Ратко Младић: Да нисам у Хашком трибуналу, давно бих био код Светог Петра            
уторак, 04. јун 2013.

Бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић, оптужен за геноцид у БиХ, захвалио се данас Хашком трибуналу и његовом медицинском особљу што су му "спасили живот" и "извукли га из гроба".



"Господине докторе Фалке, вама, вашем тиму, свом особљу у притвору, које ме прати, обезбеђује, посматра, прегледа, разгледа, дању и ноћу, свом медицинском особљу у притворској јединици које ме је лечило и у болници Бронов, дубоко се клањам и све поздрављам као људе који сте ме извукли са обе ноге из гроба. Да није било ваше пажње, лекова и божје воље, одавно бих ја био код Светог Петра", рекао је Младић на крају расправе о његовом здравственом стању, током које је сведочио лекар из судског притвора Паулус Фалке.

Напомињући да "мора да похвали и Трибунал", иако је о њему ружно говорио, Младић је рекао: "Да нисам овде дошао, давно бих био у вечним ловиштима. Дубоко се свима захваљујем, од чистачице до власника до Бронова, спасили сте ми живот, хвала вам".

Доктор Фалке претходно је препоручио судијама да радну недељу у процесу Младићу смање са пет на четири дана због нарушеног здравља оптуженог. Лекар судског притвора прецизирао је да је стање Младића - који је у прошлости преживео три мождана удара - "стабилно" и да нема промена на горе.

Фалке се није сложио са медицинским експертима одбране да код Младића постоји ризик од излива крви у мозак. Због умора и стреса на суђењу, по његовим речима, код оптуженог су уочљиве последице преживљених можданих удара, попут тешкоћа у говору и опадања снаге мишића.

По речима доктора, Младић пати од повишеног крвног притиска, који се регулише лековима, и почетне артериосклерозе и дијабетеса.

Фалке је потврдио да је, због сумње да генерал Младић болује од рака, недавно обављена биопсија и да су резултати били негативни. Лекар је додао да је Младић изгубио на тежини.

Младић је, по речима Фалкеа, изгубио на тежини и има шест килограма мање, 74, него што је имао, 80, када је 2011. доведен у притвор.

Председавајући судија Алфонс Ори прецизирао је да је Младић прошле године, када је боловао од упале плућа, имао "мање од 60 килограма".

Доктор Фалке изјавио је и да Младић, по налазу психијатара, сведочења на суђењу прихвата "веома болно и узнемирујуће", што можда утиче на његов апетит.

Оптужени је, обраћајући се лекару, рекао и да "пола мога тела не ради, а како друга половина ради, ви сте то описали и хвала вам на поштеном и људском сведочењу данас о мом здрављу. Хвала вам, ви сте моји и пријатељ и члан моје породице".

Одлуку о захтеву одбране да се број радних дана на суђењу Младићу смањи са пет на четири, расправно веће донеће накнадно.

Генерал Младић оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.

(РТС)

Манојло Миловановић на суђењу Ратку Младићу: Караџићева директива бр. 7 из 1995. године била незаконита            
среда, 18. септембар 2013.

Хаг -- Пензионисани генерал ВРС Манојло Миловановић изјавио на суђењу Младићу у Трибуналу у Хагу да је "незаконита" била директива врховног команданта Караџића тој војсци.

Директивом број седам Радован Караџић је марта 1995. наложио војсци да "планираним и добро осмишљеним борбеним дејствима створи неподношљиву ситуацију потпуне несигурности без наде у даљи опстанак и живот цивилног становништва".



Тадашњи начелник Главног штаба (ГШ) ВРС, Миловановић је протумачио да Директива "значи да је активности усмерена на отежавање животних услова становништву, да би оно због тих лоших услова напустило Сребреницу и Жепу".

"По Женевској конвенцији, цивилно становништво није законити војни циљ... То је незаконито наређење и политичка одлука", рекао је Миловановић.

Оптужница терети Младића за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца и дечака из Сребренице у данима након што је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту "заштићену зону" УН. Младић је оптужен и за прогон десетина хиљада жена, деце и стараца из енклаве.

