UBLAŽITE JESENJE DEPRESIJE

Budite aktivni i ne dozvolite da vas hladno i tmurno vreme „baci" u loše raspoloženje

Iscrpljenost, umor, gubitak energije, bezvoljnost i apatija signali su hroničnog umora iza kojeg se najčešće krije depresija. Veliki broj ljudi ovako se oseća u toku jeseni i to najčešće objašnjava promenom vremena, nedostatkom sunčeve svetlosti, skraćivanjem dana...

Razgovor pomaže

Kekićeva napominje da ukoliko primetimo simptome depresije, najbolje bi bilo da se obratimo stručnjacima. Prema njenim rečima, čak i samo nekoliko razgovora sa psihologom i psihijatrom može da bude delotvorno. Psihoterapija nam pomaže da ovladamo kontrolom svojih osećanja i da budemo zadovoljni onim na šta možemo da utičemo, a ne da želimo da promenimo ono na šta ne možemo da utičemo.

Neuropsihijatar Jasna Kekić objašnjava da sezonska depresija zaista postoji i da je to vrsta afektivnog poremećaja, a da su depresije ujedno i najrasprostranjeniji psihološki problem.

- Osobe koje pate od depresija imaju biološke predispozicije da tako reaguju. U mozgu dolazi do pada nivoa seratonina, hormona sreće. Do ovakvih situacija dolazi i kada smo premoreni ili pod stresom. Za depresije je karakteristično iskrivljeno mišljenja o sebi, svetu oko sebe i drugim ljudima. Sebe najčešće u tom stanju vidimo kao bespomoćne, manje vredne, nesigurne, sa manjkom samopouzdanja. Svet doživljavamo kao strašno mesto u kome nas vrebaju samo neprilike. Za lečenje ovog problema postoje lekovi, ali i savremene tehnike lečenja u oblasti psihoterapije - kaže Jasna Kekić.

Od depresije pati 121 milion ljudi

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da od depresije širom sveta pati oko 121 milion ljudi, čineći je četvrtom najrasprostranjenijom bolešću čovečanstva. Oko 850.000 ljudi godišnje u svetu izvrši samoubistvo kao posledicu depresije. Procenjuje se da će do 2020. godine depresija biti druga najrasprostranjenija bolest na svetu.

Ipak, ukoliko se ne radi o pravoj depresiji za koju je potrebna medicinska pomoć, neuropsihijatar Jasna Kekić savetuje kako da lakše prevaziđete prelazne periode i ne dozvolite sebi da vas uhvati apatija.

- Kada raspoloženje polako počne da bude tmurno, svetlost je od velike pomoći. Pod uticajem svetlosti organizam proizvodi hormone sreće koji dovode do poboljšanja raspoloženja. Nemojte da se učaurite i zatvorite. Ne zanemarujte fizičke aktivnosti jer su one pravi lek i poboljšavaju duševno stanje. Ne budite sami, jer društvo i razgovor sa ljudima pomažu pri odvraćanju od negativnih misli. Važno je sretati se sa prijateljima, izlaziti i okružiti se ljudima koji su vam dragi. Bavite se nekim hobijem - preporučuje Kekićeva.
A. ERAKOVIĆ

Izvor: Press

Јесен стиже, све ме боли…
Умерена рекреација и свакодневно кретање најбољи су начин да сачувате здравље костију, мишића и зглобова

Руке су болна тачка многих реуматичара
(Фото Пав)

У случају да имате здравствене тегобе одговоре на питања која вас најчешће муче даје проф. др Олга Поповић-Младеновић, специјалиста физијатар.
– Било да је реч о остеопорози, реуми, деформисаним стопалима или кичми вашег малишана, опоравку после прелома костију, повреди мишићног ткива, терапије из оквира физикалне медицине нуде најделотворније могућности за брзи опоравак и отклањање и ублажавање бројних тегоба.
После изузетно врелог лета, нагло захлађење може да донесе велике неугодности свим пацијентима који имају запаљенски и дегенеративни реуматизам, реуматоидни артритис, спондилозу, гонатрозу и коксартозу. Угрожени су и људи који су имали преломе костију па на том месту осећају бол, посебно млади који могу да добију запаљење мишића и нерава као последицу неадекватног облачења, упозорава др Олга Поповић, професорка клиничке физикалне терапије. Њен савет свима који желе да избегну могуће тегобе гласи:

– Облачите се топло а слојевито како бисте се сачували у хладним јутрима. Младе девојке плитке фармерке треба да спакују у плакаре и да покрију крста, старији, који имају реуматичне тегобе, треба да носе топле, вунене панталоне, топле чарапе, удобне ципеле, а од бола у врату сачуваће вас шал или ролка.

