pisan i glagoljicom, a do pre nešto preko sto godina pisan je "crkvenom" ćirilicom, pismom je po našem mišljenju samo na papiru nazvano ćirilicom. U stvarnosti to je bilo grčko pismo - alfabet sa nekoliko slova, dodatih da ti Sloveni mogli da prikažu svoje glasove. U Bosni je čak u par navrata bilo korišćeno i arapsko pismo, doduše vrlo kratko i vrlo ograničeno. Danas, Srbi ravnopravno koriste DVA pisma: ćirilicu i latinicu.

Tvrdnja da srpski jezik ima smo jedno pismo je lažna ali i veoma opasna. Netačno je da je ćirilica jedino srpsko pismo. Ona nije niti danas jedino a nije ni prvo i jedino pismo u Srba. Ona je jednostavno reformisano pismo koje je nastalo od grčkog alfabeta. Vuk Karadžić je izbacio sva nepotreban slova koja su do tad bila u ćirilici, dodao nova, potrebna slova kako bi pismo moglo da omogući da se zapišu svi glasovi našeg jezika. Moramo napomenuti da se "crkvena" ćirilica bitno razlikuje od sadašnje tzv. građanske ćirilice.

Takođe, ćirilica nije ekskluzivno srpsko pismo. Mnogi narodi koriste ćirilicu zajedno sa Srbima: Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Bugari, Makedonci. Rumuni su je koristili sve do početka XX veka. Čak nekada davno i Česi. Neki turkofonski narodi u centralnoj Aziji i dan-danas (mada pokušavaju da se preusmere na tursku latinicu) koriste ćirilicu. Mongoli koriste ćirilicu, mada u poslednje vreme postoji snažan pokret da se vrati staro mongolsko pismo. Dakle, teza da je ćirilica samo naše pismo jednostavno nije tačna. Mi smo samo jedan od naroda koji koristi ćirilicu, ali i jedan od naroda koji koristi latinicu. Nijedno od ta dva pisma nije izvorno naše. Mi smo samo korisnici tih pisama. Čak štaviše, Grci su izmislili ćirilicu.

http://srpskalatinica.tripod.com/zastocirilicasmetanekome.htm

Međutim nije to poenta, neka se time koje je pismo bolje bave zamlate, ja hoću da ona budu izjednačena.

ПРАВОПИС О (СЛУЖБЕНОЈ) УПОТРЕБИ
ЋИРИЛИЦЕ
(ЗА НЕУПУЋЕНЕ)


ОВДЕ СУ НАВЕДЕНИ СТАВОВИ, ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ВЕЗАНИ ЗА СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ НАШЕ ЋИРИЛИЦЕ

Српски језик има два писма: ћирилицу и латиницу

Нетачно. Ћирилица јесте матично и једино аутохтоно писмо српскога језика, већ хиљаду година. Светски лингвисти, као и стандарди који се баве језиком, су у периоду од 1918.-1992. године, на српски и хрватски језик гледали као јединствен српскохрватски језик који има два писма: ћирилицу и латиницу. Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним језицима. Од тада према стандарду ISO 12199 српски језик није уврштен у језике који користе латинично писмо, што значи да српски језик има само једно писмо – ћирилицу, а хрватски језик – латиницу. Тако је латиница коју користимо у српском језику, у ствари хрватска латиница.

Ћирилица је код нас потиснуто и маргинализовано писмо

Тачно. На пример у Београду је само 31,8%, а у Новом Саду тек 18,5% јавних натписа исписано ћирилицом. Од укупног тиража издатих књига на српском језику, само је 25% штампано ћирилицом. Ово су само неке од бројки до којих смо дошли. Иначе, општа ситуација је по ћирилицу можда и још гора, нарочито ако се виде нови трендови у култури, комуникацији и сл. Погледајте само ТВ програм, штампу, наше интернет презентације, табле наших приватних и друштвених предузећа, па ће те се уверити и сами да је ћирилица само на папиру (по уставима и законима) прво, а у пракси писмо другога реда.