По Миловановићевим речима, ВРС, међутим, није могла спровести Караџићеву "политичку одлуку", односно Директиву, све док је Младић не уобличи у наређење и пошаље га јединицама.

Сведок је подвукао да командант ВРС то никад није учинио, већ је из својег наређења, познатог као Директива 7.1, избацио незакониту Караџићеву реченицу о нападима на становништво енклава.

"Генерал Младић је изоставио реченицу о неподношљивим условима... Преузео је одговорност да не изврши Караџићеву директиву и да не изврши притисак на становништво", рекао је Миловановић.

Чињеницу да је Караџићева директива била прослеђена нижим командама ВРС, пре Младићевог наређења, Миловановић је назвао "грешком".

Тадашњи командант Дринског корпуса ВРС Миленко Живановић, у чијој су зони одговорности биле Сребреница и Жепа, "преписао" је из Караџићеве директиве у своје наређење реченицу о стварању "неподношљиве ситуације" за цивиле у енклавама, иако то није смео да уради без одобрења Младића, рекао је Миловановић.

Током данашњег испитивања, тужилац Дермот Грум (Грооме) предочио је Миловановићу и Директиву број четири, коју је он сачинио новембра 1992.

Како је тужилац цитирао, том директивом је Дринском корпусу ВРС било наређено да "исцрпи непријатеља, нанесе му највеће могуће губитке

и присили га да са муслиманским становништвом напусти подручје Бирача, Сребренице и Жепе", односно Подриње.

Генерал Младић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида.

Миловановић је, међутим, негирао да је Директивом број четири било наређено да муслимански цивили буду протерани из Подриња. Како је казао, током рата у БиХ, сви народи су се, кад запуца, "на 20 километара померали" и прелазили на територију под контролом својих снага.

"Идеја је била, кад почне померање муслиманског становништва - а они су обично ишли према Сребреници и Жепи са тих простора, циљ је било да се и војска протера са тим народом, односно за тим народом. Није била никаква намера - оно што ви вероватно цените - да се протера становништво. Била је намера да се протера муслиманска војска јер је до тада починила невиђене злочине у Подрињу", казао је Миловановић.

Додао је да су наводно "Кинези први на планети по померању испред или иза своје војске" Французи други, а Срби трећи. "Муслимани су то у овом рату преузели од нас", рекао је сведок.

Миловановић је потврдио да су ГШ и Младић током целог рата имали непрекидну команду и контролу над подређеним јединицама.

"Кад је командовање у питању, све се кретало одозго надоле, а извештавање је ишло одоздо нагоре", рекао је тадашњи Младићев заменик.

ГШ ВРС је, по сведоку, имао детаљне информације о утрошку муниције, те и граната, у свим подређеним јединицама, укључујући и Сарајевско-романијски корпус.

Тужилац Грум је цитирао наређење којим је Миловановић фебруара 1994. забранио "неконтролисано гранатирање" Сарајева, уз претњу "најстрожим казнама".

Потврдивши да је потписао то наређење, Миловановић је негирао да је оно било последица првог гранатирања пијаце Маркале, у којем је убијено 66 грађана, а рањено више од 140 особа. Назначио је да је он само уобличио наређење врховног команданта Караџића.

Упитан да ли је икада чуо да је неко од припадника ВРС "најстроже кажњен" због "неконтролисаног гранатирања" Сарајева, Миловановић је одговорио да то не зна, јер за то није био задужен.

На додатно питање да ли је знао за гранатирање подручја града у којима није било војних мета, сведок је рекао да: "Није видео ниједан такав случај".

ВРС је 1992-95, по оптужници против Младића и ранијим пресудама Трибунала, терорисала становништво Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада. Младић је оптужен и за узимање за таоце припадника мировних снага УН.

Младићеви браниоци сутра ће унакрсно испитивати генерала Миловановића.

