Оно што сам ја чуо из прича јесте да иза Ратка и Радована није било мутних финансијских радњи, док се за неке друге не може рећи да нису били умешани у нечасне работе.

Zar su bitne brojke?
Ako je pobio npr samo 100 ljudi, onda je manje kriv?
Nisam niciji pulen.

Ти исти Турци су Србе пекли на ражњу, набијали на колац, везивали коњима за репове, клали, секли да делове, живе сахрањивали, отимали у јаничаре...

Ратко Младић-
Да су га Амери имали у звезде би га сковали,
да су га Немци имали покрајину би му дали,
да су га Британци имали вицемаршалом би га звали,
да су га Руси имали Чеченије не би била проблем,
да су га Грци имали Цариград би имали,
да су га Хрвати имали иденитет би остварили,.........

Prvo, bio je rat, znas ono gde se gine!
Drugo, nema apsolutno nikakvih dokaza da je on naredio ubijanje civila, a ako je naredio napad na razbojnike onda on za to ne treba i ne moze da odgovara!

EDIT:

I jos da dodam.

Pre ulaska vojske RS u Srebrenicu i taj region oko nje, vrseni su zlocini nad srpskim stanovnistvom od strane raznih mudzahedina i vehabija (naravno o tome se ne prica). I kada je osvojena ta oblast sasvim je normalno sto je doslo do osvete, pogotovo kada se uzme u obzir da je tu bilo mnogo paravojnih jedinica koje nisu bile pod Mladicevom kontrolom!

Zasto se slavisaj malo ne zamisli ako ima sa cim (droga je gadna supstanca-vidimo po Cedici prasku).Naoruzane formacije u zasticenoj zoni cuvane od Holandjana izlaze u lov protiv bespomocnog naroda i ubijaju i pljackaju sve sto dise.Zamislite,da ste borac iz tih krajeva,izmucen posle velikih borbi, vrati kuci i zatekne sve poklano(ako imas rodbinu SlavisaJ zamisli se).Da li mu je osveta jedino na pameti?Svaka cast HEROJU GENERALU sto je spasao zene i decu a zlocinci su morali da odgovaraju za svoja zlodela.Da je General Mladic Amer dizali bi ga u zvezde.ON JE SRPSKI HEROJ I ODAVNO JE USAO U LEGENDU.

Maло претерујеш, али ајде...
Једна од њих је и 7.батаљон састављен већином од несрба под командом (француске) Службе.

Opet da ponovim, osudjujem svakio ubistvo, pocinio ga srbin, hrvat, ili musliman.
Ali da je Mladic heroj sto je poubijo hiljade civila samo zbog osvete, to ne mogu da svatim.
Jos jednom ponavljam svi su krivi.
Kusnera mrzim najvise na svetu, Holandjane isto sto nisu sprecili taj masakr u Srebrenici, i svoju krivicu svaljuju na Srbe. Ali da je Mladic heroj, to svakako nije.

Jos samo da napisem, da dok sam bio u vojsci 1995/6 u BGD, bio sam na strazi, i posto sam ja iz Subotice, prilikom primopredaje straze jedan vojnik ( koji je trebao da me zamene) me je napao sa puskom i bajonetom na pusci, krenuo je na mene, vicuci da sam zenga, i ja sam nekako uspeo da se odmaknem, i u tom trenutku su pritrcali ostali vojnici, tako da nije niko stradao. Taj vojnik je iz Raske a njegov ujak je bio glavni komandant za PVO u VJ, zbog napada je bio u pritvoru nekoliko dana i to je sve.
Prvo, on je bio pripit, napao me je bez ikakvog razloga, nismo bili iz iste cete, jedini sam ja u ceti koji je iz Subotice a isao na strazu, ostali iz Subotice nisu isli jer su bili Hrvati i Madjari ( bilo nas je 4 iz Subotice).
I sta , trebo sam da mu se osvetim, da ga zakoljem, ubijem, mucim? pijanu budalu.

''Дакле, не бежећи од одговорности сународника за могуће злочине почињене у име српског народа, постављамо и питање када је и чиме тај злочин доказан! Озбиљна истрага о сребреничким догађајима у потпуности би оспорила све наводе званичне верзије тих догађаја јер нема никаквог помена о „геноциду“.

Ко је морално одговоран?

Истина о могућој моралној одговорности је слојевита и зависи од судбине која је задесила поједине групе војника босанских муслимана у Сребреници током акције којом је српска војска ослобађала тај град у јулу 1995.

Сматрамо да нема никаве моралне одговорности за погибију војника босанских муслимана који су страдали с пушком у руци у легитимним ратним дејствима. Свака погибија је трагедија сама по себи, али за ову трагедију мајкама војника босанских муслимана треба да одговарају они који су ове војнике мобилисали, наоружали и послали их да убијају Србе.

