znam ali tamo su sve silikoni ass-boobs     dok je ona ženska prirodna a ja sam pobornik majke prirode 

Nista? Danas sam se vratio iz Bg. Pitam doktora sta cu morati da radim jel neke vezbe ili sta? A on me gleda, onako, preko naocara i kaze zavrsio si ti sa vezbama, kad mu tad nosinu nisam razbio necu nikad.. Disk(us) je "iscureo" i kao sto sam rekao ceka me operacija i verujem godine rehabilitacije, nema trcanja, fudbala, dizanja nicega teskog, teretane, ma ni voznje bajsa i ko zna kolike su tu sanse da ostanem invalid, doktori meni ne govore nista, cale svaki put izmislja novu pricu kao da sam glup, majka zna samo da cmizdri, kao da ce meni biti bolje ako mi nista ne kazu, ejjj dosta mi je.. ...uhh, dobro, nema veze, nije mi prvi put da lezim sav sjeban u bolnici... "Svaka tebi cast" je prvo sto doktori kazu kad mi vide karton i kakav sam sav u oziljcima.. Bre drugar me je maltene na rukama doneo kuci sa slomljenom rukom, rebrom i razbijenom glavcinom kad sam se skrljao sa motora, iskasljao sam krvi vise nego sto je vecina vas i videla i vi i dalje tvrdite da je sve ovo nista sa nista i da jos nisam video nista od zivota? Svake godine se vucaram po bolnicama, hirurzi i ortopedi kad me vide kao da ih samarom udarim, verovatno se pitaju "koji li mu je sad kurac"?? 25 dana sam lezao u bolnici zbog splenektomije koju sam jedva preziveo, cupali su me iz jebene vektre pola sata i jos pola sata puta do bolnice, na pola puta sam se onesvestio i ne mozete da shvatite koliko mi je falilo da umrem, jos su i dva puta morali da me operisu sa pola ispishane krvi... Pa dokle vise? Naravno kao slag na torti i ova glupost s kozom koju bih rado menjao za bilo koju gore pomenutu "glupost", to najbolje znaju oni koji imaju ovu "bolest", koliko ume da bude grozno i koliko je tesko drzati pod kontrolom jer se neretko desava da lekovi (koji su u medjuvremenu stvorili zavisnost) vremenom prestaju da deluju, onda se raspadnes sav, koza ti se pretvori u koru drveta, svrbi, crveni, ljusti se i cak krvari jer isprska... Onda predjes na kortikosteroide i jos gore najebes... Znaci rak se izleci, sida, tuberkuloza, neplodnost a ovo ne moze, jos ne niko nije izlecio... Ponekad bih, da mogu, u zemlju propao kad vidim da me gleda u celo umesto u oci... Ma ne plasim se bola ni smrti, navikao sam na oba, ali ne mogu da zivim sa sranjem koje me unakazilo... A i jos da dodam ponavljacu godinu zbog izostanaka, ali to me, ama bas, nije briga, ima ko se vec sekira oko toga...


Voleo bih kad bi mogao da je vidis, verujem da bi se iskreno razocarao jer gresis...


Sto li mi je to poznato... Upisao sam najgoru mogucu skolu u srbiji, "zanat" koji je zadnje sto bih u zivotu radio, odem iz mog grada u drugi grad 50km dalje, napustim staro drustvo, prijatelje sve ode u k. A ovde? Ima nas 13 u odeljenju, svi su muskarci i svi do jednog retardirani (u bukvalnom smislu, upisali su ovu skolu jer za bolju nisu intelektualno sposobni), a u ovom gradu ne znam nikoga, ima par normalnih sa kojim izadjem jednom u mesec dana i to je to.