(Бета)

Извештај о положају снајпериста ВРС


Истражитељ тужилаштва Бери Хоган другог дана сведочења на суђењу Ратку Младићу изнео мишљење о положају снајпериста ВРС који су пуцали на цивиле у Сарајеву 1994-1995. године. Хоган говорио и по положају минобацача који су гађали пијацу Маркале.

Сведочећи на суђењу Ратку Младићу у Хашком трибуналу, истражитељ тужилаштва Бери Хоган потврдио је да су места у центру Сарајева где су 1994-95. године хицима погађани цивили, видљива са оближњих зграда на којима су, по оптужници, били српски снајперисти.


Хоган је свој исказ илустровао фотографијама које је 2001. и 2006. године снимио на местима страдања цивила у Сарајеву - од којих је једно убиство седмогодишњег Нермина Дивовића и рањавања његове мајке Џенане Соколовић, 18. новембра 1994. године.

Исти метак снајпера је, како је наведено у оптужници, ранио мајку у стомак, а затим усмртио сина, погодивши га у главу.  Хоганове фотографије тужиоци су у спис увели као да су на цивиле пуцали снајперисти ВРС са зграде "Металке" на Грбавици.

Заступници оптужбе су, кроз Хоганов исказ, оповргавали тврдњу руског пуковника Андреја Демуренка да није било могуће отворити минобацачку ватру са локација на Требевићу које су, по налазима Унпрофора, биле потенцијална места испаљења гранате која је, у зиму 1994, на пијаци Маркале усмртила и ранила десетине грађана.

Другу гранату која је, 5. фебруара 1994, на Маркалама убила 66 особа, а ранила више од 140 грађана, по оптужници је испалила ВРС.

Тадашњи начелник Штаба Унпрофора у Сарајеву, пуковник Демуренко, непосредно после експлозије је, на видео-снимку, тврдио да локације на територији ВРС на Требевићу, које је истрага УН означила као могућа места испаљења, нису биле погодне за дејства минобацача.

Истражитељ Хоган је 2006. био на неким од тих места и снимио их. Приказујући фотографије, описао их је као "равне, стабилне удолине", "погодне за постављање минобацача".

Пуковник Демуренко тврдио је да су означена места "стрма и каменита", непогодна за то оруђе. Подсетивши Хогана да није војни вештак, председавајући судија Алфонс Ори упозорио га је се уздржи од процена погодности терена за минобацач.

Сведок је назначио да ни с једне од локација на Требевићу на којима је био и снимио их, нису видљиви град Сарајево и пијаца Маркале.

Младићеве одбрана је, на почетку унакрсног испитивања, оспоравала стручност сведока за истрагу какву је спровео у Сарајеву, указавши да Хоган није стручњак ни за снајпере, ни за минобацаче.

Унакрсно испитивање сведока бранилац Бранко Лукић наставиће у понедељак, 30. септембра, али тек пошто судије саслушају другог сведока оптужбе.

Младића оптужница терети и за геноцид у Сребреници; за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.

Сведок: ВРС гранатирала становништво


Џереми Боувен, сведок на суђењу Ратку Младићу, остао је и код унакрсног испитивања одбране при тврдњи да је Војска Републике Српске становништво видела као непријатеља и подвргавала га организованом гранатирању и снајперисању.

Одбрана Ратка Младића тврдила је данас, унакрсно испитујући ратног дописника Би-Би-Сија Џеремија Боувена, да су муслиманске снаге отварале ватру на цивиле у Сарајеву.


Боувен је, међутим, остао при исказу да током боравка у Сарајеву, 1992-95, никада није видео доказе за то и да је Војска Републике Српске становништво видела као непријатеља и подвргавала га организованом гранатирању и снајперисању.

Тадашњи командант Војске Републике Српске, генерал Младић (70) оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада.

Као доказ за своју тврдњу, Младићев бранилац Драган Иветић предочио је сведоку документ Унпрофора по којем су хици који су, 25. октобра 1994, ранили осам грађана у трамвају у центру Сарајева били испаљени са положаја АБиХ. У документу је наведено и да су то потврдили званичници АБиХ.