Наше законодавство уређује службену употрбу језика и писма

Тачно. Наше законодавство које уређује област службене употребе језика и писма је: "Закон о службеној употреби језика и писма" („Службени гласник РС”, бр. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994.), члан 8. Устава РС, као и члан 15. Устава СРЈ. Овде се свуда наводи да је ћирилица службено писмо. Такође овде је дефинисана службена употреба језика и писама националних мањина, а у складу са светским стандардима и нормама које важе за ову област.

Када је у нашој држави "српскохрватска" односно данас хрватска латиница први пут уведена у службену употребу?

То се десило у периоду Аустро-Угарске окупације Србије, од 1915. до 1918. године. Тако је хрватска латиница у Србију дошла заједно са окупаторским топовима, а надамо се да ће из ње отићи применом закона и права, светских језичких стандарда и принципа Европске Заједнице, наравно изузев у оним општинама где представља законско право наших суграђана хрватске националности.

Да ли постоји потреба да "српскохрватска" односно хрватска латиница ,поред ћирилице ,има статус службеног писма у раду локалних органа власти

Нема никакве потребе, изузев у општинама где у већем броју живе грађани хрватске националности. Овакво решење је у складу са домаћим законодавством, свим светским и европским стандардима везаних за службену употребу језика и писма. Такође и са ставовима који се наводе у документу МОДЕЛ СТАТУТА ОПШТИНЕ, а који је донела "Стална конференција градова и општина Југославије" у сарадњи са Министарством правде и локалне самоуправе, "ПАЛГО центра", "Програма за реформу локалне самоуправе", "Агенције за међународни развој САД" и "Националног Демократског Института". У свим овим документима се јасно наводи да службена употреба српског језика подразумева само ћирилицу као службено писмо. Такође, службена употреба латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика.

На који члан закона о службеној употреби језика и писма се најчешће позивају наши неупућени суграђани који форсирају "српскохрватску" односно хрватску латиницу

То је члан 8. наведеног закона, који регулише службену употребу латиничног писма. Овде се наводи да "У општинама у којима у већем броју живе припадници народа чије је примарно писмо, у складу са традицијом тог народа, латиница, у службеној употреби је и латинично писмо.". Проблем се састоји у томе, што неупућени не знају (или не желе да знају), да се овај члан односи на народе бивше СФРЈ, зато што је наведени закон ступио на снагу још августа 1991. године, када је СФРЈ још правно постојала. Статус народа у тадашњој СФРЈ имали су: Срби, Црногорци, Македонци, Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци). Тако, у СФРЈ у народе, чије је примарно писмо латиница, спадали су само: Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци), што значи да се овај члан 8. односи само на њих, а не и на народности односно наше националне мањине. Наши суграђани других националности (Мађари, Румуни, Словаци...), тада, а и данас, у нашем законодавству имају статус народности (или националних мањина). Тако да право наших народности или националних мањина, везано за ову област, и данас се црпи из наведеног закона, и то у делу овога закона под називом: "службена употреба језика и писма народности".

Уколико општина статутом у службену употребу уведе "српскохрватско" односно хрватско латинично писмо без законске основе, да ли постоји начин да грађани општине утичу да се оваква одлука повуче

Постоји. Грађани могу да преко надлежног министарства пред правосудним органима покрену поступак за оцену уставности датог статута од стране Уставног суда Републике Србије. Уколико уставни суд оцени да наведени члан статута није у складу са уставом и важећим законима, он има обавезу да наведени члан правно поништи.

