Власт вади правду из фиоке

Чињеница да већина старих афера још није решена до краја буди сумњу у мотиве власти за отварање нових

Да ли ће неко поверовати у тврдњу Чедомира Јовановића, који је оптужио власт да је хапшење Горана Кљајевића, председника Трговинског суда у Београду, опструкција суђења за убиство Зорана Ђинђића, које води Кљајевићев брат Марко, зависи од тога да ли Јовановићу верују и иначе. Али то што више од половине грађана не верује да су сва досадашња хапшења, па и ово Кљајевићево, резултат искрених напора власти да се обрачуна са криминалом и корупцијом последица је чињенице која се зове живот у Србији. А тај живот убедио је сваког другог житеља Србије да они који хапсе обично нису много бољи од оних које хапсе. Зато и они који у овом случају верују Чедомиру Јовановићу, и они који верују да му не треба веровати, после сваког хапшења имају исту сумњу формулисану кроз питање: „Зашто баш сад?”.

Ово су показали резултати истраживања „Стратеџик маркетинга” рађеног почетком јануара, одмах после отварања афере „Карић”. Око 38 одсто испитаника је тада рекло да верује да су афере и хапшења чиста политичка манипулација, а 23 одсто је сматрало да је циљ отвaрања афера да власт прикрије сопствене незаконите поступке. Само 20 одсто је сматрало да је то неопходно и да је једини начин да се разрачуна са корупцијом и криминалом. Тек 18 одсто испитаника је признало да више не зна шта да мисли.

„Неповерење је велико јер већина афера нема свој крај”, каже Светлана Логар, аналитичар ове агенције, и објашњава: „Проблем је увек тајминг. Чак и они који верују да су хапшења оправдана питају се – зашто баш са? Проблем је што на политичкој сцени скоро и нема некомпромитованих, а услов да се верује да су хапшења оправдана јесте да су они који хапсе „чисти”. Грађани верују да се све држи у фиокама и да се употребљава онда када то ономе ко је на власти одговара. Тако тумаче и то што је управо Слободан Радуловић, до јуче представљан као заштитник интереса Србије који штити „Це маркет” од словеначког „Меркатора”, данас у бекству због сумње да је оштетио „Це маркет” за 20 милиона евра. Мало ко верује да је све тек сада откривено.

Да је тајминг последњих хапшења случајност не верују ни они који не мисле да у Јовановићевим оптужбама (да власт хапшењем Горана Кљајевића врши притисак на Специјални суд и његовог брата Марка, судију овог суда) има много основа. Верица Бараћ, председник Савета за борбу против корупције, каже да „не види везу са Специјалним судом”, али сматра да је хапшење Кљајевића и осморо судија, адвоката и једног полицајца, само „деловање на последице, што не решава проблем”. Она сумња у искрену намеру власти да се обрачуна са корупцијом, јер да је то хтела, каже Бараћ, имала је прилике и доказа да то учини и раније.

– Савет је пре неколико година урадио извештај о стечају „Сартида”, са намером да се види шта се дешава у Трговинском суду и како се дешава корупција. И стара и ова влада су одбиле да расправљају о томе, Динкић нас је нападао, а уместо Кљајевића сменили су Бранка Павловића, који је био на челу Агенције за приватизацију. Никоме не смета ни то што су све судије које су учествовале у стечајном поступку „Сартида” напредовале. Да ли то значи да се међу тим судијама можда налази и неки други „Кљајевић”? – пита Бараћ.

Председница Савета за борбу против корупције сматра да је неповерење којим се дочекују хапшења попут овог последњег сасвим оправдано, јер по правилу јавност не зна зашто се све ово дешава и зашто се ништа не доводи до краја. Тако се, сматра она, урушавају институције и темељно уништава поверење у њих.

– Шта је са афером НБС и хапшењем вицегувернера Дејана Симића, шта је са афером „Књаз Милош”, са Давинићем и афером „панцир”, са кампањом у којој је најављено хапшење пет судија, па је ухапшен један или два, са Карићем и осталима. То је поигравање извршне власти са судском. Континуитет у корупцији одговара људима од утицаја – каже Бараћ.

Годинама уназад, подсећа она, зна се за дешавања око „Це маркета”, а о мутним пословима Кљајевића се причало много пре 5. октобра. За то је, како сам каже, чуо и бивши премијер Зоран Живковић.

– Знао је свако ко је читао новине, али то није било довољно да би ухапсили Кљајевића – каже Живковић који тврди да се његова влада није мешала у рад истражних органа, а да ови, ваљда, нису имали ништа што би теретило Кљајевића.

Живковић, баш као ни Чеда Јовановић, није спреман да се „закуне” у Кљајевићево поштење, али каже да то није разлог да не сумња у поштење ове власти.

– Ова власт је више пута вршила притисак на Специјални суд кроз изјаве министара и других људи, тиме што су омаловажавали оптужницу и претили затварањем суда. Хапшење брата судије у процесу је једна чудна коинциденција – сматра Живковић.

И бивши премијер сматра да је тајминг проблематичан. Могло је, сматра он, све то да се уради и два месеца касније. Оправдања власти да хапшење није могло да се одлаже да Кљајевић не би утицао на сведоке Живковић „обара” тезом да је до сада председник суда то могао да уради више него једном.

– Што га нису хапсили до сада, јер све за шта га терете се дешавало пре неколико година – пита Живковић који сматра да ће се и ово хапшење завршити као и оно Милана Обрадовића или Владана Батића – ослобађањем.

Иако сумња у позадину хапшења, како Кљајевићевог, тако и неких других, Верица Бараћ сматра да је прича о притиску на Специјални суд, коју је лансирао Чедомир Јовановић, ипак само политички маркетинг.

– Они се хватају Ђинђића, праве од њега свеца да би себе представили бољима. Јовановић је заборавио да је био у тендерској комисији за продају Ветеринарског завода и зна да је то урађено незаконито. Њега је тада штитила Ђинђићева влада – подсећа Бараћ.

Јовановић, слаже се и Бранко Павловић, бивши заступник малих акционара „Це маркета”, сада консултант синдиката јавних предузећа, оваквим иступањима има за циљ да гради „психологију фаланге”, јер је то његов адут. Он не види никакав политички обрачун иза хапшења Кљајевића и сматра да је „цела прича измишљена”.

– На тај начин Јовановић и људи који то говоре шаљу својим кадровима поруку да ће их бранити ако им остану лојални – тврди Павловић и истиче да он не зна да ли је Кљајевић крив, али поуздано зна да је он „штетан за судски систем”.

