Evo ja sam ovde i ako mogu da budem i tamo, pa ne vidim kakvu korist ja imam od tvojih (NVO) ideja.
Da li si toliko naivan da mislis da cemo imati bolji standard zbog danasnjeg dogadjaja?

Koliko ti je bolje bilo nakon izrucenja Milosevica?
Koliko nakon Sljivancanina?
Krajisnika?
Pavkovica?
Dragomira Milosevica?
Milutinovica?
Martica?
Babica?
Plavsicevu?
Erdemovica?
Stakica?
Banovica?
Cesica?
Stanisica?
Simatovica?
Kovacevica?
Tolimira?
Zelenovica?
Lukica?
Djordjevica?
Zupljanina?
Strugara?
Jokica?
Simica?
Ojdanica?
Sainovica?
Mrksica?
Grubana?
Radica?
Mejakica?
Rasevica?
Beare?
Popovica?
Gvera?
Miletica?
Nikolica?
Lazarevica?
Pandurevica?
Perisica?
Stanisica?
Jankovica?

Koliko si "napredovao" zbog izrucenja prethodnih, toliko ces "napredovati" i izrucenjem Mladica.
A ubice Srbe ce setati slobodno jer medju njihovim zemljacima nema onih koji "napreduju" kao ti

Не кажем да јесте.
А то ''мани ме'' је одраз онога ''стидите се'' а управо имаш ти доста разлога да се свог мозга постидиш.

Знаш кад си људина,кад си прави човјек,када и најближег опоменеш када је нешто скривио.Постоје нечији најближи што су силоватељи,па заслужују да се назову '''шљам'' или ћемо их потапшати по рамену јер су припадници истог народа?

Е у том воду,којим је командовао ''херој'' постојали су људи који су силовали,пљачкали,убијали жене и дјецу,а он то није спријечио,и ако по теби,такав човјек,или Готовина или Орић или други курац могу бити хероји,за све вас ''патриоре'' без обзира ког сте националног или вјерског предзнака,онда треба да размислиш о оономе ''стидите се''.

Кажеш '''стидите се'' а сереш по онима који су одсјекли шапе керуши,реци ''стиди се'' Ратко,Радоване,Анте,Насере,Јово и остали.Е тад ће твоју тежину имати то ''стиди се'' дете.

Srbi se svadjaju, Srbi se optuzuju (drukare), Srbi robijaju, Srbi izrucuju.... Sve rade samo Srbi!

ma pusti ga, on je samo ljubomoran, jer ja zaradjujem vise od njega, a on je kao neki strucnjak.

aj usput napravi paralelu i napisi koliko je muslimana a koliko hrvata u hagu ... ako imas spisak.

Zapravo Shugosloveni.
Ta skola drukarenja je bila najvaznija obrazovna institucija tokom pola veka.
Navike su ostale...

I pobednik Survajvera je... GORAN HADZIC!

Jeси ли прочитоа оно што сам написао

Njihova imena volim da citam samo u cituljama  ali moze da e pogleda visina dosudjenih kazni.

" Osam Bošnjaka, 26 Hrvata i trojica Albanaca kažnjeni su sa ukupno 298 godina zatvora. S druge strane, Srbi su osuđeni na 1.000 godina zatvora. U taj broj, međutim, nisu uračunate presude Srbima optuženim pred hrvatskim sudovima, jer do tog podatka nije moguće doći."

Dakle :
Talibana -8
Ustasa - 26
Troglodita sa Prokletija - 3


Ukupno zatvorskih godina za zgadiju - 298
Ukupno zatvorski godina za Srbe  - 1000

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Srbima-hiljadu-godina-zatvora-za-ratne-zlochine.lt.html


A sto se nasih tice - "kapiraj i kopiraj"  

