Uhapšen Ratko Mladić! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ој Србијо, маћехо и мајко!
Један од младих сарадника Фронтал.РС је осјетио потребу да јавно каже своје мишљење о генералу који се крије скоро колико он има година. И ми смо му то омогућили.

Пише: Миле Аљетић

Нисам мислио да ћу писати овај увод. Још мање, да ћу оно што сам написао по хапшењу, подјелити са вама. Можда и не требам то радити, јер неке је ствари увијек боље задржати за себе, али хоћу.

Прије неколико дана је, како и знате, ухапшен генерал Ратко Младић. Најталентованији официр кога смо имали од 1918. године до данас, према ријечима генерала Радована Радиновића, иначе његовог наставника на Командно-штабној академији у Београду.

Како каже исти генерал: „највећи хендикеп Ратка Младића, је у томе што је био најбољи ратник који није смио да добије рат, иако се рат по дефиницији води, да би се добио“.

Вијест о хапшењу генерала Младића ме је изненадила, мислио сам чак да га и ове европски орјентисане „патриоте“ неће издати. Признајем био сам наиван, без обзира што сам свјестан тога да овим „демократама“ није ништа за вјеровати, ипак нисам очекивао да ће се то десити. Свјестан сам ја и чињенице да је хапшење генерала, дио испуњења међународних обавеза, на које су се обавезале све земље у региону, али опет сам мишљења да се хапшење генерала није смјело десити.

Све злочинце праведно осудити!

Нема ништа спорно у расвјетљавању свих злочина у ратовима који су се десили на простору бивше Југославије, (и ја то подржавам) нико не смије да буде амнестиран, уколико је неким својим дјелом нарушио слободу било ког човјека, због друге националне, вјерске и идеолошке припадности.

Скептичан ипак морам бити, јер сумњам у правичност тог суда. Зато мислим да је сраман чин једне Владе, да изручује своје сународнике институцији (Данијел Симић је фино назвао „фрик шоу“) која је ослободила Насера Орића, Рамуша Харадинаја, а никад није процесуирала Алију Изетбеговића, Јована Дивјака, Атифа Дудаковића, Фрању Туђмана...

Да ће генерал имати правично суђење, чисто сумњам, па ако би му се судило и у Београду. (У осталом као да је битно мишљење мене обичног грађанина.)

Питања без одговора

Кад и гдје је тачно ухапшен генерал? На основу чије дојаве је лоциран? Да ли је (можда) Влада Србије, све вријеме знала гдје се налази генерал Младић? Шта је пресудило да баш прије два дана буде ухапшен? Шта овим потезом добија, односно губи Република Србија, а заједно са њом и Република Српска? Који су наредни кораци, које Владе Републике Србије и Републике Српске, треба да уради када је у питању, одбрана генерала Младића у Хагу?

Лични утисак

Ево шта сам ја прије два дана као један двадесетогодишњак написао поводом тога. Нисам се дотицао наводних злочина за које терете генерала Младића, нисам покушао дати одговоре на претходно поменута питања, само сам искрено, вјероватно на моменте емонтивно и бунтовнички, реаговао на понашање српских ништака и издајника.
То сам урадио, можда и младалачки наивно, али имам право на то!

„Боли, стварно ме боли, зашто да то кријем. Осјећам се тако празно данас, боли ме и срце и душа. Као да је неко близак мени данас умро, а опет као да сам умро ја.
Тешко је то разумјети. Свако ко се пера ухватио, а онда написао, да то што осјећа описати не може, није лагао, знам то сада“.

Знам, рећи ћете : „Млад је, луд је, па свашта пише“.

Да, све то ја јесам, а ја сам и оно што нисам, ако тако неко (можда и од вас) каже.
Знам да (овдје) немам право, као што га други народи имају, да будем поносан на своје, јер то некима може и да смета.

Миле се сагињати неће

Знам да треба да сагнем главу, да ћутим и не размишљам, али не могу и нећу.

Генерал Младић је 1994. године, на састанку у Генералштабу у Београду рекао :
„ Видио сам данас 300.000 људи који се сунчају и купају на Ади, а ми тамо крваримо.
Какав смо ми то народ, дошло ми је да се убијем кад сам видио онај кркљанац на плажи, сто километара од фронта!“

Прије два дана, читајући и слушајући коментаре грађана Србије које је обрадовала вијест о његовом хапшењу, било ми је тешко, чини ми се, као и њему прије пар година.

Зашто брат, брату, није брат?

Боли ме кад видим да се у мојој Србији (Никако вашој душмани!) брат мој радује хапшењу не само мог, већ нашег генерала Младића. Како неко српког рода, може да се радује тој вијести? Мене не дотичу реакције које стижу из Федерације БиХ, Хрватске или неке треће земље, мене мучи реакција граћана Србије.

Како неки од њих кажу, сад им ништа не стоји на путу ка ЕУ.
Нису ни свјесни, да ће тамо, више него сада, бити више гладни неко сити.
Живи били, па видјели!

"Показали смо да желимо у Европу и да желим да подигнемо свој кредибилитет у међународној јавности", рекао је Тадић и истакао да је од данас затворена једна страница историје и отворена нова. Предсједник Тадић, неке странице историје брзо затвара, а друге још брже отвара, не питајући свој народ ни зашта, иако га је исти тај народ изабрао.

Борисе, бори се, мало за промјену!

Чиме ће се „похвалити“ кад му истекне предсједнички мандат? Можда признањем „Републике Косово“, још већом аутономијом Војводине, а можда и тиме што ће Санџаку дати статус АП?

Хагу је изручен Радована Караџић, изручиће се за који дан и генерал Ратко Младић, још ако им за вријеме свог мандата изручи и Горана Хаџића, биће најдражи ученик својих ментора, ма ко они били. ( Можда их и нема?)

Ја можда и јесам клинац са (непуних) двадесет година, али иако млад, знам да то што предсједник Тадић ради није никако добро, да нико са колико – толико, развијеном националном свјешћу, не би радио то што он ради.

Нема шансе да је овим потезом нешто добио (бар не код свог народа), а колико је изгубио надам се да ће се видјети на сљедећим изборима.

Народ, ако је имало паметан, мора казнити ову политику

Текст ћу како сам и почео завршити са неколико ријечи генерала Радована Радиновића.

„Ментални склоп генерала Младића није злочиначки.Он није злочинац.
Нема доказа, мислим да их не може ни бити, да је Ратко Младић, у било којем дијелу каријере, погазио своју изворну официрску етику.

За све нас је добро да сачувамо дио мита о Ратку Младићу, као човјеку великих способности, кога није разумио свијет и коме пријети заборав или презир у сопственом народу.“

Генерале, хвала ти за све!

Извор: Фронтал.РС

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=7426