Кљајевићева „штетност”, међутим, не скида сумњу са мотива хапшења, баш као ни „оправдање” које се ових дана чуло, а које се односи на део Студије о изводљивости у којем се помиње Трговински суд. У две реченице студије се каже : „У циљу побољшавања ефикасности судског система, многи напори су уложени и кораци предузети како би се решили нагомилани случајеви и скратили судски поступци. Ситуација је посебно озбиљна у београдском Трговинском суду, који је центар за привредне и парнице правних лица. Овај суд не функционише како треба, а постојали су и случајеви корупције у које су били укључени неки од судија овог суда”.

Извори „Политике” тврде да су у европским дипломатским круговима догађања око Трговинског суда имала „позитиван одјек” и да, засад, нема показатеља да их брине бура коју је хапшење Кљајевића изазвало у домаћој јавности. То, наравно, не значи, тврде исти извори, да уколико се испостави да је било неправилности у вођењу овог случаја, неће бити и другачијих реакција.

Бивши премијер Живковић ипак сматра да ова препорука ЕУ није била пресудна за одлуку о хапшењу председника Трговинског суда.

– Ако кажу да јесте, што онда не хапсе Ратка Младића – пита Живковић.


Izvor: Politika / Драгана Матовић

Istraga protiv predsednika Trgovinskog suda osumnjičenog za korupciju

Saslušavani poznati biznismeni i sudije

U SBPOK-u je proteklih dana ispitano više od 50 osoba, a nekoliko njih, za koje se sumnja da su uz Gorana Kljajevića i još osam osumnjičenih, umešani u prljave poslovne mahinacije, privedeno je i zadržano u policijskom pritvoru do 48 sati. Oni bi danas trebalo da uz krivičnu prijavu budu privedeni kod istražnog sudije ili da budu pušteni na slobodu

BEOGRAD - Nastavljajući rad na prikupljanju dokaza protiv Gorana Kljajevića, uhapšenog predsednika Trgovinskog suda u Beogradu i još devetoro članova organizovane kriminalne grupe označene kao "stečajna mafija", pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije u proteklih nekoliko dana saslušali su više od 50 osoba. Nekoliko njih, za koje se sumnja da su uz Kljajevića i ostale direktno umešani u prljave poslovne mahinacije, zloupotrebu službenog položaja i korupciju, privedeno je i zadržano je u policijskom pritvoru do 48 sati. Oni bi danas trebalo da se uz krivičnu prijavu nađu pred istražnim sudijom ili da budu pušteni na slobodu. Mada je ceo slučaj proglašen službenom tajnom, ipak smo nezvanično saznali da među osumnjičenima ima još zvučnih imena iz miljea pravosuđa i biznisa i da je na pomolu rasvetljavanje još jednog slučaja velikog privrednog kriminala.

Vladan Gajić, advokat Gorana Kljajevića, rekao je juče da se njegov klijent zdravstveno mnogo bolje oseća i da za sada nema srčanih problema.
- Uložili smo žalbe na rešenja o pritvoru i sprovođenju istrage i čekamo odluku suda. To je sve što za sada mogu da vam kažem - dodao je Gajić.

Kako nezvanično saznajemo, žalbe na ova dva rešenja podneli su i advokati ostalih uhapšenih, osim Nebojše Mrkića, branioca Sekule Pijevčevića, direktora Kreditno-eksportne banke.
- To je moj profesionalni stav. U našem je interesu da se dokaže uloga mog klijenta u ovom slučaju, a to znači da moraju da se saslušaju svi svedoci. Samim tim je logično da dok traje ispitivanje svedoka, Pijevčević mora da ostane u pritvoru, kako ne bi uticao na njihove iskaze - kazao je Mrkić.

On je rekao da je Pijevčević, tokom višečasovnog saslušanja pred istražnim sudijom Specijalnog suda, u noći između petka i subote, negirao krivicu po svim navodima optužbe. Mrkić je dodao da se njegov klijent za sada oseća sasvim dobro, koliko je to u zatvoru moguće. Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala Maja Kovačević-Tomić izjavila je juče da nema nagoveštaja da bi sudija Marko Kljajević mogao da napusti taj sud zbog hapšenja svog brata Gorana Kljajevića.
- Sudija Marko Kljajević, predsedavajući u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića, svakodnevno dolazi na posao - rekla je Kovačević-Tomić i objasnila da bi u slučaju eventualnog povlačenja Marka Kljajevića glavni pretres morao da počne iznova, a predmet bi u tom slučaju bio dodeljen novom predsedniku sudijskog veća.

Ministar pravde Zoran Stojković rekao je da ne može da komentariše hapšenje Gorana Kljajevića jer je ceo slučaj službena tajna, ali je odlučno odbacio pojedine tvrdnje da hapšenje predsednika Trgovinskog suda predstavlja pritisak na njegovog brata Marka Kljajevića i proces za ubistvo Đinđića. Stojković je naglasio da takve tvrdnje predstavljaju pritisak na vlast da se ne obračunava sa mafijom.


Izvor: Glas Javnosti \ B. Dodoš
   

Otac na službenom putu
Decu Gorana Kljajevića, ali i njihovu dadilju, još vozi službeno vozilo Trgovinskog suda, na čijem sajtu nema ni reči o njegovom hapšenju

BEOGRAD - Za Trgovinski sud u Beogradu slučaj "stečajna mafija" ne postoji! U to će se uveriti svako ko poseti internet sajt ove institucije, na kome nema ni slova o hapšenju predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, ali zato ima na desetine dokumenata u korist njegove odbrane, spakovanih u sam vrh strane pod naslovom "aktuelno". Tu su i omiljeni stihovi emotivnog Kljajevića, kojim je on propratio izveštaj o radu suda za 2003. godinu.

"... Ako možeš da slušaš kako tvoje reči izvrću, nevaljalci da razdraže glupake, i da čuješ kako, luda usta o tebi lažu, a da sam ne kažeš nijednu, laž, ako možeš da sačuvaš dostojanstvo u slavi, ako možeš da budeš skroman iako si, savetodavac kraljeva... bićeš Čovek, sine moj..." - citira Kljajević stihove pesme "Ako..." Radjarda Kiplinga i "nada se izgradnji demokratskih institucija, po meri i tradiciji srpskog naroda".

