Наше геодете праве катастар у Кини :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Србија ће крајем године, када буде основан катастар непокретности, имати савремену својинску евиденцију какву тек уводе Немачка, Италија и друге европске земље

Представници Републичког геодетског завода највероватније ће са колегама из Шведске сређивати и модернизовати земљишну администрацију у Кини. Колика је вредност посла и да ли ће нашe геодетe радити на масовној процени непокретности, увођењу дигиталног архива, националне инфраструктуре геопросторних података, орто-фото снимака, катастарских дигиталних планова или регистра кућних бројева у тој земљи, биће договорено ове недеље на састанку у Кини.

Улазница за овај посао, према речима Ненада Тесле, директора РГЗ-а, био је јединствен катастар непокретности, чијим оснивањем се Србија пробила међу водеће земље у Европи и свету по питању модерног и квалитетног вођења својинске евиденције и земљишне администрације.

„ Србија ће крајем године, када буде основан катастар непокретности, имати савремену својинску евиденцију какву тек уводе Немачка, Италија и друге европске земље. Модел организације који смо развили, подразумева пружање брзе, ефикасне, поуздане, тачне и проверене информације” наводи Тесла.

Светска банка је у оснивање катастра непокретности инвестирала 30 милиона долара, али је и понудила додатних 60 милиона долара за даљи развој, будући да је овај пројекат у Србији оценила као најбољи у Европи, Централној Азији и сврстава га у три најуспешнија у свету, у овој области.

Гевин Адлингтон, главни администратор земљишних пројеката Светске банке у филму о Републичком геодетском заводу, рекао је да је та институција 2003. године, у време када су уговарали кредит, била застарела са прашњавом и старом опремом.

„ За ових осам година трансформисали су се у модерну и ефикасну организацију. Практично су завршили катастар непокретности и постали добар сервис српског друштва”, навео је Адлингтон.

Директор Републичког геодетског завода прецизира да је катастар непокретности основан за 96,3 одсто катастарских општина. Он не пориче да је овај посао могао да буде окончан и раније, али главни разлог је кашњење земљишно-књижних судова са достављањем земљишних књига, што је знало да потраје и по годину дана, као и велико неслагање података катастра земљишта, земљишних књига и ситуације на терену, на локалитету некадашњих великих индустријских комплекса.

Осим тога евиденција је била толико неуредна да се у многим случајевима подаци из реалног живота нису подударали са оним заведеним у књигама. Зато су и грађани позивани да достављају купопродајне уговоре, потврду о плаћеном порезу, грађевинске и употребне дозволе како би се утврдиле тачне чињенице.

Тесла каже да је спајањем података из катастра земљишта и земљишних књига Србија први пут добила својинску евиденцију на једном месту у једном државном органу у дигиталном облику.

„ То значи да ће грађанин путем интернета имати увид у своје податке. А ако неко жели да купи непокретност моћи ће да провери чињенично стање и каквих је све промена било” наводи Тесла.

На поједине критике грађана и привреде да се на лист непокретности или копију плана чека по неколико месеци, а упис хипотеке и до годину дана, он одговара да је то део прошлости. Наш саговорник тврди да се документа добијају брзином штампања штампача, уколико за територију на којој се налази тражена парцела постоје дигитални катастарски планови и основан катастар непокретности.

„ Упис хипотеке зависи од случаја до случаја. Ако је предмет споран, у смислу да је неко дошао да упише непокретност, а да није завршена оставинска расправа ништа не можемо да учинимо. Знамо да нисмо идеални, али нам је и те како познато како треба да поступимо, јер смо једини гарант правне сигурности у држави. Не можемо да дозволимо да било ко добије својину која му не припада”, објашњава Тесла.

Грађани, каже он, долазе да упишу стан, а држава не зна да та зграда уопште постоји. Процедура је самим тим дужа, јер зграда мора да се геодетски сними, картира на плану, провери да ли је планирана уопште градња, да ли постоји грађевинска и употребна дозвола.

„ Свесни смо одређених слабости, недостатка стручног кадра и пословног простора у одређеним срединама. Да би беспрекорно функционисали потребно је запослити бар још 400 стручњака и обезбедити додатне канцеларије”, објашњава наш саговорник.

----------------------------------------------

Масовна процена вредности

Републички геодетски завод Србије са колегама из Шведске развија систем за масовну процену вредности непокретности. Она ће Пореској управи, Агенцијама за некретнине и грађанима служити као показатељ при одређивању вредности некретнина.

У пилот пројекту се обрађују подручја Града Београда и Бачке Паланке. Прикупљени су подаци из купопродајних уговори за последње три године. Узима се у обзир и удаљеност од фабрике, школе, реке, аутопута, квалитет зграде, струје... На основу тих параметара РГЗ ће дати коефицијенте на основу којих ће се рачунати масовна вредност некретнина.
Маријана Авакумовић
објављено: 25.10.2011.

Politika