Сматрамо и да нико у српском народу не може да се осећа морално одговорним за злочиначко убијање заробљених војника босанских муслимана које је извршила јединица Дражена Ердемовића и сличне плаћеничке војске, чија команда није била ни на Палама ни у Београду, већ у Паризу, Бриселу и Вашингтону, у командама страних обавештајних служби које су платиле псе рата да обаве злочине које би могли да припишу Србима.

Ипак, постоји једна могућност коју треба истражити, а то је могућност да су неки српски војници самоиницијативно или по међусобном договору (није нађена ниједна команда која наводи на закључак да су ово наредили команданти српских снага) извршили стрељање као одмазду и личну освету над војницима босанских муслимана за које су знали или претпостављали да су починиоци страшних ратних злочина над српским цивилима и војницима. То су они муслимански злочини које је претходних година над Србима у околини Сребренице на најмонструознији начин извршавала војска Насера Орића. Жртве су углавном били старци, жене и деца. Орић није био познат по томе што је стрељао српске војнике, а жене и децу смештао у аутобусе и безбедно слао на српску територију (овакав поступак према босанским муслиманима српским се војницима ставља на душу као злочин „геноцида“). Орић је ослобођен пресудом Хашког суда за злочине касапљења српских жена, деце и стараца, спаљивање стотина српских села, силовање многих жена и систематско убијање свих заробљених српских војника – углавном хладним оружјем...
Ко има право да морално осуђује ратни злочин који су извршили српски војници – осветници? По мом мишљењу, нико ко је ратно време проживео на безбедној удаљености, ко са српским војницима није делио муку одбране својих ближњих од злочиначких војски каква је била и она Насера Орића, дакле, нико такав нема морално право да осуђује осветнике којима се свест у тренутку помрачила и који су одлучили да сами пресуде онима за које су знали да су злочинци. Једини који имају могућност да у овом случају изрекну моралну осуду јесу они српски ратници који су крварили у рату против истих непријатеља, којима су ближњи страдали од руку зликоваца, а који се нису осветили када су им непријатељски зликовци пали шака.

Наравно, то што нема много оних који имају права да изрекну моралну осуду, не значи да ово није ратни злочин, који, као такав, мора бити кажњен. Сваки српски војник који се овако осветио мора кривично да одговара за ратни злочин. То није питање морала, већ питање одбране основних цивилизацијских вредности и могућности да се једно друштво организује као заједница у којој ће се сваки њен припадник осећати једнако достојанствено. Људи који нису криминалци, али који у ратном вихору изврше злочин заслужују да им се пружи прилика да приме казну за злочин који су учинили и да на тај начин, испаштајући зло које су учинили, поново стекну право пуноправног припадника једне заједнице.

Велики познаваоци људских душа, какав је био Достојевски, уверљиво су описали потребу човека да испашта за свој злочин како би се искупио и вратио у достојанство човека. Онај ко избегне да буде кажњен за ратни злочин, свој живот најчешће претвара у пакао – самооптуживањима и самопрезиром. Немали број оваких људи, растрзан осећајем кривице, постаје психолошка темпирана бомба и латентна опасност за своје ближње и за друштво у целини.''

Пише: Владан Глишић   

Цео текст - линк

Mladić: Neću se živ vratiti

NEĆU se živ vratiti. A vi mi oprostite za sve nevolje koje ste zbog mene propatili. Oprostite mi. Čuvajte porodicu. Unuke, i mesto pored Ane. Za mene.

To su poslednje reči pred odlazak u Hag generala Mladića. Zagrlio je i poljubio suprugu Bosiljku, sestru Milicu i snahu Radmilu koje su došle iz Srpskog Sarajeva da ga vide i oproste se sa njim.

Iza teških, metalnih vrata ćelije, ostao je samo teget kofer. U njemu je spakovano odelo i košulja za sudnicu, lične sitnice, porodične fotografije. A, ostalo je i prostora za knjige.

Nije prošlo ni pola sata, a u 16.36, iz dvorišta Specijalnog suda, sakrivenog iza visoke, metalne kapije, oglasile su se sirene. Pet crnih, blindiranih ”lendrovera” specijalnih antiterorističkih jedinica, sa plavom ”maricom” između, izašlo je iz suda. Ceo prostor oko zgrade, koji je gotovo zamro pola sata ranije kada je zaustavljen saobraćaj, a građani sklanjani na suprotnu stranu Ustaničke, prolomio se od upozoravajućeg zvuka i rotacionih svetala policije.

Generalovo lice se nije videlo. Ali, ni lica onih koji su sedeli oko njega i čuvali ga. Svaki od pratilaca je imao masku.

Bosiljka, Milica i Radmila, stajale su ispred ulaza i gledale u kolonu...