U Trgovinskom sudu ne smatraju da su selekcijom informacija na svom sajtu stali u odbranu Gorana Kljajevića, koji je s još osam lica priveden u jednoj od najvećih policijskih akcija u poslednje vreme, a portparol Stevo Đuranović kaže za Kurir da je "problem samo u neažurnosti internet prezentacije".

- Sve to je stvar ažurnosti. Službenik koji se time bavi je trenutno na službenom putu. Kad se on vrati, a to će biti za nekoliko dana, biće svežih informacija - navodi Đuranović. On, međutim, nije imao objašnjenje za to što je na stranici Trgovinskog suda, pod nazivom "poslednja vest", sadržaj koji krajnje afirmativno govori o Kljajeviću, a datira od 8. jula 2005. godine!

Da je Kljajević, iako iza rešetaka, i dalje "alfa i omega" Trgovinskog suda u Beogradu, potvrđuje i status njegove porodice. Tako, službeno vozilo marke "škoda oktavija" i dalje svako jutro u petnaest do osam dolazi pred Kljajevićev stan u ulici Strahinjića bana, vozi njegovu decu sa sve guvernantom do škole, i nakon nekog vremena dadilju vraća nazad.

- Za to vreme automobil "micubiši", u vlasništvu Gorana Kljajevića, stoji parkiran ispred stana, njegovoj supruzi ne pada na pamet da njime odveze decu u školu. Osim toga, dok je Kljajević još bio na slobodi, službeni vozač u automobilu je ponekad satima čekao ispred njegovog stana i ispunjavao želje koje nemaju veze s poslom.

- Sve to, naravno, ide na štetu poreskih obveznika, koji iz budžeta moraju da finansiraju privatne potrebe čoveka koji je osumnjičen za jednog od kolovođa stečajne mafije - priča izvor Kurira. Stevo Đuranović ni na ovu činjenicu nije imao valjano objašnjenje. Kad smo ga pitali ko izdaje nalog da se vozilo Trgovinskog suda koristi u privatne svrhe, neubedljivo je odgovorio "da na to zaista nema komentar".
   
Marko miran

Marko Kljajević, rođeni brat uhapšenog predsednika Trgovinskog suda i sudija Specijalnog suda, pojavio se juče na suđenju takozvanoj grupi Pink Panter, gde je bio član veća. Izraz lica sudije Kljajevića u tročlanom veću odavao je izvesnu zamišljenost i mirnoću. Ali, osmeh na njegovom licu izmamljen je kad je predsedavajući sudija Nata Mesarović pitala da li ima primedbi na sastav veća.
Prvo suđenje kojim predsedava sudija Marko Kljajević zakazano je za 9. maj. Tada bi trebalo da se nastavi suđenje optuženima za atentat na premijera Zorana Đinđića.
Inače, portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala Maja Kovačević-Tomić izjavila je juče Tanjugu da nema nagoveštaja da bi sudija Marko Kljajević mogao da napusti sud zbog hapšenja njegovog brata Gorana.


Izvor: Kurir / (U. K.)

Odbijene žalbe Kljajevićevoj grupi

BEOGRAD - Žalbe advokata grupe osumnjičene za privredni kriminal na čelu sa Goranom Kljajevićem na određivanje pritvora i sprovođenje istrage odbačene su juče, saopštilo je Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu. Krivično-vanraspravno veće ovog odeljenja odbacilo je žalbe advokata kao neosnovane. Goranu Kljajeviću i grupi od još osam osumnjičenih određen je 15. aprila pritvor u trajanju od 30 dana.

Saslušanje svedoka u slučaju Gorana Kljajevića i ostalih uhapšenih počeće sledeće nedelje, ukoliko sudija Aleksandar Vujičić uspe da se izbori sa dokumentacijom koja je spakovana u čak 150 registara. Kao prvi svedok pominje se Milan Beko, a najavljena su i nova privođenja osoba umešanih u aferu sa stečajevima. Ministar pravde Zoran Stojković juče je izjavio da Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda neće biti suspendovan sa svog mesta sve dok rešenje o sprovođenju istrage protiv njega ne postane pravosnažno, pošto su podnete žalbe na rešenje o sprovođenju istrage. Kako su žalbe odbačene, stekli su se uslovi da rešenje o sprovođenju istrage postane pravosnažno, pa se može očekivati da Kljajević u narednim danima bude suspendovan sa mesta predsednika Trgovinskog suda.

Zbog špekulacija da će Marko Kljajević, rođeni brat Gorana Kljajevića, napustiti suđenje optuženima za ubistvo Zorana Đinđića, oglasila se i Maja Kovačević-Tomić, portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda, demantujući takve špekulacije. Ona je rekla da Marko Kljajević nastavlja da sudi u tom predmetu i da redovno dolazi na posao.


Izvor: Glas Javnosti \ N. Č.

"Elektrotehnika" tuži Kljajevića!
Krivičnu prijavu protiv Gorana Kljajevića podneće i radnici "Elektrotehne", zbog likvidacije i prodaje firme u bescenje

BEOGRAD - Krivičnu prijavu protiv Gorana Kljajevića, predsednika Trgovinskog suda, podneće i radnici "Elektrotehne", zbog likvidacije firme koja je odlično radila a prodata ne zna se kome. Kljajević je nedavno uhapšen zajedno sa još osam članova takozvane stečajne mafije. Vrednost "Elektrotehne" bila je oko 30 miliona evra, a u stečaj je otišla zbog duga od 11 miliona dinara, mada je tada od svojih zakupaca potraživala tri puta veću svotu.

To je druga takva krivična prijava. Prva je podneta pre pet godina, ali se ništa nije desilo. Kako navode radnici, pljačka ovog preduzeća odvijala se pod budnim okom državnih institucija! Prema njegovim rečima, Trgovinski sud iskoristio je stečaj "Elektrotehne" da u Knez Mihailovoj ulici na lokaciji od 3.700 kvadrata useli radnju sportske opreme "Planet".

- Inače, ta robna kuća od 3.700 kvadrata registrovana je kao posebna firma, pod imenom "Elektrotehna komerc", sa tri zaposlena radnika. Pošto ta firma nije radila, Trgovinski sud pokreće likvidaciju i prodaje je do danas nepoznatom kupcu za nepoznat iznos - završio je on.

Kako za Kurir navodi bivši direktor "Elektrotehne" Velimir Smolić, sve je počelo kada je 1999. godine grupa radnika zajedno s Darinkom Dugić dobila otkaz zbog toga što nije dolazila na posao nekoliko dana. Kako kaže, samo dva dana nakon 5. oktobra 2000. godine, Dugićeva uz asistenciju Dragana Milovanovića, bivšeg ministra za rad i socijalna pitanja, upada u upravnu zgradu firme, nakon čega Trgovinskom sudu podnosi zahtev da se ona upiše kao v.d. generalnog direktora.

