A možda nisu svi heroji ateisti? 

kao vlajko stoiljkovic,kad je vec planirao da se overi sto nije upao u skupstinu i pobio govna

Pre će se ubiti neko ko sasvim logično misli da postoji samo jedan život, nego neko ko veruje da će celu večnost trčati na nekoj nebeskoj livadi? 
Bože bože kol'ko si naivan. 

---

Jel' otvara bre nekome ove uspješne Bosance u svijetu...  čekam ko mentol već pola minuta ništa ne ispisuje.
A stvarno me zanimalo...

a zasto bi se neko ubio ko nije kriv?   
to sto su mu drugi iscenirali on treba da se ubije??  pa ajmo onda svi srbi da se ubijemo jer nam drugi kazu da nismo dobri 

Braca Rumuni protiv balija!

Ra­port u Ha­gu

Rat­ko Mla­dić, li­ce i na­lič­je na­še tra­ge­di­je

Da je to uči­nio mno­go ra­ni­je još bi i pri­li­či­lo. Ova­ko, voj­nič­ki ra­port, od­no­sno voj­nič­ko sa­lu­ti­ra­nje su­di­ja­ma i tu­ži­o­ci­ma u Ha­gu, na pr­vom na­stu­pu u tri­bu­na­lu, de­lo­va­lo je po­ma­lo tu­žno. Kao iz­vi­ni­te, ni­sam ra­ni­je sti­gao. Sve osta­lo do­sta je ble­da sen­ka ne­ka­da­šnjeg ge­ne­ra­la, i sil­ne ge­sti­ku­la­ci­je, i iz­raz li­ca. Je­di­no je osta­la ista pa­žnja i uva­ža­va­nje no­vi­na­ra. Nji­ma, kao da se ge­ne­ral naj­vi­še i obra­ćao. Ne­sum­nji­vo, Rat­ko Mla­dić je ozbilj­no bo­le­stan. Pa, ipak, i kao ta­kav za­tra­žio je da se o pri­ro­di nje­go­ve bo­le­sti ovom pri­li­kom u Ha­gu ne ras­pra­vlja jav­no. Po­ru­ka i na­ma u Sr­bi­ji, od­no­sno oni­ma ko­ji su pro­te­klih da­na za­hva­lju­ju­ći svom rad­nom me­stu, me­di­je za­tr­pa­va­li svim pri­va­tlu­ci­ma-pi­kan­te­ri­ja­ma ti­pa „ja­go­de sa ove, ili one pi­ja­ce”, „svi­đa mi se va­ša bra­di­ca”, ili „ho­ću na grob Sa­ve Ko­va­če­vi­ća”. Ha­škom tri­bu­na­lu to se ne mo­že do­go­di­ti, jer se, kao pr­vo, go­spod­stvo sti­če kroz ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja, i kao dru­go, zbog ta­kvih se stva­ri na Za­pa­du gu­bi po­sao. No, mi još ni­smo ni kan­di­da­ti za Za­pad.