Druze, imam u kompjuteru celu "pricu" koju sam hteo da objavim, ali sam shvatio da je preobimna, pisao sam je jedno pet dana.. Da, bila je dve nedelje ali smo se veoma zblizili, vise nego sto mislis i sve bih dao da mogu da se vratim i prozivim sve to ponovo... Mislim da nikad sebi necu oprostiti sto joj nisam rekao sta osecam prema njoj iako sam se, priznajem, malo ohladio od nje zbog ove druge devojcice i osecam da cinim istu gresku i drugi put, znate da mi fali samo da mrdnem prstom i da budemo zajedno ali ja sam baksuz najveci.. Vidite i sami sta me sprecava, kao da mi neko namerno to radi, znam da "zene dodju i odu", ali kod mene samo "odu" i za svakom moram da patim i placem kao pic*ica... Ne znam... Jedino sto mi preostaje sad, u ovom stanju, je da se zabijem u krevet i razmisljam o njoj, dok jednom ne budem mogao vise i uradio nesto lose.. Trpim bol sa mnogo strana, po prirodi jesam "borac" (fizicki, u stanju sam da trcim i radim sklekove kada imam temperaturu 40) ali sam psihicki slab u nekim stvarima i svestan sam toga, ali da se promenim ne mogu, mogu samo na silu da zivim i radim nesto protiv svoje volje a ni to nije resenje... I ne, nije mi svest suzena, svestan sam sta cu time uciniti, ko ce ostati iza mene i kako ce se oni osecati... Ali verujem da su se moji roditelji vise iscimali zbog mojih problema nego ja, jos kada bi znali kakvih jos problema imam u glavi pa ne znam kako bi im bilo... Ali nikad nikom nisam rekao sta mene u stvari muci, zbog cega sam bio depresivan, ma ni da me uopste nesto muci... Kroz sve ovo prolazim kao da mi nije nista, a pojma nemaju koliko se iskidam zbog svega, pa pre bih rekao da se drogiram nego da sam nesrecno zaljubljen, ponos, sta li je... Cale me je samo jednom pitao sto sam se tukao u kaficu, odgovorio sam mu nesto prilicno ruzno zbog cega se i dan danas mnogo kajem, okrenuo se i izasao, isplacao kazne i nikom nista... Ja i jesam majmun ito najveci i ne zasluzujem da zivim, samo da umrem, da me nema i gotovo...


Razumem sta hoces da kazes, ali sta ako vec na prvoj prepreci padne i sav se slomi i jos preko njega pretrce tih dva tri trkaca, ostaje mu da se pozdravi od te i od bilo koje druge trke, dzaba sto cilj nije ni na prvoj ni na zadnjoj prepreci, ni da hoce ne moze ni da mrdne...


Od ta dva imam zivot koji je mogao da bude i vise nego lep da sam se samo malo vise potrudio dok jos nije bilo kasno... Nije moj najveci problem zdravlje, mogao bih da se nosim sa tim, vec sto osecam da zbog zdravlja mnogo stvari propustam... Znam da vama moja "zaljubljenost" deluje toliko smesno i mizerno, ali verujte mi da me nista na svetu ne bi ucinilo srecnijim nego kada bi bili zajedno. Ali sve je to previse dobro da bi bilo istinito, rekao bih da me vec zaboravlja a to mnogo utice na mene... Neko je pomenuo da se javim psihologu/psihijatru, kako on moze da mi pomogne? Da me izleci ne moze, moze samo da mi preporuci lekove od kojih ce mi biti sve jedno sta se dogadja oko mene. I jel to resenje? Nije. Dalje, da se izborim sa problemima? Ajde, uzecemo i tu mogucnost. Trebace mi sigurno godinu dana da se potpuno rehabilitujem od povrede i vratim se uobicajenim aktivnostima, stim da cu i dalje imati ovo sranje po licu za koje cu, recimo, u medjuvremenu naci "lek". I, do tada ona moze da me zaboravi 365 puta, a ja cu samo ponovo da se unistavam i izjedam zbog toga, a verujte da poznajem sebe bolje od bilo koga i da sam se 1000 puta zakleo da ne smem da napravim istu gresku i drugi put.. Trece mogucnosti nema. Ili ima? Jaoj ljudi, voleo bih da mozete da je vidite, lepse stvorenje nisam video, jednostavno se istice od svake druge, pa kad za mene toliko izbirljivom i nenormalnom perfekcionisti ne postoji ni jedna druga koja mi toliko odgovara u svakom pogledu, koliko je samo cudno jer ne mogu da joj nadjem manu, jel shvatate sta gubim? A znam da joj se svidjam i da bi mogla da se rodi najveca ljubav u gradu, da samo nije mojih jebenih problema, voleo bih da mogu da vam opisem kako se jadno osecam zbog toga. Znam da vam je sve ovo smesno, da mozda mislite da preterujem ali meni nikada nije bilo teze jer sam tezak ljubavni bolesnik... I opet placem kao p****.....

Toliko, hvala vam kao nikom, pozdravljam vas i ovde moze da bude kraj teme.

 

Леб те јебо шта ја прочитах.

