@ytp

Da ne bi ostali u domenu teorisanja...

Ti šetaš svog psa, pustiš ga sa povodca u parku da se malo istrči, u tom momentu nepoznati čovek dobacuje tvom psu otrovnu kobasicu  koju tvoj pas guta u jednom zalogaju i umire u strašnim mukama pred tvojim očima, a počinioc stoji par metara dalje i umire od smeha...

a)  ti mrtav ladan, tj. suzdržan pozivaš policiju i prijavljuješ zločin za koji znaš da će proći nekažnjeno, da počinilac neće trpeti nikakve sankcije.

b) Fizički nasrćeš na počinioca i odvaljuješ ga od batina. A zatim odlaziš na sud očekujući da sudija uzme u obzir da si reagovao u afektu i osudi te na uslovnu kaznu ili te čak oslobodi.

c) Fizički nasrćeš na počinioca i odvaljuješ ga od batina. A zatim odlaziš na sud ne očekujući da sudija uzme u obzir da si reagovao u afektu i osudi te na 6 do 12 meseci u padinjaku zbog nanošenja teških fizičkih povreda

I na kraju da rezimiram tvoj stav, ti dakle tvrdiš da u svom životu nisi nikada reagovao u afektu, da si uvek imao potpunu kontrolu nad svojim ponašanjem i ubeđen si da ti se do kraja života  neće tako nešto desiti bez obzira na okolnosti?

ovako covek koji to uradi mora da odgovara...

ja moram da odgovaram za to sto ja radim ...

ako ocekujem punu kaznu za njega bez izgovora onda je i moje ponasanje bez izgovora ... u suprotnom on je imao tesko detinjtvo itd.

u suprotnom mnogo nas bi trebalo da uzima zakon u svoje ruke i to je normalno ?

znam da je zakon los i konkretno u tom slucaju ja bi sudio ko za ubistvo coveka lakseg stepena al to je neka druga prica ... kad bi odstupio od ovog svog stava iz nekog besa ne bi kukao za olaksavajucim okolnostima ...

d) sacekas svoju priliku, uzmes mu sve sto mozes i niko ne sazna

i to je varijanta

Znači ti bi se u tom momentu iskulirao i "sačekao svoju priliku" ? Imam snažan osećaj da to jednostavno ne bi bilo tako.

I tvoja kasnija osveta u vidu uzimanja svega što možeš ( bez obzira što niko neće saznati ) je u civilizacijskom ili moralnom smislu ispravnija od reagovanja u afektu?

Na ovo nisi odgovorio...

pa arle, da sam takav zar bi tako sad javno upao sebi u usta i otkrio se ...

rekao sam- ima tu jos par varijanti


da, nikad nista nisam uradio u afektu ... tj. uvek sam svestan sta radim ... ti ?

Računam da bi bilo dobro da svoje stavove iznosimo iskreno, onakvi kakvi jesu. Ne vidim poentu u tome da glumimo nešto što nismo, nije ovo kampanja  za predsednika odeljenske zajednice pa da moraš da glumiš političku korektnost i prikazuješ sebe kao moralnu gromadu koja se drži uzvišenih civilizacijskih ciljeva po svaku cenu.
Inače ako ćemo samo da kenjamo i tvrdimo kako smo uvek učinili najispravniju moguću stvar na svetu onda nijedna rasprava nema smisla i može da se svede na to ko bolje poznaje i tumači opšteprihvaćena moralna načela.
Znači, da, ako si čovek i jesi takav onda bi i bilo ljudski da uskočiš sebi u usta i kažeš "jeste , tako je , uradio bih verovatno suprotno od onoga što tvrdim da je ispravno"

Naravno, možeš da tvrdiš da nisi takav i da se držiš svog stava.

A na kraju krajeva meni je svejedno šta će biti od toga. Mada u svojoj nesavršenosti i  kad   mi ne bi bilo previše žao životinje skoro da bih poželeo da ti se tako nešto stvarno i dogodi kako bi imao priolike da mi posle kažeš "Suzdržao sam se i držao se principa koje propovedam" ili   "odlepio sam i iscep'o sam ga ko svinja masan džak  "
Ja jesam, odreagovao sam nekoliko puta u afektu, i zamisli, boli me kurac da li će to da naidje na osudu dežurnih pripadnika moralne inkvizicije.
I ne samo da me zabole, već sam i ponosan što reagujem kao čovek ( čak i kada su u pitanju reakcije koje imaju negativnu konotaciju)  a ne kao kiborg.
I zadovoljan sam time što nemam potrebu da se predstavljam drugačiji nego što jesam da bih izbegao nečiju osudu.
 

Reagovati u afektu je ljudski. Udariti zhenu u afektu je pederski.

Udariti zenu je pederski.
Odreagovati u afektu nije , pa cak i udariti zenu.

arl

sto se tice prvog dela, ne znam odakle ti da se lazemo i da kenjamo ja jednostavno ne delujem u afektu ... imao bi poriv da, ali sta bi dobio sa time ... a sve ono dalje vec nije afekat

drugo, znaci u tom trenutku nisi mogao da sprecis sebe ili nisi hteo ?

nema tu razmisljanja "hocu da sprecim sebe" ili "mogu da sprecim sebe", ja mislimd a pojedine afektne situacije ne podrazumevaju uopste prisustvo parcijalnih delova necije licnosti, prosto smtram da su ljudi u afektu sposobni da se transformisu u nesto dijametralno suprotno od onoga sto inace jesu. Samo zavisi sta te do toga dovodi. E sad imas psihopata kojima je afektno stanje akutno kad recimo im stigne telefonski racun 1000 dinara pa lome tanjire po kuci. A imas situacija (ne daj Boze nikome) gde bukvalno ide ono :"cao mozak". Zamrcenje svesti, pa cak kod nekih i zaboravljanje kompletnog dogadjaja. To su dve krajnosti, a sve izmedju je mnogo cesce, ali nije ni pravilo.

sta mora da ti se desi pa da 'padne mrak na oci' ?

gornji primer je dobar, motiv za osvetu ... i meni primamljiv skroz, stim sto bi ja mozda pre cekao da dodje maca ...

evo arle vec zna sta bi uradio u toj situaciji ('polupo bi tog lika') ... dakle to nije bas afekat jer si vec odlucio, svesno (ili makar i podsvesno u nekom malom mozgu), a to sto trenutno u toj situaciji ti nemas bas kocnice ili slicno je druga stvar ... ti si vec odlucio.

ne?