- Registracioni sudija Ljiljana Mujagić, umesto da odbije takav zahtev jer je imala potpise 90 odsto zaposlenih u "Elektrotehni" da podržavaju dosadašnjeg direktora, predlaže pokretanje predlikvidacionog postupka, navodeći da preduzeće nije usklađeno sa Zakonom o preduzećima, iako je taj isti sud izdao rešenje da smo usklađeni sa tim zakonom, a viši Trgovinski sud to potvrdio?! Napominjem da smo u to vreme bili potpuno likvidni, a žiro račun nam nije bio blokiran - tvrdi Smolić pokazujući dokumentaciju.

Prema njegovim rečima, likvidaciono veće 23. oktobra 2000. godine prihvatilo je predlog sudije Mujagić i odredilo privremenog upravnika. Veće Višeg trgovinskog suda ukida odluku o uvođenju privremenih mera i vraća na postupak Trgovinskom sudu. Kako Smolić kaže, posle dugotrajnog procesa na celu priču tačku je stavio Vrhovni sud u maju 2001. godine.

- Kada se već "igranka bez prestanka" bližila kraju, privremeni upravnik "Elektrotehne" organizuje zbor radnika, na kom učestvuju i radnici ranije otpušteni iz firme a tad ponovo primljeni kako bi se za direktora izabrala Darinka Dugić. Rezultat svega toga je da je 2002. godine "Elektrotehna" pred stečajem zbog navodnog duga od 11 miliona dinara.

- Istovremeno, "Elektrotehna" potražuje tri puta veću sumu od svojih najvećih zakupaca. Stečajni upravnik nije taj dug smeo da naplati, jer bi firma automatski postala likvidna, a računi bi bili odblokirani. Motiv za ovako postupanje svih tih ljudi je pljačka, otimačina i obezvređivanje imovine, koja se procenjuje na oko 30 miliona evra - kaže Smolić.
   
Milovanović: Nije tačno!

Dragan Milovanović, bivši ministar za rad, negirao je za Kurir da je imao bilo kakve veze s postavljenjem Darinke Dugić za direktora "Elektrotehne", kao i sa celim postupkom stečaja te firme. Pitali smo ga da objasni na koji način su njegova Laburistička stranka, kao i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, u bivšoj upravnoj zgradi "Elektrotehne" u Karađorđevoj ulici.
- Imamo ugovor s "Poslovnim prostorom" grada i plaćamo uredno zakup. "Elektrotehna" je bila u ovoj zgradi, ali je prostor vraćen PP zbog toga što su otišli u stečaj - kazao je Milovanović.

Jedan lokal Janjuševiću

Branislav Matijašević, bivši pravnik u firmi "Centrokop", ističe za Kurir da je jedan lokal "Elektrotehne" od 100 kvadrata u Čika Ljubinoj ulici broj 3-5 otišao u ruke Zorana Janjuševića, bivšeg savetnika za bezbednost Zorana Đinđića.
- Janjušević je kupio celu zgradu, u postupku likvidacije "Centrokopa" za 350.000 evra, u kojoj je bilo i 100 kvadrata "Elektrotehne". "Centrokop" nikada nije imao pravo na korišćenje tih 100 kvadrata. Nakon toga je Janjušević sve to prodao Slovencima za 2,5 miliona evra - kaže on za Kurir.


Izvor: Kurir / (R. B.)

Revanš
"Koferaši" Dejan Simić i Vladan Zagrađanin biće glavni svedoci protiv Sekule Pijevčevića u istrazi povodom afere "stečajna mafija"

BEOGRAD - Glavni akteri afere "kofer" Dejan Simić i Vladan Zagrađanin, kao i biznismen Milan Beko svedočiće među prvima u postupku koji se vodi protiv devetočlane grupe na čelu sa Goranom Kljajevićem, označene kao "stečajna mafija"! Kako Kurir saznaje, istražni sudija će saslušanje prvih svedoka početi već za vreme uskršnjih praznika.
   
Milan Beko je, prema nezvaničnim informacijama, glavni svedok protiv organizatora zločinačkog udruženja Slobodana Radulovića, nekadašnjeg direktora "C marketa", i braće Mike i Milinka Brašnjovića, direktora "Eko - produkta". Kako se sumnja, ovaj biznismen biće saslušan kao predstavnik novih vlasnika "C marketa", jer se u prijavi navodi da je Radulović oštetio "C market" za sedam miliona evra tako što je novac prebacivao "Eko-produktu" i drugim preduzećima Mike Brašnjevića, koji je potom ispod cene zakupljivao prostor firme "Beko", i za kupovinu likvidirane BIM "Slavije".

Sa druge strane, "koferaši" Simić i Zagrađanin glavni su svedoci protiv osumnjičenog Sekule Pijevčevića, direktora Kreditno-eksportne banke. Što se tiče dokaza, najviše je prikupljeno protiv predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, sudiju tog suda Delinku Đurđević, ali i za Slobodana Radulovića i Miku Brašnjevića. Sudija Đurđević jedan je od najozbiljnijih kandidata za svedoka saradnika. Pred istražnim sudijom, ali još više u iskazu datom policiji, Delinka je otvorila dušu i pričala šta se dešavalo u tom sudu.

Izvor Kurira tvrdi da je sudija Đurđević u svom iskazu ozbiljno optužila svog pretpostavljenog i da se nalazi u teškoj depresiji. Paralelno sa sudskom istragom, policija i dalje radi na prikupljanju dokaza protiv pripadnika "stečajne mafije" i to danonoćno. Svi svedoci dobijaju pozive da se jave u policiju, a saslušavaju ih pripadnici SBPOK u Makišu.

Pomažu im inspektori iz Odseka za finansijski kriminal, koji rade na kontrolisanju poslovanja "Jugoeksporta", "Beka", "BIM Slavije" i drugih preduzeća od čijih je stečaja "finansijska mafija" pribavila sebi korist od nekoliko desetina miliona evra.
- Još je rano za širenje kruga osumnjičenih za pripadnost grupi, ali je sigurno da se istraga neće zaustaviti na brojki od desetoro članova "stečajne mafije" - kaže izvor iz policije.