Уколико већ осећате болне тегобе непоштовања правила одевања, па вас је ухватио бол у крстима или врату, а млади сте, морате мировати три дана. Ако терапија коју вам је прописао лекар опште праксе не даје резултате, јавите се физијатру, неопходна вам је физикална терапија.

– Они који имају дегенеративни реуматизам морају потражити помоћ лекара специјалисте који ће им одредити медикаментну терапију, а обавезно треба да смање кретање, посебно ходање уз и низ степенице – упозорава наша саговорница која у својој специјализованој ординацији „Физикал” већ петнаест година даје савете и лечи оболеле који су у потрази за најделотворнијим леком против свог бола покуцали и на врата овог врхунског стручњака.

Др Олга Младеновић подсећа да су бројне могућности физикалне терапије које олакшавају живот болесника из дана у дан све веће, тако да је и њихов живот све квалитетнији, а и развејане су многе заблуде о неизлечивости и принуђености на непрекидан живот уз бол. Она још каже:

– Често се може чути да су болести зглобова и мишича неизлечиве, а да се медикаментима само ублажава бол. То није тачно. Осим широке палете лекова којима се може контролисати и зауставити болест, под условом да их пацијенти редовно узимају, постоји и низ физијатријских мера којима се допуњују ефекти медикаментног лечења. У лечењу и рехабилитацији свих реуматских болесника изузетно је значајно кретање и умерена физичка активност, али и терапија физикалним агенсима, ваздухом, водом, струјом, светлошћу, ултразвуком. У физикалној медицини увек се комбинује неколико агенса, јер најчешће један не може да помогне. На пример, интерферентна струја и магнетна терапија ефикасне су за стварање нове коштане масе, а клиотерапија и магнетна терапија добре су код отока. Ласер, галванска струја, електроде и давање лека користе се у третирању болних делова тела. При томе треба добро познавати могућности, али и мане одређених третмана, па је тако, на пример, терапија ултразвуком искључена код младих у периоду раста или код старијих који пате од остеопорозе.

Помоћ је потребна и младима и старима, женама подједнако као мушкарцима. Наши људи болују од бројних реуматских болести, али и од остеопорозе, упала мишичног ткива, повреда костију и зглобова…Ово је доба када сви треба да буду посебно опрезни.

– Посебно се морају штитити они који имају реуматизам у шакама, артритис или реуму тетива и меког ткива. Остеопороза чини кости кртијим па пазите да се не оклизнете на неки мокар лист, залеђену барицу или неку од бројних рупа и неравнина на тротоарима. Али, наставите с физичким активностима, без обзира на временске услове и године. Чак и старији од осамдесет година имају могућност да у кревету или у столици раде одређене, строго дозиране и индивидуалне вежбе, баш као и најмлађи, чија се леђа све више криве под теретом школске торбе. Десет минута свакодневног вежбања свакоме од нас учиниће живот квалитетнијим и здравијим – поручује на крају разговора за „Политику” др Олга Младеновић-Поповић, омиљена професорка Више медицинске школе у Београду.

Душица Павићевић
[објављено: 28.10.2007.]


Izvor: Politika

Meni se bas svidjaju ove jesenje boje 

Nije jesen kriva vec kolicina suncevih svetlosnih zraka ili dana (zavisi gde se nalazite)evo i obrazlozenja koje sam nasla:

