Ukrupnjavanje političke scene - Ujedinjenje LDPa i GSSa

БУКВАР О ЋИРИЛИЦИ
(ЗА НЕУПУЋЕНЕ)

ОВДЕ СУ НАВЕДЕНЕ И РАЗОБЛИЧЕНЕ НАЈЧЕШЋЕ ПРЕДРАСУДЕ ВЕЗАНЕ ЗА НАШУ ЋИРИЛИЦУ.

Сви пишу латиницом

Нетачно. Латинично писмо је писмо скоро свих западно и централно европских народа, као и многих других који црпе свој идентитет из западно европске културне баштине (латинска и северна Америка, делови Африке, делови Азије...). Међутим, већина народа у свету не пишу латиницом (од земаља које су припадале Византијском и исламском културном кругу, па све до Кине и Јапана). Тако данас, становништво којем латиница није матично писмо, износи преко 60% светске популације.

Странци не разумеју ћирилицу

Нетачно. Странци, у највећем броју случајева, не разумеју српски језик. Текст на српском језику исписан латиницом једнако је неразумљив странцу који не зна српски језик, као исти тај текст исписан ћирилицом.
Размислите који би текст странцу био највише разумљив: под а, б или в?

а) Добродошли б) Dobrodošli в) Welcome

Да је ово тачно, имамо и пример Грчке која сваке године угости милионе иностраних туриста, па опет нико од Грка нема потребу да пише грчки језик латиничним писмом.

Ћирилица се не може користити на рачунарима

Нетачно. Сваком рачунару који има Виндовс (Windows) уграђена је подршка за све европске језике и писма, укључујући и српски језик и српску ћирилицу. Под подршком се подразумева унос и приказивање текста на ћирилици, писање и читање електронске поште на ћирилици, прегледавање интернет локација са ћириличним садржајима... Оно што још увек није урађено је тотална локализација Виндовса и Офиса (MS Office) на српски језик.

Са ћирилицом не можемо у Европу

Нетачно. Ћирилица је последња ствар која ће спречити наш улазак у Европску заједницу. Да подсетимо да је Грчка члан ЕЗ-а, а да се није одрекла ни свог језика, нити свог писма. Штавише, грчко писмо се налази на новчаницама нове европске валуте Евро. Такође, ЕЗ је 1996. године донела "Програм за промоцију језичке различитости ", по којем сви народи Европе имају право да са својим језиком и писмом улазе у актуелне процесе економске, политичке, привредне и културне интеграције.Ћирилица је постала званично писмо европе, уласком Бугарске у ЕУ

Латиница је технички савршеније писмо

Углавном нетачно. Једина предност латинице што заузима мање простора (и до 20%) што је нарочито важно код прелома часописа, мада се и овај проблем може решити. Са друге стране, ћирилични принцип „један глас – један знак”, знатно олакшава писање као и читање текстова написаних на ћирилици. Насупрот тога, неке, доста честе, комбинације латиничних слова знатно отежавају читкост. Например, комбинација латиничног „рн„ - rn личи на „м” - m. Безсерифна латинична слова "И" и "л" су идентична, тако на пример: „Или” - Ili, „Илић” - Ilić.

Нашем народу је потребна латиница да би били ближи европи и свету

Тачно, ако се под латиницом подразумева нпр. енглеска, немачка, француска латиница. Онда је ова латиница неопходно као саставни део опште културе наших суграђана који би требало да знају неке од наведених светских језика. Познавање нпр. енглеског језика (а самим тим и енглеске латинице) пружа нам нормално широке могућности на пословном, културном, научном и сваком другом плану.
Нетачно, ако се под латиницом мисли на "српскохрватску" односно хрватску латиницу. Онда је инсистирање на латиници непотребно, јер свака реч у нашем језику може да се напише ћириличним писмом. С друге стране, све битне стране речи у оригиналу (нпр. енглеске, француске, немачке...) не можемо писати српскохрватском латиницом (нарочито не словима "š", "ć", "č", "đ", "dž", "ž"), него само латиницом која припада датим језицима (нпр. енглеска, француска, немачка латиница...).
Тако ову тезу треба преформулисати да би она била тачна: "Нашем народу је потребно знање страних језика да би били ближи Европи".

Морамо писати латиницом због интернационалних симбола, мерних јединица и слично
Нетачно. Интернационалне ознаке и симболе доносе одговарајуће међународне организације. Највећи део симбола, из свих области људске делатности, користе термине, скраћенице или слова из енглеског, латинског и грчког језика. Тако да поред латиничних слова и ознака, имамо и употребу скоро свих слова грчке азбуке, као на пример: "α", "β", "γ", "δ", "φ", "ψ", "π", "Δ", "Ω" итд... И поред тога, ником нормалном не пада на памет да нас тера да пишемо грчким писмом.

Инсистирање на службеној употреби ћирилице, угрожава права наших суграђана који су других националности.
Нетачно. Наши суграђани који су других националности своја права по овом питању остварују употребом свог језика и писма (нпр. мађарског, румунског ...), а никако не, употребом српског језика писаног "српскохрватском" односно хрватском латиницом.

Ако сте све ово прочитали, надам се да сте схватили да ћирилица није нешто што је страно европској цивилизацији и савременом тренутку,него баш напротив,нешто што је саставни њихов део, а уз свце то и један од наших знакова препознавања пред целим светом