U zahtevu za sprovođenje istrage kao organizatori ovog zločinačkog udruženja navedeni su Goran Kljajević, odbegli Slobodan Radulović, Mika Brašnjević i beogradski advokat Nemanja Jolović. Grupi su se pridružili sudija Delinka Đurđević, Milinko Brašnjević, advokat Jasmina Kojić, Jelica Živković, Sekula Pijevčević i Dejan Ivezić.

Češljanje "Eko-produkta"

Među "građanima" koji su pozivani u SBPOK tokom prošle nedelje, najviše ih je bilo iz preduzeća "Eko-produkt", u kojem su braća Miko i Milinko Brašnjević direktori. Prema tvrdnjama našeg izvora, policija je krenula sa češljanjem firme jer je Miko prvi označen kao organizator zločinačkog udruženja "stečajne mafije".


Izvor: Kurir / (I. C.)

Преко кондома до милиона

Криминална група пословала искључиво парама „Це-маркета”

Организована криминална група познатија као „стечајна мафија” предвођена Миком Брашњевићем, власником више предузећа у Србији, пословала је искључиво парама „Це-маркета”, сазнаје „Политика” из поузданих извора у истрази. За сада је утврђено да је „Це-маркет” у пословима са фирмама које контролише Мика Брашњевић оштећен за око 22 милиона евра, али се сумња да та цифра није коначна. За колико новца је тачно оштећен „Це-маркет” знаће се после вештачења свих уговора која су у току.

Као илустрацију многобројних сумњивих послова Брашњевића и Радуловића, саговорници „Политике” из истраге, наводе склопљене уговоре за набавку кондома, освеживача за ваздух и батерија „Грундинг”.

Наиме, Брашњевић је увозио кондоме преко своје кипарске фирме „Авонсајд” из Лимасола по цени од 54 динара које је продавао својој српској фирми „Еко продукт 2002”. Брашњевић је затим исти производ прослеђивао читавом ланцу својих фирми „Еко продукт”, „ММС”, „Тобако” и „Холи вотер” по вишеструко вишим ценама. Крајњи купац је био „Це-маркет” који је кондоме, увезене по цени од 54 динара, куповао од Брашњевићевог „Холи вотера” за чак 191 динар. Вредност увозног уговора била је 30.115.509 динара, док је „Це-маркет” исту пошиљку платио чак 170.650.210 динара.

Слична ситуација је и са набавком освеживача за просторије који су увезени из Холандије по цени од 53 динара и који су продати „Це-маркету” за чак 485 динара.

Интересантно је да је Радуловић сву робу Брашњевићу плаћао искључиво меницама, које је касније Брашњевић односио, обично у АИК банку, где их је уновчавао. Полиција још не зна колико је Радуловић издао меница, јер ниједна од њих није заведена у књиге, већ су дате Брашњевићу наруке. Нови власници „Це-маркета” још не знају колико је печатираних меница дато, пошто многе од њих нису још реализоване.

Наши саговорници објашњавају и како је започела истрага против ове групе. Наиме, инспекторима Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) „запало је за око” да у стечајевима многобројних атрактивних предузећа доминира име сада ухапшене Делинке Ђурђевић, судије Трговинског суда, коју је Горан Кљајевић, председник Трговинског суда, постављао за стечајног управника. Наши саговорници додају да је акција прикупљања доказа против групе почела много пре афере „кофер” и продаје „Це-маркета” компанији „Делта”, па су због тога све приче о наводној освети политичких и финансијских моћника неосноване.

Најбољи пример о томе како је група функционисала јесте предузеће „Беко” и махинације које су прављене са некретнинама ове фирме. Наиме, Делинка Ђурђевић, коју је на место стечајног управника поставио Кљајевић, помогла је Мики Брашњевићу око преузимања пословних просторија ове некада моћне конфекције. Она је, наиме, по наредби Горана Кљајевића, поништила сва решења за закуп 34 локала, истовремено написавши решење којим се ти локали дају на коришћењу предузећу „Тобако”. Ово предузеће, чији је власник Снежана Пантовић, Брашњевићева супруга, иначе се налази на истој адреси као и „Еко продукт”, чији је Брашњевић сувласник. Директор „Еко продукта” је Милинко Брашњевић, док је други сувласник и заменик директора ухапшени адвокат Немања Јоловић. Јоловићева колегиница из адвокатске канцеларије – Татјана Јовановић, постављена је, током малверзација у „Беку”, за заменика стечајног управника.

Цела ствар је била у томе да је „Тобако” најпре нудио најнижу цену за закуп објеката „Бека”. Када су стигле друге, повољније понуде, појављивао се опет „Тобако” са већом ценом. Игра је у томе да су представници „Тобака” били у повлашћеном положају, у односу на друге понуђаче, па су тако добили све локале „Бека”.

У тој игри запажену улогу имала је адвокат Јасмина Којић која је прво била правни заступник „Бека”, да би после напустила тај положај и прешла у „Тобако”, износећи притом целокупну документацију о понудама за изнајмљивање некретнина. Интересантно је да су потписници уговора о закупу просторија били Татјана Јовановић испред „Бека” и Јасмина Којић испред „Тобака”.

Пример махинација групе види се и код приватизације БИМ „Славије”. Наиме, читаво предузеће је продато за 2, 9 милиона евра, а Брашњевић и остали одмах су као нови власници имали понуду из иностранства да продају фирму за 15 милиона евра.

Улога Секуле Пијевчевића била је да преко Јелице Живковић, директора „Поштанске штедионице”, обезбеди кредите Мики Брашњевићу које је он користио за разне послове.

Пијевчевић се још и повезао са Дејаном Ивезићем, инспектором Генералног инспектората, који је пак из користољубља износио документацију из ове службе и предавао је Пијевчевићу. Заузврат, Ивезићу је Пијевчевић платио зимовање и омогућио му да добије кредит од једне београдске банке.

Наиме, инспектор Ивезић је тражио кредит од 100.000 евра, али није имао хипотеку на основу које би му био одобрен новац. Због тога је Пијевчевић ставио један свој објекат под хипотеку, чиме је Ивезићу одобрен кредит од 58.000 евра.