"Poznato je kako je svjetlo iznimno važan čimbenik brojnih kemijskih i fizikalnih procesa u prirodi. Važno je i za funkcioniranje čovjekova tijela, osobito mozga. Svjetlo programira i održava biološki sat živih bića, uključujući ritam spavanja i budnosti. Znanstvenici pretpostavljaju da nedostatak svjetla smanjuje lučenje serotonina, važnog za duševno blagostanje. Koliko je serotonin bitan za stanje organizma pokazali su pokusi na štakorima. Jedinke kojima je ubrizgan serotoninom bogat ekstrakt moždane žlijezde epifize živjele su do 20 posto dulje od drugih štakora.
Mrak ujedno pojačava lučenje hormona melatonina, važnog za san, koji u normalnim količinama ne uzrokuje depresiju, ali njegove povećane količine u tamnom razdoblju godine sudjeluju u nastanku sezonske depresije.
Antidepresivni učinak sunca nije pitanje autosugestije. Naime, i slijepim ljudima serotonin raste, a melatonin opada kad su im oči izložene sunčevoj svjetlosti, iako je ne mogu vidjeti! No, kad je slijepim ispitanicima stavljen povez preko očiju, sunčevo svjetlo nije imalo nikakva učinka. Izostao je i kod ljudi bez očiju, jer oči su ulazna vrata kroz koja svjetlost prolazi na putu do epifize, pa i onda kad je optički živac mrtav!

Tko je najugroženiji od pomanjkanja svjetla? - Sjeverno od ekvatora tri najtamnija mjeseca u godini traju od početka studenog do početka veljače. U St. Petersburgu, Helsinkiju ili Glasgowu zimski se dan skraćuje i na četiri do pet sati. U našim krajevima u mračnom razdoblju godine svijetli dio dana traje između osam i devet sati, a najkraći je dan na zimski solsticij, 22. prosinca. Osobe koje trpe od zimske depresije počinju doživljavati olakšanje već u veljači, a kad nastupi proljetni ekvinocij i dan se produlji na 12 sati, raspoloženje se većini bitno popravlja. Čimbenici rizika od zimske depresije su:

život na sjevernim geografskim širinama (od 50° prema polu)
život u oblačnim krajevima s malo sunčanih dana
vezanost za kuću ili druge zatvorene prostore
rad noću ili u različitim smjenama.
Kako do više svjetla?

Sunčevo je svjetlo jedan od glavnih prirodnih aktivatora proizvodnje serotonina, a nedostatak sunca usporava i smanjuje njegovo lučenje. Stoga su proljeće i ljeto, sa svojim dugim i često sunčanim danima, razdoblja kad depresija manje hara. Zimi se preporučuje izlaganje dnevnom svjetlu u svakoj prilici, čak i kad je oblačno. I zastrto oblacima, sunce daje dovoljno svjetlosti da epifiza prestane lučiti "sanjivi" hormon melatonin već nakon pola sata.
Podignute rolete i dobro osvijetljeni prostori također imaju povoljan učinak. Može pomoći i zimski odmor na Jadranu ili drugoj toploj i vedroj lokaciji. Liječnici savjetuju i redovito zimsko vježbanje (trčanje, rad u teretani i sl.), jer fizički napor potiče lučenje nekoliko hormona antidepresivnog djelovanja.


Svjetlo čarolija života


Autor:
Stjepan Šaban, dipl. ing. objavljeno u broju 46 (2/06)

Svjetlo je esencijalan element zdravlja i dobrog osjećanja, jer ga organizam koristi u mnogim metaboličkim procesima

U današnje vrijeme većina ljudi vrijeme budnosti provodi u zatvorenim prostorima, s malo ili nimalo sunčeva svjetla, eliminirajući ga tako iz svakodnevnog života. A znanost počinje otkrivati i razumijevati ulogu koju svjetlo ima u životu čovjeka, pa se ono sve više koristi, kako u terapeutske, tako u preventivne svrhe.
Svjetlo je esencijalan element zdravlja i dobrog osjećanja, jer ga, poput hrane i vode, ljudsko tijelo koristi u različitim metaboličkim procesima. Prodire putem oka, našeg prozora u svijet, na mrežnicu i stimulira esencijalne biološke funkcije (primjerice, funkcije žlijezda). Predstavljaju ga elektromagnetski valovi duljine 400 - 700 nm, a sastoji se od boja, koje utječu na zdravlje i osjećaj ugode. Stoga nemogućnost doživljavanja boja, primjerice zbog sveopćega zimskog sivila, može negativno utjecati na raspoloženje i tok energije. U proljeće, pak, pod utjecajem svjetla i hormona u čovjeku raste pozitivna energija. Takve oscilacije raspoloženja poznate su kao sezonska potištenost (SAD).
Način djelovanja prirodnog svjetla na čovjeka može se opisati na sljedeći način. Svjetlo ulazi u oko i djeluje stimulirajuće na hipotalamus, epifizu i hipofizu, iznimno važnu hormonalnu žlijezdu. Pun spektar svjetla, koji simulira sunce, stimulira i hormonalne žlijezde te izaziva osjećaj sreće i zdravlja. Konvencionalna rasvjeta nema uravnotežen spektar boja, nego depresivnu žućkastu nijansu, koja "pritišće" oko i stvara neugodnu atmosferu. Neodgovarajuće svjetlo izaziva kod čovjeka glad za svjetlom, tzv. maliluminaciju, pa se, gledano s tog aspekta, svjetlo punog spektra može smatrati esencijalnim elementom kao hrana ili voda.

