On nece ni docekati a njima to i jeste cilj-da ne kaze sta zna i svali krivicu, kao i sto jeste, na Holandske  vojnike iz mirovnog bataljona.
Za pocetak-trojica vojnika osudjena su ako krivci za smrt 3 muslimana u Srebrenici (za pocetak )  a doci ce se i do prave cifre: Srbi pobili oko 700 muslimana u Srebrenici, ostalo Alija Izetbegovic  i drustvo generala muslimanske vojske a dodali Holaandski "mirovnjaci".

Ко му је крив што Тузла, Бихаћ, Горажде и Сарајево нису доживели судбину Сребренице.

Др. Петaр Искендеров je члан руске Академије наука и виши истраживачки сарадник на руском Институту за славизам a Ана Филимовна експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН.

Maни се ти њихових ''анализа''.

[Obrisano...]

Nema izvora, nema teksta.

evo evo našao sam ga....

Pogled iz drugog entiteta - „Ne date mi da diiiišeeeemmm“
Utorak, 05 Juli 2011 09:34 gorazdeonline.com
protest-bajden-b-06-ratko-mladic

Piše: Alen Bajramović

Moj heroj je na optuženičkoj klupi i sudi mu se za najteže zločine što su se mogli krutim pravničkim jezikom ukajtiti u međunarodno pravo. Moj heroj je lik koji sa optuženičke klupe tako ponosno i slavodobitno gestikulira prema ženama žrtvama rata, iako mu jedna strana tela ne funkcioniše.

Mom heroju, bez šapke, hladno je po glavi. Boli ga telo i mozak, a podsećanjem na njegova dela nemilosrdni Haški suci ne daju mu ni da diše. Pričali su mi da se moj heroj ponekad upiški u gaće, a zlonamerni tvrde da ponekad učini i nešto smrdljivije od toga, mada ja mislim da to ipak nije tačno i da na taj način pokušavaju okaljati njegov generalski ugled i čast.

Sećam se, kao jučer, kako je moj general, hrabro marširao u pozadini i zadnji ulazio u pokorena mesta. Koliko mi je samo srce bilo kada je, onako generalski, izdavao naredbu: „Tuci Velušiće, tamo nema srpskog življa mnogo“. Za njega sam bio spreman i zadnju granatu ispaliti na žene, decu i starce, na bolnicu, školu, tržnicu, na sve mrske neprijatelje koji su stajali u redu za hleb ili vodu. Njegova vojnička disciplina i mudrost vodila nas je kroz našu vekovnu borbu u kojoj nikada nismo posustajali, povlačeći se tamo gde je gusto i hrabro se suprotstavljajući dalekometnom artiljerijom. Isto onako hrabro kao što danas sa optuženičke klupe u Hagu slabašnim glasom granatira sudije: „Ja šam generl Mladitšć i ceo sfet zna ko sam ja“, granatirao je sa distance i opkoljene gradove. Oprezno, lukavo, pešadijom je napadao samo manja mesta i ona gde je omer snaga na terenu bio srazmeran njegovoj veličini i hrabrosti.

Tako smo Goražde, na primer, u kojem je tokom rata bilo oko 8000 ljutih bojovnika, najstrašnijih mudža'edina od kojih ni pola nije imalo puške, morali opsedati sa pet korpusa. Zbog naglog ubrzanja rada probavnog takta kod pripadnika naših jedinica zaustavljani smo uvek u jeku kovanja planova naše inženjerije koja je muku mučila gde smestiti tolike masovne grobnice. Pre toga hrabro smo slali naše žene da svojim telima sprečavaju ulazak konvoja humanitarne pomoći u opkoljeni grad, vodu i struju smo im presekli na vreme, a bolnicu časno pretvorili u ruševine. Ipak, tu su nas naprašili, pa nekako sa ove distance smem reći da je Goražde jedan od retkih generalovih poraza. Ne računajući Sarajevo. I Bihać. I dobojsko ratište. Pa dobro, bre, u Mostaru nismo ni imali šanse. U Brčkom su podlo i kukavički uništavali naše tenkove. Oko Prijedora i Banja Luke su nas zajmili nešto kasnije, pa to ne računam. Ali general ima mnogo više dobijenih bitaka. Koliko je samo odvažnosti i spremnosti trebalo da se spale Foča, Višegrad, Zvornik, Žepa, Srebrenica, Bratunac ... koliko je neravnopravna bila borba naših jedinica u Bijeljini gde smo do zuba naoružani (pa još uz pomoć braće Arkanovih Tigrova iz Srbije) po ulicama lovili nenaoružane muslimane i 'rvate. Mislite da nije trebalo vojničkog znanja, viteštva i patriotizma da otvorimo Omarsku, Keraterm, Trnopolje, KPD Foča, Partizan, Karamanovu kuću, Kulu, Vilinu vlas i stotine drugih obekata ...

General (Tadiću pizdo što si Ratka izd'o) i Predsednik (Ko izdao Radovana ne video Vidovdana) bili su naši svetionici, naše zvezde vodilje i tokom junačke okupacije Višegrada i herojskog klanja na ćupriji koju nikako ne volim da zovem, a ne znam kako drugačije, ćuprija Mehmedpaše Sokolovića. Baš kao i prilikom ulaska u onu malu, do zuba razoružanu, enklavu Srebrenicu, onaj grad što nam ga je, posle bune protiv dahija, poklonio naš general. Nikada neću zaboraviti prizor kada je, opet mudro i onako oficirski, potapšao dječaka po obrazu, dao mu bombonu, celom svetu pokazao kakva je srpska vojska i oni koji je vode, šaljući ga potom u jednu od brojnih masovnih grobnica u Dolini smrti.