Izvor: Politika / Душан Телесковић

Birači
Kurir otkriva: Stenogram sa glasanja za izbor Gorana Kljajevića za predsednika Trgovinskog suda u srpskom parlamentu 2002.
BEOGRAD - Kada su pre četiri godine glasali za izbor Gorana Kljajevića na funkciju predsednika Trgovinskog suda, narodni poslanici iz tada vladajućeg DOS nisu postavljali pitanje koga biraju, niti su se osvrtali na sumnjive stečajne postupke koje je on u to vreme uveliko sprovodio kao vršilac dužnosti. Kurir ekskluzivno objavljuje ko je sve podigao ruku za izbor čoveka koji trenutno leži u Centralnom zatvorom pod optužbom da je godinama bio na čelu zločinačkog udruženja prozvanog "stečajna mafija".

Kljajević je funkciju v. d. predsednika Trgovinskog suda u Beogradu preuzeo odmah nakon petooktobarskih promena 2000. godine, kada je DOS iz ovog suda izbacio tadašnju predsednicu Milenu Arežinu. Do formalnog izbora u Skupštini, on je dve godine obavljao funkciju predsednika suda i uveliko otpočeo sa "poslovima" za koje se danas tereti.

Naime, Kljajević je najpre u martu 2001. uveo stečaj u Građevinskom preduzeću "Rad" i Brodogradilištu "Beograd". U septembru iste godine BIM "Slavija" odlazi u stečaj, a osam meseci kasnije, u maju 2002, pod stečaj odlaze Robne kuće "Beograd". Tada je Kljajević bio samo v. d., a Trgovinski sud već je u javnosti postao ozloglašen zbog postupaka u kojima je više hiljada radnika ostalo bez posla. Uprkos tome, Narodna skupština potvrđuje izbor Kljajevića 18. jula 2002, ne osvrćući se na primedbe na njegov rad. Nijedan narodni predstavnik nije glasao protiv. Bilo je četvoro uzdržanih, a trideset petoro nije glasalo.

Stenogram sa glasanja za izbor Gorana Kljajevića, do koga je Kurir došao, pokazuje kako su se poslanici izjašnjavali tog 18. jula 2002. godine. Javnosti je već poznato da je većina koju je DOS imao u tadašnjem sazivu parlamenta postavila Kljajevića sa 118 glasova za. Ono što je manje poznato, a u praksi neuobičajeno, od jedinstvenog stava DS izdvojili su se poslanici ove stranke Nenad Bogdanović i Boško Ristić, koji, prema stenogramu, nisu glasali. Takođe, jedinstvenost DOS poslanika na toj sednici narušio je i sadašnji predsednik vojvođanske vlade, tada poslanik LSV Bojan Kostreš, koji nije glasao.

Pravi kuriozitet je glas Slobodana Radulovića, tadašnjeg direktora "C marketa". On je, kao poslanik Liberala Srbije (Nova demokratija Duška Mihajlovića) glasao za Kljajevića, s kojim je, prema krivičnoj prijavi, osnovao zločinačko udruženje okvalifikovano kao "stečajna mafija"!

Poslanici DSS tada su već bili izbačeni iz Skupštine, tako da nisu prisustvovali, ali je zanimljivo da je među "pristalicama" Kljajevića bio sadašnji poslanik ove stranke Velimir Simonović, tada poslanik Mićunovićevog Demokratskog centra. Interesantno je da su i poslanici Nove Srbije Velje Ilića glasali pozitivno, među njima i Miroslav Markićević, sadašnji zamenik šefa poslaničkog kluba NS-SDPO.

Izbor Gorana Kljajevića podržali su čak i Sredoje Mihajlov i Dragan Rafailović, sada poslanici G17 plus, stranke koja je najveći kritičar Gorana Kljajevića, od njegovog imenovanja. Ova dvojica, ruku na srce, tada su bili članovi Reformista Vojvodine, odnosno DHSS. Među 118 saglasnih sa imenovanjem pritvorenog sudije Kljajevića našao se i poslanik SDP, današnji državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije Vlatko Sekulović.

Troje poslanika tadašnje DA Nebojše Čovića Nada Kolundžija, Srđan Sikimić i Dragan Subašić uzdržali su se od glasanja. Teodora Vlahović iz Reformista Vojvodine Mileta Isakova, takođe je bila uzdržana.
   
Najvatreniji Čeda i Pajtić

Predlog DOS za predsednika Trgovinskog suda trebalo je da bude sudija Jelisaveta Vasilić. Kako je Kuriru rekao poslanik DSS Dragan Šormaz, od ovog predloga se odustalo na insistiranje Čedomira Jovanovića i Bojana Pajtića.
- Upravo zbog pritužbi na rad Kljajevića, otvorila se oštra polemika na Odboru za pravosuđe i kasnije na skupštinskoj sednici. Odbor za pravosuđe je bio protiv Kljajevića i to je razlog zašto član tog odbora iz DS Boško Ristić nije glasao. Jovanović i Pajtić su najvatrenije branili Kljajevića. Dogovoreno je čak da se nakon tri meseca ponovo raspiše konkurs kako bi sudija Vasilić dopunila neke formalnosti, neke papire. Ali, kada je Kljajević izabran, od tog posle ništa nije bilo - kaže Šormaz.

Baki: Nisam to ja

Poslanici SPS nisu podržali izbor Gorana Kljajevića za predsednika Trgovinskog suda sa, izgleda, jednim izuzetkom. Stenogram pokazuje da je Zoran Anđelković glasao za.
- Nisam ja taj Zoran Anđelković. Bio je jedan iz DOS. Ja tad nisam bio poslanik. Ja sam u Skupštinu ušao u aprilu 2002. godine - rekao nam je generalni sekretar SPS, ne sluteći da je glasanje za Kljajevića održano tri meseca kasnije, odnosno u julu 2002.
Istini za volju, ostaje nedoumica da li je Anđelković bio neposlušan, ili je u pitanju njegov imenjak iz Liberala Srbije.
- Ne bih mogao da se izdvojim od ostalih poslanika SPS. Mi glasamo isto, prethodno se dogovorimo - kaže Anđelković.



Izvor: Kurir / S. VIDIĆ

Невена Петровић-Гулевски, финансијски директор, дала менице вредне 100 милиона Мики Брашњевићу


Припадници Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) ухапсили су јуче Невену Петровић-Гулевски, финансијског директора „Це маркета”, у склопу наставка истраге против такозване стечајне мафије, сазнаје „Политика” из поузданих извора у полицији. Невени Петровић-Гулевски после саслушања у просторијама СБПОК-а, одређена је мера задржавања до 48 сати, после чега ће бити приведена истражном судији Посебног одељења Окружног суда у Београду.