Tako se završila drama poslednjeg dana u Srbiji, koji je za generala počeo vrlo rano. Već od zore ispred Specijalnog suda bilo je napeto. U sedam časova, iza velike metalne kapije izgubila se kolona nekoliko crnih, blindiranih ”lendrovera” i vozilo hitne pomoći. Došli su po generala - da mu usliše želju da poslednji put obiđe grob ćerke Ane na Topčiderskom groblju.

Obukao se u trenu, i istom brzinom ušao u jedno od vozila. Nije pričao sa čuvarima.



Kada je stigao, ispod Anine slike već je čekala sveća. A on je doneo buket ruža. Crvenih. Kakve je Ana najviše volela. Uzeo je voštanicu i upalio, a zatim vratio i ostavio da gori. Uspravio se nekoliko trenutaka i stajao mirno. Generalski. Suzu, kažu, nije zadržao.

A onda su ga uhvatili pod ruke i odveli do vozila. Nazad u ćeliju. Poslednju adresu pre Haga.

Porodični advokat Miloš Šaljić, koji danima ne izbija iz Specijalnog suda, stigao je žurno. Već oko devet časova. Kaže:

- Predaću istražnom sudiji medicinske dokaze o ozbiljnoj i teškoj Mladićevoj bolesti koja će preokrenuti situaciju za ”180 stepeni” - rekao je advokat tajanstveno, ne otkrivajući ni o kojoj je bolesti reč, niti koji je to lekar utvrdio.

U bolest niko nije sumnjao, ali se znalo da ratnog komandanta već čeka overena karta u jednom pravcu.



Gotovo u koraku, žureći da vidi prijatelja, Šaljić je izdiktirao spisak poseta za taj dan: on ponovo dolazi u 15 časova. U 16. 20 dolazi Darko sa profesorkom Smiljom Avramov koju želi da angažuje za pravnog savetnika, a na kraju, posle njih, prijateljica Ljiljana Bulatović i jedan od najbližih prijatelja Mićo Grubor.

U 10.30. nezvanično, iz Specijalnog suda je procurelo da je stigla Šaljićeva žalba. Svi su je očekivali, ali niko tako rano. Odmah je postalo jasno da će general sledeću noć prespavati u Hagu.

Podne. Tužilaštvo za ratne zločine obavestilo je da je prosledilo istražnom sudiji Milanu Dilpariću odgovor na Šaljićevu žalbu. Nezvanično, napisali su da je Mladić sposoban da bude izručen Haškom tribunalu i da su za to ispunjeni svi uslovi.

Ostatak vremena, protekao je kao na filmu. Sat kasnije, dok je Šaljić prisustvovao Mladićevom saslušanju oko oružja koje je pronađeno pre dve godine u njegovj kući, a za koje se sudi Bosiljki, iz odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, stiglo je obaveštenje: Odbija se žalba optuženog Ratka Mladića.


GNEV GENERALA GRUBORA
TAČNO u zakazano vreme, na portirnicu Specijalnog suda došao je general Mićo Grubor, jedan od četiri pomoćnika generala Mladića, dok je komandovao VRS. Ali, nije zatekao Mladića. - Poneo sam mu jabuku i rukopis knjige ”Majke”, pukovnika Milivoja Avramovića. - Ne mogu da verujem da su me prevarili - kazao je za ”Novosti” general Grubor. - Gnevan sam i potresen. Pet dana moj komandant i prijatelj tražio je da dođem, ali su me prevarili.

U tom trenutku, Mladiću, koji je tvrdio pred istražnim sudijom da je oružje njegovo, da porodica nema nikakve veze sa njim, uručeno je rešenje o izručenju Hagu.

Nije ga ni pogledao.

- Ja ne priznajem Hag. To znate - rekao je sudiji.

Ispred zgrade Specijalnog suda, sve je bilo jasno. Samo se čekao formalan potpis ministarke pravde.

Nešto posle 15 časova, Šaljić je žurno izašao iz pritvora.

- Ratko je mnogo loše. Ostao sam kraće. Vode ga na skener. Ostavio sam ga da razgovara sa Bosom. Ni oni se neće zadržavati.

Ispred suda napeto. Osećalo se da avion već čeka Mladića.

Kolona blindiranih džipova, u 16.05 već je pristigla. U tom trenutku, deo grada oko Specijalnog suda, ali i autoput prema aerodromu, blokirani su. Posle nepunih pola sata, mnogo manje od planiranog vremena za vizitu, izašle su Bosiljka, Milica i Radmila. Uplakane.

Kolona, u kojoj je i policijska ”marica”, napušta zgradu Suda u 16.36. Novinari, međutim, ne veruju da je Mladić u njoj jer je, pola sata kasnije, stigao sin Darko koji je doveo profesorku Smilju Avramov. Ali, kada su ušli u sobu za posete, otac ga nije čekao. Ostao je, u neverici, držeći nešto novca koji je poneo ocu da može da telefonira iz Haga. I još neke sitnice.