Rat­ko Mla­dić u Ha­gu ma­nje je por­tret jed­ne pri­vat­ne lič­no­sti, a vi­še por­tret jed­ne epo­he. On je po­sled­nji „di­no­sa­u­rus JNA i Ju­go­sla­vi­je”. Tač­no je da su na kra­ju di­no­sa­u­ru­si iš­če­zli, ali su du­go i tra­ja­li. Rat­ko Mla­dić je li­ce i na­lič­je ju­go­slo­ven­ske i srp­ske tra­ge­di­je. Jer ne mo­že­te ima­ti av­noj­ske gra­ni­ce bez av­noj­skih prin­ci­pa. Ako ve­li­ka Ju­go­sla­vi­ja ni­je bi­la mo­gu­ća kao sreć­na za­jed­ni­ca Sr­ba, Hr­va­ta i Mu­sli­ma­na, ka­ko je bi­lo mo­gu­će odr­ža­ti uni­tar­nu BiH, no­vu su­ve­re­nu dr­ža­vu kao sreć­nu za­jed­ni­cu Mu­sli­ma­na, Sr­ba i Hr­va­ta? Av­noj­ski prin­ci­pi su go­vo­ri­li da je srp­ski na­rod u BiH kon­sti­tu­ti­van na­rod i da po ta­da va­že­ćem usta­vu BiH ni­je mo­gu­će me­nja­ti sta­tus BiH bez sa­gla­sno­sti Sr­ba u BiH. U ok­to­bru 1991. go­di­ne, u vre­me ka­da je BiH još bi­la deo su­ve­re­ne i me­đu­na­rod­no po­sto­je­će i pri­zna­te SFRJ, na taj­noj noć­noj sed­ni­ci Skup­šti­ne BiH, bez pri­su­stva srp­skih po­sla­ni­ka, usvo­je­na je de­kla­ra­ci­ja o iz­dva­ja­nju BiH iz SFRJ. Tu­ži­la­štvo u Ha­gu op­tu­žu­je, iz­me­đu osta­log, ge­ne­ra­la Mla­di­ća i da je on deo „udru­že­nog zlo­či­nač­kog po­du­hva­ta u BiH od ok­to­bra 1991”. A čo­vek jed­no­stav­no ta­da ni­je bio u BiH, ni­ti je imao ta­da bi­lo ka­kve ve­ze sa bi­lo ko­jim srp­skim po­li­ti­ča­rem u BiH. Ge­ne­ral Mla­dić je ta­da bio uve­re­ni Ju­go­slo­ven, u svo­jim je je­di­ni­ca­ma, ta­da­šnjoj JNA, imao mno­go Mu­sli­ma­na, i voj­ni­ka i ofi­ci­ra. Je­dan od njih bio je i Atif Du­da­ko­vić.

Pr­vi zlo­čin u BiH bi­la je ta taj­na noć­na sed­ni­ca Skup­šti­ne BiH u ok­to­bru 1991. Na pre­va­ru, bez zna­nja Sr­ba do­no­si­ti De­kla­ra­ci­ju o ne­za­vi­sno­sti BiH bio je uvod u gra­đan­ski rat na tom pro­sto­ru. No, tri­bu­nal u Ha­gu za tu sed­ni­cu uop­šte i ni­je za­in­te­re­so­van, iako u pra­vu va­ži da ono što je od po­čet­ka prav­no kri­vo, ne mo­že se ka­sni­je ni­ka­ko po­pra­vi­ti i po­sta­ti prav­no is­prav­no.

Na­rav­no, ne­ma ni­ka­kve sum­nje da svi oni ko­ji su to­kom tog gra­đan­skog ra­ta po­či­ni­li rat­ne zlo­či­ne, ko­man­do­va­li rat­nim zlo­či­nom, zna­li ili tre­ba­lo da zna­ju za rat­ne zlo­či­ne, a ni­šta ni­su uči­ni­li da spre­če rat­ni zlo­čin, ili da ka­zne onog ko je po­či­nio rat­ni zlo­čin, tre­ba da bu­du ka­žnje­ni. U BiH su po­sto­ja­li lo­go­ri, bi­lo je et­nič­kog či­šće­nja, ubi­ja­ni su i mu­če­ni ci­vi­li, vr­še­ni su zlo­či­ni pro­tiv čo­več­no­sti. U BiH ni­je bi­lo ni „an­đe­la” ni „đa­vo­la” sa­mo na jed­noj ra­tu­ju­ćoj stra­ni. Ipak, na­bra­ja­ti sve či­nje­ni­ce, broj pre­su­da i go­di­ne za­tvo­ra, na te­me­lju ko­jih su u Ha­gu Sr­bi pro­gla­še­ni glav­nim zli­kov­ci­ma ra­to­va na Bal­ka­nu, po­sta­je već do­sad­na pri­ča. Ra­to­vi u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji u Ha­gu su pri­lič­no jed­no­znač­no de­fi­ni­sa­ni, a u za­vi­sno­sti od to­ga ka­ko su u od­re­đe­nom tre­nut­ku vi­de­li po­je­di­ni in­te­res, ili do­bro­bit stra­ne za ko­ju se otvo­re­no ili pri­kri­ve­no na­vi­ja, pre­ma ši­ri­ni i du­bi­ni oba­ve­šte­no­sti i uvi­da, uče­sni­ci, po­sma­tra­či i ana­li­ti­ča­ri su­ko­ba u BiH po­ka­zu­ju sklo­nost da ap­so­lu­ti­zu­ju je­dan od nje­go­vih sto­plje­nih aspe­ka­ta. S dru­ge stra­ne, me­đu­et­nič­ko su­prot­sta­vlja­nje u eri za­da­tog tran­sna­ci­o­nal­nog in­te­gri­sa­nja Evro­pe sa­mo po se­bi sma­tra se pre­va­zi­đe­nim, a go­vor o nje­mu ogre­še­njem o us­po­sta­vlje­nu kon­ven­ci­ju po­li­tič­ke ko­rekt­no­sti.