Она је осумњичена да је противправно дала менице „Це маркета” Мики Брашњевићу, вођи „стечајне мафије” и директору предузећа у Србији и на Кипру. Како сазнајемо, полиција је за сада утврдила да вредност предатих меница Брашњевићу износи 100 милиона динара. Ниједна меница која је дата Брашњевићу није била заведена у пословне књиге „Це маркета”, због чега су полиција и нови власници овог предузећа имали доста проблема да утврде за колико је тачно оштећен овај ланац трговинских радњи.

Слободан Радуловић је, иначе, сву робу набављену од Брашњевића плаћао искључиво меницама, које је касније Брашњевић односио, обично у АИК банку, где их је уновчавао. Укупна вредност пословања између „Це маркета” и Брашњевићевих компанија износила је, у претходних неколико година, око милијарду динара.

Како смо већ писали, чланови „стечајне мафије” финансирали су куповину српских предузећа искључиво парама „Це маркета”. За сада је утврђено да је „Це маркет” у пословима са фирмама које контролише Мика Брашњевић оштећен за око 22 милиона евра, али се и после јучерашњег хапшења сумња да та цифра није коначна. За колико новца је тачно оштећен „Це маркет” знаће се после вештачења свих уговора која су у току.

Подсетимо, у једној од највећих акција против организованог криминала и корупције до сада су ухапшени Горан Кљајевић, председник Трговинског суда, Делинка Ђурђевић, судија истог суда, Секула Пијевчевић, директор Кредитно-експортне банке (КЕБ), адвокати Јасмина Којић и Немања Јоловић, бизнисмени Мика и Милинко Брашњевић, Јелица Живковић, директор „Поштанске штедионице”, и полицајац Дејан Ивезић, запослен у Генералном инспекторату МУП-а Србије.



Izvor: Politika / Д. Телесковић

Nošeni milioni, vraćani kondomi
Dragica P. VELJKOVIĆ, 27. maj 2006

     SPECIJALNA jedinica policije za borbu protiv organizovanog kriminala mesecima je snimala telefonske razgovore osumnjičenih u aferi "Stečajna mafija", ali su napravili i video-snimke njihovih sastanaka - koji sada predstavljaju tužiočeve dokaze u sudskoj istrazi, koja je proglašena službenom tajnom.
     U rešenju o sprovođenju istrage protiv Gorana Kljajevića, suspendovanog predsednika Trgovinskog suda u Beogradu, i advokata Nemanje Jolovića (u čiji posed su "Novosti" došle), piše da tužilaštvo poseduje "video-zapise koji potvrđuju česte kontakte Kljajevića sa Mikom Brašnjovićem", biznismenom koji se takođe nalazi u pritvoru.
     Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za borbu protiv organizovanog kriminala, u svom rešenju navodi da su "od početka 2005. do 12. aprila ove godine" (kad su uhapšeni) Miko Brašnjović, Goran Kljajević, Nemanja Jolović i odbegli Slobodan Radulović organizovali kriminalnu grupu. To su, po mišljenju istražnog sudije, uradili da bi u dužem vremenu sticali dobit i moć, koristeći privredne i poslovne strukture, kao i uticaj na sudsku vlast.

AUTORITETOM NA MILANA BEKA

     ČLANOVI ove kriminalne grupe, kaže se dalje u ovom dokumentu, postali su osumnjičena Delinka Đurđević, sudija TSB, Jasmina Kojić-Pavlović, advokat, Miko Brašnjović (verovatno je reč o grešci istražnog sudije, jer je u pritvoru i Mikin brat Milinko Brašnjović, takođe biznismen - naša primedba) i Jelica Živković, tada direktor Poštanske štedionice.
     Kljajević je, sumnjaju organi gonjenja, imao zadatak da kao predsednik TSB utiče na sudiju Đurđevićevu da ona, kao predsednik Stečajnog veća, donosi nezakonita rešenja i naredbe - da bi preduzeće "Tobako" osumnjičenog Mike Brašnjovića "pod najpovoljnijim uslovima" kupilo preduzeće "Beko a.d." u stečaju. Ona je te naloge izvršavala, piše u rešenju istražnog sudije.
     - Zbog toga je osumnjičeni Miko Brašnjović osumnjičenom Kljajeviću davao poklone, u vidu plaćanja turističkih putovanja za njega i suprugu, i kupovinu poklona u inostranstvu - piše istražni sudija.
     Osim toga - prema ovom dokumentu - Brašnjović je Kljajeviću davao na "gotovo skakodnevno korišćenje" svoje automobile i usluge svog obezbeđenja, a plaćao mu je i ugostiteljske usluge. Ne navodi se: o kojoj svoti novca je reč, ni kako su organi gonjenja povezali taj novac i usluge sa onim što je Kljajević radio kao predsednik suda.
     Osumnjičenoj Delinki Đurđević, piše dalje istražni sudija, Miko Brašnjović se "odužio" tako što joj je dao na poklon tehničke uređaje - kućne aparate u vrednosti 153.976 dinara, ali i još 9.000 evra da bi otkupila stan i platila porez na promet. U podmićivanju sudije učestvovala je, prema istražnom sudiji, i osumnjičena Jasmina Kojić-Pavlović.
     Prema istom dokumentu, Miko Brašnjović, Jolović (kao suvlasnik "Eko produkta 2002") i Radulović iskoristili su privredne i poslovne pozicije za kupovinu "BIM Slavije" (tu je Jolović bio stečajni upravnik), kao i da "Invest zavod" (opet Jolović stečajni upravnik) bude prodat "Elta trejdu" - "čije je poslovanje takođe kontrolisao osumnjičeni Miko Brašnjović", smatra istražni sudija.
     On potom pojašnjava način na koji je preduzeće "Beko a.d." u stečajnom postupku prodato Brašnjovićevom "Tobaku", uz isisavanje novca iz "Beka a.d." u korist preduzeća pod kontrolom Mike Brašnjovića i Jolovića.
     U rešenju sledi detaljan opis kako su novac iz "Ce marketa" osumnjičeni prebacivali, preko firme "Tobako", u "Eko produkt". Kao i objašnjenje, da su nezakonito izdate menice "Ce marketa" korišćene za podizanje kredita u Poštanskoj štedionici i dugim poslovnim bankama (nije napisano koje su to banke). Navodi se sledeće: "Na taj način su sredstva 'Ce marketa', u iznosu od 20 miliona evra, namenski prenošena na preduzeća čiji su vlasnici Miko Brašnjović i Nemanja Jolović".
     Osumnjičeni Sekula Pijevčević (poznat iz afere "Kofer") uticao je na prijateljicu Jelicu Živković, prema rešenju za sprovođenje istrage, "da postane član kriminalne grupe" i da odobri 430 miliona dinara kratkoročnih kredita za obrtna sredstva preduzećima "Tobako", "Eko proukt" i "Eko produkt 2002".
     "Sve ovo, sa krajnjim ciljem, da poslovne objekte kupljenih preduzeća (koja su bila u stečaju) prodaju po višestruko višim cenama i dobit podele, da deo dobiti iskoriste za isplatu naknade ostalim pripadnicima kriminalne grupe - citiramo rešenje istražnog sudije." Ne navodi se kako je "dobit" podeljena.
     Ali: "Kako je posle prodaje 'Ce marketa' predstavnik vlasnika većinskog paketa akcija Milan Beko, pozvao osumnjičenog Miku Brašnjovića na sastanak radi dogovora oko vraćanja novca 'C marketa', na taj sastanak je osumnjičeni Brašnjović došao sa članovima organizovane kriminalne grupe Kljajevićem i Jasminom Kojić-Pavlović, pa je osumnjičeni Kljajević založio autoritet predsednika TSB da bi pomogao da se napravi dogovor sa Milanom Bekom", piše u rešenju kojim se otvara istražni sudski postupak.
ZAMENA ZA "UMORNU" DELINKU