Ај најави нам следећи пут да ћеш писати глупости, да се не мантам десет минута да читам 150 редова ничега.

ti i nekoliko milijardi drugih na planeti

pitaj ove sto oslepe ili im masina odnese ruku.. ili zbog secera ostanu bez obe noge.. ili sto im dijagnostikuju rak dok su tinejdzeri pa zive jos 10 godina u mucenju po bolnicama.. tata daje kostanu srz, komsinica krvne celije.. stan na dve hipoteke dok se otplacuju lekovi sa "negativne liste".. sa jedne igle na drugu.. pitaj kad budes opet bio u bolnici zbog svojih "terminalnih problema" nekog decaka kad mu budu trazili venu na nozi da mu daju turu citostatika.. njemu se vise zivi nego tebi.. tupsone.

taj doktor sto ti govori da nikad vise neces vezbati je jako los doktor.. i verovatno los covek..

sa iscurelim sadrzajem u diskusu, jedino sto mozes da radis je da vezbas, dugo i polako, da ojacas kicmenu muskulaturu do maksimuma, da drzi i gore i dole, dok okostavaju prsljenovi iznad i ispod ostecenog diska

ne smes da dozvolis da muskulatura popusti, jer ce masom i polozajem prsljenova da ti prikljesti neki nerv, pa kad budu pocele da ti otkazuju noge, skapiraces koliko je vazno da ti kicmeni misici budu kao kamen..

jednom kad operises diskus, vise nikad neces moci da vezbas.. zato je vazno da odlozis operaciju koliko god je to fizicki moguce.. ruski najbolji neuro-hirurzi ne operisu dok se ne padne u kolica.. tako da.. promeni doktora..

moj bivsi zet (koji se bavio bodibildingom) kad je doso na VMA po sedamdeseto misljenje za diskusherniju kod jednog tipa koga su navodno svi dizali u zvezde, predao snimak hirurgu i ovaj gleda.. gleda.. i pita ga - vi imate ovu dijagnozu vec deset godina.. kako vi hodate? a on mu odgovori -doktore, ja vezbam sa tezinama 170-200 kg svakodnevno.. radim 800 trbusnjaka i 800 zgibova dnevno i vezbe za sve ledjne grupe sa velikim tezinama.. ali polako.. i jako ispravno...

doktor mu vratio snimak i rekao mu da vise ne dolazi, nego kad atrofira za 30 godina, da ide u Moskvu pod noz jer on ovde svoje dete ne bi dao ni jednom hirurgu da ga operise.

eto, razmisli malo o tome.. i ne veruj svemu sto lekari seru  i.. prekini da zivis u proslosti decko 
svi smo mi preziveli sranja, to je proslo.. zivi se danas i za sutra. Ako nastavis da kukas nad svojom sudbinom iz proslosti, nikad neces stici da zivis u sadasnjosti i da ti sitnice budu radost. 

Gledas zivot iz pogresne perspektive. Mnogi zabrljaju u zivotu. I to mnogo gore nego ti. Ali se pokaju, nauce iz svojih gresaka i nastave dalje.Proslost je nesto sto se desilo. Ne vredi plakati za njom ali mozemo uciti iz iste i nastaviti zivot kao bolji ljudi. Jbg, pogrese mnogi i padnu. Ali se uzdignu iznad toga i nastave dalje. Jer se zivot sastoji od uspona i padova. Oni koji padnu i ne mogu da se podignu jednostavno nisu dovoljno jaki za isti. Odaberu laksi nacin i nikada se ne poprave jer nisu jaki da bi napravili iskorak unapred. I onda celog zivota ostanu slabi i nesrecni. Oni koji su stvarno jaki se podignu i naprave taj iskorak. Jer znaju da je zivot tezak a da uprkos svemu treba da idu dalje i naprave svoju srecu u istom. 

Ti si previse mlad da bi nesto razumeo zivot. Tebi je katastrofa sto ti je sad u momentu malo sjebano zdravlje i sto mozda ne mozes da bude sa tom curom ali to jeste generalno nista. Jer ces(generalno) srediti to zdravlje vremenom i bices OK a ta cura ako je neka prava i sudjeno vam je ce te sacekati i posle tih godinu dana. Pa mozda mozes napraviti nesto od toga i tada ako ne i sada tako kljokav. Cak iako nije ona ta onda neka druga mozda bude bolja. Ali ti to teze da shvatas, upao si u bedak i jos si mlad da razumes zivot i da neki pravi problemi tek dolaze. Al dobro, shvatices valjda vremenom ono o cemu su ti ljudi pricali ovde pa ces videti greske svoga razmisljanja. Mozda...