Radovan Karadžić
Predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant oružanih snaga od 17. decembra 1992.
2001. godine
Slobodan Milošević
Predsednik Srbije od 26. decembra 1990; predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 15. jula 1997. do 6. oktobra 2000. Kao predsednik SRJ bio je i predsednik Vrhovnog saveta odbrane SRJ i vrhovni komandant Vojske Jugoslavije
2003. godine
Milan Milutinović
Od 21. decembra 1997. do 29. decembra 2002, predsednik Srbije i član Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora)
Milan Martić
Od 4. januara 1991. do avgusta 1995, nalazio se na raznim rukovodećim položajima; bio je predsednik, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova u Srpskoj autonomnoj oblasti Krajina, i Republici Srpskoj Krajini
Milan Babić
U optužnici se navodi da je Milan Babić posle smrti Jovana Raškovića 1992. godine preuzeo dužnost predsednika SDS-a. Na toj funkciji je ostao do 1995. godine, a od 1990. do aprila 1994. bio je na položaju predsednika Skupštine opštine Knin. Od 31. jula 1990. pa nadalje bio je predsednik Srpskog nacionalnog veća. Dana 30. aprila 1991, Milan Babić je izabran za predsednika Izvršnog veća Srpske autonomne oblasti Krajina
Biljana Plavšić
Bila je vodeća politička ličnost bosanskih Srba od 1990. do kraja rata. Bila je član kolektivnog Predsedništva Bosne i Hercegovine, član kolektivnog Predsedništva Bosne i Hercegovine; član tročlanog Predsedništva Srpske Republike; član Vrhovne komande oružanih snaga Srpske republike
Ostali
1996. godine
Dražen Erdemović, vojnik
2001. godine
Milomir Stakić
Od 30. aprila 1992. do 30. septembra 1992. bio je predsednik opštinskog Kriznog štaba i načelnik Opštinskog veća za narodnu odbranu u Prijedoru
– osuđen na 40 godina zatvora
Predrag Banović
Stražar u logoru Keraterm, koji su snage bosanskih Srba formirale sredinom 1992. godine u krugu fabrike keramičkih proizvoda na istočnom kraju Prijedora.
– osuđen na osam godina zatvora
Nenad Banović, dobrovoljac
2002. godine
Ranko Ćešić, vojnik
2003. godine
Jovica Stanišić
Načelnik Službe državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije
Franko Simatović
Prvobitno je radio na kontraobaveštajnim poslovima u DB-u, a zatim je prešao u novoosnovanu Upravu za obaveštajne poslove (ili Drugu upravu) DB-a gde je bio komandant jedinice za specijalne operacije DB.
Veselin Šljivančanin
Major JNA; oficir za bezbednost 1. gardijske motorizovane brigade i Operativne grupe Jug zadužen za bataljon vojne policije potčinjen 1. gardijskoj motorizovanoj brigadi; posle pada Vukovara, unapređen u čin potpukovnika i postao je komandant brigade Jugoslovenske armije u Podgorici, Crna Gora
Osuđen na pet godina zatvora
Vladimir Kovačević
Od kraja 1991, komandant 3. bataljona Trebinjske brigade Jugoslovenske narodne armije
2005. godine
Milan Lukić
Vođa „Belih orlova” ili „Osvetnika”, lokalne paravojne grupe bosanskih Srba u Višegradu, u jugoistočnoj Bosni i Hercegovini, koja je sarađivala sa lokalnom policijom i vojnim jedinicama zavodeći vladavinu terora nad lokalnim muslimanskim stanovništvom tokom sukoba 1992 – 1995.
Dragan Zelenović
Jedan od bivših vojnika Vojske bosanskih Srba i de fakto vojni policajac u Foči
2007. godine
Zdravko Tolimir
Pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba Vojske bosanskih Srba, bio je neposredno odgovoran komandantu Glavnog štaba generalu Ratku Mladiću
Vlastimir Đorđević
Bivši načelnik Resora javne bezbednosti srpskog MUP-a
2008. godine
Stojan Župljanin
Načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci, član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina i savetnik predsednika Republike Srpske za unutrašnje poslove
SPISAK LICA KOJA SU SE DOBROVOLJNO PREDALA
2001. godine
Pavle Strugar
U oktobru 1991, postavljen za komandanta 2. operativne grupe koju je Jugoslovenska narodna armija oformila za vođenje vojne kampanje na području Dubrovnika.
– Osuđen na sedam i po godina zatvora
Miodrag Jokić
Komandant 9. vojnopomorskog sektora Jugoslovenske ratne mornarice, odgovornog za napade na Dubrovnik i okolna područja na Jadranskom moru 6. decembra 1991.
– Osuđen na sedam godina zatvora
Blagoje Simić
Predsednik Opštinskog odbora Srpske demokratske stranke i predsednik srpskog Kriznog štaba (kasnije preimenovanog u Ratno predsedništvo) u opštini Bosanski Šamac