Да ли на основу свега горе изнесеног то значи да ми,као грађани,више не смемо да пишемо српски језик латиницом

Не значи. Све што је овде изнесено односи се само на службену употребу српскога језика који се по уставу и закону мора писати само ћирилицом. Иначе, када није реч о службеној употреби језика, српски језик слободно можемо писати и латиницом, што многи чине, и што зависи од нашега избора. Нормално, када то чинимо требало би да имамо на уму да је ћирилица једино аутохтоно писмо српскога језика, а ако су се још ћирилици дивили један Гете или Бернард Шо, ми никако не би смели да је се стидимо.

Ако сте све ово прочитали,надам се да сте схватили значај и потребу доследне примене ћирилице као јединог службеног писма када је у питању службена употреба српскога језика у раду наших државних органа као и органа локалне власти .Такође употреба "српскохрватске" латинице односно хрватске или бошњачке латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика

твој проблем...

Pre će biti tvoj...

    Nametanje ćirilice

 

    Na delu je veoma široka kampanja nekih ljudi u Srbiji kojima je cilj da svi počnu da pišu ćirilicom. Pokušava se kroz vesti, novine, medije uticati na ljude i na njihovu svest da pišu više ćirilicom. Ta kampanja je legitimna.

    Međutim postoje neke veoma, veoma opasne i ksenofobične kampanje koje imaju sasvim drugi cilj. Cilj tih ljudi je da se latinica protera iz srpskog jezika. Njihov argument je da je latinica hrvatsko pismo a ćirilica srpsko pismo. Oni takođe smatraju da je ćirilica izvorno srpsko pismo i da je to deo nacionalnog identiteta. Međutim, nijedna tvrdnja nije tačna. Niti je latinica hrvatsko pismo niti je ćirilica jedino i izvorno srpsko pismo. Latinica je, uz ćirilicu, jedno od pisama srpskog jezika.

    Na latinici je napisano hiljade knjiga, časopisa, magazina, literature, dnevnih novina. Na ćirilici takođe. Činjenično stanje stvari je da Srbi koriste dva pisma, sviđalo se to nekome ili ne. Istina je da je ćirilica uslovno rečeno zapuštena, ali samo u Crnoj Gori, na severu Srbije (u Vojvodini) i u Beogradu i možda u većim gradovima. Međutim, u malim gradovima kao i u selima ćirilica je pravi vladar. Ona je toliko dominantna da je iluzorno uopšte pričati o njenoj ugroženosti.

    Kao deo srpskog jezičkog prostora, Crna Gora je propisala da je u službenoj upotrebi srpski jezik i oba pisma: ćirilica i latinica ravnopravno. Evidentna je velika različitost u tome gde je koje pismo preovlađujuće. U Republici Srpskoj je ćirilica službeno pismo.

    Takva situacija u kojoj se nalazi naš jezik i pisma je veoma opasna. Na duže staze to vodi ka nastanku nekoliko jezika. Tvrdimo da je veoma neodgovorno sprovoditi kampanju za istiskivanje latinice iz srpskog jezika. Posledice mogu biti katastrofalne po naš jezik. Srbi su izgubili velike teritorije zarad toga što su izjednačili naciju i pravoslavlje. Sada preti da Crna Gora polako ode iz srpskog korpusa jer se nasilno nameće čirilica i perfidno proglašava da je samo onaj koji piše ćirilicom Srbin a da za one koji pišu latinicom nema mesta u Srpstvu.

    Već se stidljivo čuju glasovi koji propagiraju nekakav crnogorski jezik koji je različit od srpskog. Ček se i u Vojvodini čuju glasovi, doduše još stidljiviji, da je u Vojvodini vojvođanski jezik. Zapitajmo se da li možda mi pravimo greške nekada. Da li je uvek neko drugi kriv? Zbog čega proglašavati da latinici nema mesta u srpskom jeziku? Kakav je to interes?