I zato, danas, ne damo našeg generala, našeg heroja. Oštro protestvujemo zbog toga što mu ne daju kapu, zato što mu zebe glava, zato što mu je otkazala jedna strana tela, zato što se piški u gaće i zato što se ceo svet urotio protiv našeg heroja, protiv svih naših heroja, a posebno njega, nemoćnog, kojem ni bombon ne daju. Poručujemo da ćemo do zadnjeg braniti tekovinu koju nam je ostavio, Srebrenicu i sve druge gradove koje nam je poklonio posle bune protiv dahija, upakovane u entitet nastao na krvi, ognju i masovnim grobnicama. Moramo tako. Ako ijednog trenutka u toj borbi pokleknemo, ako ikada priznamo da je čovek kome nije hladno samo kada ima šlem na glavi, kome ne otkazuje telo samo kada ga prate njegovi korpusi smrti, monstrum i obična kalinovačka plačipi..a, izgubićemo i njega (ma on više, onako star i 'rđav, nije ni bitan), i entitet, a onda ćemo i mi, koji smo marširali u istom stroju, sa haške klupe govoriti: „Ne date mi da diiiišeeeeeem“.

/gorazdeonline/

http://www.gorazdeonline.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3828:komentar-pogled-iz-drugog-entiteta-ne-date-mi-da-diiiieeeemmm&catid=55:komentari&Itemid=412

Postoji li neki izvor koji je, nazovimo ga, neutralnim?

Avaz, gorazdeonline, islamski dzemaat grada Mostara i slicni su sve sem objektivnih. Nesto slicno nasim enovinama ili pescaniku, s'tim sto se tvoji izvori sluze blacenjem drugih, a ovi iz druge nabrojane grupe samo seru po svojima.

pa ja ne znam šta nije tačno u tom tekstu...objektivno je, da nije objektivno ovaj o kome je tema ne bi ni bio u Hagu danas...cuclo bi onu kubu neđe u ladovini uživajući u penzionerskim danima....

sreca pa nije .. jer da jeste nakotilo bi se sad zohara ... pa ni oni koji zive na srpskim forumima, a nisu srpske nacionalnosti, ne bi mogli ziveti od njih ...

Удри своје да уплашиш туђе
Тагови: Балкан, УН, Политика, БиХ, Европа, Коментари, Холандија
 
   
6.07.2011, 15:35


Апелациони суд Холандије подвргао је сумњи функције снага УН приликом испуњавања мировних операција. Он је признао одговорност својих миротвораца за погибију муслимана у босанском граду Сребреници 1995. године. Холандски плави шлемови се оптужују за то да нису омели трупе српског генерала Младића да се обрачунају са локалним муслиманима.

По одлуци суда, влада Холандије требало је да исплати компензацију двема породицама босанских муслимана због погибије њихових рођака у Сребреници. Раније је окружи суд Хага одбио ову тужбу, позивајући се на то да поједина држава не може да сноси одговорност за деловање својих војника у саставу мировног контигента са мандатом УН. Сада, чинило би се, правосуђе је задовољено. Али створен је опасан преседан – пдо сумњу може да буде доведен сам принцип учешћа снага УН у мировним операцијама. Осим тога, и то може бити главно, индиректно пресуда је усмерена против Срба, а конкретно против Младића, кога је Хашкти трибунал оптужио за ратне злочине и злочине против човечнсоти за време грађанског рата у Југославији. Плави шлемови УН делују у многим земљама света, и главни њихов задатак је неучествовање у конфликтима. А то што се десило у Сребреници 1995. године уопште је загонетка са многим непознатима. И највероватније, холанска Темида, оптужујући своје војнике, једноставно је испунила политичку наруџбину, још једном оптуживши Србе за све злочине у том рату. У бившој Југославији се водио грађански рат и свака страна треба да сноси одговорност за погибију људи, сматра руководилац Центра за поручавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова.

 

Улога миротвораца је да не одпусте конфликт не учествујући у њему. И ја не знам ни један случај да мировне снаге непосредно са оружјем у рукама учествују на нечијој страни или бране нечију страну. Ако се говори непосредно о Сребреници, о холандском батаљону, све време док је он стајао у овој такозваној заштићеној зони, муслимански војници су имали овде тако добре услове да су сматрали Сребреницу својом базом за одмор и прегруписавање. И одатле су вршили испаде 92, 93, 94. године ради уништења околних српских села. 22 српска села су била избрисана са лица земље. И Холанђани, налазивши се у граду Сребреници, одлично су схватали ту ситуацију.

Апелациони суд Холандије је својом одлуком подржао Међународни трибунал у хагу, где су започеле расправе подовом случаја српског генерала, оптуженог између осталог за ганоцид муслимана у Сребреници. Генералу се приписује убиство 8000 људи. Он не признаје себе кривим, као што не признаје ни јурисдикцију трибунала. Младић захтева да се муслиманска страна призна одговорном за геноцид Српског народа. Али изгледа да судије у Хагу имају друге задатке, а пресуда холандског суда је само још један повод да се подгреју антспрска расположења.