Ti jos kukas, covece ....neko je vec napisao da za.....as narod ovde sa tom tvojom pricom, i ja isto tako mislim, ali za svaki slucaj ako govoris istinu moram nesto da ti kazem: PICKO!....skupi ta mudasca i pocni da resavas te "probleme" koje imas, pusti praznu pricu.....
....evo ti moj predlog: kupi ESPN paket,ili ga mazni negde sa neta, kada vec lezis kod kuce gledaj lepo to na TV-u ima jako zanimljivih emisija + na svakih sat vremena (manje - vise) imaju kratki filmici, ja sam obicno prebacivao kanal kada krenu jer mi je neizdrz to da gledam, ali tebi ce pomoci da vidis sta sve ljudi POBEDJUJU, kakve su to sudbine....sida, rak, leukemija, raznorazni sindromi koji se javljaju jednom u milion,narkomanija,alkoholizam,eno ti ga onaj Juznoafrikanac bez nogu na Olimpijadi, sta god ti padne na pamet ima!....devojcica koja 3 godine ne izgubi ni jednu jedinu trku (srednjoskolka, kao ti, stipendista Micigen U. sada) a sve to vreme je izjeda rak, ide na hemo, taman pobedi jedan njoj se javi drugi.....ne bi ni snimali film o njoj da je tako kao ti legla i cekala da joj se nesto desi, znam....ne, ona se bori, jer je zivot je..no lep i jer je svemu dala neki smisao, kroz taj sport kojim se bavi....i nasmejana je.....
......zar nisi ni u jednom trenutku pomislio koliko bi mocan osecaj bio jednoga dana kada se sredis i pogledas iza sebe, setis se kroz sta si prosao i POBEDIO....ali ne!, daj da kukam ljudima koje ne poznajem i da placem.....osim tog koznog oboljenja (ne bih da lupam, ali cini mi se da ti je to na nervnoj bazi, i za to neko moze da kaze da si sam sebi kriv) iz onoga sto pises da se zakljuciti da si sam sebi kriv za 90% onoga sto ti se desava - koj' se ku..c penjes na motor ili sedas za volan ako ne znas da vozis, sta si zapeo sivonjo sa 300 kila, dizi 100 ako ne mozes vise, sta se kur..s ......da ne pricamo o tome da je najveci problem koji imas u zivotu to sto ne smes da pridjes devojci?!....popi jednu rakiju, duni, idi na hipnozu neku da te oslobodi, probaj, jebote mis, izblamiraj se i teraj dalje.....idi bre decko napolje malo, sta 5 dana pises sta si hteo da kazes nekoj devojcici sa kojom si se druzio 2 nedelje, pa sta ces kada te sutne sutra? Da otvoris novu temu na Bureku?!...."upisao sam najgoru skolu u Srbiji?!"....sta hoces bre ti od sebe, od zivota, da li si normalan, upises takvo nesto, provodis vreme sa "intelektualno nesposobnima" kako ih zoves i eto, i to ti je razlog za kuknjavu, jer si upisao takvu skolu?!....pa promeni je..nu skolu, somino, znam ljude koji sa svojih 50 i vise godina krecu ponovo u skolu, na fakultet, i uopste, krecu sve iz pocetka,neko iz dosade, neko jer ostane bez posla, a ti sa svojih 16-17 godina nemas muda, a ni mozga da shvatis koliko ti je potrebna promena.....ili shvatas, ali je lakse kukati jer si mamin sin razmazeni......
.....i internet, i forum, i ti, i sve u pm neka ide, iznervira me bezveze od sabajle.....ako ne mozes sam javi se ja cu da te roknem.....

Ima tih ljudi koji su doziveli katarzu kad su se razboleli...

Kasnije shvatajuci da je to jedno vrlo mocno oruzje...

I to ih je zauvek promenilo...

The Boy Whose Skin Fell Off (Jonny Kennedy)

Fenomenalan dokumentarac. Namerno sam se nadovezao na tvoj post, postoji milion nacina, fraza i floskula da se objasni zasto treba ili ne treba biti srecan sa onim sto imas a ne nesrecan zbog onoga sto nemas. To je vise filozofsko pitanje. Mozda nam nije u prirodi da tako razmisljamo, ko ce ga znati.

A ovaj je dokumentarac je prosto suva i realna istina.

Svi dokumentarci adama curtisa...to je moj predlog...

A ovo je secerna vodica sto prica vanyo...