Čuvari su dotle odveli Mladića.



Druga kolona, koja je napustila isti prostor u 17.03 bila je samo maska. Sve je razrešila ministarka pravde Snežana Malović:

- Na osnovu svog ustavnog i zakonskog ovlašćenja donela sam odluku kojom se odobrava izručenje Ratka Mladića Tribunalu u Hagu. On se sada nalazi u avionu za Hag.

Već u 19.45 general je bio u Roterdamu odakle je helikopterom u 21.11 poleteo ka Hagu. Smešten je sinoć oko 21,30 u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala, potvrdio je portparol Tužilaštva Frederik Svinen. Dobio je kopiju optužnice koja ga tereti za zločine u BiH. On je prebačen u pritvorsku jedinicu gde su mu pročitana prava i objašnjen pravilnik o boravku u pritvoru. Prvih nekoliko dana provešće u izolaciji, a potom će biti smešten u jedno od tri krila pritvorske jedinice, kažu u Tribunalu.

U roku od 48 sati trebalo bi da se pojavi pred sudijama i izjasni o krivici. Očekuje se i da ga pregleda lekarski tim i oceni da li je potrebno da dobije intenzivnu negu i da li uopšte može pred sudije.



STANKOVIĆ: SVEDOČIĆU U TRIBUNALU

OČEKUJEM da me Haški tribunal angažuje u procesu kao svedoka eksperta - rekao je juče ministar zdravlja Zoran Stanković. - Moja obaveza je da ono što sam profesionalno radio, a to su ekshumacije, obdukcije iskopanih iz masovnih grobnica, pokažem pred Haškim tribunalom po njihovom zahtevu. I da se, na osnovu tih rezultata, utvrdi o čemu se radi. Kako su ti ljudi stradali, koje su povrede registrovane na telima mrtvih.


BULATOVIĆKA: RAPORT KOMANDANTU

NI Ljiljana Bulatović, pisac knjige ”Raport generalu”, nije uspela da poseti Mladića i oprosti se sa njim.

- Poručio mi je da dođem, ponesem olovku i dosta papira kako bi mi ispričao još neke detalje, važne za našu istoriju - rekla je za ”Novosti” Bulatovićeva. - Nema reči kojima bih opisala reči nadležnih. Nije korektno ni prema nama koji smo pozvani i kojima je dolazak odobren. A ni prema generalu Mladiću.

OBOLEO I OD KANCERA ŽLEZDA

RATKO Mladić, prema dokumentaciji do koje su ”Novosti” došle, pored više hroničnih bolesti koje se pominju u nalazu petočlane lekarske komisije, ima i nonhočkins limfom. To je vrsta tumora limfnog tkiva - žlezda, slezine...

- To je nalaz sa pregleda devet godina posle operacije nonhočkins limfoma u početnom stadijumu, i primljene hemoterapije - objasnili su nam priznati beogradski onkolozi.

Niko od njih, međutim, nije mogao da iznosi prognoze same bolesti u konkretnom slučaju, jer se iz lekarskog nalaza ne vidi ni na kojem mestu je bio tumor, niti koje veličine. Stručnjaci, međutim, kažu da, sa najboljom terapijom, oboleli od krupnoćelijskog B nonhočkins limfoma u prvom stadijumu, imaju 80 odsto šansi da više od pet godina ne pokazuju znakove bolesti. Slučaj se tad smatra izlečenim. Ali, kada ovaj limfom, u četvrtom stadijumu, zahvati koštanu srž, prognoze su veoma loše.




STVORIO SRPSKU

BANjALUKA - Na prepunom Trgu Krajine u Banjaluci, uz zastave Srbije i Republike Srpske, pred više od 10.000 ljudi, održan je centralni miting podrške generalu Ratku Mladiću, a skup je nakon nešto više od jednog sata, završen bez incidenata.

Uvredljivim skandiranjem na račun predsednika Srbije Borisa Tadića, u naelektrisanoj atmosferi, miting je u jednom trenutku pretio da se pretvori u skup opšteg revolta protiv predsednika Srbije.

Borci su poručili da bi Srbi iz RS, da ih nisu odbranili general Mladić i Vojska RS, prošli kao Srbi iz RSK, potucajući se po Srbiji i svetu.

- Mladić nam je doneo slobodu, on je stvorio RS. Ovim mitingom želimo da pokažemo da ne zaboravljamo svog komandanta i da ga ne napuštamo nikad - poručili su borci, zahtevajući da se Mladić proglasi herojem otadžbinskog rata i da Vlada RS izdvoji sredstva i okupi stručnjake u tim za odbranu Mladića.

Izvor: Novosti