Su­de­ći pre­ma ono­me što smo vi­de­li u Ha­gu, ge­ne­ral Rat­ko Mla­dić ni­je u sta­nju da se sam bra­ni ni po jed­noj, pa čak ni po naj­jed­no­stav­ni­joj tač­ki op­tu­žni­ce ko­ja ga te­re­ti. Na pr­vom po­ja­vlji­va­nju pred su­di­ja­ma i tu­ži­o­ci­ma Mla­dić je u jed­nom tre­nut­ku re­kao da je on bra­nio svoj na­rod, za­tim je to po­no­vio u for­mi u ko­joj je osta­lo ne­ja­sno da li u Ha­gu bra­ni svoj na­rod, ili sa­mo se­be. Kao da ni­je sve­stan da je upao u za­pad­nu va­ri­jan­tu post­ko­mu­ni­stič­kog vre­me­na. Upao je u vre­me či­ji su ju­na­ci glum­ci. U vre­me šou-bi­zni­sa, ne isto­ri­je i li­te­ra­tu­re, po­seb­no ne Go­go­lja i Tol­sto­ja, u vre­me elek­tro­ni­ke i kom­pju­te­ra, na­su­prot vre­me­nu ide­ja ko­ji­ma bi lju­di bi­li i osta­li ver­ni. Ceo ži­vot. I po ce­nu ži­vo­ta.

Mi­ro­slav La­zan­ski

Izvor: Politika

Nadam se da će za mog života biti razotkrivena farsa o Srebrenici, da će prava istina, potkrepljena dokazima, ipak izaći na videlo, da će porodice svih žrtava dobiti pravo zadovoljenje pravde i da se takve stvari nikad više ne dese.Što je malo verovatno.

Ako se i bude "napipavalo" malo istine,neće to biti zarad Srblja ("Zapad" je i do sada znao šta se u Bosni,Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji zaista događalo),već radi mobilizacije zapadnog javnog mnjenja protiv muslimana & zapadnjačkih levičara koji iste podržavaju.
Za to vreme,mi se bratimimo sa Turcima čiji je premijer Recep  Tayyip Erdoğan ,svojevremeno,napisao pesmu koja sadrži sledeće stihove :

  “The mosques are our barracks, the domes our helmets, the minarets our bayonets and the faithful our soldiers.”

воле румуни да подјебавају па то ти је

Nema to veze sa tim. Samoubistvo je neljudski, surov, nemilosrdan nacin da se okonca zivot. Bez obzira na pomracenje uma svaki covjek zeli da zivi. To je primarni instikt. Pa prema tome izmedju ubistva i samoubistva nema razlike. Bar iz hriscanskog ugla gledanja.

____________________


U e-novinama je izasao intervju sa Jovom Divljakom.

http://www.e-novine.com/intervju/intervju-politika/48041-ivimo-torovima-jako-smrdi-ali-nam-toplo.html

Krvnik koji je odgovoran za masakr Srba se slobodno seta i daje intervju za ustaske novine. Mislim sta reci na sve to? Ocigledno da zapad borbu Srba posmatra kroz prizmu agresije na neduzne muslimane. Tako da je svaki Srbin legitimna meta. "Agresorskie vojnike" su mogli da tamane i muce do mile volje. Niko danas ne odgovara niti ce odgovarati za ta zlodjela.