    Na delu je velika diferencijacija, pravljenje razlika između sadašnje srpske nacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Vojvodini. Plašimo se da se takva politika koja zagovara isključivost izuzetno loše očituje po srpsku kulturu i vodi ka katastrofalnim posledicama, na žalost. Moguće je izgubiti Crnu Goru ali i Vojvodinu zbog takve politike. Apelujemo na "ćirilizatore" da prestanu svoju kampanju za izbacivanje latinice iz srpskog jezika. Napominjemo da je apsolutno legitimna kampanja za pisanje ćirilicom. Ali kampanja koja ima za cilj zabranjivanje latinice ili pak njeno proterivanje je ne samo apsolutno nelegitimna, nego i nezakonita, neustavna i sa veoma katastrofalnim ako ne i fatalnim posledicama po srpski jezik i kulturu.

http://srpskalatinica.tripod.com/dvaravnopravnapisma.htm

Ali kampanja koja ima za cilj zabranjivanje latinice ili pak njeno proterivanje je ne samo apsolutno nelegitimna, nego i nezakonita, neustavna i sa veoma katastrofalnim ako ne i fatalnim posledicama po srpski jezik i kulturu.


Већу глупост нисам давно прочитао!

ха ха ха ха... и то су ти неки аргументи...
дечко, пре бих рекао да је твој проблем, јер закон је на нашој страни....

Да ли постоји потреба да "српскохрватска" односно хрватска латиница ,поред ћирилице ,има статус службеног писма у раду локалних органа власти

Нема никакве потребе, изузев у општинама где у већем броју живе грађани хрватске националности. Овакво решење је у складу са домаћим законодавством, свим светским и европским стандардима везаних за службену употребу језика и писма. Такође и са ставовима који се наводе у документу МОДЕЛ СТАТУТА ОПШТИНЕ, а који је донела "Стална конференција градова и општина Југославије" у сарадњи са Министарством правде и локалне самоуправе, "ПАЛГО центра", "Програма за реформу локалне самоуправе", "Агенције за међународни развој САД" и "Националног Демократског Института". У свим овим документима се јасно наводи да службена употреба српског језика подразумева само ћирилицу као службено писмо. Такође, службена употреба латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика.

На који члан закона о службеној употреби језика и писма се најчешће позивају наши неупућени суграђани који форсирају "српскохрватску" односно хрватску латиницу

То је члан 8. наведеног закона, који регулише службену употребу латиничног писма. Овде се наводи да "У општинама у којима у већем броју живе припадници народа чије је примарно писмо, у складу са традицијом тог народа, латиница, у службеној употреби је и латинично писмо.". Проблем се састоји у томе, што неупућени не знају (или не желе да знају), да се овај члан односи на народе бивше СФРЈ, зато што је наведени закон ступио на снагу још августа 1991. године, када је СФРЈ још правно постојала. Статус народа у тадашњој СФРЈ имали су: Срби, Црногорци, Македонци, Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци). Тако, у СФРЈ у народе, чије је примарно писмо латиница, спадали су само: Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци), што значи да се овај члан 8. односи само на њих, а не и на народности односно наше националне мањине. Наши суграђани других националности (Мађари, Румуни, Словаци...), тада, а и данас, у нашем законодавству имају статус народности (или националних мањина). Тако да право наших народности или националних мањина, везано за ову област, и данас се црпи из наведеног закона, и то у делу овога закона под називом: "службена употреба језика и писма народности".

Реци твојим пајтосима са сајта "српска" латиница, да зелена боја боде очи и да им је сајт ружан, нека га прво поправе да могу да видим какве бљувотине пишу, а да ме не боли глава.

Успут ајде да изједначимо кински и арапски са српским.


   让我们用中文和塞尔维亚!

pa, zakon se lako menja...kao i politika koja odredjuje zakone..

али једно је чињеница, они који се залажу за укидање ћирилице (лдп и сателити) никада али  НИКАДА неће оформити власт и имати више гласова од свих осталих странака које су дале легитимитет српској ћирилици као једином званичном писму!!! 

aman covece ne lazi... ko je spomenuo ukidanje cirilice?