2002. godine
Dragoljub Ojdanić
Od 24. novembra 1998. načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; od 15. februara 2000. do 3. novembra 2000. ministar odbrane Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora)
Nikola Šainović
Od februara 1994. do novembra 2000. potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora)
Mile Mrkšić
Pukovnik u Jugoslovenskoj narodnoj armiji i komandant 1. gardijske motorizovane brigade i Operativne grupe Jug; posle pada Vukovara unapređen u čin generala u JNA i postao komandant 8. Operativne grupe JNA na području Korduna
Osuđen na 20 godina zatvora
Momčilo Gruban
Komandir smene u logoru Omarska, koji je nadzirao jednu od tri smene stražara koje su radile u logoru
– Predmet prosleđen Bosni i Hercegovini. Državni sud BiH osudio ga je na 11 godina zatvora
2003. godine
Vojislav Šešelj
Predsednik Srpske radikalne stranke Srbije
Željko Mejakić
Komandant logora Omarska, koji su srpske snage formirale u bivšem rudarskom kompleksu u selu Omarska, otprilike 20-25 kilometara od grada Prijedora
– Predmet prosleđen Bosni i Hercegovini. Državni sud BiH osudio ga je na 21 godinu zatvora
Miroslav Radić
Kapetan JNA; komandovao je jednom pešadijskom četom u sastavu 1. bataljona 1. gardijske motorizovane brigade. Oslobođen optužaba
Mitar Rašević
Pre rata i tokom rata sve do barem oktobra 1994. komandir straže u Kazneno-popravnom domu, zatočeničkom logoru u Foči
2004. godine
Ljubiša Beara
Ljubiša Beara imao čin pukovnika i bio načelnik za bezbednost Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.
Dragomir Milošević
Od otprilike marta 1993. načelnik štaba Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske bosanskih Srba (VRS), raspoređen oko Sarajeva, od otprilike 10. avgusta 1994. nasledio Galića kao komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa.
– osuđen na 33 godine zatvora
2005. godine
Vujadin Popović
Potpukovnik i pomoćnik komandanta za bezbednost u štabu Drinskog korpusa vojske Republike Srpske, bio je potčinjen komandantu Drinskog korpusa
Ljubomir Borovčanin
Zamenik komandanta specijalne brigade policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske
Milan Gvero
Pomoćnik komandanta za moral, pravna i verska pitanja Glavnog štaba Vojske Republike Srpske
Radivoj Miletić
Član glavnog štaba VRS
Drago Nikolić
Drago Nikolić imao čin drugog poručnika i bio načelnik za sigurnost Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, 1. lake pešadijske brigade u Zvorniku (Zvorničke brigade).
Sreten Lukić
Od 1998. načelnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije za Kosovo i Metohiju; od juna 1999. pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti i načelnik Uprave pogranične policije u MUP; od 31. januara 2001, pomoćnik ministra i načelnik RJB
Nebojša Pavković
Od 25. decembra 1998. do početka 2000. komandant Treće armije VJ; od februara 2000. do 24. juna 2002. načelnik Generalštaba VJ
Vladimir Lazarević
Od 1998. načelnik Štaba Prištinskog korpusa VJ; od 25. decembra 1998, komandant Prištinskog korpusa; od 28. decembra 1999. načelnik Štaba Treće armije VJ; od 13. marta 2000. komandant Treće armije VJ
Vinko Pandurević
Od 12. decembra 1002. do kraja novembra 1996. bio je komandant 1. Zvorničke brigade VRS-a. U junu 1997. unapređen je u čin general-majora i do aprila 1998. kad je razrešen dužnosti, bio je član Generalštaba VRS-a.
Momčilo Perišić
Od otprilike 26. avgusta 1993. do 24. novembra 1998. načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije
Mićo Stanišić
Od 1. aprila 1992. ministar srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova u Bosni i Hercegovini, koje je kasnije preimenovano u Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS)
Gojko Janković
Zamenik komandira srpske vojne policije i jedan od glavnih vođa paravojnih jedinica u Foči od aprila 1992. do juna 1993.

da ne zaboravimo:
ko su bili oni koji su 1918 zalagali za kraljevinu shugoslaviju?

Prvo ubica nema nacionalnost, on je samo ubica.

Napredovao ko ? Reci mi koji narod može da bude napredan sa tim koljačima, ubicama i fašistima ?

Uostalom Srbiju na saradnju sa Haškim tribunalom obavezuje potpisani sporazum u Dejtonu i tačka.