     SVE ovo, za istražnog sudiju predstavlja dovoljan osnov za sumnju da su Goran Kljajević i Nemanja Jolović izvršili krivično delo zločinačkog udruživanja.
     U nastavku teksta rešenja obrazlažu se razlozi za sumnju da je Kljajević izvršio i krivično delo primanja mita.
     Tu se ponavlja na koji je način Miko Brašnjović, navodno, podmićivao predsednika suda Kljajevića, ali se detaljno opisuje i šta je sve u Trgovinskom sudu u Beogradu urađeno samo da bi Brašnjović kupio nepokretnosti preduzeća "Beko a.d." u stečaju, koja se nalaze u Beogradu, Đupriji i Petrovicu na Mlavi.
     Kljajević je naredio sudiji Delinki Đurđević da otkaže preko stečajnog upravnika već zakazanu licitaciju. Potom je, tvrdi se, sudija Đurđević sakrila od kolega iz veća da su - za zakup 33 maloprodajna objekta - ponude, osim Brašnjovićeve firme "Tobako", podneli i "Lili drogerija", "Euro klasik", "Novotim" i "Sting". U odnosu na "Tobako", ponude ostalih preduzeća bile su "u proseku 50 odsto veće", ali nisu razmatrane. Zato je u trci za zakupca pobedio "Tobako", "pa je tako jedan od ciljeva kriminalne grupe ostvaren", konstatovano je u rešenju o sprovođenju istrage.
     Zbog toga se Odbor poverilaca "Beko a.d." žestoko usprotivio, zatražio izuzeće Delinke Đurđević i protiv nje podneo krivične prijave, piše u rešenju istražnog sudije.
     "Posle intenzivih kontakata sa drugim organizatorima kriminalne grupe, a da bi se smirila napeta situacija zbog ovakvog postupanja osumnjičene Delinke Đurđević, osumnjičeni Kljajević nalaže sudiji Đurđevićevoj da podnese zahtev da je oslobodi od postupanja u ovom predmetu, a potom za novog predsednika stečajnog veća određuje sudiju Jovana Kordića", piše istražni sudija za borbu protiv organizovanog kriminala.

PODMIĆIVANJE 10 PROGRAMU

     NA kraju izreke ovog rešenja, istražni sudija zasebno pojašnjava osnovanu sumnju da je advokat Nemanja Jolović saizvršilac krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, zajedno sa Mikom Brašnjovićem i Slobodanom Radulovićem.
     Za bolje razumevanje cele afere, podsećamo: Brašnjović je "faktički vlasnik" preduzeća "Tobako", Brašnjović i Jolović su suvlasnici "Eko produkta 2002", Radulović je direktor "Ce marketa".
     Dogovorili su se, prema navodima istražnog sudije, da "Ce market" avansno plati 20 miliona evra "Eko produktu 2002" za nabavku bele tehnike (baš liči na fiktivnu nabavku - naša primedba) i da se taj novac iskoristi za kupovinu "BIM Slavije" u stečaju, "Beko a.d." u stečaju i "Invest zavoda" u stečaju. Preostali novac izvučen iz "Ce marketa", prema rešenju o sprovođenju istrage, namenjen je "podmićivanju Gorana Kljajevića i Delinke Đurđević", a deo novca zadržali su za sebe Brašnjović i Radulović. Ne iznosi se, međutim, koliko su novca za sebe uzela ova dvojica.
     "Kad su posle prodaje većinskog paketa akcija 'Ce marketa' osetili opasnost da će se ova transakcija otkriti, osumnjičeni Radulović, Brašnjović i Jolović su organizovali fiktivno vraćanje dela duga 'Ce marketu' isporukom i fakturisanjem kondoma, osveživača vazduha, baterija i brijača, čije cene su drastično uvećavane sa ugrađivanom maržom od 300 i 900 procenata", piše istražni sudija za borbu protiv organizovanog kriminala.
     Da li je to sve, i, što je još bitnije: da li je sve ovo istina i ima li dokaza za ovakve sumnje - trebalo bi da se sazna po okončanju istrage. Tada će specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala proučiti spise i prikupljene dokaze, kao i argumente osumnjičenih i odlučiti: podiže li optužnicu ili osumnjičenu "stečajnu mafiju" neće ni goniti jer nema dokaza da su uhapšenici krivi. Treća opcija, po zakonu, ne postoji.
     
     
     "LJUTA" NA PREDSEDNIKA
     PREMA obrazloženju rešenja o sprovođenju istrage, sudija Delinka Đurđević u policiji je "praktično priznala primanje poklona" koji potiču iz "Eko produkta 2002" (čiji su suvlasnici pritvoreni Miko Brašnjović i advokat Nemanja Jolović).
     Ona je u policiji i, citiramo, objasnila i način na koji je protivzakonito postupala prilikom zaključivanja ugovora o zakupu poslovnih prostorija" između preduzeća "Beko a.d." u stečaju i "Tobako" Mike Brašnjovića.
     Delinka Đurđević je, prema transkriptima prisluškivanih telefonskih razgovora, bila iznenađena i negodovala je kad je Kljajević odlučio da je razreši u stečaju preduzeća "Beko a.d.".


Izvor: Novosti