Sinkronizacija života s dnevnim svjetlom

Ljudsko tijelo funkcionira u vrlo strogom 24-satnom ritmu prema sunčevu svjetlu. Svjetlo ulazi u oko i stimulira epifizu, koja onda djeluje na cijeli organizam. Epifiza proizvodi snažne hormone serotonin i melatonin (koji se stvara od serotonina). Jasno svjetlo podiže razinu serotonina tijekom dana, održavajući čovjeka budnim i punim energije, a mrak noći podiže razinu melatonina, pomažući čovjeku da zaspi.
Poremećaj izlaganja svjetlu - Kad se taj ritam prisilno promijeni, bilo skraćivanjem dana i noći, bilo preletom kroz vremenske zone, organizam se pokušava prilagoditi, ali ne uspijeva uvijek. Dolazi do poremećaja stvaranja seratonina i melatonina. Ljudi koji imaju poremećaj spavanja, oni koji rade u smjenama, kao i putnici kroz nekoliko vremenskih zona, osjećaju se bolesnima, jer njihov dnevni ciklus nije vremenski usklađen sa sunčevom svjetlošću.
Primjerice, zatvorenici u tamnici nakon duljeg vremena pokazuju određenu životnu slabost. Njihovo jadno zdravstveno stanje nije odraz prehrane ili slabe aktivnosti, nego nedostatka sunčeva svjetla. Tako i ljudi koji rade u noćnoj smjeni, dva do četiri puta češće zaspu na radnome mjestu i imaju više nesreća od ostalih.

Sezonska potištenost (SAD) - Provedena su mnoga istraživanja o zimskoj depresiji kao sezonskom emocionalnom poremećaju. Rezultati su pokazali da svjetlo može utjecati na raspoloženje, jer u njegovu nedostatku organizam proizvodi više hormona melatonina, koji tada uzrokuje potištenost (depresiju). Suprotno, stvaranje tog hormona manje je ako je čovjek izložen sunčevu svjetlu. Zbog toga su siječanj i veljača najgori mjeseci za depresiju kod ljudi. Pokazalo se da oko 20 posto ljudi ima takav poremećaj, kao i to da su žene oko četiri puta podložnije poremećaju nego muškarci, što je posljedica hormonalnih razlika.

Blagotvoran učinak svjetla

Sunce je izvor života i energije na Zemlji. Svaki oblik života na Zemlji može u svojim začecima biti povezan sa svakodnevnom transformacijom od sunca dobivene energije. Nije slučajno što čovjek zimi ima manje energije, a u proljeće izgleda kao da je ponovno oživio. Istraživanja na životinjama pokazala su da, primjerice, pilići i miševi koji rastu pod svjetlom punog spektra dvostruko dulje žive od onih pod fluorescentnim svjetlom; da kokoši pod svjetlom punog spektra nesu više jaja, jaja su veća i s jačom ljuskom itd.
Kad je posrijedi ljudski organizam, istraživanja su pokazala da je fototerapija iznimno korisna za liječenje mnogih bolesti, kao što su depresije, gljivična oboljenja i mnoge druge. Sunčevo svjetlo ključan je element i u stvaranju vitamina D u koži. Ultraljubičasto zračenje pozitivno utječe na zdravlje organizma, ali izlaganje mora biti postupno i u razumnom intezitetu, bez kožnih oštećenja i opeklina.
Koherentno, tzv. lasersko svjetlo (hladni laser), danas se sve više koristi u neinvazivnom liječenju, primjerice za:

brže zacjeljivanje otvorenih rana
brže ozdravljenje kožnih i mišićnih oštećenja, kontuzija, hematoma, oteklina
bržu rehabilitaciju nakon različitih ozljeda mišića, tetiva, ligamenata, kostiju i živaca
znatno smanjivanje bolova, upale i tegoba vezanih uz artritis i atrofiju mišića
smanjivanje bolova kod oštećenja zglobova i kostiju (posebno kralježnice i drugih zglobova).
Takvo svjetlo u terapijskoj primjeni povećava proizvodnju kolagena na staničnoj razini, simultano djelujući na završetke živaca i posredno ubrzavajući proces ozdravljenja. Oslobađanjem endorfina smanjuje se latentna bol, a veća prokrvljenost tkiva povećava i protok limfe, ubrzavajući oporavak. Različiti aparati, koji koriste svjetlo za takvu vrstu liječenja, danas se za razmjerno nisku cijenu mogu nabaviti za kućnu primjenu. "


Dakle na kraju za sve one koji pate od sezonskih depresija pored antidepresiva  najbolje pomaze fototerapija:

"I umjetno svjetlo diže raspoloženje. Iako se zimska depresija kao i drugi oblici te bolesti mogu liječiti antidepresivnim lijekovima, dakle sredstvima za uravnoteženje moždane kemije, u sjevernoj Europi i Americi redovito se koristi svjetlosna terapija, u Hrvatskoj prilično zapostavljena metoda liječenja.
Za fototerapiju se koriste posebne lampe širokog spektra, jačine od 2500 do 10.000 luksa. Obično kućno svjetlo, primjerice ono koje proizvodi lampa na radnom stolu, nije dovoljno za terapijski učinak. Treba sjediti ispred lampe na udaljenosti od 40 do 80 cm, i to otvorenih očiju. Ne treba gledati izravno u svjetlo, ali glava mora biti okrenuta prema lampi, jer svjetlo kroz oko mora doprijeti do mozga da bi moglo izazvati biokemijske reakcije. Trajanje jedne seanse varira od 30 do 120 minuta, ovisno o jačini lampe (što je jača, to su seanse kraće) te o težini poremećaja. Poboljšanje nastupa u mnogim slučajevima već za nekoliko dana, a preporučljivo je terapiju provoditi sve dok dani opet ne postanu dulji.
Zasad nije poznato da se lampe za svjetlosnu terapiju mogu kupiti u Hrvatskoj. Mogu se, međutim, vrlo jednostavno i brzo naručiti preko Interneta od nekog od brojnih inozemnih dobavljača, uz plaćanje kreditnom karticom ili čekom. Naknadno se plaćaju carina i PDV, a na isporuku se čeka od jednog do tri tjedna. Najbliža je zemlja u kojoj se prodaju svjetlosne lampe ili šljemovi Austrija."

Preduhitrite zimsku depresiju


S dugim zimskim danima dolazi i zimsko depresivno raspoloženje. Posebno nakon što pomaknemo sat skoro svaka pedeseta osoba će početi osjećati neku vrstu sezonske depresije. Sezonska depresija sasvim je uobičajena, a rizično razdoblje je od listopada pa do travnja. Simptomi uključuju bezvoljnost, potištenost, mrzovoljnost, socijalnu izolaciju, anksioznost, debljanje, gubitak libida, smanjenje motivacije i koncentracije.

Pokušajte ove zime preduhitriti simptome.
Hrana poput ribljeg ulja, smeđe riže, zelenog povrća i voća, mahunarki i bijelog mesa može spriječiti potištenost, dok redovito vježbanje potiče motivaciju, smanjuje anksioznost i poboljšava koncentraciju.

Trebali biste također uvijek se odijevati toplo, što češće boraviti na otvorenom, piti kuhano vino u umjerenim količinama, uživati u zimskim radostima, te odgoditi stresne projekte do proljeća.

COVERmagazin

ne znam da li pricam gluposti al sad je malo bilo sunce a ja u bastu ispred kucu sam uradio nesto, obnovio sam