Боувен је одговорио да у то време није био у граду и да није видео тај документ. Да је имао доказе, како је рекао, "са одушевљењем" би известио да Армија БиХ пуца на сопствене цивиле, јер би то била "одлична прича", иако "један инцидент не потврђује теорије завере".

Боувен је на сличан начин - да за то није знао - одговорио и пошто му је адвокат Иветић цитирао изјававе званичника УН да су, у појединим инцидентима, гранате на цивиле у граду долетеле са територије под контролом АБиХ.

Ти наводи, нагласио је сведок, не мењају његов исказ да је ВРС спроводила "велику кампању гранатирања против цивила".

Заступник Младићеве одбране сугерисао је и да је хице који су у јулу 1992. убили двоје деце, у конвоју аутобуса којим су била извођена из града, испалиле муслиманске снаге.

Боувен је потврдио да му је то рекао помоћник тадашњег команднта Унпрофора, канадског генерала Луиса Макензија , али да за то није имао доказе. Сведок је додао да верује да су хице испалиле српске снаге, будући да су аутобуси са децом били на њиховој територији.

О "теоријама завере" да су муслиманске снаге отварале ватру на сопствено становништво, британски новинар рекао је да верује да би, у протеклих 20 година, до јавности допрели докази да су оне истините.

Од краја босанског рата, Бовен је, како је назначио, чуо само да постоје докази да је АБиХ испалила гранату која је испред пијаце Маркале, 28. августа 1995, убила 43 особе, а ранила 75 грађана.

Те доказе, међутим, није видео. Бранилац Иветић, сведоку је предочио изјаве више официра Унпрофора, сведока оптужбе на суђењу Младићу, да је АБиХ пуцала из покретних минобацача да би привукла ватру ВРС на болницу Кошево.

Боувен је изјавио да за то није знао, иако је чуо ватру која је отварана из близине хотела Холидеј ин у центру града.

На сугестију одбране да је влада у Сарајеву постављала "бирократске препреке" за излазак цивила из града, сведок је одговорио да је тога било, али да је то био део "ратног напора" проузрокованог опсадом града од стране босанских Срба.

"Основни разлог због којег људи нису могли да напусте Сарајево била је опсада коју су поставили босанских Срби", нагласио је Боувен.

Заступник Младићеве одбране испитивао је сведока и о снагама Исмета Бајрамовића и Рамиза Делалића, званих Ћело, и Мушана Топаловића-Цаце, тврдећи да су оне приморавале Србе у Сарајеву да копају ровове на линији фронта, затварале их и убијале.

Потврђујући да су ти "господари рата" одводили грађане, које су сматрали ратним забушантима, на копање ровова и затваралии, Боуен је прецизирао да је међу њима било и несрба. Рекао је и да је тачно и да су Топаловићеви људи убијали сарајевске Србе само због њихове националности.

Суђење генералу Младићу биће настављено у понедељак, 21. октобра, исказом следећег сведока оптужбе.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.

Занимљиво како више никога не боли фалус за њега.

србија брале,свако чудо три дана

Па то. Јуче ми паде на памет, јер мој матори редовно чита новине, да ли се ишта више пише или извештава о Ратку... "Родољуби" га се сете само кад га ухапсе и кад, а није му много остало, умре.
Ја не улазим у то да ли је крив или није, херој или злочинац, само ме је срамота да све што нам се деси, добро или лоше, после неког времена једноставно заборавимо. И ништа не научимо никад.

Treba da se potresam oko ratnog zlocinca koji nas je osramotio za vek i vekove?

вратиа се шиме   

Bio sam 23.10.2013. u tribunalu, trebalo je da prisustvujem sudjenju Mladicu. Na zalost, posle 15 minuta je sudjenje prekinuto zbog bolesti svedoka.

Ono sto sam primetio je da Mladic mnogo bolje izgleda nego kada je stigao u tribunal. Takodje je bio veoma raspolozen obzirom da mu je porodica bila u "publici" pa je stalno gledao ka njima, klimao glavom i smeskao se.

P.S. Neverovatno kako na TV sudnica deluje ogromno a kko je ustvari uzivo to jedna prostorija prosecnih dimenzija.